• NPO nisu osnovane i ne posluju sa primarnom svrhom generisanja profita, već da bi služile specifičnim potrebama zajednice, pojedinih grupa, organizacija i svog članstva; • Većinu prihoda NVO ne ostvaruju prometom dobara i usluga na tržištu, već od donacija, dotacija, poklona i drugih vidova pomoći. Eventualna razlika između prihoda i rashoda ne predstavlja dobit koja služi za raspodelu vlasnicima, već višak koji se reinvestira i ostaje u neprofitnoj organizaciji; • Za razliku od poslovne zajednice u čijoj areni se nadmeću komercijalna pravna lica u transakcijama razmene na tržištu, obezbeđivači sredstava NPO ne očekuju povraćaj svojih plaćanja ili direktnu ekonomsku korist proporcionalnu sredstvima koja su obezbeđena. Kod NPO ne postoji neposredna korist koju će uživati finansijer – obezbeđivač sredstava zbog okolnosti da je izvršio finansijsku uplatu, te ne važi princip quid pro quo – ne postoji direktna veza između visine finansijskog doprinosa i koristi koju prilikom javnih dobara koja se njime fi nansiraju ima lice koje snosi teret plaćanja. Ne postoji definisani vlasnički interes koji je raspoloživ za prodaju, koji se može transformisati ili da bude izvršen prenos prava nad udelima u preostalim sredstvima u slučaju da dođe do gašenja NPO; • NPO ima odgovornost da koristi pribavljena sredstva za određene namene u određenom periodu vremena. Namensko trošenje sredstava je imperativ upravljanja finansijama NPO. Priroda prihoda koji su prikupljeni, zahteva da se obezbedi adekvatno evidentiranje i iskazivanje različite vrste priliva i prihoda.
1. Ciljevi obavljanja delatnosti Maksimizacija profita i prinosa na investirani kapital, osnovni je cilj privređivanja komercijalnih pravnih lica. Ona se osnivaju radi obavljanja određene privredne (proizvodne, trgovinske, uslužne, finansijske) delatnosti i radi sticanja i uvećanja dobiti. Očekivanje dobiti je fundamentalni mehanizam koji motiviše investitore da povere novac i druga sredstva profitnim subjektima, što kod NPO nije slučaj. U našoj zemlji pojam udruženja bliže uređuje član 2. Zakona o udruženjima („Službeni glasnik RS“ br. 51/2009). Udruženje, u smislu ovog zakona, jeste dobrovoljna i nevladina nedobitna organizacija zasnovana na slobodi udruživanja više fizičkih ili pravnih lica, osnovana radi ostvarivanja i unapređenja određenog zajedničkog ili opšteg cilja i interesa, koji nisu zabranjeni Ustavom ili zakonom. Udruženje se osniva i organizuje slobodno i samostalno je u ostvarivanju svojih ciljeva. Zabranjena su tajna i paravojna udruženja. Takođe, ciljevi i delovanje udruženja ne mogu biti usmereni na nasilno rušenje ustavnog poretka i narušavanje teritorijalne celokupnosti Republike Srbije, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti zasnovane na rasnoj, nacionalnoj, verskoj ili drugoj pripadnosti ili opredeljenju, kao i polu, rodu, fizičkim, psihičkim ili drugim karakteristikama i sposobnostima. Ova odredba primenjuje se i na udruženja koja nemaju status pravnog lica.
37