Da ironija bude veća, dok su se ovi pioniri borili za prava na rad (što je bio put do slobode, nezavisnosti i samopoštovanja), hiljade siromašnih žena radilo je u rudnicima i fabrikama u užasno teškim uslovima samo da bi preživele. I to je bila jedna vrsta jednakosti ili bede koju su delile sa muškarcima, iz kojih ih je izbavila reforma zakona o fabrikama, a i porast životnog standarda je dosta uticao.
STOP, LOOK & LISTEN
60-ih godina 20. veka nastao je Pokret za oslobađanje žena u Sjedinjenim Američkim Državama i proširio se na Evropu. Termin feminizam je postao široko upotrebljavan i njime se opisuje ovaj pokret. Njegova pažnja je bila usmerena na pitanja jednakosti i na ranije manje tretirana pitanja, kao što su seksualni napadi na žene i abortus. Feministkinje su uspele da obezbede prihvatljivu zakonsku regulativu, posebno za obezbeđenje jednakih mogućnosti i zarade.
Žene reformatori i njihovi muški simpatizeri bili su sve više ubeđeni da je pravo glasa – sufražetski pokret – predstavljalo najvažnije pravo i ključ daljeg napretka. Kampanje sufražetkinja počele su sredinom 19. veka kako u Velikoj Britaniji, tako i u Sjedinjenim Američkim Državama, postižući neke promene, ali napredak je bio spor zbog suprotnosti sa tradicionalnim stavovima. Ovaj termin – sufražetkinja koristi se krajem 19. i početkom 20. veka u zapadnim zemljama, a pogotovo se u Velikoj Britaniji koristio za pripadnice pokreta za jednako pravo glasa muškaraca i žena, odnosno uvođenje ženskog prava glasa. Izraz suffragette dolazi od engleske reči suffrage što znači pravo glasa. U Britaniji jedan od najodlučnijih protivnika sufražetskog pokreta bila je žena – kraljica Viktorija. Sufražetkinje u Britaniji su izazvale veliku pažnju, ali i kontraverze, time što su se koristile metodama direktne akcije, kao što je vezivanje za pruge, podmetanje vatre u poštanske sanduke,
P
ozicija žena se mnogo razlikovala u pređašnjim kulturama i civlizacijama. U nekima su bile nešto više od ličnog vlasništva očeva i muževa, dok su u drugim imale dobar deo slobode i obavezujućih zakonskih prava. Prvi konstruktivni zahtevi za jednakošću su se pojavili krajem 18. veka, kada su rastući prosperitet i opšti društveni napredak omogućili ženama da se obrazuju i postanu poznati pisci i umetnici. Francuska revolucija 1789. godine. podstakla je radikalne ideje u Evropi, a u Engleskoj je inspirisala Meri Volstonkraft da napiše klasično delo Odbrana ženskih prava (1972). Mada je jedno vreme pokret bio ilegalan zbog vladinog negativnog stava prema Revoluciji, ženski radikalizam se ponovo pojavio u 19. veku i postepeno napredovao u ostvarivanju mnogih ciljeva. Uprkos restriktivnoj atmosferi, neke žene su počele da se ističu. Kao rezultat te agitacije, važna zakonska prava su dodeljena svim ženama, uključujući i prava vezana za njihovu maloletnu decu, kao i za kontrolu nad njihovim vlasništvom. I mada su Oksford i Kembridž čvrsto odbijali da prihvate ove zakone, žene su, ipak, organizovale koledže za pripadnice svog pola. Elizabet Blekvel u Sjedinjenim Američkim Državama i Elizabet Garet Anderson u Velikoj Britaniji su bile uporne da uspeju u dobijanju kvalifikacije u medicini, uprkos svojim preprekama, dok je Florens Najntingejl efikasno transformisala dotadašnji posao medicinske sestre u stručno zanimanje tokom Krimskog rata.
FRENZY SPARK
102