FILM CORNER
,,Sometimes, in order to heal- a few people have to get hurt’’- deviza je glavne junakinje, antiheroine Mejvis koja se, nakon propalog braka i zastoja u karijeri, vraća u rodni gradić da ponovo osvoji bivšu simpatiju iz srednje škole, Badija. Koji je, uzgred budi rečeno, novopečeni tata u srećnom braku. Žanr: drama, komedija Režija: Jason Reitman Scenario: Diablo Cody Uloge: Charlize Theron, Patrick Willson, Patton Oswald Trajanje: 94 min.
Po rečima scenaristkinje Diablo Cody (koja je dobila Oskara za scenario filma Juno), gledaoci slobodoumno prihvataju muške protagoniste koji su puni mana i poroka, i sa toliko loših osobina da su, objektivno, negativci. Međutim, kada se žene u filmovima tako ponašaju, publika reaguje šokom, nevericom i osudom-što treba izazvati. Zato je njena glavna junakinja Mejvis kontroverzno sebična i beskrupulozna u nameri da bivšeg ,,spase’’ iz ,,ropstva’’ u bračnoj luci. Hej, on ima bebu-ali niko nije savršen. To je slika koja se o Mejvis može stvoriti iz trejlera, ali je samo jedan sloj ovog izuzetno kompleksnog i otuđenog, i uznemiravajuće savremenog lika. Po standardima sugrađana iz rodnog mesta (iz kog je pobegla glavom bez obzira), Mejvis je uspešna i ostvarena: odselila se u veliki grad, udala se i postala slavna pišući serijal knjiga za poznu tinejdžersku demografiju, to jest ,,mlade odrasle’’(young adult). Stvarnost je, naravno, manje idilična- brak je krahirao, serijal se loše prodaje pa Mejvis piše poslednju knjigu, usamljena je i depresivna-što leči samopropisanom terapijom sastavljenom od alkohola, brze hrane, seksa na jedno veče i još alkohola. Kroz naizgled površnu priču o razmaženoj, bivšoj “kraljici mature” koja hoće da blaženom tati i mužu rasturi brak, film zadire u mnoge neprijatne teme i postavlja zabrinjavajuća pitanja: Da li je naš identitet iskonstruisan od onoga što drugi misle o nama? Da li vredimo koliko nam drugi kažu da vredimo?
FRENZY SPARK
Da li su lepota i popularnost garancija sreće? I da li vraćanjem u idealizovanu, ali srećnu, prošlost možemo popraviti letargičnu, bezizlaznu sadašnjost? Mejvis će pokušati. Baš kao i tinejdž junakinja u njenim romanima i ona će se, bez blama i pardona, ustremiti na Badija, jer zna da u svakom filmu lepotica zavede i zaludi željenog frajera, ma koliko on oženjen i domestikovan bio. U tom fiktivnom balončiću srednjoškolske drame vlada čisti Makijavelizam.Manikiri, pedikiri, perike, manipulacije, alkohol, dekoltei-sve je dozvoljeno. Šarliz je toliko fantastična u ovoj ulozi, da je od nje nemoguće odvojiti pogled. Iako je narcisoidna, bezosećajna, gruba, cinična, sarkastična i-zašto i to ne reći-psihotična, ona je u svoj svojoj egoističnoj zaluđenosti i ovaploćenju filmskog “crazy bitch” entiteta-neodoljiva. Sem toga, u Šarlizinom portretisanju Mejvis nema ni trunke satire, što joj daje i tragičnu dimenziju-koju njena beskompromisna zloća sprečava da pređe u patetiku. Dok će se malobrojni (nadam se) prepoznati, a dobar deo nas (moralno superiornih i duhovno uzvišenih ) zgražavati njenim postupcima, većina će, bez obzira na to kako se Mejvisino putešestvije okonča, osetiti olakšanje u prostoj činjenici-što nije kao ona.
124
Autor: Dragana Nikolić