bacili. A nakon što je njegov prvi klub raspušten, Filip Varton ušao je u masoneriju, pa 1722. godine postao i Veliki majstor Engleske (Grandmaster of England). S druge strane, za razliku od Filipa Vartona, Ser Frensis Dešvud bio je daleko ozbiljniji u shvatanju slobode ponašanja, išavši i mnogo dalje po pitanju javnih karikiranja i ismevanja moralnih principa društva. Njegova verzija Helfajer kluba je u početku brojala svega dvanaest inicijalnih članova, da bi se ubrzo proširila na mnogo veći broj ljudi. Članstvo su imale i poznate ličnosti tog vremena. Neki od Dešvudovih prvobitnih članova bili su Vilijem Hogart, engleski slikar i satiričar, Džon Vilks, novinar i političar, Robert Vansitart, antikvista i Džon Montegju, vojvoda i britanski državnik. Takođe se, u periodu oko 1758. godine, na sastan-
15th Baron le Despencer cima Helfajer kluba (doduše kao gost Frensisa Dešvuda, ne i kao član kluba) pojavljivao i Bendžamin Frenklin (Benjamin Franklin), političar, diplomata i jedan od Očeva osnivača Sjedinjenih Država. Za vreme njegovog boravka u Engleskoj. Bendžamin Frenklin bio je takodje istaknuti mason, uzdignut do čina Velikog majtora. U početku klub Ser Frensisa nije nosio naziv Helfajer klub, već mu je taj naziv nadenut tek u kasnijem periodu. Još od osnivanja, često je oslovljavan kao Bratstvo Sv. Frensisa od Vikomba (The Brotherhood of St. Francis of Wycombe) ili Red vitezova Vest Vikomba (Order of Knights of West Wycombe). Inače, prvi sastanak kluba desio se u kući Ser Frensisa u Vest Vikombu (West Wycombe), za vreme Valpurgijske noći 1752. godine, koja se tradicionalno obeležava na proleće – između 30. aprila i 1. maja. Izvorno je karakteristična za narode severne i srednje Evrope. U popularnoj kulturi, od XVII veka smatra se kao noć okupl-
Moto kluba janja veštica i čarobnjaka, poznata i kao Veštičji šabat (The Witches' Sabbath). Parola Do what thou wilt (Fait ce que voudras) bila je istaknuta na vratima s vitražom na ulasku u Ser Frensisovu rezidenciju. Prema pisanju istoričara Horasa Volpola (Horace Walpole, 4th Earl of Orford), članovi ovog kluba su se mahom izjašnjavali kao pagani, a među najpoštovanijim božanstvima bili su Bahus i Venera, kojima su i prinošene simbolične žrtve. U bašti Dešvudove kuće pronađene su brojne statue i oltari, korišćeni u ritualne svrhe, a namenjeni različitim božanstvima i mitološkim bićima, kao što je Dafne – prelepa nimfa, Dionis – grčki bog vina, plodnosti i vegetacije, Prijap – Dionisov sin i bog bašti i (takođe) plodnosti, Flora – boginja proleća i prirode. Svi rituali bili su podređeni zaokupljanju pažnje pojedinca u njegovoj svetoj povezanosti s prirodom, te su upravo ritualnom dramatizacijom uspevali da dosegnu odgovarajuću povezanost s božanstvima prirode. Sastajanja su bila dva puta mesečno i s jednim godišnjim okupljanjem u trajanju od nedelju dana, u toku juna ili septembra. U međusobnoj komunikaciji unutar kluba, jedni drugima su se obraćali terminom brat, noseći ritualne odore. Naravno, kao takvi često su bili optuživani za izvođenje sumnjivih aktivnosti. Uostalom, dobar deo, ako ne i svi hermetički redovi su funkcionisali po sličnom ustrojstvu i šablonu. Danas je pećina kod Vest Vikomba (West Wycombe Caves) u kojoj se bratstvo sastajalo, svojevrsna turistička atrakcija, poznata i kao pećina Hellfire Cluba. Pećina pruža dobar osećaj mistične atmosfere koja je u tim krugovima vladala. Dešvud je, pored Hellfirea, osnivač, takođe poznatog društva Diletanti (Society of Dilettanti). Ulazak u pećinu projektovan je tako da liči na određene gotske katedrale,
49
ali ujedno s podsmehom prema arhitekturi verskih objekata. Enterijer je bio bogato dekorisan i svaka prostorija bila je predviđena za određeni ritualni čin. Sastojala se od dugačkog hodnika, prošaranog brojnim prostorijama za različite svrhe. Pri kraju hodnika obično se nalazila simbolična reka, River Styx, završavajući se Unutrašnjim hramom (Inner temple), tačno na 90 metara ispod crkve (St Lawrence’s Church) koja se nalazila na površini. Unutrašnji hram često je bio nazivan vulva Velike boginje Majke. Neki arheolozi tvrde da čitav sistem tunela ima za cilj da svojim oblikom reprezentuje ženski reproduktivni sistem, u čast ženskog principa prirode. Često je korišćena masonska inicijatička simbolika pri uređivanju i davanju svrhe objektima unutar paćine, koji su svrsishodno oplemenjivani posebnim mitološkim motivima. Sve ovo govori da se Hellfire Club prostirao desetinama metara ispod zemlje i stotinama metara dugim podzemnim hodnicima. Inače, jedan od hodnika pećine nosi naziv po Bendžaminu Frenklinu, prijatelju kluba.
STOP, LOOK & LISTEN
Ser Fransis Dašvud
Weaving spiders, come not here.
Bendžamin Frenklin Čest gost Helfajer kluba
FRENZY SPARK