daj mi malo svog mekanog skuta. Ona otcepi levi skut svoje haqine, pokri vrt pa po|e daqe. Stvori se tad pred drugom ku}icom pa opet: Kuc! Kuc! Na prozor, a deca i tamo spavaju. Ukrasiv{i i tu prozore, po|e daqe. Kraj puta su stajali ~etinari i molili: Zimo, dobra Zimo, pogledaj na jele, daj im malo svoje ode}ice bele. Ona im odmah dade na glave bele {ubare i na zelene {iroke {ake navu~e im bele rukavice, pa, zadovoqna {to je u~inila dobro delo, nastavi put, `ure}i da na{ara {to vi{e prozora i {to vi{e dece da obraduje. Kad je jutro svanulo i deca se izbudila, na{la su na prozorima srebrne slike {to ih je no}u i{arala Zima. Samo deca nisu stigla da im se dovoqno nau`ivaju. [are su brzo nestale. Neke je otopilo sunce, neke vatra u pe}i, na neke su de~ica naslonila nosi}e i svojim dahom ih izbrisala, kako se slikarka i bojala.
Desanka MAKSIMOVI]
RAZGOVARAJMO O TEKSTU Zima - slikarka. Kako to zami{qa{? Gde zima naj~e{}e izla`e svoje slike? Koji je razlog da:
“Ne sme samo mama nalo`iti pe}�?
Za{to su borovi koje je zima slikala imali srebrne grane? Kako su nestale slike koje je zima slikala?
Objasni Kako razume{ slede}u misao: “Ona (zima) otcepi levi skut svoje haqine, pokri vrt pa po|e daqe?
119