„It’s difficult to admit artistic duplicity. A cartoonist who does cinema just doesn’t fit into any of the boxes.“ Iako je Francuz po nacionalnosti Enki Bilal je rodjen u Beogradu 7. oktobra 1951. u nekadašnjoj nam voljenoj Jugoslaviji pod imenom Enes Bilalović. Otac mu je bio bosanskog porekla, a majka mu je bila Slovakinja. Kada je Enesu bilo 9 godina, porodično su se preselili u Pariz. Njegov otac je do tada tradio kao krojač Josipa Broza Tita. U 14 godini Bilal sreće René Goscinny-a poznatog francuskog pisca i editora stripova, koje je nama svima dobro poznat po saradnji sa Albert Uderzo-om na kolekciji stripova Asteriksa i Obeliksa, crtao: Uderzo, pisao: Gošini, ko se ne seća tog natpisa sa naslovnica nije imao detinjstvo. Hvala Politikinom zabavniku što je postojao u onakvoj nam državi. Pored njih ovaj čova je poznat i po još manje bitnih stripova kao što su „Lucky Luke“ kod nas prevedeno Talični Tom i „Iznogoud“. Gošini je u Bilalu prepoznao veliki potencijal i sa njegovim podstrekom Bilal primenjuje svoj talenat na crtanje stripova. Tokom sedamdesetih on takođe radi i na Goscinny-evom projektu, komik magazinu pod nazivom „Pilote“ , gde objavljuje i svoju prvu priču „Le Bal Maudit” 1972. godine i postaje naširoko poznat po karikaturama francuskih političara tog vremena. U ovom magazinu je rastao i razvijao svoj talenat sve do 1975. kada počinje da radi sa poznatim scenaristom Pierre Christin-om na seriji mračnih i takozvanih „surreal” priča što je dovelo do re-
zultata u vidu serijala „Légendes d’Aujourd’hui” koji obuhvata stripove „La Croisière des oubliés” (The Cruise of Lost Souls, 1975) „Le Vaisseau de pierre „(Ship of Stone, 1976) „La ville qui n’existait pas” (The Town That Didn’t Exist, 1977) “Townscapes” (reprint of La Croisière des oubliés, Le Vaisseau de pierre, and La ville qui n’existait pas, 2004) , serijala koji i danas u doba tona i tona japanizama izgleda sveže i originalno.
“When you create a comic book, you don’t have to think about production costs, shooting locations, equipment and actors. Everything depends on the author, who is extraordinarily free. But inherent in that freedom is the danger of going off the rails.” Bilal je međutim otišao korak dalje i najviše postaje cenjenen u strip krugovima i u kritici po „Nikopol” trilogiji koja bilo kog čitaoca koji je uzeo u ruke ne može ostaviti ravnodušnim a za koju mu je trebalo više od decenije da je dovrši. Ona obuhvata naslove “La Foire aux immortels” (The Carnival of Immortals, 1980) “La Femme piège” (The Woman Trap, 1986) “Froid Équateur” (Equator Cold, 1992). Za sva ova dela on je sam napisao scenario i uradio artwork a poslednji deo “Froid Équateur” 1992 biva proglašen za book godine od strane glavnog literarnog časopisa „Lire” a Bilal postaje priznat i kao origalni izumitelj novog sporta chess boxing od strane Iepe B. T. Rubingh nemačkog perfomans umetnilka koji je po inspiraciji iz stripa napravio pravila i u medije lansirao ovu čudnu vrstu sporta u kome učesnik mora biti dobar bokser u ringu ali i prepreden mislilac na šahovskoj tabli u isto vreme da bi mogao da stigne do pobede. Meč počinje tako što učesnici prvo
87
FRENZY SPARK