preprekama koje ga čekaju, oličene u brojnim fobijama i teškoćama u međuljudskim odnosima, čiji je spisak ’najgori dan’ učinio mnogo dužim: stari ljudi, ljudi koji trče, avioni, visoke stvari, stvari u kojima možeš da se zaglaviš, glasne stvari, vrištanje, plakanje, ljudi sa pokvarenim zubima, torbe bez vlasnika, cipele bez vlasnika, deca
FRENZY SPARK
bez roditelja, stvari koje zvone, stvari koje se puše, ljudi koji jedu meso, ljudi koji gledaju gore, liftovi, tornjevi, tuneli, brze stvari, stvari sa svetlima, stvari sa krilima, nepoznata mesta, javni prevoz, mostovi, ljuljaške... Možda zbog toga prihvata da mu se u potrazi pridruži tajanstveni starac (Maks fon Sidou), podstanar njegove
88
bake, koji je nem i koji sa Oskarom komunicira preko pisanih poruka i preko ’da’ i ’ne’ dlanova. Extremely Loud and Incredibly Close je film podsetnik na američki 11. septembar i to mu je velika mana, jer ovo je mogao biti izuzetan film sa velikim srcem ali je, bez obzira na prilično dirljivu priču i zvučna imena koja se pojavljujuju u njemu, ostao negde u zoni prosečnosti i melodramatičnosti, a na tome najviše može zahvaliti upravo 11. septembru, koji je trebalo da posluži kao pozadina, ali koji je skratio domet filma otrgavši se od namenjene mu uloge i, često izbijavši u prvi plan, delovao abrazivno i erodirajuće na materijal od kog je film napravljen. Mislim da nije bilo potrebno mnogo truda za iznalaženje primerenije pozadine od jedne preglasne, nametljive i suviše poznate, kao što je 11. septembar, ali bojim se da je u filmu latentno prisutna težnja reditelja i scenariste da film privuče pažnju po svaku cenu. Kao što ne mislim da se neko može družiti sa svima ili biti sposoban da disku-