Inf srp 6

Page 1

Симе Арсеновски

Maja Лошанска Тодоровска

Ђорђи Какашевски

ИНФОРМАТИКА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ДЕВЕТОГОДИШЊЕГ ОБРАЗОВАЊА 1


САДРЖАЈ 1 ТЕМА ОСНОВЕ ИНФОРМАТИКЕ ОСНОВНИ РАЧУНАРСКИ ПОЈМОВИ____________________________________6 РАЧУНАРСКА ИСТОРИЈА _____________________________________________8 ВРСТЕ РАЧУНАРА _________________________________________________14 ПРИМЕНА РАЧУНАРА У САВРЕМЕНОМ ЖИВОТУ _______________________17 РАЧУНАРСКА КУЛТУРА И ЕТИКА _____________________________________19 ПИТАЊА __________________________________________________________23 2 ТЕМА РАЧУНАРИ ХАРДВЕРСКИ УРЕЂАЈИ КОД РАЧУНАРА _______________________________30 ПЕРИФЕРНИ ХАРДВЕРСКИ УРЕЂАЈИ _________________________________34 УЛАЗНИ ПЕРИФЕРНИ УРЕЂАЈИ _________________________________ 35 ИЗЛАЗНИ ПЕРИФЕРНИ УРЕЂАЈИ _________________________________39 ДЕЛОВИ У КУЋИШТУ _______________________________________________41 МЕМОРИЈСКИ УРЕЂАЈИ ____________________________________________43 СОФТВЕР _________________________________________________________46 ВИДЕО ИГРЕ ______________________________________________________50 ОПЕРАТИВНИ СИСТЕМ _____________________________________________54 ЕЛЕМЕНТИ ОПЕРАТИВНИХ СИСТЕМА ________________________________56 ЕЛЕМЕНТИ WİNDOWS ОПЕРАТИВНОГ СИСТЕМА ___________________58 ЕЛЕМЕНТИ LİNUX ОПЕРАТИВНОГ СИСТЕМА _______________________60 ФОЛДЕРИ И ФАЈЛОВИ ______________________________________________62 ПРОГРАМИ ЗА РАД СА ФОЛДЕРИМА ______________________________64 СТАБЛО ОД ФОЛДЕРА (ПРИКАЗИВАЊЕ И РАД) _____________________66 АКТИВНОСТИ СА ФОЛДЕРИМА И ФАЈЛОВИМА _________________________68 ПОМОЋНИ ПРОГРАМИ ЗА УРЕЂИВАЊЕ ТЕКСТА _______________________73 РАД СА ТЕКСТОМ У ПРОГРАМУ ТЕКСТ ЕДИТОРА _______________________75 КАЛКУЛАТОР ______________________________________________________79 ОБРАЗОВНИ СОФТЕР_______________________________________________81 ПИТАЊА __________________________________________________________83 3 ТЕМА МУЛТИМЕДИЈА ПОЈАМ О МУЛТИМЕДИЈИ ___________________________________________91 МУЛТИМЕДИЈА У WİNDOWS-У _______________________________________94 SOUND RECORDER ________________________________________________94 VOLUME CONTROL _________________________________________________94 WINDOWS MEDIA PLAYER ___________________________________________95 WINDOWS MOVIE MAKER ___________________________________________97 МУЛТИМЕДИЈА У LINUX-У ___________________________________________99 ЈАЧИНА ЗВУКА ____________________________________________________99 СЛУШАЊЕ АУДИО CD-A ____________________________________________100 ПУШТАЊЕ АУДИО ФАЈЛОВА ________________________________________101 ПУШТАЊЕ РАДИJА ________________________________________________104 ПУШТАЊЕ DVD ВИДЕА ____________________________________________106 ПУШТАЊЕ ВИДЕО ФАЈЛОВА________________________________________106 СНИМАЊЕ АУДИО ФАЈЛОВА НА CD-У ________________________________107 ПИТАЊА И ЗАДАТЦИ ______________________________________________108

2


4 ТЕМА ИНТЕРНЕТ РАЧУНАРСКЕ МРЕЖЕ_____________________________________________ 112 ФУНКЦИОНИСАЊЕ ИНТЕРНЕТА ___________________________________ 114 СЕРВИСИ ИНТЕРНЕТА ___________________________________________ 115 ПРАВИЛА О ПОНАШАЊУ НА ИНТЕРНЕТУ ___________________________ 116 ВЕБ СТРАНИЦА И ВЕБ САЈТ _______________________________________ 117 ВЕБ ПРЕЛИСТАВАЧИ _____________________________________________ 119 ВЕБ ПРЕТРАЖИВАЧИ _____________________________________________ 122 ПОРТАЛ ________________________________________________________ 126 ШТЕТНИ РАЧУНАРСКИ ПРОГРАМИ _________________________________ 129 АНТИВИРУСНИ ПРОГРАМ _________________________________________ 131 ЕЛЕКТРОНСКА ПОШТА ___________________________________________ 133 РЕГИСТРОВАЊЕ КОРИСНИКА ЕЛЕКТРОНСКЕ ПОШТЕ ________________ 134 ЕЛЕКТРОНСКИ САНДУЧИЋ И РАД СА ЕЛЕКТРОНСКИМ ПОРУКАМА _____ 136 ПИТАЊА ________________________________________________________ 139 5.ТЕМА ОСНОВЕ ЦРТАЊА РАЧУНАРСКА ГРАФИКА ___________________________________________ 148 БИТ-МАПИРАНА ГРАФИКА. _____________________________________ 149 ВЕКТОРСКА ГРАФИКА _________________________________________ 150 ПРОГРАМ ЗА ЦРТАЊЕ ____________________________________________ 151 ЦРТАЊЕ СЛОБОДНОМ РУКОМ И ЦРТАЊЕ ПРАВИЛНИМ ГЕОМЕТРИЈСКИМ ОБЛИЦИМА _________________________ 154 КОРЕКЦИЈА ГОТОВЕ СЛИКЕ _______________________________________ 156 БЛОКОВИ И РАД СА БЛОКОВИМА __________________________________ 157 ГЕОМЕТРИЈСКЕ ТРАНСФОРМАЦИЈЕ СА БЛОКОВИМА_________________ 160 РАД СА ТЕКСТОМ ________________________________________________ 162 РАД СА ГОТОВИМ СЛИКАМА _______________________________________ 163 ПИТАЊА И ЗАДАЦИ ______________________________________________ 164 6 ТЕМА ТЕКСТ ПРОГРАМИ ТЕКСТ ПРОЦЕСОРИ ___________________________________ 170 УПОЗНАВАЊЕ СА ПРОГРАМОМ О УРЕЂИВАЊУ ТЕКСТА ______________ 171 ПОСТУПЦИ И КОРАЦИ ТОКОМ КРЕИРАЊА ДОКУМЕНТА _______________ 174 ПИСАЊЕ ТЕКСТА ________________________________________________ 176 ФОРМАТИРАЊЕ ТЕКСТА __________________________________________ 177 ПОСТАВЉАЊЕ ОКВИРА __________________________________________ 180 АКТИВНОСТИ СА СЛИКАМА И ЦРТАЊЕ ГРАФИЧКИХ ОБЈЕКАТА _________ 183 НАБРОЈАВАЊЕ __________________________________________________ 186 ТАБЕЛЕ_________________________________________________________ 189 ШТАМПАЊЕ ТЕКСТУАЛНОГ ДОКУМЕНТА ____________________________ 193 ПИТАЊА ________________________________________________________ 196 МАЛИ РЕЧНИК ПОЈМОВА И КРАЋЕНИЦА ____________________________ 198

3


ОСНОВИ ИНФОРМАТИКE ИНФОРМАТИКА је наука која проучава прикупљање, чување и обраду података и информација уз помоћ рачунара. Информатика је млада наука, развија се брзо и има велики утицај на развој и открића у свим осталим наукама.

ОСНОВИ ИНФОРМАТИКE 4


ОСНОВИ ИНФОРМАТИКE 5


ОСНОВНИ РАЧУНАРСКИ ПОЈМОВИ ИНФОРМАТИКА

ИНФОРМАТИКА је наука која проучава прикупљање, чување и прераду података и информација уз помоћ рачунара. Информатика је млада наука, брзо се развија и има велики утицај на развој и открића свих осталих наука. Реч „информатика” настала је спајањем речи „информација” и „аутоматика” на следећи начин: ИНФОРмација + аутоМАТИКА = ИНФОРМАТИКА. ПОДАТАК И ИНФОРМАЦИЈА

У свакодневном животу речи податак и информација често имају исто значење. Али, у информатици и другим наукама постоји разлика између значења ових две речи (податак ≠ информација). Подаци су знаци, бројеви, речи, текстови, слике, звуци и слично који за човека сами по себи немају одређено значење или смисао. Број 9567342 сам по себи не значи нам ништа. Може да буде број листова једног дрвета, број зрна пиринча у једној гомили итд. Али, овај податак повезан са подацима телефонског броја и именом неке школе представља информацију. Више података повезаних на одређени логичан начин представљају информацију. Информације омогућавају људима да сазнају и разуму шта се дешава, да донесу неку одлуку, или да преузму неку активност.

ПОДАЦИ okul

ОСНОВИ ИНФОРМАТИКE

ОСНОВНИ РАЧУНАРСКИ ПОЈМОВИ

среда

среда

ИНФОРМАЦИЈА

АКТИВНОСТ

Можеш ли да наведеш неки сличан пример о подацима и информацијама?

6


РАЧУНАР

Уређаји који су направљени од електронских делова који су вема мали и који раде на слабу струју зову се електронски уређаји. На пример, телевизор, рачунар и телефон су електронски уређаји.

7

ОСНОВИ ИНФОРМАТИКE

Скоро у свакој професији и на било ком радном месту људи прикупљају и обрађују најразличитије податке да би добили одређене информације. На пример, у банкама се ради са подацима штедиша (лични подаци, уложени и подигнути новац и слично), у продавницама се ради са подацима о производима (име, шифра, количина, цена), у школама се ради са подацима о ученицима (име, презиме, датум рођења, успех) итд. Скуп свих података о којима се ради у неком програму на рачунару зове се база података. Рад са подацима и њихово чување је веома важан и одговоран посао. Не би смео да их чита свако, мења или брише, већ само они који су обучени или су власници тих података. Замислите, шта би се десило када би се подаци измешали или обрисали?! На пример, подаци о штедишама у банци, цене производа у једној продавници, оцене ученика у једној школи или резултати тестова у болницама. Настали би многи проблеми и непријатне ситуације који би се веома тешко решили. На многим радним местима задатак прикупљања, чувања и обраде података је поверен рачунару. Он ради брзо, прецизно и са великим бројем података.

ОСНОВНИ РАЧУНАРСКИ ПОЈМОВИ

РАД СА ПОДАЦИМА И ИНФОРМАЦИЈАМА


Рачунар је електронски уређај намењен за уношење, чување и обраду података који су потребни човеку. Реч рачунар долази од енглеске речи “to compute” што значи рачунати, прерачунавати. Подаци које човек уноси у рачунар могу да буду текстови, бројеви, звуци, слике, видео клипови и др. Ови подаци су разумљиви за човека, али не и за рачунар.

Отвори Ради Сачувај

Ради

Копирај

РАЧУНАРСКА ИСТОРИЈА

ОСНОВИ ИНФОРМАТИКE

Да би могао да ради са подацима, рачунар их претвара у такозване бинарне бројеве са којима зна да ради. Бинарни бројеви су броеви писани 1 и 0. Сви електронски уређаји који обрађују податке написане бројевима зову се дигитални уређаји. На енглеском језику реч digit значи цифра. Рачунар је дигитални уређај пошто податке које обрађује претвара у бинарне бројеве. Електронски уређаји који обрађују податке према упутствима уписаним у програму зову се програмабилни уређаји. Рачунар је програмабилни уређај. Рачунар је аутоматски уређај зато што све потребне обраде према упутствима у програму обрађује самостално.

РАЧУНАРСКА ИСТОРИЈА КО ЈE ИЗУМЕО РАЧУНАР?

Питање које је бар једном свако од нас поставио себи или ћега поставити. Нема једноставног одговора на ово питање. Рачунар није смишљен од стране једног човека и није направљен за кратко време. То је сложени уређај направљен од различитих делова. Сваки део је посебно направљен уз помоћ различитих изума.

8


КРАТКА ИСТОРИЈА ПОМОЋНИХ СРЕДСТАВА И УРЕЂАЈА ЗА РАЧУНАЊЕ

Још од најстарих времена када нису постојали бројеви такви као што их знамо, људи су имали потребу да броје своју храну, животиње, да рачунају и чувају добијене резултате за наредено коришћење. ПОМОЋНА СРЕДСТВА ЗА РАЧУНАЊЕ

Прва помоћна средства били су човекови прсти, а веће количине биле су рачунате уз помоћ каменчића и штапића. РУЧНИ УРЕЂАЈИ ЗА РАЧУНАЊЕ

Први уређаји којима су се људи опробали у рачунању били су ручни уређаји за рачунање. Прву ручну „рачунаљку” направили су Кинези 3000. године п.н.е. Користили су је за рачунање са великим бројевима и звала се Абакус. Са њом су веома брзо изводили сакупљање, одузимање, множење и дељење. Абакус се и данас користи за рачунање у неким малим продавницама у Кини и Јапану.

9

РАЧУНАРСКА ИСТОРИЈА

У 19-том веку су били измишљени и конструисани први механички уређаји за рачунање. Ови уређаји за рачунање су били израђени од зупчаника, осовина и точкова. У поређењу са ручним уређајима за рачунање, механички уређаји су били бржи, тачнији и могли су да врше више прерачуна. У механичке уређаје је човек уносио податке ручним окретањем механизма, а покретали су се ручно навијаним механизмима. Први механички уређај за рачунање је извршавао сабирање великих бројева. Звао се Паскалина према изумитељу Блејзу Паскалу. Касније су направљени и други механички уређаји за рачунање.

ОСНОВИ ИНФОРМАТИКE

МЕХАНИЧКИ УРЕЂАЈИ ЗА РАЧУНАЊЕ


ЕЛЕКТРОМЕХАНИЧКИ УРЕЂАЈИ ЗА ОБРАДУ ПОДАТАКА

Откривањем и применом електричне енергије човек је направио прве електромеханичке уређаје за рачунање. Подаци у овим уређајима су били уношени и чувани на пробушеним картицама. Први електромеханички уређај који је среређивао и пребројавао унесене податке је био уређај под именом: Машина за табелирање пописа становништва (Census Tabulating Machine). Изумео га је Херман Холерит 1890. године. Овај уређај је био направљен на захтев Америке за бројање и групирање података о броју становништва (за попис) у 1890. години. Подаци са пописа, заједно са Холеритовом машином, били су пребројани и груписани за 6 недеља. За ручно пребројавање и груписање су биле потребне 8 до 9 године. Касније су били конструисани и други електромеханички уређаји за обраду података.

РАЧУНАРСКА ИСТОРИЈА

ОСНОВИ ИНФОРМАТИКE

ЕЛЕКТРОНСКИ УРЕЂАЈИ ЗА ОБРАДУ ПОДАТАКА Први електронски рачунар

Развојем електронике човек је конструисао прве електронске уређаје за обраду података. Први електронски рачунар се звао ENIAC1 (Ениак 1) и био је направљен 1946. године у Америци за потребе војске у II Светском рату. Био је тежак 30 тона и велики као фудбалско игралиште. Током рада је био веома бучан. Главни електронски део у његовој конструкцији су биле електронске лампе. Оне су биле велике, било их је у великом броју и често су прегоревале.

10


За сваку нову обраду података из Ениака, било је потребно комплетно ручно преспајање свих његових каблова и жица. Први електронски рачунар је модел према коме су направљени и данашњи рачунари.

Проналазак транзистора

1947/48 године је био направљен електронски уређај под именом транзистор. Транзистор је у рачунарима заменио до тада коришћене електронске лампе, смањио им димензије и повећао могућности и брзину рада.

Данашњи чипови су мањи од нокта и могу да садрже на стотине милиона транзистора.

11

РАЧУНАРСКА ИСТОРИЈА

1958/59 године је направљен нови електронски уређај под именом интегрисано коло или чип. Чипови су у рачунарима заменили транзисторе и још више смањили димензије, а увећали могућности нових рачунара. Први чип је био величине малог прста код одраслог човека и састојао се од неколико транзистора.

ОСНОВИ ИНФОРМАТИКE

Проналазак чипа


Први меморијски и први процесорски чип

1970. године је био направљен први меморијски чип, а 1971. године је направљен први чип за обраду података — микропроцесор. Све дотада рачунари су били сложени уређаји који су били коришћени само у великим фирмама, истраживачким центрима и сл. Али су сва ова открића омогућила да први рачунари за личну употребу, или персонални рачунари, буду направљени. Ови рачунари су били малих димензија, једноставни за коришћење и са ниском ценом.

РАЧУНАРСКА ИСТОРИЈА

ОСНОВИ ИНФОРМАТИКE

ПЕРСОНАЛНИ РАЧУНАРИ

Први успешан модел персоналног рачунара звао се Apple I (Ејпл 1). Био је направљен у Америци у 1976. године од стране Стива Џобса и Стива Вознијака у гаражи Стива Џобса. Имао је дрвено кућиште. Био је направљен за сајам електронике. На сајму је доживео велики успех и изазвао велико интересовање. Према моделу Apple I, следеће 1977. године је направљен први персонални рачунар под именом Apple II. Био је направљен од фирме Apple computers (Ејпл компјутерс) Џобса и Вознијака. Apple II није био скуп, био је једноставан за коришћење и заједно са њим ишли су програми на дискетама и имао је могућност за приказивање графике на екрану у неколико боја. Радио је са наредбама у облику текста који су се уносили преко тастатуре. Био је веома популаран. 1981. године фирма IBM (Ај Би Ем) произвела је свој први персонални рачунар под именом PC - Home Computer.

12


ПОРЕЂЕЊЕ ENIA-КА СА САВРЕМЕНИМ РАЧУНАРОМ

ENIAC Година Димензије Тежина Основни електронски делови Брзина обраде података Начин управљања радом Цена Потрошња електичне енергије

1946 око 160 m2 30 тона 18 000 електронских лампи 300 обрада у секунди ручно преспајање жица $500,000 170 000 W

Рачунар са Intel Core Duo процесором 2006 90 mm2 безначајно мала 150 милиона транзистора 20 билиона обрада у секунди оперативни систем око $600 30W

И за крај, НЕШТО СМЕШНО! :-)))))

РАЧУНАРСКА ИСТОРИЈА

ОСНОВИ ИНФОРМАТИКE

Да ли знате како су научници у 1954. години замишљали кућни рачунар после 50 година (у 2004 години)? Ево овако:

Смешно, зар не?

13


ТИПОВИ РАЧУНАРА Према величини и могућностима, рачунаре које данас користимо можемо поделити на: • супер рачунаре, • велике рачунаре, • микрорачунаре. СУПЕР РАЧУНАРИ

Супер рачунари су најскупљи, најбржи и најмоћнији рачунари на свету. Само неке владе држава у свету и само неколико компанија поседују овакве рачунаре. Такви рачунари се користе за вршење сложених прерачуна и симулација. На пример, користе се у науци за генетска истраживања, за свемирска истраживања, или за праћење временских промена, када се за кратко време обрађује велики број података.

ВЕЛИКИ РАЧУНАРИ

ТИПОВИ РАЧУНАРА

ОСНОВИ ИНФОРМАТИКE

Велики рачунари (Main frame computers) су велики и моћни рачунари који омогућују истовремени рад већег броја корисника (неколико стотина) који су повезани са њима преко терминала - монитора и тастатуре. Користе се у великим банкама, осигуравајућим компанијама и сл.

МИКРОРАЧУНАРИ

Микрорачунари су рачунари код којих је уређај за обраду података микропроцесор. Микрорачунари могу да буду сервери или персонални рачунари. Сервери су рачунари који великом броју персоналних рачунара обезбеђују рад са заједничким подацима, уређајима, интернет услуге и др. Персонални рачунари су рачунари за личну употребу.

14


МОГУЋНОСТИ И ПОДЕЛА ПЕРСОНАЛНИХ РАЧУНАРА

На персоналним рачунарима у одређено време може да ради само један човек. Персонални рачунари се уобичајено користе у школама, фирмама и домовима. Најчешће се користе за уређивање текста, прорачунавање и сређивање различитих врста података, сурфање на интернету, примање и слање електронске поште, рад са графиком, слушање музике, гледање видео клипова, играње и сл.

ЕЛЕКТРОНСКИ ДИГИТАЛНИ РАЧУНАРИ

СУПЕР РАЧУНАРИ

ВЕЛИКИ РАЧУНАРИ

МИКРОРАЧУНАРИ

ПЕРСОНАЛНИ РАЧУНАРИ

СЕРВЕРИ

MACINTOSH

PC

Типови персоналних рачунара

ОСНОВИ ИНФОРМАТИКE

Данас углавном има два типа персоналних рачунара: PC и Macintosh (MAC).

Највећи број људи кући и на послу користе PC-е. PC-е производе велики број фирми у свету (на пример, већи и познатији су: IBM, Dell, HP и др.). Код нас, PC-е најчешће склапају мање фирме од делова набављених од разних произвођача. Овако склопљени рачунари се често називају „безимени” (no name) PC-и.

ТИПОВИ РАЧУНАРА

PC

15


Macintosh

Macintosh (MAC) рачунаре производи и продаје фирма Apple. За разлику од PC-а, MAC персонални рачунари нису толико чести у домовима и на радним местима. Ови рачунари су врло популарни у издаваштву, графичкој, музичкој и филмској индустрији.

• Модели МАС рачунара Преноснљиви непреносљиви персонални рачунари

ТИПОВИ РАЧУНАРА

ОСНОВИ ИНФОРМАТИКE

Према димензијама, персонални рачунари могу да буду непреносљиви и преносни. Непреносљиви (desktop) персонални рачунари су са већим димензијама и напајају се из фиксног извора електричне енергије. Преносљиви рачунари имају мале димензије и малу тежину и због ових су карактеристика лаки за ношење. Раде на батерије, али могу да буду прикључени и на струју. Преносљиви персонални рачунари се према величини деле на: • величине длана, под именом Handheld или Personal Digital Assistant - PDA,

• величине мањег кофера, под именом Notebook или Laptop.

16


ПРИМЕНА РАЧУНАРА У САВРЕМЕНОМ ЖИВОТУ

Рачунари су уређаји без којих се не може замислити савремени живот. Данас скоро и да нема професије или радног места где се не користи рачунар. Наука, медицина, образовање, свемирска истраживања, комуникација, трговина и забава су само део области у којима човек користи рачунар. Погледај следеће илустроване примере за коришћење рачунара: • комуникација и проналажење информација о различним темама и о разним догађајима,

• купувина у продавници (рачунар у продавници ради помоћу ласера, за читање бар-кодова производа о њиховој евиденцији и при издавању рачуна),

17

ОСНОВИ ИНФОРМАТИКE

• писање, цртање, презентирање, • забава,

ПРИМЕНА РАЧУНАРА У САВРЕМЕНОМ ЖИВОТУ

• учење,


• подизање и улагање пара у банкама (банкомати за подизање пара су удаљени рачунари повезани са рачунарима у банци), • проналазак и избор књига у библиотекама, • у медицини за различите тестове, испитивања и контролу хируршких операција,

ОСНОВИ ИНФОРМАТИКE

ПРИМЕНА РАЧУНАРА У САВРЕМЕНОМ ЖИВОТУ

• праћење временских услова,

• у телевизијским и филмским студијима, за креирање графике и специјалне ефекте на телевизији и филму,

18


• при компоновању и извођењу музике, • у превозним средствима,

19

ОСНОВИ ИНФОРМАТИКE

Постоје радна места на којима је рачунар у потпуности заменио човека. То су најчешће радна места на којима може много лако да се доведе у опасност здравље и живот човека. На пример, у: • хемијским фабрикама, • нуклеарним централама, • ратним условима, • условима елементарних непогода и сл. Савремени рачунар не треба увек да замишљате као уређај са кућиштем, монитором, тастатуром и мишем. Рачунар може да уопште нема ове компоненте. У зависности од тога где се налази и шта треба да ради, рачунар податке и наредбе може да прима и предаје преко најразличитијих других сензора и уређаја, да има најразличнији облик и величину.

ПРИМЕНА РАЧУНАРА У САВРЕМЕНОМ ЖИВОТУ

• у домаћинству (рачунар може бити уграђен у неки од уређаја за домаћинство. На пример, у усисивач, фрижидер и сл.).


РАЧУНАРСКА КУЛТУРА И ЕТИКА

ОСНОВИ ИНФОРМАТИКE

ПРАВИЛА O ПОНАШАЊУ У РАЧУНАРСКОЈ УЧИОНИЦИ

ПОТРЕБА ЗА ПРАВИЛИМА ПОНАШАЊА

У свакодневном животу, људи се стално налазе у ситуацијама при којима користе исте просторије, деле заједничке предмете или имају потребу да слушају и гледају исте догађаје заједно са другим људима. Ово се дешава у продавницама, библиотекама, ресторанима, на аутобуским станицама, у кино салама, школама, па чак и у домовима. Да би сваки човек урадио, научио, видео, прочитао, слушао или добио оно што жели, потребно је културно понашање сваког од нас. Културно понашање подразумева поштовање правила о понашању на одређеном месту или поштовање правила за коришћење заједничких предмета и уређаја. Кад се правила не поштују, врло често се деси да неко не добије оно што му је потребно, да буде повређен или увређен, или да буду уништени предмети и уређаји који су заједнички. Нека правила су написана и истакнута на видним местима, а нека нису, али су исто толико важна као и написана. Једно од најважних правила које људи треба да поштују је право сваког човека на сопственост и приватност. А сада размисли, одговори и објасни: • Да ли је лепо да се уништавају туђи предмети? • Да ли је правилно да се читају или кидају туђа писма, дневници, споменари? • Да ли хоћеш да се и теби то деси? • Да ли хоћеш да у библиотеци пронађеш књигу коју тражиш и коју је неко позајмио и требао да врати? • Сигурно можеш да набројиш велики број оваквих примера.

20


ПРАВИЛА O ПОНАШАЊУ У РАЧУНАРСКОЈ УЧИОНИЦИ

Рачунарске учионице су просторије у школи које користе скоро сви ученици и наставници из школе. У овим учионицама се учи, припремају се школска паноа, на интернету се налазе одговори о најразличитијим питањима, пишу се сведочанства, рачуна успех ученика итд. Све ове активности су веома важне и потребне школи и зато је веома важно да сваки од корисника рачунарске учионице познаје и поштује правила о понашању у учионици и правила о коришћењу рачунарске опреме. Само тако ће рачунарска опрема радити правилно, трајати дуже и бити корисна за учење и рад. У продужетку следе неколико предложених правила о понашању у рачунарској учионици. Можете да користите исте, да додате нове или да направите своје.

1. ПРЕ НЕГО ШТО УЂЕШ У УЧИОНИЦУ, САЧЕКАЈ ДА ИЗАЂЕ И ПОСЛЕДЊИ УЧЕНИК ИЗ ПРЕТХОДНОГ РАЗРЕДА. 2. УЂИ ТИХО И БЕЗ ТРЧАЊА. 3. ОСТАВИ РАНАЦ, ЈАКНУ И ОСТАЛЕ ЛИЧНЕ ПРЕДМЕТЕ НА ОДРЕЂЕНО МЕСТО. 4. СЕДНИ НА СВОЈЕ ОДРЕЂЕНО МЕСТО. 5. ЧЕКАЈ ИНСТРУКЦИЈЕ ЗА РАД. 6. НЕ ЈЕДИ, НЕ ПИЈ И НЕ БАЦАЈ ЂУБРЕ У УЧИОНИЦИ. 7. РАЧУНАР НИЈЕ ТВОЈ ЛИЧНИ РАЧУНАР, И ЗАТО:

• не мењај подлогу оперативног система, • не активирај програме - чуваре на екрану са личним порукама, • не скидај програме, слике и видео клипове са интернета на школски рачунар или на свој меморијски уређај без дозволе,

21

ОСНОВИ ИНФОРМАТИКE

ПРАВИЛА О ПОНАШАЊУ

ПРАВИЛА O ПОНАШАЊУ У РАЧУНАРСКОЈ УЧИОНИЦИ

ПРАВИЛА О ПОНАШАЊУ


• не најављуј се у рачунар и у програме са туђим корисничким именом или шифром. То су лични подаци, не треба да кажеш своје и да покушаваш да дознаш и злоупотребиш туђе — поштуј право сопствености и приватности, • не бриши и не премештај туђе фолдере и фајлове, • оно што радиш на часу, сними у договорени фолдеру, • за све што ти није јасно и познато у току рада, питај наставника. 8. НЕ ПОМЕРАЈ РАЧУНАР И МОНИТОР ПО КЛУПИ. 9. ПРЕ КРАЈА ЧАСА ЗАТВОРИ СВЕ ПРОГРАМЕ СА КОЈИМА СИ РАДИО. 10. СВОЈУ СТОЛИЦУ ПРИБЛИЖИ КЛУПИ. 11. ИЗАЂИ ТИХО И БЕЗ ТРЧАЊА. Правила требају поштовати СВИ који користе учионицу са рачунарима.

ОСНОВИ ИНФОРМАТИКE

ПРАВИЛА O ПОНАШАЊУ У РАЧУНАРСКОЈ УЧИОНИЦИ

ПОТРЕБА ОД УДОБНЕ И ЗДРАВЕ РАДНЕ ОКОЛИНЕ ЕРГОНОМИЈА

Ергономија је наука о дизајнирању опреме и уређаја за рад, који ће бити безбедни, удобни и здрави за човека. Уређаји рачунара који су направљени да чувају здравље корисника рачунара и да му обезбеде пријатнији рад, зову се ергономски уређаји. Неправилни положај током рада на рачунару може да изазове бол у кичми, раменима, врату, зглобовима, главобоље, замор у очима. Током рада на рачунару требамо правити честе кратке паузе, одмарати очи гледањем у даљину и слично. КАКО СЕ ПРАВИЛНО СЕДИ ИСПРЕД РАЧУНАРА

Висина столице треба да омогући савијање ногу у коленима под правим углом (1). Горњи део монитора треба да буде у висини очију или нешто ниже, а на растојању као што је, отприлике, дужина испружене руке (2). Кичма треба бити исправљена и наслоњена на наслон столице (3). Руке требају бити савијене у лакту под правим углом (4). Тастатура треба да се налази под длановима када су руке савијене у лактовима под правим углом. Длан и подлактни део руке требају бити у правој линији - паралелни са земљом (зглоб не сме бити савијен) (5). Табани треба да леже на поду (6).

22


РАД СА ТАСТАТУРОМ И МИШЕМ

ПРАВИЛНО НЕПРАВИЛНО НЕПРАВИЛНО ПРАВИЛНО ПРАВИЛНО НЕПРАВИЛНО ПРАВИЛНО

ПИТАЊА

ОСНОВИ ИНФОРМАТИКE

НЕПРАВИЛНО

23


ПИТАЊА Основни рачунарски појмови

1. Шта проучава наука информатика? 2. Да ли постоји разлика између податка и информације? 3. Пробај да наведеш примере о подацима! 4. Шта је информација? 5. Пробај да наведеш примере о информацији! 6. Какав је уређај данашњи рачунар? • електрични, • електронски, • механички. 7. Рачунар је уређај у коме подаци могу да се: • уносе, • чувају, • обрађују, • све горе наведено. 8. Наброј различите типове података које човек може да уноси у рачунар! 9. Да би рачунар могао да обради унесене податке, он их претвара у: • бинарне, • текстуалне, • бројне. 10. Зашто рачунар сврставамо у дигиталне уређаје? 11. Да ли је рачунар аутоматски уређај? Зашто?

ПИТАЊА

ОСНОВИ ИНФОРМАТИКE

Рачунарска историја

1. Која су прва помагала за рачунање које је човек користио? 2. Наброј различите типове уређаја који су коришћени за прерачунавање и обраду података низ историју! 3. Заокружи изуме који су омогућили да електронски рачунари буду направљени и да се исти развивају! • зупчаник, • чип, • електронске лампе, • избушена картица, • транзистор. 4. Када је био направљен, како се звао први електронски рачунар и које су биле његове карактеристике (димензије, тежина, начин рада)?

24


5. Заокружи изуме у електроници који су омогућили да буде направљен први персонални рачунар! • транзистор, • електронске лампе, • процесор, • RАМ меморија. 6. Ко је и када направио први успешни модел персоналног рачунара за личну употребу у свету и где га је претставио? 7. Како се звао први фабрички направљен персонални рачунар? Типови рачунара 1. На које 3 главне типове делимо данашње електронске рачунаре према њиховим могућностима за обраду података? 2. За шта се користе супер рачунари? 3. Персонални рачунари су: • супер рачунари, • микрорачунари, • велики рачунари. 4. Сервери су рачунари који: • опслужују више персоналних рачунара са програмима и подацима који су им потребни, • имају већу моћ и брзину за рад са подацима од персоналних рачунара, • све горе наведено. 5. Која се два модела персоналних рачунара продају данас? 6. Наброј типове преносних персоналних рачунара према њиховој величини!

ПИТАЊА

1. Наброј радна места, професије и активности у којима човек може да користи рачунар? 2. Шта мислиш, како рачунар може да помогне читаоцома у библиотеци? 3. Како рачунар олакшава рад у продавници? 4. Како рачунар помаже и замењује човека у превозним средствима? 5. Да ли се рачунари уграђују у неким уређајима за домаћинство? 6. Да ли постоје радна места на којима рачунар потпуно замењује човека? Која?

ОСНОВИ ИНФОРМАТИКE

Примена рачунара у современом животу

25


Рачунарска култура и етика

ПИТАЊА

ОСНОВИ ИНФОРМАТИКE

1. Штa од доле наведеног претставља културно понашање? • поштовање правила о понашању у месту боравка, • поштовање правила о коришћењу заједничких и/или туђих предмета, • понашање према својим жељама и потребама, • понашање према жељама и потребама других. 2. Шта може да се деси ако не поштујемо правила о понашању на јавним местима? 3. Шта може да се деси ако се не поштују правила о коришћењу заједничких предмета? 4. Сваки човек треба да: • користи предмете и личне податке без дозволе и знања њиховог сопственика • поштује право приватности и право сопствености других људи, • тражи да се поштује његово право сопствености и приватности, али не мора да поштује исто то право код других људи. 5. Да ли треба да постоје посебна правила о понашању у учионицама са рачунарима у школи? Зашто? 6. Која су правила за рад на школском рачунару?

26


27


РАЧУНАРИ Систем је целина међусебно повезаних делова који заједнички врше одређену активност. На пример: систем органа за варење хране, сунчани систем, музички систем и др. Компјутерски систем је целина хардвера и софтвера.

РАЧУНАРИ 28


РАЧУНАРИ 29


ХАРДВЕРСКИ УРЕЂАЈИ КОД РАЧУНАРА РАЧУНАРСКИ СИСТЕМ

Систем је целина међусебно повезаних делова који заједнички врше одређену активност. На пример: систем органа за варење хране, сунчани систем, музички систем и др. Ако један део система не ради правилно, он утиче на правилни рад осталих делова система, а тиме је могуће да стане и рад целог система. Можеш ли да наведеш неки пример? Рачунарски систем је целина састављена од хардвера и софтвера. Хардвер (hardware) су машински делови рачунара. Софтвер (software) су програми са којима се ради на рачунару. Људско тело можемо упоредити са хардвером, а људске мисли софтвером. Хардвер и софтвер су један без другог неупотребљиви. Нови бољи рачунарски програми раде на новим, моћнијим моделима рачунара и обратно - нови, моћнији рачунари омогућавају креирање бољих рачунарских програма. Смешно!!!!:-)))))

ХАРДВЕРСКИ УРЕЂАЈИ КОД ТИПИЧНОГ ПЕРСОНАЛНОГ РАЧУНАРА

РАЧУНАРИ

ХАРДВЕРСКИ УРЕЂАЈИ КОД РАЧУНАРА

Једна духовита дефиниција о овим деловима рачунарског система каже: Хардвер је оно у што удараш када софтвер не ради. Ово је само шала! Софтвер вам овако сигурно неће прорадити!

30


Типични персонални рачунар се састоји од следећих хардверских делова: 1. Кућиште – метална кутија или тврда пластика у којој су смештени главни делови рачунара, 2. Монитор — уређај који приказује слике и текстове произведене из рачунара, 3. Тастатура — уређај преко кога се уносе подаци и инструкције у рачунар, 4. Миш — уређај који омогућава избор и покретање елемената приказаних на екрану, 5. Звучник — уређај преко кога се чују звуци произведени у рачунару, 6. Штампач — уређај који омогућава штампање докумената креираних на рачунару.

Кућиште

ХАРДВЕРСКИ УРЕЂАЈИ КОД РАЧУНАРА

Кућиште је кутија у којој су смештени главни делови рачунара. Кућишта, иако на први поглед изгледају различито, су веома слична.

РАЧУНАРИ

Различита кућишта имају дугмад и прикључке са истом функцијом. Према положају, кућишта могу бити вертикална или хоризонтална. Постоје и „све у једном” кућишта. У једном делу су и кућиште и монитор.

31


Опис изгледа предњег дела вертикалног кућишта

• • • • •

На предњем делу кућишта има: дугме за укључивање рачунара у струју - power, дугме за рестартирање рачунара — reset, предњи улазни део за уређаје за рад са дискетама, CD-има или DVD-има, прикључци (USB, за звучнике - слушалице и слично), лампице.

уређај за рад са дискетама

уређај за рад са CD-ом или DVD-јем

дугме за укључивање лампица за прикључивање у струју прикључак за слушалице USB прикључак

РАЧУНАРИ

ХАРДВЕРСКИ УРЕЂАЈИ КОД РАЧУНАРА

fire wire прикључак лампице за приступ меморијском урећају

Рестартоње је поступак током којег се програми потребни за рад рачунара поновно учитавају, а рачунар се не гаси из струје. Ако нема посебног дугмета за рестароње, поступак се изводи тако што се дугме за укључивање рачунара у струју дуже држи притиснуто. Неке од лампица на кућишту светле непрестано, а неке од њих повремено. На пример, непрестано светли лампица која показује да је рачунар укључен у струју, а повремено светле лампице које показују када ради хард диск, уређај за дискету, CD или DVD.

32


Опис изгледа задњег дела вертикалног кућишта:

На задњем делу кућишта уобичајено се налазе различити прикључци (улази). Они служе за везивање периферних уређаја са рачунаром. Постоје прикључци за тастатуру, миш, монитор, звучнике, штампач, као и мрежни прикључак, струјни прикључак, прикључци за видео камеру, веб камеру, дигитални апарат, телефон и други. Највећи број уређаја за везивање са рачунаром користи USB прикључке (тастатура, миш, штампач, џојстик, дигитални апарат и сл).

паралелни улаз улаз за миш РЅ/2 улаз за тастатуру USB улаз улаз за монитор серијски улаз мрежни прикључак прикључак за микрофон

прикључак за модем и телефонску линију струјни прекидач прикључак у струју

РАЧУНАРИ

Бржи прикључак од USB-а је firewire прикључак. Има га на новим рачунарима.

ХАРДВЕРСКИ УРЕЂАЈИ КОД РАЧУНАРА

прикључак за звучнике

33


ПЕРИФЕРНИ ХАРДВЕРСКИ УРЕЂАЈИ РАМ меморија хард диск дискета, CD-а, DVD-ја

МЕМОРИСАЊЕ

подаци

УЛАЗ тастатура миш скенер микрофон џојстик

ОБРАДА

ИЗЛАЗ

процесор

монитор звучници штампач

подаци

Периферни уређаји су делови рачунара који се налазе око кућишта. Подела периферних уређаја 1. Периферни уређаји могу бити улазни — за уношење података у рачунар и излазни — за приказивање података и програма обрађених од стране рачунара. 2. Периферни уређаји могу бити повезани за рачунар жично и бежично. Познати начини за бежично повезивање електронских уређаја су infra red (инфра ред), bluetooth (блутут) и други. Bluetooth је данас најчешће коришћени начин за међусобно бежично повезивање различитих уређаја за рачунар. Као bluetooth бежични уређаји данас могу да раде тастатура, миш и штампач. Bluetooth уређаји могу да раде на растојању од 10 до 100 метара, у зависности од уређаја, и могу да преносе податке преко препрека као што су зид, сто, кофер и слично. Раде на батерије које можемо да пунимо. Ако у рачунару није уграђен вluetooth уређај, тада се преко USB улаза на рачунару може прикључити Bluetooth адаптер.

Интересантно:

Овај бежични начин везивања је назван према Harald-у Bluetooth-у, краљу Данске из 10 века. Он је обожавао да једе боровнице и зато су му зуби увек били плави.

РАЧУНАРИ

ПЕРИФЕРНИ ХАРДВЕРСКИ УРЕЂАЈИ

периферни уређаји

34


УЛАЗНИ ПЕРИФЕРНИ УРЕЂАЈИ

Улазни периферни уређаји су уређаји рачунара преко којих се уносе подаци и инструкције у рачунар. Податке у рачунар може да уноси или човек или неки осетљиви уређај - термометар, брзинометар и др. Уобичајени уређаји преко којих човек уноси податке у рачунар су: тастатура, миш, скенер, микрофон, екран осетљив на додир, видео камера и сл. ТАСТАТУРА

Тастатура је уређај који има више од 100 тастера за уношење података у рачунар преко типкања. Постоје различите тастатуре. Оне се деле према изгледу, распореду тастера, начину позивања са рачунаром, материјала од којег су направљене и сл. На пример:

виртуелна

ергономска

бежична

мека

ПЕРИФЕРНИ ХАРДВЕРСКИ УРЕЂАЈИ

класична

РАЧУНАРИ

Типови тастера код тастатуре

35


1.Алфабетски 2.Caps Lock

3.Shift 4Нумерички 5.Num Lock

6.Интерпукцијски 7.Функцијски

F1 - F12, краћенице за неке од активности у програмима. На пример, F1 често активира програм за помоћ док користимо програм.

8.Esc

Прекида активност која се у моменту изводи на рачунару. Употребљава се у комбинацији са другим тастерима. На пример, Alt + S служи за снимање.

9.Ctrl, Alt

РАЧУНАРИ

ПЕРИФЕРНИ ХАРДВЕРСКИ УРЕЂАЈИ

Тастери са словима. Овим тастером се „закључавају” велика слова. Када притиснемо овај тастер упали се лампица Caps Lock у горњем десном делу тастатуре - 14. Caps је краћеница за Capital Letters, a lock значи закључено. Истовременим држањем Shift-а и тастера са потребним словом, оно се исписује велико. Тастери са бројевима. Налазе се изнад тастера са словима и на десном делу тастатуре. За рад са тастерима са бројевима, на десном делу тастатуре, тастер Num Lock треба бити укључен. Након његовог укључивања треба да светли сијалица Num Lock из горњег десног дела тастатуре - 14. Зарез, тачка, тачка и зарез ...

10.Space 11.Backspace Delete

13.Стрелице

Оставља празно место током уношења текста. Тастер/и за брисање. Бришу знак који се налази лево од курсора. Потврда за извршавање изабране наредбе од стране корисника, или за прелаз у нови ред током писања текста. Има два Enter тастера са истом функцијом. Један десно од тастера са словима и један на десној страни тастатуре који се користи током рада са бројевима. Кретање курсора на екрану (горе, доле, лево, десно).

14.Лампице

Показују да ли су Caps Lock или Num Lock укључени.

12.Enter

36


МИШ

Миш је уређај за показивање, бирање, премештање и активирање објеката приказаних на екрану. Састоји се од тела које се мрда по равној површини и тастера: леви тастер, десни тастер и дугме за скролање — кретање горе-доле на екрану. Типови миша Постоје различити типови миша који се деле према изгледу, начину рада, начину повезивања са рачунаром и сл. • механички миш (са лоптом на доњем делу),

• ласерски миш,

• бежични миш.

ПЕРИФЕРНИ ХАРДВЕРСКИ УРЕЂАЈИ

Мишеви се израђују у најразличитијим интересантним облицима и у најразличитијим бојама. ПОКАЗИВАЧ МИША

РАЧУНАРИ

Мала сличица која на екрану прати кретање миша по столу се зове показивач миша. Показивач миша може да има различити изглед у различитим програмима, на различитим положајима на екрану и током извршавања различитих активности. Најчешће има изглед стрелице, али и пешчаног сата, руке са подигнутим прстом, крста, оловке, четке и др.

37


Функције тастера миша Леви тастер: Клик - избор објекта. Ова акција се изводи кратким притискањем и пустањем левог тастера миша. дупли клик леви клик sol tıklama sol çiftлеви tıklama Дупли клик - активирање објекта. Када се показивач миша нађе изнад објекта, онда се леви тастер миша притисне два пута заредом, са веома вуци- пусти десни клик кликsağ tıklama tıkla-sürükle-bırak малом паузом између. Клик вуци-пусти - премештање објекта са једног на друго место. Десни тастер: Клик – изводи се исто као кад бирамо објекте, али се притиска десни тастер миша.

МИКРОФОН

Микрофон је уређај за уношење звучних података (говора) у рачунар.

РАЧУНАРИ

ПЕРИФЕРНИ ХАРДВЕРСКИ УРЕЂАЈИ

СКЕНЕР

Скенер је уређај за уношење графичких података у рачунар. • Према површини коју скенирамо, скенери могу бити: • деск скенери — за веће површине (листови, књиге, фотографије), • ручни скенери — за мале површине (бар кодови и слично).

Постоје и други уређаји за уношење података у рачунар.

38


ИЗЛАЗНИ ПЕРИФЕРНИ УРЕЂАЈИ

Уређаји преко којих се добијене информације након обраде рачунара приказују кориснику зову се излазни периферни уређаји. Уобичајени излазни уређаји су: монитор, штампач, звучници и слично. МОНИТОР

Монитор је излазни уређај на коме се призују слике и текстови. Слике и текстови се приказују на екрану. Типови монитора Монитори према начину рада могу бити: • CRT (Cathode Ray Tube) монитори - са катодном цеви. Ови монитори су велики и тешки и све мање се користе.

39

РАЧУНАРИ

• Монитори са екраном осетљивим на додир (touch screen) омогућавају уношење података у рачунар притискањем на приказе понуђених података на екрану прстом, уместо миша. Обично се на предњем делу монитора налази дугмад за подешавање приказа слике — позиција, контраст, боја и слично. Величина екрана се мери дијагонално и изражава се у јединици мера инч (inch — “) 1” = 2,.54 сm. Величина екрана може да варира, од 15” до 30”. Уобичајене величине су 17” или 19”. Резолуција екрана је број тачака (пиксела) вертикално и хоризонтално којима се исцртава слика.

ПЕРИФЕРНИ ХАРДВЕРСКИ УРЕЂАЈИ

• LCD (Liquid Crystal Display) монитори - са течним кристалима. Они су танки, лепи, лаки, заузимају мање простора, користе мало електричне енергије и имају мање електромагнетно зрачење од CRT монитора.


ШТАМПАЧ

Штампач је уређај који приказује податке из рачунара на папиру или фолији. Карактеристике штампача су: • брзина штампања страница у минути (ppm — page per minute), • квалитет одштампаног, • потрошени материјал, • бучност. Штампачи са бољим карактеристикама имају вишу цену.

РАЧУНАРИ

ПЕРИФЕРНИ ХАРДВЕРСКИ УРЕЂАЈИ

Типови штампача Према начину штампања, штампачи су најчешће игласти, инкџет и ласерски. Код игластих штампача, глава са иглама удара у траку наквашену у мастилу — рибон и на тај начин штампа.

Инкџет штампачи прскају под притиском мастило на хартију кое се одмах суши. Мастило је смештено у кертриџима — пластичним кутијицама.

Код ласерских штампача ласерски сноп светлости пече нанесену боју са тонера на хартију. Од ових штампача, ласерски штампач је најбржи, бешумни и са високим квалитетом отиска на хартији. Сви набројани типови штампача могу бити у боји или црнобели.

40


ЗВУЧНИЦИ

Звучници су уређаји који преносе звучне податке кориснику. Звучници су повезани са матичном плочом звучном картицом. Поред звучника, на звучну картицу се могу прикључити и слушалице.

• • • • • • •

ДЕЛОВИ У КУЋИШТУ Уобичајено се у кућишту налазе следећи електронски уређаји: матична плоча, 3 RAM мемориjа процесор, RAM меморија, 7 Извор тврди (хард) диск, електричне енергије електронске картице за 2 Процесор прикључивање периферних уређаја, 5 6 CD или DVD уређај Електронске уређај за рад са картице CD-ом или DVD-јем, извор за напајање 4 Хард диск електричном енергијом. 1 МАТИЧНА ПЛОЧА

41

РАЧУНАРИ

Матична плоча је главни део у кућишту, на којој су постављени сви важни електронски делови рачунара. Сви делови постављени у кућишту су везани са матичном плочом — као деца са мајком. Главни делови уграђени на матичну плочу су: • процесор, • RОМ и • RAM мемориjа.

ДЕЛОВИ У КУЋИШТУ

МАТИЧНА ПЛОЧА


ПРОЦЕСОР

Процесор је уређај који обрађује податке и извршава програме у рачунару. Карактеристике сваког процесора су: • произвођач, • модел, • брзина рада, • кеш меморија. Брзина рада процесора изражава се у јединици мера гига херц (GHz). Ha пример:: Произвођач:

Модел:

Брзина:

Intel AMD

Q9300 Core 2 Quad Phenom 8750 Triple-Core

2.5 GHz 2.4 GHz

ROM МЕМОРИЈА

ROM је меморија у коју су фабрички записане инструкције за рад на рачунару. Ове инструкције се читају прве, одмах после укључивања рачунара. ROM меморија „буди” рачунар и контролира да ли су сви хардверски и софтверски делови присутни, исправни и припремљени за рад. Ако нису, шаље кориснику на екран текстуалне поруке или звучна упозорења о проблему. Ha пример, рачунар не може да ради ако тастатура и миш нису правилно прикључени.

РАЧУНАРИ

ДЕЛОВИ У КУЋИШТУ

RAM МЕМОРИЈА

RAM је радна меморија у којој се сместе они програми и подаци са који рачунар ради у моменту. Од величине RAM меморије зависи брзина рада програма, као и број и величина програма са којима се у исто време може радити на рачунару. Када се рачунар искључи из струје, RAM меморија се брише. Она је меморија за привремено чување података.

42


ТВРДИ ДИСК

Тврди диск је меморијски уређај постављен у кућишту за трајно чување програма и података са којима се ради на рачунару. Подаци и програми смештени на тврдом диску се не бришу након искључивања рачунара из струје. Тврди диск, RAM меморија и процесор међусобно размењују податке. ЕЛЕКТРОНСКЕ КАРТИЦЕ

Картице су електронски уређаји преко којих се неки периферни уређаји (монитор, звучници и др.) вежу за матичну плочу. Уграђени су на задњој страни кућишта и постављени на матичну плочу у преградама названим слотови. У зависности од уређаја који се преко њих веже са рачунаром, постоје видео картице, ТВ картице, звучне картица, мрежне картица и друге. ИЗВОР НАПАЈАЊА ЕЛЕКТРИЧНОМ ЕНЕРГИЈОМ

ТИПОВИ

Рачунарска меморија се дели на главну и помоћну меморију и меморију за привремено и трајно чување података. Главну меморију чине тврди диск и RAM меморија, док помоћну чине остали меморијски уређаји (дискета, CD, DVD, USB меморија и сл).

43

РАЧУНАРИ

МЕМОРИЈСКИ УРЕЂАЈИ Уређаји за чување података и програма са којима се ради на рачунару се зову меморијски уређаји.

МЕМОРИЈСКИ УРЕЂАЈИ

Сваки рачунар, да би радио, мора да има уређај који га напаја електричном енергијом, познат као адаптер. Поред извора напајања стоји и вентилатор који хлади електронске делове рачунара да се не би прегрејали.


У RAM меморији се подаци чувају привремено, док се за трајно чување података и програма користе следећи меморијски уређаји: Тврди диск Флопи диск или дискета Компакт диск Дигитални видео диск Флеш меморија

HD FD CD DVD

МЕМОРИЈСКИ КАПАЦИТЕТ

Карактеристика сваког меморијског уређаја је његов меморијски капацитет. Меморијски капацитет је количина података која може да се запамти на неком меморијском уређају. Меморијски капацитет се изражава у посебним јединицама мера. Најмања количина података коју може да прими рачунар је 1 бит (lb). Бит може да има две вредности - 1 или 0. То су цифре којима се записују бинарни бројеви са којима ради рачунар. Битови се групирају у бајте и на тај начин формирају јединице мере за рачунарску меморију. Бит Бајт (Byte) Килобајт Мегабајт Гигабајт Терабајт Петабајт

(0 или 1) =8 b =1024 B =1024 KB =1024 MB =1024 GB =1024 TB

1 Бајт је меморијски капацитет који може да буде довољан за смештавање 1 знака — слова, знака, броја и слично. 1 MB је меморијски капацитет који може да буде довољан за текстуалне податке једне средње велике књиге (око 200 страна).

Тврди диск је најчешће фиксни меморијски уређај уграђен у кућиште. Уобичајена величина хард диска данас износи 80, 250, 500 GB.

РАЧУНАРИ

МЕМОРИЈСКИ УРЕЂАЈИ

1b 1B 1KB 1MB 1GB 1TB 1PB

44


Дискете имаjу меморијски капацитет од 1,44 MB. Користе се за читање и вишекратно записивање података. Све се мање употребљавају, због малог капацитета и слабог квалитета.

Флеш меморија је у виду штапића — стика. Зове се и USB меморија. Може имати различити меморијски капацитет, на пример, 8 GB. • • • •

CD има меморијски капацитет од 650-700 MB. CD-а могу бити : само за читање - CD ROM, за читање и једноструко записивање - CD R (Recordable), за читање и вишеструко записивање - CD RW (Rewritable), 1 CD = око 450 дискета (или може да сакупи, на пример, око 100 mpЗ песама). CD-а се обично користе за чување података и музику.

РАЧУНАРИ

МЕМОРИЈСКИ УРЕЂАЈИ

DVD може да буде једнослојан или двослојан и једностран или двостран, мали (8 cm) или велики (12 cm). Меморијски капацитет DVD-ја се креће од 4,7 GB до 8,5 GB. Један једнострани једнослојни велики DVD сакупља један просечно дуги филм са високим квалитетом. 1 DVD = 6-7 CD. Нови тип DVD уређаја су DVD уређаји који користе плави ласер уместо црвеног за читање и записивање информацијаи на диску. Ови уређаји се зову Blue Laser DVD уређаји. Плави ласер може да записује податке много већом густином на диску од црвеног. Зато BlueLaser DVD-и имају много већи капацитет од обичних DVD-ja. Постоје два типа Blue Laser DVD-ja: • HD-DVD (High Definition) капацита до 30 GB, и • Blu-Ray DVD са капацитом до 50 GB.

45


СОФТВЕР Програми којима се ради на рачунару зову се рачунарски софтвер. Рачунарски програми су скуп инструкција према којима рачунар ради на одређеном задатку. Као што кувар кува према упутствима из рецепта, тако рачунар ради према инструкцијама по одређеном програму. Данас постоји огроман број различитих рачунарских програма. Скоро сваки корисник може да нађе програм који ће му помоћи да ради оно што му је потребно: да пише, црта, прерачунава, сурфа на интернету, слуша музику, игра, учи итн.

СОФТВЕР

РАЧУНАРИ

НАБАВКА ПОТРЕБНИХ РАЧУНАРСКИХ ПРОГРАМА

Потребни рачунарски програми могу да се набаве на неки од следећих начина: • купују се у продавницама за софтвер, обично на CD-у или DVD-ју, • купују се и „скидају” на рачунар преко интернета, • могу бити специјално наручени и направљени од стране фирми за прављење софтвера за конкретне потребе одређеног корисника, фирме или институције. ПРАВЉЕЊЕ РАЧУНАРСКИХ ПРОГРАМА

Рачунарске програме креирају (пишу) људи који се зову програмери и раде у фирмама које се зову софтверске куће.

46


Програми се пишу на такозваним програмским језицима. Програмски језици су измишљени језици који се састоје од наредби и правила за писање. Намењени су за писање одређеног типа рачунарског програма.

Део програма записан на програмском језику се зове изворни код програма и он најчешће није доступан за кориснике програма. Ако научиш неки програмски језик, и ти можеш да напишеш свој рачунарски програм.

47

СОФТВЕР

1. Рачунарски програми према намени за рад на рачунару могу бити: • системски програми, • кориснички програми. Системски програми омогућавају рад човеку са рачунаром и врше контролу правилног рада свих хардверских делова и осталих програма на рачунару.

РАЧУНАРИ

ПОДЕЛА РАЧУНАРСКИХ ПРОГРАМА


Кориснички програми су програми са којима раде корисници рачунара. Кориснички програми се још зову и апликативни програми. Такви су програми за уређивање текста, цртање, учење, креирање презентација, сурфање на интернету, играње, слушање музике, коришћење електронске поште, рад са подацима у продавницама, банкама, поштама и другим фирмама. 2. Према начину на који су доступни кориснику, рачунарски програми могу бити куповни и бесплатни рачунарски програми. Куповни рачунарски програми могу да се купе у продавници за софтвер или на интернету. Рачунарски програми који сопственик нуди на бесплатно коришћење преко интернета, у часописима, на CD-има или на неки други начин, зову се бесплатни рачунарски програми.

СОФТВЕР

РАЧУНАРИ

Према условима под којима може бесплатно да се користе, бесплатни рачунарски програми могу бити: • бесплатни програми са отвореним изворним кодом — оpen source, • привремено бесплатни програми (ѕhareware, demo). Постоје бесплатни рачунарски програми који су доступни, не само за коришћење, већ и за измену њиховог начина рада. Овакви програми се зову програми са отвореним изворним кодом. Код привремено бесплатних програма сопственик дозвољава одређено време (1 месец или слично) да буду бесплатно доступни корисницима. У овом периоду корисник бесплатно користи део или све могућности програма да би га прегледао, пробао како ради или га тестира. Ако му се допадне и хоће да га користи надаље, потребно је да га купи од сопственика. 3. Према начину на који корисник набавља и користи софтвер, он може да буде легалан или нелегалан (пиратски софтвер). Легални софтвери су рачунарски програми које корисник има право да користи и најчешће су купљени од фирми са правом аутора да их продају (и слободни софтвер је легалан).

48


Након легалног куповања програма, он треба легално да се користи. Легално коришћење рачунарског програма значи да се програм користи на начин који аутор тражи, а са циљем да се заштите и поштују његова ауторска права. Пре инсталирања програма на свој рачунар корисник се мора изјаснити да ли прихвата или не прихвата услове за његово коришћење. Ако их не ги прихвата, нема право да користи програм. Сваки софтвер који није купљен у продавници која има дозволу од аутора да продаје и софтвер за који се не поштују правила за његово коришћење је нелегалан (пиратски) софтвер.

He користите нелегални софтвер!

Коришћење нелегалног софтвера претставља непоштовање интелектуалниог рада и власништва аутора!

СОФТВЕР

РАЧУНАРИ

То се кажњава!

49


ВИДЕО ИГРЕ Видео игре су програми за забаву који се приказују на неком уређају са екраном. Могу се играти уз помоћ конзоле за играње, рачунара, мобилних телефона и слично. Играч игра уз помоћ тастера, џојстика, тастатуре, миша, волана и сличног, у зависности од уређаја на коме игра.

КОНЗОЛЕ ЗА ИГРАЊЕ

Конзоле за играње су електронски уређаји са меморијом и процесором, а неки од њих и са хард диском. Оне раде са својим оперативним системима. Имају CD или DVD уређај за учитавање видео игра. Конзоле за играње су, на пример, веома популарне Sony PlayStation, Microsoft Xbox и Nintendo.

РАЧУНАРСКЕ ИГРЕ

Програми за забаву који се играју на рачунару зову се рачунарске игре.

РАЧУНАРИ

ВИДЕО ИГРЕ

Кратка историја рачунарских игара Прва рачунарска игра у свету била је направљена 1961. године у Америци под именом Spacewar. Она нија била направљена за персонални рачунар, већ за велики рачунар који је био коришћен за статистичке прорачуне.

50


Игра се састојала од две свемирске летилице управљане од играча, које су се померале око једне централно постављене звезде и покушавале да униште једна другу.

Прве рачунарске игре за персоналне рачунаре биле су интерактивне и текстуалне авантуре.

Играч је уносио наредбе преко тастатуре и добијао одговоре и смерове за игру. Касније је у играма била уношена, поред текста, и графика.

РАЧУНАРИ

ВИДЕО ИГРЕ

Касније су биле направљене рачунарске игре у којима су били потребни брзи рефлекси. Међу првим таквим игарама биле су игре за ређање геометријских фигура које падају - Tetris, избегавање препрека и скупљање поена Pacman, Mario Bros и др.

51


У деведесетим годинама биле су направљене прве тродимензионалне игре са играчем у првом лицу. То су игре у којима се играч креће кроз игру очима главног лика у игри. Ове игре су претвориле рачунар у веома популаран уређај за играње видео игара. Рачунарске игре су данас уобичајени начин забаве, али и помоћ при учењу великог дела људи, почев од најмлађих, па све до најстаријих. Имају лепу графику, користе музику, говор, најразличитије звуке и сл. Рачунарске игре се играју мишем, тастатуром, са једним или два џојстика, специјалним конзолама у игрима са вожњном и слично. Звучници или слушалице се подразумевају. Добро је ако рачунар има моћну графичку картицу и брз процесор. Карактеристика игре Свака игра има своја правила играња и циљ који играч треба да постигне. Циљ може бити победа, решавање логичког проблема, прелаз свих нивоа, што дуже играње и слично. Према правилама игре, играч вуче потезе да би достигао циљ. Неке игре имају временско ограничење, друге просторно итд.

РАЧУНАРИ

ВИДЕО ИГРЕ

Подела игара Према броју играча, игре могу бити за: • једног играча (singte player — сингл плејер), • више играча (multyplayer — мулти плејер). Игре за више играча могу се играти на једном рачунару (двоје играча), на различитим рачунарима у мрежи (више играча) и он лајн (на интернету). Према теми, садржају и потребним вештинама играча, постоје најразличитије врсте рачунарских игара, као на пример: • аркадне, • логичке, • симулације, • стратегије и разне друге.

52


Незахвално је да се прави строга подела игара по типовима зато што су игре најчешће мешавина различитих типова. У неким играма, на пример аркадним, за добру игру важни су брзо реаговање и рефлекси, у логичким - размишљање, меморија и интелигенција, у стратегијама и симулацијама - добар план потеза у игри и што реалније понашање у току игре итд. Постоје игре за учење из најразличитијих области (језика, математике, музике итд.), креативне игре (моделирање, компоновање, бојење, дизајнирање, конструисање и слично). ЛОГИЧНА ИГРА

АРКАДНА ИГРА

СИМУЛАЦИЈА ЕДУКАТИВНА

СТРАТЕГИЈА

РАЧУНАРИ

ВИДЕО ИГРЕ

Према приказу графике, рачунарске игре могу бити 2D или 3D. 3D игре су просторне игре и могу бити: • класичне - у којима играч гледа лик са којим игра и целу околину, • игре у првом лицу - играч игра и креће се кроз игру као да гледа кроѕ очи главног лика. САДА ЈЕ ВРЕМЕ ЗА МАЛО ИГРАЊА!

53


ОПЕРАТИВНИ СИСТЕМ Оперативни систем је скуп програма који омогућавају кориснику оперисање (рад) са рачунаром (програми, уређаји и меморија). Оперативни систем се први стартује након укључивања рачунара и последњи се затвара када искључимо рачунар. Без оперативног система, рачунар би био неупотребљив уређај. Данас се код персоналних рачунара користе следећи оперативни системи: • Windows, • MAC OS X, • LINUX, • UNIX. Сваки од оперативних система има своје новије и старије верзије. WINDOWS

Сопственик оперативног система Windows је фирма Microsoft. Верзије Windows-а су: Windows 95, Windows 98, Windows Me, Windows NT, Windows 2000, Windows XP, Windows Vista. Windows је најпопуларнији оперативни систем за PC-е. MAC OS X

РАЧУНАРИ

ОПЕРАТИВНИ СИСТЕМ

Сопственик оперативног система Mac OS X је фирма Apple. Верзије Mac OS X су Jaguar, Tiger, Panther и Leopard. Овај оперативни систем користе Macintosh персонални рачунари, иако он може да ради и на РС-у.

LİNUX

Креатор LINUX је финац Линус Торвалдс у 1991. години. Лого оперативног система је пингвин Такс.

54


Овај оперативни систем је отворен за промене од стране корисника и има бесплатне верзије на CD-имa или могућност да се скине са интернета. Оперативни систем Linux постаје све популарнији међу корисницима персоналних рачунара. Постоје различите верзије (дистрибуције) овог оперативног система: Ubuntu, Edubuntu, RedHat, SuSe, Mandriva и др. UNIX

UNIX је моћни оперативни систем који се често користи за рад на серверима, али и на персоналним рачунарима. Он је најстарији оперативни систем који се још увек широко употребљава. Постоје различите верзије овог оперативног система које су се развивале од различитих фирми и сопственика: Unix Ware, Solaris и др. Linux оперативни систем је направљен према изгледу и функционалности UNIX-а.

РАЧУНАРИ

ОПЕРАТИВНИ СИСТЕМ

Карактеристике оперативних система Ha једном рачунару се могу инсталирати више оперативних система и онда корисник може да изабере са којим од њих ће да ради. 1. Данашњи оперативни системи су вишекориснички оперативни системи multi user OS). Они омогућавају да на једном рачунару у различито време раде различити корисници са својим програмима и подацима (своја околина). Сваки корисник се најављује оперативном систему својим корисничким именом (user name) и шифром (password). 2. Данашњи оперативни системи су мултитаскинг оперативни системи (multi tasking OS ). То значи да омогућавају да рачунар извршава више програма истовремено.

55


На пример, корисник може да пише или црта у неком програму а да у исто време слуша музику са другим програмом. Корисник може да ради са оперативним системима на два начина: • Командном линијом: корисник испише наредбе рачунару у облику текстова преко тастатуре. Ово је сложенији начин рада. • Графиком (слике): током графичког начина рада програми и наредбе су приказани и бирају се на екрану најчешће мишем. Рад са графичким оперативним системом је много једноставнији. Ми ћемо учити и радити само на графичким оперативним системима.

ЕЛЕМЕНТИ ОПЕРАТИВНИХ СИСТЕМА ДЕСКТОП

Након стартовања оперативног система слика која се приказује на екрану се зове радна површина (desktop). Изглед радне површине је различит код различитих оперативних система. Корисник на рачунару може да мења изглед радне површине.

Уобичајено, на доњем или горњем делу десктопа се налази дуга танка трака која приказује имена програма и фолдера са којимa корисник ради на рачунару. Ова трака се зове трака задатака или - taskbar (task - задатак, bar - трака).

РАЧУНАРИ

ОПЕРАТИВНИ СИСТЕМ

ТРАКА ЗАДАТАКА

56


ИКОНЕ

Елементи распоређени на радној површини на оперативном систему зову се иконе. То су мале слике којима су представљени програми, фајлови или фолдери. ПРОЗОРИ

Садржај икона се приказује у оквиру који се зове прозор. Прозор може да се отвори, минимизира, да мења димензије, или да се затвори.

ЕЛЕМЕНТИ ПРОЗОРА

57

РАЧУНАРИ

1. Трака за име (title bar) - на горњем делу прозора се налази трака са именом програма и фајла или фолдера чији је садржај приказан у прозору. 2. Дугмад за рад са прозором – налазе се у десном горњем углу прозора и служе за спустање прозора у траци са задацима, приказивање циља или дела екрана и за затварање прозора. 3. Мени - испод траке са именом се налази трака са менијем. Мени је трака - списак са наредбама. Код различитих програма, мени је различит, али се најчешће састоји од: • File (датотека) менија, • Edit (уређивање) менија, • View (поглед, приказ) менија, • Help (помоћ) менија. Избором наредби из менија, корисник може да ради са садржајем приказаним у прозору. На пример, има наредбу за штампање, брисање, меморисање, убацивање слика, табела и слично. Корисник може да отвара меније и да бира наредбе са њих, најчешће левим кликом миша. 4. Трака са алатима – испод менија на прозору налази се трака са алатима.

ОПЕРАТИВНИ СИСТЕМ

Уобичајени елементи прозора су:


Слично као и са наредбама из менија, корисник алатима ради са садржајем приказаним у прозору. На пример, црта, боји, сече, мења изглед слова и слично. Најчешће и наједноставније се алати бирају и користе левим кликом миша. 5. Трака за скролирање - када прозор садржи више информација које се не могу претставити на један екран, онда се на десној и/или доњој страни појављује трака за скролирање — кретање горе-доле и/или лево-десно да би могао да се прегледа цели садржај прозора. 6. Део за приказ - у овом делу прозора се приказује садржај програма. WINDOWS ЕЛЕМЕНТИ WINDOWS ОПЕРАТИВНОГ СИСТЕМА

Елементи на екрану Windows OS су: 1. радна површина (desktop), 2. трака са задацима (task bar), 3. иконе, 4. дугме ѕtart.

РАДНА ПОВРШИНА КОД WINDOWS OS

РАЧУНАРИ

ОПЕРАТИВНИ СИСТЕМ

Иконе које се уобичајено налазе на радној површини Windows OS су:

My Computer је икона која приказује тврди диск и друге меморијске уређаје прикључене на рачунар - дискету, CD, USB флеш меморију и др. Сваки меморијски уређај има своје име под којим је приказан у прозору My Computer (C, A, D, E, F, G...). My Documents је фолдер у коме уобичајено корисник чува и организује своје фолдере и фајлове које је креирао на рачунару у неком програму. My Network Places приказује рачунаре повезане у локалну мрежу, ако је има. Recycle Bin је икона која има функцију канте за бацање отпада. У ову „канту” иду обрисани фајлови и фолдери и тамо су све до пражњења „канте”.

58


WINDOWS Често, као и у реалном животу, у канти за отпатке ће се наћи неки грешком обрисани фајл или фолдер. Recycle Bin омогућава њихово враћање (Restore) на локацију где су били пре брисања.

РАЧУНАРИ

Ако се кликне на дугме Start, отвара се мени који садржи више подменија, који се отварају у степенастим прозорима. Њихов садржај је приказан текстом и сликом. Значај неких садржаја из Start менија је: All Programs омогућава приступ и стартовање програма на рачунару. Documents (My documents, My recent documents) приказује фајлове и фолдере које је креирао корисник. Control Panel омогућава уређивање и контролу софтвера и хардвера на рачунару. Search омогућава тражење фајлова и фолдера на неком меморијском уређају. Корисник преко Help-а може да потражи и добије помоћ у облику објашњења и информација о нечему што није познато у току рада са рачунаром. Треба да постави питање или изабере реч или тему о ономе шта га занима. Run омогућава стартовање програма помоћу текстуалног наређења које се уноси у командној линији. Са Log Off један корисник завршава свој рад на рачунару да би неко други могао да се логира (најави) на истом. Shut Down служи за исклучивање, рестартовање или стање мировања рачунара (stand by).

ОПЕРАТИВНИ СИСТЕМ

МЕНИ HA ДУГМЕТУ START

59


LINUX ЕЛЕМЕНТИ LINUX ОПЕРАТИВНОГ СИСТЕМА Иконе Иконе Менији Менији

Горњипанел панел Горњи Напусти Напусти Аплети Аплети

Стартериапликација апликација Стартери

Апликације Места Систем

Ђорђи Какашевски

Игра

Поглед

Нова

Контрола Клондике Помоћ Одабери игру

Савет

Снимач звука

Време: 00:00:00

РАЧУНАРИ

ОПЕРАТИВНИ СИСТЕМ

Активнеапликације апликације Активне Прикажирадну раднуповршину површину Прикажи Показивачмиша миша Показивач

Доњипанел панел Доњи

Резултат:

Резултат:

0

Сменарадне раднеповршине површине Смена Ђубре Ђубре Раднаповршина површина Радна

Ubuntu екран се састоји од три главна дела, и то: • горњи панел, • радна површина и • доњи панел. Горњи панел се налази на врху екрана и претставља танку траку. Панел обезбеђује приступ и активирање више типова апликација. Подељен је на три дела: • Први део су менији Апликације, Места и Систем. Ови менији садрже листе краћеница за специфичне команде, задатке или апликације. Ова три менија обезбеђују лаки графички приступ апликацијама, деловима рачунарског система или мрежне локације, као и задатке повезане са управљањем система. • Стартери апликација се налазе одмах до менија, то су мале иконе које служе за брзо стартовање апликација само једним кликом. • На десној страни траке су аплети. Они су претстављени иконама и

60


LINUX главно претстављају мале апликације (белешке, инстант поруке, информације о повезивању са мрежом, проценат испуњености батерије и друго). На крају се налази дугме Напусти. Ова опција отвара дијалог одакле корисник може да се одјави, да закључа екран, да промени корисника рачунара, да хибернира, да рестартира и да искључи рачунар. Радна површина је основна радна површина на којој се одвивају све активности апликација. Радна површина се може посматрати као обична подлога за све остале објекте екрана (сто), иако је она много више од тога. Она је објекат са својим својствима која се могу прилагодити потребама корисника. На себи може да „носи” различите друге објекте у облику њихових графичких симбола, икона или отворених прозора, у којима се издају наредбе апликацијама и исписују се резултати њиховог рада. Доњи панел је приказан на доњем делу екрана. На левој страни је смештено дугме за приказивање радне површине. Овом акцијом се минимизирају све апликације, након чега се добија приказ радне површине са иконама које се налазе на њој. У средњем деку су приказане апликације које су активиране на тој радној површини. Ђубре претставља аплет и служи као електронска корпа за отпатке. У њу се стављају непотребни фајлови и фолдери. Сваки фајл или фолдер који је обрисан, премешта се у ђубре. Ако кориснику затребају избрисани документи, он их може вратити назад. Уколико се на икони види корпа са хартијом, у њој има нека садржај. Ако је икона празна корпа, онда она не садржи ђубре. Ђубре се празни десним кликом и изабирањем команде „Испразни ђубре”, а отвара се двокликом. Апликације

Места

Систем

Откажи Графика Откажи Звук и видео Откажи Игре Откажи

Интернет

Откажи Канцеларијски

Откажи Откажи

Откажи Услужни

Откажи Откажи

Додај/ одстани

Откажи Откажи Откажи Откажи Откажи Откажи Откажи Откажи Откажи Откажи Откажи Откажи

Одјава

Закључај екран

Промени корисника

Хибернирај

Ресетуј

Искључи

РАЧУНАРИ

ОПЕРАТИВНИ СИСТЕМ

Откажи

61


ФОЛДЕРИ И ФАЈЛОВИ Фајлови и фолдери су начин организовања података којима се ради на рачунару. Подаци се прво групишу у фајлове, а касније се фајлови сређују у фолдере. Нешто слично предметима, фиокама и ормарима. Код различитих оперативних система рад са фајловима и фолдерима може се разликовати. ФОЛДЕРИ

Фолдери су електронске фасцикле у којима се групишу и сређују фајлови и други фолдери. Фолдере креира корисник, али они могу бити креирани и од стране оперативног система или програма. Фолдери се још зову и директоријуми или именици. Током креирања, фолдеру задајемо адресу. Адреса фолдера се састоји од локације фолдера и његовог имена. WINDOWS Локација фолдера се састоји од имена меморијског уређаја и имена фолдера и подфолдера у коме је смештен потребни фолдер. На пример: c:\Crtezi\Zivotinje

локација фолдера

име фолдера

адреса фолдера Zivotinje

LINUX Локација фолдерa се сaстоjи од подфолдерa и његовог имена.

РАЧУНАРИ

ФОЛДЕРИ И ФАЈЛОВИ

/Crtezi/Zivotinje Локација фолдера

име фолдера

адреса фолдера Zivotinje

У Linux-у, треба напоменути, прави се разлика између малих и великих слова, па су тако zivotinje и Zivotinje два различита имена. Не могу постојати два фолдера са истом адресом. Могу бити два фолдера са истим именом, али на различитој локацији.

62


ФАЈЛОВИ

Фајлови су група података меморисаних заједно. Фајлове креира корисник, али они могу бити креирани и од стране оперативног система или програма. Фајлови се још зову и документи или датотеке. Корисник креира фајлове у неком програму. Након креирања, уколико се меморирају, фајловима се додељује адреса. Адреса се састоји од локације и од имена фајла. Локацију и име бира корисник. Локација је адреса фолдера у коме је смештен фајл. WINDOWS

име фајла

адреса фајла pas.bmp

локација фолдера

име фајла

адреса фајла pas.bmp

Уобичајено поред имена фајла приказује се и наставак, који је одвојен од имена тачком. Наставак обично додељује програм у коме је креиран фајл. Он претставља краћеницу од најчешће 3 знака. На пример Sunce.bmp је фајл са именом Sunce и наставком bmp. Према наставку можемо препознати од каквих је података креиран фајл, у ком програму је креиран и са којим програмом би могао да се отвори и да се види његов садржај. Може ли се отворити и слушати песма у програму за цртање? Понекад један фајл може да се отвори у више програма, а не само у програму у коме је креиран. Не могу постојати два фајла са истом адресом. Могу постојати два фајла са истим именом, али на различитој локацији. Неки наставци за фајлове које се често употребљавају су: • txt, doc, pdf, odt - за текстуалне фајлове, • jpg, gif, bmp - за графичке фајлове, • wav, mp3, ogg за аудио фајлове, • avi, mov, mpg, rm - за видео фајлове, • htm, html - за веб фајлове, • exe, bat, sh - за фајлове које стартују програме, • rar, arj, bz2, zip, gz - за спаковане податке - архиве.

63

ФОЛДЕРИ И ФАЈЛОВИ

локација фолдера

/Crtezi/Zivotinje/pas.bmp

РАЧУНАРИ

c:\Crtezi\Zivotinje\pas.bmp

LINUX


ПРОГРАМИ ЗА РАД СА ФОЛДЕРИМА WINDOWS Програм који омогућава рад са фолдерима је програм Windows Explorer. Стартује се са Start → All Programs → Accessories → Windows Explorer. Исти прозор се отвара дуплим кликом на икону фолдера која може бити на десктопу или може бити подфолдер фолдера који је приказан на десктопу. Отврање и затварање фолдера Да би се видео садржај фолдера, он треба да се отвори. Постоје више начина за отварање фолдера: • најчешће се отвара дуплим левим кликом на његовој икони, • десни клик — оpen, • леви клик — еnter (са тастатуре) и слично. Фолдер се затвара затварањем прозора у коме је приказан његов садржај.

ФОЛДЕРИ И ФАЈЛОВИ

садржај фолдера са адресом приказаном у 1

РАЧУНАРИ

Поље (1) је поље у коме се приказује адреса фолдера у коме се ради. Адреса може да се избере са списка који се отвара левим кликом на стрелици (2), или ће се приказати отварањем фолдера из дела (3). Начин приказа икона у делу (3) бира се кликом на стрелици иконе (4) или отварањем менија View.

64


LINUX Програм за рад са фајловима и фолдерима је Наутилус. Наутилус се може активирати преко менија Места из горњег панела и бирањем неке од локација: Домаћа фасцикла, Околина, Документи и друго. Да би се видео садржај фолдера, он треба да се отвори. Отварање и затварање фолдера Постоје више начина за отварање фолдера: • најчешће се отвара дуплим левим кликом на његову икону, • десни клик — отвори, • леви клик — еnter (са тастатуре). Фолдер се затвара затварањем прозора у коме је приказан његов садржиај.

Arhangel - Прелистач датотека Уреди

Поглед

Иди

Обележивачи

Помоћ Кући

Тражи Преглед као иконе

Радна површина Систем датотека Флопи уређај

Ђубре

Слике

РАЧУНАРИ

ФОЛДЕРИ И ФАЈЛОВИ

Прозор Наутилуса се састоји од више елемената: 1. мени 2. трака са алатима, 3. локациона трака, 4. контрола за увеличавање 5. преглед у облику икона/листи 6. простор за приказивање садржаја, 7. странична трака (с лева), 8. статусна трака.

65


СТАБЛО ФОЛДЕРА (ПРИКАЗИВАЊЕ И РАД)

Фолдери и подфолдери у њима могу да буду приказани у облику разгранатог стабла. Овај начин приказа фолдера омогућава леп и брзи преглед већ постојећих фолдера, брзо кретање кроз фолдере, брзо и једноставно креирање нових фолдера, копирање, одсецање, премештање и преименовање старих фолдера и слично. Ако радите са стаблом од фолдера, то је као да гледате у лавиринт одозго, а ако радите без стабла - као да се налазите у лавиринту. У стаблу се не приказују фајлови.

Vodd Va Vesna Tekstovi Crtezi

Emil Tekstovi Crtezi

Vb

РАЧУНАРИ

ФОЛДЕРИ И ФАЈЛОВИ

Фолдери се могу видети у облику стабла избором алата (1) - Folders са прозора. При томе, прозор се дели на два дела. У једном делу се приказује стабло директоријума, а у другом делу комплетни садржај активног стабло (изабраног) фолдера са фолдера стабла. Да би се видео садржај неког фолдера у делу прозора десно, треба да се кликне на име фолдера у стаблу приказаном у делу прозора лево. На једно ниво више у стаблу иде се кликом на икону (2). На претходно посећени фолдер — једен корак уназад иде се кликом на дугме (3), а за поново враћање напред — један корак кликом на дугме (4).

66


WINDOWS

ГРАНАЊЕ И СКУПЉАЊЕ СТАБЛА

Да би се разгранало стабло, ради се симболима „+” и „-”. Ако их има, они су приказани лево од имена сваког фолдера у стаблу. Уколико до имена фолдера у стаблу стоји знак „+”, то значи да у њему има подфолдера. Кликом на „+” у стаблу се приказују подфолдери у њему, а, „+” се претвара у „-”. Кликом на „-” скупља се приказ подфолдера у фолдеру и „-” се претвара у „+”. Ако до имена фолдера нема знака, то значи да у њему нема других фолдера. LINUX Странична трака омогућава и друге приказе. Они се мењају уз помоћ падајућег менија приказаног на слици и избором Tree.

Места Домаћи директоријум

Места Информација

Датумски систем

Tree Историја Белешке Амблеми Музика Слике Видеа

Да би се видео садржај неког фолдера, у делу прозора десно треба кликнути на име фолдера у стаблу приказаног у делу од прозора лево. На једно ниво више у стаблу иде се кликом на дугме Горе. На претходно посећени фолдер — једен корак назад, иде се кликом на дугме Назад, а поново враћање напред једним кораком се постже кликом на дугме Напред.

Назад

Уреди

Поглед

Иди

Горе

Обележивачи

Помоћ

ФОЛДЕРИ И ФАЈЛОВИ

Датотека

Освежи

ГРАНАЊЕ И СКУПЉАЊЕ СТАБЛА

РАЧУНАРИ

Да би се разгранало стабло, треба користити симболе „стрелица надоле” и „стрелица у десно” који су, ако их има, приказани лево од имена сваког фолдера у стаблу. Они служе за разграњавање стабла на фолдере и подфолдере и његово поновно скупљање.

67


АКТИВНОСТИ СА ФОЛДЕРИМА И ФАЈЛОВИМА Правилан рад са фолдерима и фајловима је важан за чување и ефикасан рад са подацима у рачунару. Зато сваки корисник рачунара треба да зна да: • креира и именује фолдере и подфолдере, • да се креће кроз фолдере и подфолдере — улази, излази, отвара, затвара, • прави копије фајлова и фолдера, • премешта фајлове и фолдере, • брише одређене фајлове и фолдере, • мења имена већ креираних фајлова и фолдера.

Горе набројане активности корисник може направити са: фолдерима приказаним у стаблу, фолдерима поређаним као иконама (или листама) у прозору.

РАЧУНАРИ

АКТИВНОСТИ СА ФОЛДЕРИМА И ФАЈЛОВИМА

стабло од фолдера

поређане иконе фолдера

Наредбе за извођење активности са фолдерима или фајловима могу се бирати из: - менија активног прозора, - менија који се отвара десним кликом миша на икону или радну површину прозора.

Сваки корисник може изабрати онај начин који му највише одговара. Ми ћемо учити да креирамо фолдере и подфолдере комбинованим активностима.

68


LINUX Наредбе за извођење активности са фолдерима или фајловима могу се бирати из: менија Уређаји на активном прозору или менија који се отвара десним кликом миша на икону или радну површину прозора. Сваки корисник може изабрати онај начин који му највише одговара. gorgik - Прелистач датотека Уреди

Поглед

Иди

Обележивачи

Помоћ Кући

Тражи Преглед као иконе

Радна површина

Документе

Систем датотека Флопи уређај Узорце

Ђубре Отвори у новом прозору Документе Отвори са другим апликацију...

Слике

Отсеци Уметни у фасциклу Направите везу Реименуј... Премести у Ђубре

Потписати Креирај архиву...

WINDOWS Windows обично за смештање фајлова кориснику нуди фолдер My Documents. Корисник не мора овде да чува своје фајлове.

69

РАЧУНАРИ

Фолдери се могу креирати у већ постојећим фолдерима или се могу поставити на десктоп оперативног система. Наредба за креирање новог фолдера је наредба New („Креирај фасциклу”). Налази се у менију File (Датотека) прозора у коме се отвара садржај фолдера у коме се креира нови фолдер, или у менију који се отвара десним кликом на радну површину. Поступак за креирање новог фолдера: — бира се локација новог фолдера (фолдер у коме ће се креирати нови подфолдер или десктоп), — бира се наредба New („Креирај фасциклу”), — даје се име новом фолдеру и притиска се Enter. Постоји редослед при креирању фолдера и подфолдера. Прво се креирају фолдери, а затим њихови подфолдери. Слично као родитељи и деца.

АКТИВНОСТИ СА ФОЛДЕРИМА И ФАЈЛОВИМА

КРЕИРАЊЕ ФОЛДЕРА И ПОДФОЛДЕРА


Сваки корисник Linux’-а има свој домаћи фолдер. На пример, за корисника gorgic — тај ће фолдер бити /home/gorgic, где овај корисник може да смешта своје датотеке.

На једном школском рачунару ради више ученика. На следећим часовима сваки ученик треба да креира своје фајлове — текстове, цртеже, музику и слично. Зато сваки ученик на школском рачунару треба да креира своје стабло фолдера где ће меморисати своје направљене фајлове.

Vesna Tekstovi Crtezi Emil Tekstovi Crtezi

Могући кораци у креирању претходног стабла би били: My Documents

Vesna

V razred

V razred

Emil

Vesna

Tekstovi

Tekstovi

Emil

Crtezi Resiml

Crtezi Resimler

ОДСЕЦАЊЕ, КОПИРАЊЕ, БРИСАЊЕ

Креирани фајлови и фолдери могу се одсецати, копирати, премештати, преименовати и брисати. СЕЛЕКТОВАЊЕ

Да би се направила било која активност са фолдером или фајлом, он мора прво да се селектуј. Селектовање се врши левим кликом миша на приказ фолдера или фајла. Може се радити са једним фолдером или фајлом, или са групом фолдера или фајлова. Група може бити састављена од суседних или несуседних фолдера и фајлова. Суседни фолдери или фајлови се селектују описивањем оквира око њих левим кликом.

РАЧУНАРИ

АКТИВНОСТИ СА ФОЛДЕРИМА И ФАЈЛОВИМА

И ПРЕИМЕНОВАЊЕ ФОЛДЕРА И ФАЈЛОВА

суседни фолдери

70

несуседни фолдери


Група несуседних фолдера или фајлова сe селектује тако што се прво селектује први фолдер или фајл из групе, а остали се селектују притиснутим дугметом Ctrl на тастатури и левим кликом на њих. Одсецање фолдера или фајла је склањање фолдера или фајла са његове локације.Тако фолдер или фајл нестају са старе локације, а могу се поставити на неке нове локације. Наредба: Edit → Cut (Уреди → Одсеци). Slike

Slike Maja

Maja

Mavrovo

Mavrovo

Ohrid

Ohrid

Nova Godina

отсеци

ekskurzija

ekskurzija

уметни

Nova Godina

Копирање фолдера или фајла је прављење копије фолдера или фајла.Тиме фолдер или фајл остају на старој локацији, а могу се поставити и на друге локације. Наредба: Edit → Copy (Уреди → Копирај) Постављање одсеченог или копираног фолдера или фајла на нову локацију прави се са Paste (Уметни). Наредба: Edit → Paste (Уреди → Уметни). Копирани или одсечени фолдер или фајл могу се поставити на нове локације произвољни број пута. Преименовање фолдера је замена старог имена новим. Наредба: Edit → Rename (Уреди → Преименуј). Брисање фолдера изводи се наредбом: Edit → Delete (Уреди → Избриши) или избором левим кликом миша и Delete дугметом на тастатури.

Slike

Slike Maja

Maja

Mavrovo

Nova Godina

Gorjan ekskurzija

уметни

Mavrovo Ohrid

копирај

РАЧУНАРИ

Ohrid

АКТИВНОСТИ СА ФОЛДЕРИМА И ФАЈЛОВИМА

Gorjan

Gorjan

Nova Godina

Gorjan ekskurzija Nova Godina

71


ЗАДАТАК: V razred

Vesna Tekstovi Crtezi Recepti Slаni Povrce Meso Slatkisi Torte Banana

АКТИВНОСТИ СА ФОЛДЕРИМА И ФАЈЛОВИМА

Jagoda Kolaci

РАЧУНАРИ

1. У школски фолдер са својим именом креирај фолдер Recepti са подфолдерима као што је приказано на слици. 2. Из подфолдера Tortе копирај фолдер Banana и постави га у фолдер Kolaci. 3. Сада из подфолдера Tortе направи одсецање фолдера Jagoda и премести га у фолдер Kolaci. 4. Избриши подфолдер Meso из фолдера Slаni. 6. Преименуј фолдер Slatkisi у Deserti.

72


ПОМОЋНИ ПРОГРАМИ ЗА УРЕЂИВАЊЕ ТЕКСТА ТЕКСТ ЕДИТОРИ Програми за писање текста су најчешће коришћени кориснички рачунарски програми. У зависности од начина на који се уређује текст, програми за рад са текстом могу да буду текст едитори или текст процесори. Текст едитори имају могућност за једноставно уређивање изгледа написаног текста за разлику од текст процесора који нуди велики број могућности за интересантно уређење изгледа текста. Уређење изгледа текста зове се форматирање текста.

ИНФОРМАТИКА Неформатирани текст

Кориснички програми за исписивање кратког текста и његово једноставно уређивање и коришћење зову се текст едитори. Текст едитори се најчешће користе за исписивање кратких текстова, на пример, забелешки, адреса, порука, као и за исписивање наредаба у неком програмском језику при креирању програма или веб страница. Могућности текст едитора су обично: • уношење (писање) текста, • поправка грешака и измене у тексту, • проналажење и замена делова текста, • штампање, • меморисање. Текст едитори су део оперативних система који се данас користе у персоналним рачунарима. Међу собом се разликују по имену, изгледу и начину коришћења. Текст едитор у Windows-у се зове Notepad. У Linux-у постоје више текст едитора израђених од различитих аутора: vi, nano, pico, KWrite, gedit и други. Постоје и други текст едитори који могу бити инсталирани и коришћени од стране ових опреативних система. Писањем текста у текст едитор упознаћеш се са функцијом одређених дугмета на тастури и са наредбама из менија које су уобичајене у менијима скоро свих корисничких програма за писање и уређивање текста. У програму се ради и тастатуром и мишем. Наредбе из менија бирају се левим кликом миша или у комбинацији одређених дугмета са тастатуре.

73

РАЧУНАРИ

ТЕКСТ ЕДИТОРИ

ПОМОЋНИ ПРОГРАМИ ЗА УРЕЂИВАЊЕ ТЕКСТА - ТЕКСТ ЕДИТОРИ

ИНФОРМАТИКА Форматирани текст


ИЗГЛЕД РАДНОГ ПРОЗОРА ПРОГРАМА

WINDOWS

Текст едитор који уобичајено долази са оперативним системом Windows, je Notepad. Стартује се & Untitled - Notepad Start → All Programs → Accessories → Notepad, после чега се отвара радни прозор, као на слици:

РАЧУНАРИ

ПОМОЋНИ ПРОГРАМИ ЗА УРЕЂИВАЊЕ ТЕКСТА - ТЕКСТ ЕДИТОРИ

LINUX Текст едитор gedit отвора се наредбом Апликације → Услужне → Уређивач текста.

*Несачуван Докуменат 1- gedit Датотека Уреди Поглед Тражи Алати Документи Помоћ Нови Отвори

Сачувај Штампај

Врати

*Несачуван Документ 1 Данас је леп дан. Ићи ћу у град бициклом. Тамо ће сигурно бити и моји другови.

МЕМОРИСАЊЕ ТЕКСТУАЛНОГ ДОКУМЕНТА

Када се меморише новокреирани текстуални фајл, потребно је дати му име и одредити му локацију (меморијски уређај и фолдер) где ће бити запамћен. Меморисање текстуалног фајла прави се избором File → “Save Save As As” (Датотека → „Сачувај као”) или File → Save (Датотека → Сачувај). Локација за меморисање се бира од делова прозора означених са (1) или (2). Име се додељује у пољу (3). Наставак фајла је txt и пише се после имена фајла. Фајлови са овим наставком су неформатирани текстови. По избору локације и имена, бира се дугме (4) Save (сачувај) или се притиска Enter на тастатури. Постоји разлика између наредаба Save as и Save. Наредба File → Save (датотека → сачувај) користи се за меморисање промена у документу под старим именом и на истој локацији. Уколико промењеном документу треба дати ново име, користи се наредба Save As (сачувај као).

74


WINDOWS

LINUX

ШТАМПАЊЕ

Исписани и упамћени текст корисник може приказати на екрану или штампати. Текст се шаље на штампање избором File → Print (датотека → штампај) из менија. У прозору који се при томе отвара, треба изабрати штампач на коме ће се штампати ако има више штампача повезаних са рачунаром, број копија и слично. ИЗЛАЗ ИЗ ПРОГРАМА

Из програма се излази са File → Exit (датотека → крај). РАД CА ТЕКСТОМ У ПРОГРАМУ ТЕКСТ ЕДИТОР ИСПИСИВАЊЕ ТЕКСТА

• • • • • •

Текст се исписује преко дугмета на тастатури. Нека од правила приликом писања текста су: Исписивање знака са тастатуре почиње од места курсора - светлуцаве цртице, једно велико слово исписује се уз помоћ Shift + слово, сва велика слова се исписују укључивањем дугмета Caps Lock горњи знак на дугмету исписује се уз помоћ Shift + дугмета, празно место између речи оставља се дугачким дугметом — Space, у нови ред се прелази дугметом Enter.

75

РАЧУНАРИ

Избором File → New (датотека → ново), отвара се нови документ за писање. Отварање меморисаног документа прави се уз помоћ File → Open (датотека → отвори) и избором локације и имена фајла кога треба отворити.

ПОМОЋНИ ПРОГРАМИ ЗА УРЕЂИВАЊЕ ТЕКСТА - ТЕКСТ ЕДИТОРИ

ОТВАРАЊЕ НОВОГ ИЛИ МЕМОРИСАНОГ ДОКУМЕНТА ЗА ПИСАЊЕ


ФОНТОВИ

Фонт је начин исписивања знакова из азбуке у програму за уређивање текста. Корисник програма бира фонт којим ће писати текст. Фонтови имају своја имена. На пример: Times New Roman, Arial, Algerian, Comic Sans MS и др. Један фонт се може писати раличитом величином. Знаци из једног фонта могу се писати различитим стилом — удебљано, подвучено, искошено. Фонт, његову величину и стил корисник програма може изабрати наредбом Format → Font (уреди → преференце — „Фонтови и боје”) из менија.

РАЧУНАРИ

ПОМОЋНИ ПРОГРАМИ ЗА УРЕЂИВАЊЕ ТЕКСТА - ТЕКСТ ЕДИТОРИ

Здраво, ја сам Notepad програм за једноставно писање текста

Здраво, ја сам Notepad програм за једноставно писање текста

Фонт: Аrial Величина: 14

Фонт: Аrial Величина: 20

Стил: удебљана Здраво, слова и накошена ја сам Notepad програм за једноставно писање текста

Здраво, ја сам Notepad програм за једноставно писање текста

Фонт: Аrial Величина: 20

Фонт: Minion Pro Величина: 20

WINDOWS Македонска подршка се бира: • левим кликом на икону En у десном делу траке, до сата, и из менија који се отвара се бира MК — македонска подршка, • комбинацијом дугмета на Alt + Shift.

Sr

Srpski

LINUX У Linux-у македонска подршка се бира: • кликом на икону USD у десном делу горњег панела, после чега ће се променити у Mkd, • комбинацијом дугмeта Alt + Shift.

Помоћ

Дугмад за нека слова из македонске ћирилице при коришћењу македонске подршке су: љ-q њ-w џ-х ѕ-у ч-; ж-\ ђ-] ш-[ћ-’

76


КОРЕКЦИЈЕ У ТЕКСТУ

У реалном животу свака промена лично исписаног текста или текста исписаног машином за куцање, обично тражи писање целог текста поново. Промене и корекције у тексту уз помоћ текст едитора могу се урадити свуда где је то потребно и онолико често колико је то потребно, а да при томе остатак текста не трпи никакве промене. Поправке се врше брисањем старог или уметањем новог текста.

СЕЛЕКТИРАЊЕ ДЕЛОВА ТЕКСТА

Селектирање је обележавање или одабир дела текста на коме ће се радити (знак, реч, реченица, ред). Селектирање се врши: левим кликом миша на почетку потребног текста - вуци до краја текста - пусти.

Datum radjanja: Omiljena boja: Omiljena hrana: Ime i prezime:

01.01.1999 narandzasta lazanje Petаr Petrоviс

БРИСАЊЕ

Коришћење дугмета са тастатуре и наредба из менија брисања. Брисање знака или селектираног текста прави се: • Дугметом BackSpace за брисање знака десно од курсора, • Дугметом Delete за брисање знака лево од курсора, • избором Edit → Delete (уређаји → избриши) из менија за брисање знака лево од курсора.

77

РАЧУНАРИ

Курсор се поставља на потребно место у тексту где се врше промене. Постављање курсора на потребно место у документу зове се позиционирање у тексту. Позиционирање курсора се најчешће изводи: • левим кликом миша, • стрелицама за позиционирање (горе, доле, лево и десно), • дугметом Home са тастатуре, да би се дошло на почетак реда, • дугметом End са тастатуре, да би се отишло на крај реда.

ПОМОЋНИ ПРОГРАМИ ЗА УРЕЂИВАЊЕ ТЕКСТА - ТЕКСТ ЕДИТОРИ

ПОЗИЦИОНИРАЊЕ У ТЕКСТУ


ЗАДАТАК • Стартуј текст едитор. • Напиши своје име и презиме, датум рођења, омиљену боју и омиљену храну на следећи начин: Ime i prezime: Datum rođenja: Omiljena boja: Omiljena hrana:

° Након уношења текста Ime i prezime: притисни дугме Tab са тастатуре, па испиши своје име и презиме. ° Исто уради и приликом уношења осталих података. Која је функција дугмета Tab са тастатуре? Мемориши текст под именом „Vezba1.txt”, у школском фолдеру са твојим именом,у подфолдеру Tekstovi. Отвори нови докуменат. Изабери фонт Arial, величине 16, удебљан. Изабери српску подршку. Испиши исте податке као у „Vezba1.txt”. Мемориши фајл у свој фолдер за текстове под именом „Vezba2.txt”.

ПОМОЋНИ ПРОГРАМИ ЗА УРЕЂИВАЊЕ ТЕКСТА - ТЕКСТ ЕДИТОРИ

• •

РАЧУНАРИ

Petаr Petrоviс 01.01.1999 narandžasta lazanje

• • • • •

ЗАДАТАК • • • • • • •

Отвори фајл „Vezba1.txt”. Да ли је фонт промењен? У који? Промени омиљену боју. Бриши уз помоћ Backspace. Промени омиљену храну. Бриши уз помоћ Backspace. Мемориши промене под истим именом „Vezba1.txt”. Сада избриши први ред. Сними промене под новим именом „Promenе.txt”. Којом наредбом ћеш да радиш? • Одштампај документ.

78


КАЛКУЛАТОР

У реалном животу је највероватније свако од вас видео или користио калкулатор или дигитрон - електронски уређај за једноставне прорачуне. Са оперативним системима увек долазе и програми који омогућавају кориснику вршење математичких прорачуна. Графички приказ и начин коришћења ових програма је веома сличан изгледу и коришћењу реалног калкулатора. WINDOWS Кориснички програм за рачунање који долази са оперативним системом Windows је програм Calculator. Стартује се избором на: Start → All Programs → Accesoires → Calculator. LINUX Калкулатор Уреди Поглед Помоћ

РАЧУНАРИ

КАЛКУЛАТОР

Калкулатор програм почиње избором Апликације → Софт → Калкулатор.

79


Програм омогућује приказ калкулатора на више начина: • Са мањим бројем математичких операција и једноставнијим изразима Standard (основни) и • Са већим бројем математичких операција и сложенијим изразима -Scientific (научни). Жељени приказ бира се избором из менија View (поглед). У програму се врше математички прорачуни уношењем бројева и избором операција. Унешени број се приказује на екрану (2). Избор се прави дугметима са тастатуре или левим кликом миша на дугметима (3) са графичког приказа калкулатора. Неке од једноставнијих операција прорачуна које нуди програм су: сабирање „+”, одузимање „—”, множење „*”, дељење „/”, квадратни корен „ѕqrt” и др. Резултат прорачуна унешеног израза добија се уношењем „=” на крају израза. Корекције уношења праве се помоћу дугмета из дела (4) на прозору. Они имају следећу функцију: • Backspace (Bksp) - брише последњу унешену цифру броја или слово (може и Backspace дугметом са тастатуре), • CE - брише последњи унешени број (или, дугметом Delete са тастатуре), • C (Clr) — брише цео унешени израз (дугметом Esc са тастатуре).

WINDOWS

• • • •

РАЧУНАРИ

КАЛКУЛАТОР

80

Дугмета за рад са меморијом у Calculator-у за привремено памћење и скупљање бројева за касније коришћење при прорачуну су дугмета из дела (5): MC, као Memory Clean, за брисање садржаја меморије. MR, као Мemory Read, читање садржаја меморије. MS, као Мemory Store, уношење нове вредности у меморију, при чему се стара, уколико је било, брише. M+, као Memory +, старој вредности у меморији додаје нову вредност. квадратић, показује стање меморије: O М ако, има вредност, O празно, ако нема вредност.


ОБРАЗОВНИ СОФТВЕР Образовни софтвер су рачунарски програми за подучување, помоћ при учењу или самоучење. Веома често људи користе рачунар за рад са програмима за учење. Постоје образовни рачунарски програми за људе различитих узраста, почевши од мале деце и тинејџера, па све до одраслих особа. ВРСТЕ ОБРАЗОВНИХ РАЧУНАСКИХ ПРОГРАМА

Образовни софтвер може бити у облику уџбеника, енциклопедије, речника, рачунарске игре, симулације (део обуке пилотирања, вожње аутомобила и слично).

НАБАВКА ОБРАЗОВНОГ СОФТВЕРА

Образовни софтвер на CD-у или DVD-ју се може купити у продавници за софтвер или на интернету. Може бити бесплатан за скидање са интернета, или се може користити директно на интернету (он-лајн) преко одређених веб сајтова.

81

РАЧУНАРИ

Образовни софтвер може да има најразличитију намену, као на пример, учење страних језика, математике, историје, географије, уметности, здравља итд. Садржај образовних рачунарских програма је комбинација текстова, графике, звука, видео клипова и линкова — веза са другим содржинама. Корисник образовног програма може претраживати и налазити потребне садржаје, постављати питања и добијати одговоре, тестирати се и сл.

ОБРАЗОВНИ СОФТВЕР

САДРЖАЈ ОБРАЗОВНИХ РАЧУНАРСКИХ ПРОГРАМА


ВЕБ СТРАНИЦЕ ЗА ОБРАЗОВНИ СОФТВЕР

РАЧУНАРИ

ОБРАЗОВНИ СОФТВЕР

То су адресе неких веб сајтова који продају или нуде бесплатно скидање и он-лајн коришћење неких образовних садржаја: ENCARTA - Encarta је мултимедијална енциклопедија софтверске фирме Microsoft. Може се купити на DVDју или на више CD-а у софтверским продавницама, или на интернету преко веб сајта www.microsoft.com/encarta. Садржај енциклопедије се може користити и преко online претплате на веб сајту encarta.msn.com. На истом овом веб сајту део садржаја се може користити и бесплатно. У овом тренутку ова енциклопедија нуди 60000 наслова из најразличитијих области, више од 25000 фотографија и илустрација, 800 видео и интерактивних активности за корисника, више од 3000 звучних и музичких клипова. Енциклопедија се стално надопуњава, мења и коригује од стране експерата из различитих области. WIKIPEDIA - Wikipedia је бесплатна он лајн вишејезична енциклопедија доступна преко веб сајта www.wikipedia. org. За разлику од Encartе, текстове у овуј енциклопедију не уносе и уређују експерти, већ сами корисници из целог света. Постоји wikipedia на македонском језику доступна на веб сајту mk.wikipedia.org. WEBOPEDIA – Webopedia је бесплатна он лајн енциклопедија о значају речи, фраза и скраћеница из области рачунара и интернета. Доступна је на веб сајту www.webopedia.com. ЕЛЕКТРОНСКИ АТЛАС - maps.google.com је веб сајт који се може користити као он лајн атлас за исцртавање карата било које локације као резултат сакупљених сателитских снимака земље. Google Earth јe софтвер који се може користити као атлас при учењу географије. ОБРАЗОВНИ СОФТВЕР ЗА ДЕЦУ kids.nationalgeographic.com ОБРАЗОВНИ СОФТВЕР ЗА АСТРОНОМИЈУ www.astronomija.com.mk.

РЕЧНИЦИ - www.m-w.com/dictionary/, http://rechnik.on.net.mk

82


ПИТАЊА Хардверски уређаји на рачунару 1. 2. 3. 4. 5. 6.

Шта је рачунарски систем? Шта је софтвер? Шта је хардвер? Наброј уообичајене хардверске делове једног персоналног рачунара! Наброј дугмета на предњој страни кућишта? Шта показују лампице на предњој страни кући које светле стално, а шта оне које светле повремено? 7. Шта има на задњој страни кућишта? 8. Који прикључак омогућава најбржи пренос податока између компјутера и прикљученог уређаја: • паралелни, • серијски, • USB, • fire wire?

ПИТАЊА

1. Који од набројаних група рачунарских уређаја су периферни уређаји: • Монитор, тастатура, миш, штампач? • Хард диск, дискета, CD, DVD? • Матична плоча, хард диск, процесор? 2. Како делимо периферне уређаје према начину повезивања са рачунаром? • Жични и безжични, • повезани и неповезани, • унутрашњи и спољашни. 3. Која je технологија безжичног повезивања периферних уређаја са рачунаром данас најпопуларнија? 4. Улазни периферни уређаји рачунара користе се за: • уношење података у рачунар, • приказивање података кориснику рачунара, • чување унешених података у рачунар. 5. Заокружи улазне периферне уређаје: • тастатура, • монитор,

РАЧУНАРИ

Периферни хардверски уређаји

83


• штампач, • миш, • скенер. 6. Која је функција улазних периферних уређаја? 7. Заокружи излазне периферне уређаје: • тастатура, • монитор, • штампач, • миш, • скенер. 8. Која је функција излазних периферних уређаја? 9. Наброј групе дугмeта на тастатури! 10. Наброј дугмета на мишу и објасни њихову функцију! 11. Какви монитори постоје према изгледу и начину рада? 12. Како се зове предњи део монитора? 13. Шта је резолуција монитора? • величина екрана, • број тачака вертикално и хоризонтално на екрану којима се приказује слика, • врста монитора. 14. Наброј различите врсте штампача које знаш! 15. Које карактеристике треба да има добар штампач? 16. Наброј потрошне материјале код различитих врста штампача!

1. Наброј најважније делове који су уграђени у кућиште рачунара! 2. Који су важни електронски делови постављени на матичну плочу? 3. Која је функција ROM меморије? 4. Који се програми смештају у RAM меморију? • Они са којима се у моменту ради на рачунару, • Сви програми у рачунару. 5. Да ли се садржај RAM меморије брише приликом искључивања рачунара из струје? По чему можеш да то закључиш? 6. У ком се делу матичне плоче обрађују подаци у рачунару? • у монитору, • у хард диску, • у процесору.

ПИТАЊА

РАЧУНАРИ

Делови у кућишту

84


7. У ком се уређају рачунара трајно чувају подаци и програми: • у процесору, • у хард диску, • у монитору. 8. Да ли се садржај хард диска брише приликом искључивања рачунара из струје? Зашто? 9. Наброј неке врсте електронских картица које могу бити уграђене у рачунар! 10. Како се зове електронска картица за повезивање монитора? 11. Како се зове електронска картица за повезивање звучних уређаја? 12. Да ли се могу додавати нове картице у рачунар? 13. Како се зову преграде на матичној плочи на коју се постављају електронске картице? • слотови, • улази, • прикључци. Меморијски уређаји

ПИТАЊА

РАЧУНАРИ

1. Рачунарски меморијски уређаји служе за: • чување података, • приказивање података, • обраду података. 2. Који меморијски уређаји чине главну рачунарску меморију, а који су помоћни меморијски уређаји? 3. Меморијски капацитет меморијских уређаја мери се према: • Димензијама меморијског уређаја, • Величини меморије коју има уређај. 4. Колико бита има 1 Бајт? • 10, • 8, • 100. 5. Које су веће јединице мере за меморијски капацитет од бајта? 6. Наброј врсте меморијских уређаја које знаш! 7. Колики је њихов меморијски капацитет? 8. Какве врсте CD-а постоје према начину записа података и меморијској величини? 9. Какве врсте DVD-ја постоје?

85


Софтвер 1. Шта је рачунарски програм? 2. Где може да се купи потребан рачунарски програм? 3. Како се зову људи који стварају рачунарске програме? 4. Шта су то програмски језици? 5. Да ли и ви можете научити неке од програмских језика и написати програм? 6. Какви могу бити рачунарски програми према намени? 7. Какви могу бити рачунарски програми према начину набаве за заинтересоване кориснике? 8. Шта је то легални софтвер, а шта нелегални-пиратски софтвер? Рачунарске игре 1. Шта су видео игре? 2. Наброј уређаје на којима се могу играти видео игре? 3. Шта су конзоле за играње? 4. Које су данес веома популарне конзоле за играње? 5. Шта су рачунарске игре? 6. Како се звала и када је била направљена прва рачунарска игра у свету? 7. Да ли је прва рачунарска игра била направљена за персонални рачунар? 8. Прве рачунарске игре за персоналне рачунаре су биле: • игре са борбеним вештинама, • текстуалне авантуре, • графичке логичке игре. 9. Које додатне периферне уређаје и могућности треба да има један рачунар да би се успешно играле неке од данашњих рачунарских игара? 10. Које су карактеристике игара? 11. Какве могу бити рачунарске игре према свом садржају? 12. Какве могу бити рачунарске игре према приказу графике? Оперативни систем

ПИТАЊА

РАЧУНАРИ

1. Шта је оперативни систем? 2. Који се оперативни системи користе данас на персоналним рачунарима?

86


3. Који је најстарији оперативни систем? 4. Који је најчешће коришћени оперативни систем на персоналним рачунарима? 5. Који је оперативни систем бесплатан и отворен за промене од стране корисника? 6. Што је то текстуални начин рада оперативним системом, а шта графички начин рада? 7. Шта то значи да је један оперативни систем вишекориснички? 8. Да ли се на један рачунар могу инсталирати више оперативних система? 9. Које елементе разликујемо при графичком приказу оперативних система? 10. Да ли различити оперативни системи имају исти изглед радне површине - desktop? 11. Шта су иконе? 12. Шта су прозори? 13. Који су делови прозора? 14. Која је функција дугмета из горњег десног угла прозора? Фолдери и фајлови

ПИТАЊА

РАЧУНАРИ

1. Шта је фолдер? 2. Шта може бити садржај фолдера? 3. Који су други називи за фолдер? 4. Ко може бити креатор фолдера? 5. Које су карактеристике фолдера? 6. Која је предност приказивања и рада са садржајем фолдера у облику стабла? 7. Да ли је ограничен број подфолдера који се могу креирати у једном фолдеру? 8. Да ли треба да се пази на разгранатост стабла од фолдера и подфолдера? Зашто? 9. Шта је фајл? 10. Који су други називи за фајл? 11. Ко може да буде аутор фајла? 12. Које су карактеристике фајла? 13. Ко додељује име фајлу? 14. Шта је наставак на фајлу? 15. Ко додељује наставак фајлу?

87


Помоћни програми за уређивање текста - текст едитори 1. Шта је текст едитор? 2. Да ли сваки оперативни систем уобичајно долази са неким текст едитором? 3. Која је разлика између текст едитора и текст процесора? 4. Шта је то неформатирани текст? 5. Програми текст едитори су намењени за: • Записивање кратких белешки и порука, • Записивање дугог текста, • Исписивање наредаба у неком програмском језику за неки програм. 6. Шта је азбука, фонт, стил фонта и величина? 7. Како се бира српска подршка на тастатури? 8. На ком месту у прозору текст едитор почиње исписивање текста после његовог уношења преко тастатуре? • највише лево, • на месту где трепће курсор, • на средини прозора. 9. Које дугме на тастатури омогућава да се једно слово испише као велико? 10.Које дугме на тастатури треба бити укључено да би се сва слова унешена тастатуром исписивала као велика? 11.Којим се дугметом на тастатури оставља празно место између речи? 12.Колико се празних места оставаља између две речи? 13.Којим се дугметом на тастатури прелази у нови ред? 14.Којим се дугметима са тастатуре брише знак из текста? 15.Ако курсор трепће између слова Р и А у речи ЗДР|АВО, онда ће се: дугметом Delete избрисати слово _____ из речи ЗДРАВО, дугметом Backspace избрисати слово __________ из речи ЗДРАВО. 16. Шта значи да се део текста селектује? Калкулатор

ПИТАЊА

РАЧУНАРИ

1. На која два начина се могу уносити бројеви у програм Calculator? 2. Пробај да, без уношења вредности у калкулатор, одговориш која је вредност која се добија после уношења следећег израза у калкулатор! Затим провери! • 5 + 3MS + MR = • 2 MS3 * 4MS + MR = • 2 MS3 * 4MCMS + MR =

88


Образовни софтвер

ПИТАЊА

РАЧУНАРИ

1. Да ли су образовни рачунарски програми апликативни (кориснички) или системски рачунарски програми? 2. У ком облику могу бити образовни рачунарски програми? 3. Ко и где може да користи образовни софтвер? 4. Где може да се купи образовни софтвер? 5. Шта то значи да је образовни софтвер интерактиван? 6. Шта то значи да је образовни софтвер мултимедијалан? 7. Шта је то Wikipedia?

89


МУЛТИМЕДИЈА Мултимедија је начин приказивања одређених садржаја истовременим коришћењем текстова, слика, звукова, видеоклипова и музике. Садржаји приказани мултимедијално најбоље и најинтересантније могу бити пренети и схваћени од људи којима су намењени. На пример, описивање животиње тигар само текстом значи много мало ономе ко никад није видео тигра.

МУЛТИМЕДИЈА 90


МУЛТИМЕДИЈА 91


ПОЈАМ МУЛТИМЕДИЈА Мултимедија је начин приказивања одређеног садржаја истовременим коришћењем текстова, слика, звукова, видео клипова и музике. Садржаји приказани мултимедијално најбоље и најлакше могу бити пренети и схваћени од стране људи којима су намењени. На пример, описивање животиње тигра само текстом мало ће помоћи у поређењу са приказаном фотографијом, видеом, слушањем звукова итд. МУЛТИМЕДИЈАЛНИ РАЧУНАРСКИ ПРОГРАМИ

Мултимедијални рачунарски програми имају садржаје који су комбинација текстова, слика, фотографија, звукова, анимација, видео клипова и линкова. Линкови су везе које омогућавају да једноставним кликом на њих корисник може да „шета” кроз садржаје мултимедијалног програма. Мултимедијални програми су, на пример: образовни софтвер, рачунарске игре, веб сајтови, рачунарске симулације, енциклопедије, програми за презентације итд. Мултимедијални програми су велики и захватају много меморије на меморијским уређајима. Њихова величина је због величине звучних и видео фајлова који су део њиховог садржаја.

МУЛТИМЕДИЈА

ПОЈАМ МУЛТИМЕДИЈА

ЗВУЧНИ И ВИДЕО ФАЈЛОВИ

Фајл који је креиран од звучних података зове се звучни или аудио фајл. Аудио фајлови по свом садржају су звукови или песме. Најчешћи формати аудио фајлова су: WAV, OGG, MID, МРЗ, WMA, CDA и други. Фајл који је креиран од видео података зове се видео фајл. Видео фајлови по свом садржају су видео клипови или филмови. Најчешћи формати видео фајлова су: MOV, WMV, DIVX, AVI, MPEG, MPG и други.

92


ПРОГРАМИ ЗА РАД СА ЗВУЧНИМ И ВИДЕО ФАЈЛОВИМА

Аудио и видео фајлови се слушају и гледају на рачунару преко програма који се зову Медија плејери (Media Player). Корисници могу изабрати којим ће од многих медија плејера пустати своје аудио и видео фајлове. Познати програми медија плејера су: Windows Media Player, Totem, Ritam Box, ITunes, Real Player, QuickTime и многи други. Неки су аудио, неки су видео, али најчешће су аудио/видео плејери. КОДЕК ПРОГРАМИ (CODEC)

Да ли вам се десило да покушавате да неким медија плејером пустите жељени видео клип или филм, а не успете, или да само чујете звук, али не и видите слику? Ако желите да „решите случај”, морате се упознати са програмом под именом КОДЕК! Веома често звучни и видео фајлови су велики, па захватају много меморије на меморијским уређајима. Да би могли сместити више песама на један CD, или цео филм на CD-у, или на DVD-ју, потребно јe смањење — компресија оригиналне величине звучних и видео фајлова. При смањењу, фајлови ће изгубити мање или више на квалитету, у зависности од тога колико ће бити смањени у односу на оригиналну величину. Фајлови су компресовани све до момента када требају да се пусте. Када се пустају на неком од медија плејера, потребно је декомпресовати их — раширити их, да би се могао користити њихов садржај.

МУЛТИМЕДИЈА

ПОЈАМ МУЛТИМЕДИЈА

Програм који омогућава смањење (компресију) после креирања и раширавање (декомпресију) при пуштању аудио и видео фајлова медија плејером зове се КОДЕК (КОмпресија — ДЕКомпресија). Најпопуларнији формати за компресоване звучне фајлове су MP3 и OGG, а за компресоване видео фајлове — DivX, XviD, WMA, RealVideo и други.

93


WINDOWS МУЛТИМЕДИЈА У WINDOWS-у Са оперативним системом Windows долази неколко програма за рад са мултимедијалним фајловима: • Sound Recorder, • Volume Control, • Windows Media Player, • Windows Movie Maker. За рад са овим програмима на рачунару треба да буду прикључени и одговарајући уређаји: звучници или слушалице и микрофон.

МУЛТИМЕДИЈА

ПОЈАМ МУЛТИМЕДИЈА

Sound recorder Sound Recorder је једноставан програм који омогућава снимање и слушање WAV аудио фајлова. Снимљени фајлови потом се могу користити на интернету, у презентацијама, видео клиповима и слично. Дужина снимљених аудио фајлова је веома мала, обично око једне минуте. Програм се стартује са Start → All Programs → Accessories → Entertainment → „Sound Recorder”. Делови приказани у прозору имају следеће значење: 1. дужина/ѕ одсвираног дела до позиције клизача, 2. клизач, 3. брзо долажење до почетка, 4. брзо долажење до краја, 5. пусти, 6. стани, 7. снимање и 8. укупна дужина звучног записа/ѕ.

VOLUME CONTROL Програм Volume Control се стартује са: • Start → „All Programs” → Accessories → Entertainment, или • дуплим левим кликом на икону - звучник на десној страни „Task Bar”-а.

94


WINDOWS Програм Volume Control се користи за промену интензитета звука од и у рачунару: на звучницима (слушалицама), на звучнику уграђеном у PC-ју, са микрофона, музике са CD-а и слично. Интензитет звука регулише се повлачењем вертикалних клизача (1) горе и доле. Хоризонтални клизачи (2) изнад сваког вертикалног клизача служе за балансирање звука левог и десног звучника. Број клизача је променљив у зависности од инсталираних или прикључених уређаја повезаних са звуком у рачунару. Дугме (3) Mute служи за потпуно искључивање звука. WINDOWS MEDIA PLAYER

Windows Media Player је програм који омогућава: • слушање музике, • гледање филмова и видео клипова, • претварање музике са аудио CD-а у фајлове са другим форматом -компресија музике (Rip), • снимање музике на CD-у (Burn). Програм се стартује са: Start → „All Programs” → „Windows Media Player”.

МУЛТИМЕДИЈА

ПОЈАМ МУЛТИМЕДИЈА

Делови прозора су: 1. Име програма 2. Дугмад за рад прозора програма 3. листа са менијем, 4. дугмад за назад и напред, 5. радни део у коме се приказује филм, визуелизација при слушању музике, прегледавање слика или садржаја изабраног менија, 6. дугмад за контролу тока музике или филма, 7. трака са клизачем која показује или омогућава промену тренутне позиције у филму или песми, 8. дугмад за промену приказа програма у прозору.

95


Цртани филм

ефекти визуализације код слушања музике

садржај мултимедијалне библиотеке

Листа менија је подељена на следећи начин: Now Playing мени омогућава: укључивање или искључивање панела, избор типа визуелних ефеката при слушању музике и сл. укључивање или искључивање панела

избор визуелних ефеката

МУЛТИМЕДИЈА

ПОЈАМ МУЛТИМЕДИЈА

Library мени омогућава: - креирање playlist - групе избраних песама - (1), које се могу слушати по реду или случајно одабраним редоследом (shuffle) - (2), - организовање музике, видео фајлова или слика и фотографија у библиотеци према најразличитијим категоријма (3): извођач, глумац, тв серије, жанр, албум, датум, реч, песма и сл.

96


WINDOWS Rip мени омогућава претварање музике из аудио CD-а у фајлове са компресованим форматом (mp3, wma, wav и др.). Ово је корисна могућност ако желите да музику са аудио CD-а слушате на рачунару без CD-а или на неком преносном уређају за слушање музике (на пример, на iPod-у). Burn мени омогућава снимање песама из библиотеке на CD. Снимање може бити као аудио CD, које потом може да се пуста на било који CD плејер или као data CD (mp3, wma и др.), које може да се пуста само на CD плејерима који подржавају тај формат песама (mp3, wma). Sync мени омогућава синхронизовање (пребацивање) песама са рачунара на неки преносни уређај за слушање музике и обратно. Media Guide мени представља водич кроз мултимедијалне садржаје на интернету као што су он лајн куповина музике, интернет радио, скидање музичких плејера и сл. WINDOWS MOVIE MAKER

МУЛТИМЕДИЈА

ПОЈАМ МУЛТИМЕДИЈА

Windows Movie Maker је програм који омогућава креирање и обраду видео фајлова. Овим се програмом у оригинални видео фајл могу додавати: текст, слике, звуци, музика, разни визуелни ефекти и сл. Могу се кратити делови видео фајла или одређене сцене, правити слике. Више фајлова се могу међусобно спојити у жељени редослед са могућношћу за визуелне ефекте на прелазу између њих. У програму се може направити нови видео фајл од слика или фотографија које се приказују једна за другом, по одређеном редоследу и са одређеним временом трајања. Прелаз на следећу слику може бити са визуелним ефектима, може се поставити текст на сликама, могу се активирати звуци или музика. Програм Windows Movie Maker се стартује са: Start → All programs → Windows Movie Maker.

97


ะ ะฝะฐั ะตั ะต ะฒะฐะถะฝะธั ะธั ะดะตะปะพะฒะฐ ะฟั ะพะทะพั ะฐ ั ะต: 1. ะฃะฝะพั ะตั ะต ะฒะธะดะตะฐ, ะฐั ะดะธะพ ะธ ะณั ะฐั ะธั ะบะธั ั ะฐั ะปะพะฒะฐ ะบะพั ะธ ั ะต ั ะต ะบะพั ะธั ั ะธั ะธ ะบะฐะพ ะตะปะตะผะตะฝั ะธ ะทะฐ ะบั ะตะธั ะฐั ะต ะฝะพะฒะพะณ ะฒะธะดะตะพ ั ะฐั ะปะฐ. 2. ะฃั ะตั ะธะฒะฐั ะต ะตะปะตะผะตะฝะฐั ะฐ ั ะฒะธะดะตะพ ั ะฐั ะปั (ั ะตะดะพั ะปะตะด, ะฒั ะตะผะต ั ั ะฐั ะฐั ะฐ, ะธะทะฑะพั ะฐะฝะธะผะฐั ะธั ะฐ, ะตั ะตะบั ะธ ะฟั ะตะปะฐะทะฐ ะธ ะดั .). 3. ะ ะตะผะพั ะธั ะฐั ะต ะฒะธะดะตะพ ั ะฐั ะปะฐ ั ะฐ ะธะทะฑะพั ะพะผ ะปะพะบะฐั ะธั ะต. 4. ะ ั ะธะบะฐะท ั ะฝะตั ะตะฝะธั ั ะฐั ะปะพะฒะฐ ะธ ะธะทะฐะฑั ะฐะฝะธั ะตั ะตะบะฐั ะฐ ั ะฐ ะบะพั ะฐั ะธะผะฐ (1) ะธ (2) ะบะพั ะธ ั ะต ั ะต ะบะพั ะธั ั ะธั ะธ ั ั ะฐั ั ะฐะฒั ะฐั ั ะฒะธะดะตะพ ั ะฐั ะปะพะฒะฐ (ะฒะธะดะตะพ ะบะปะธะฟะพะฒะธ, ะฐั ะดะธะพ ั ะฐั ะปะพะฒะธ, ั ะปะธะบะต, ะฒะธะทั ะตะปะฝะธ ะตั ะตะบั ะธ, ะฐะฝะธะผะฐั ะธั ะต ะธ ั ะป.). 5. ะ ะตะพ ั ะบะพะผะต ั ะต ั ะตั ะฐั ั ะตะปะตะผะตะฝั ะธ (ะบะปะธะบะพะผ ะฒั ั ะธ - ะฟั ั ั ะธ) ะพะด ะบะพั ะธั ั ะต ั ะต ั ะฐั ั ะพั ะฐั ะธ ะฒะธะดะตะพ ั ะฐั ะป. ะฃ ะพะฒะพะผ ะดะตะปั ั ะต ะผะพะถะต ะฟั ะธะบะฐะทะฐั ะธ: โ ข ะฒั ะตะผะตะฝั ะบะธ ั ะพะบ ะฒะธะดะตะพ ั ะฐั ะปะฐ ะธ ั ะฒะธ ั ะตะณะพะฒะธ ะตะปะตะผะตะฝั ะธ, ะธะปะธ โ ข ะตะปะตะผะตะฝั ะธ ะฒะธะดะตะพ ั ะฐั ะปะฐ ั ั ะตะดะพั ะปะตะดั ะฟั ะธะบะฐะทะธะฒะฐั ะฐ.

ะดั ะณะผะต ะทะฐ ะฟั ะพะผะตะฝั ะฒะธะดะตะพ ะฟั ะธะบะฐะทะฐ

ะฒะธะดะตะพ ะตะปะตะผะตะฝั ะธ ะฟะพ ั ะตะดะพั ะปะตะดั ะฟั ะธะบะฐะทะฐ

ะฒั ะตะผะตะฝั ะบะธ ะฟั ะธะบะฐะท ะฒะธะดะตะพ ะตะปะตะผะตะฝะฐั ะฐ

ะ ะฃะ ะขะ ะ ะ ะ ะ ะ ะ

ะ ะ ะ ะ ะ ะ ะฃะ ะขะ ะ ะ ะ ะ ะ ะ

ั ะปะธะบะต ะธ ะฒะธะดะตะพ ั ะฐั ะปะพะฒะธ ะตั ะตะบั ะธ ั ั ะฐะฝะทะธั ะธั ะต ะทะฒั ั ะธ ะธะท ะฒะธะดะตะพ ั ะฐั ะปะพะฒะฐ

ะฝะฐั ะปะพะฒ

ะตั ะตะบะฐั ั ั ะฐะฝะทะธั ะธั ะต

ั ะฝะพั ะผั ะทะธะบะต ะธะปะธ ะทะฒั ะบะฐ ั ะฝะพั ั ะตะบั ั ะฐ ั ะฒะธะดะตะพ ั ะฐั ะป

6. ะ ะบั ะฐะฝ ะทะฐ ะฟั ะธะบะฐะท ะฒะธะดะตะพ ะบะปะธะฟะฐ. ะ ะฐ ะฑะธ ะฝะฐะฟั ะฐะฒะธะปะธ ั ะปะธะบั ะพะด ะผะพะผะตะฝั ะฐะปะฝะพะณ ะฟั ะธะบะฐะทะฐ ะฒะธะดะตะพ ั ะฐั ะปะฐ ะฝะฐ ะตะบั ะฐะฝั (1) ะดะพะฒะพั ะฝะพ ั ะต ะดะฐ ะบะปะธะบะฝะตั ะต ะฝะฐ ะดั ะณะผะต ะธั ะฟะพะด ะตะบั ะฐะฝะฐ (2), ะฐ ะทะฐั ะธะผ ะดะฐ ะธะทะฑะตั ะตั ะต ะธะผะต ะธ ะปะพะบะฐั ะธั ั ั ะปะธะบะต (3).

98


WINDOWS

Након меморисања новог видео фајла, он се може погледати на неком плејеру. LINUX МУЛТИМЕДИЈА У LINUX-у Ubuntu је десктоп оријентсан Linux систем, намењен, између осталог, обичним корисницима који се свакодневно срећу са мултимедијалним подацима. Ту спада и видео. Ubuntu располаже извесним бројем апликација за рад са мултимедијалним подацима. Ове апликације су смештене у подмени „Звук и видео” из менија Апликације. ЈАЧИНА ЗВУКА

МУЛТИМЕДИЈА

МУЛТИМЕДИЈА У LINUX-У

Апликација „Јачина звука” користи се за управљање интензитетом звука који се добија из рачунара. Са њом се могу надгледати равнотежа интензитета, посебни елементи (уређаји) који дају звук, интезитет левог и десног звучника, укључујући и потпуно искључивање звука. Ова се апликација појављује у облику аплета, па се при иницијалном стању Ubuntuа, икона која има облик звучника, налази у десном делу горњег панела.

99


LINUX Двокликом се отвара апликација постављања јачине звука. На слици се примећује више клизача, од којих се клизач Master односи на главни излазни звук. Примећују се и други елементи, односно уређаји које рачунар има (линијски улаз, CD, микрофон), па се преко ове апликације може постављати јачина сваког елемента посебно. Јачина звука: Ensoniq Audio PCI (Alsa mixer) Датотека Уреди Помоћ

Јачина звука десно од канала Master

СЛУШАЊЕ АУДИО CD-а

Аудио CD-и садрже звучне записе (до 74 минута на стандардном CD диску) у облику одређених песама. Неколико секунди по стављању диска у CD уређај, појавиће се икона на радној површини „Аудио диск” која се активира апликацијом Sound Juicer. У горњем делу прозора налазе се име диска, извођач, жанр музике и укупно време трајања. У листи Датотека Уреди Помоћ надоле дате су песме (звучни Наслов: записи) које се налазе на диску Извођач: и приликом стављања CD диска Жанр: све су селектоване. То значи да Времетраjaњa: ће све песме бити слушане (једна за другом). Ако нека песма буде деселектована, онда ће она, када на њу дође ред за пустање, бити прескочена. Дугме Пусти служи за пустање садржаја диска.

МУЛТИМЕДИЈА

МУЛТИМЕДИЈА У LINUX-У

Извођач

Пусти

100

Вади

Времетраjaњa


LINUX ПУСТАЊЕ АУДИО ФАЈЛОВА

Аудио фајлови садрже звучни запис и најчешће имају наставак wav, ogg или mpЗ. Најједноставнији начин отварања аудио фајла је двокликом на његову икону (преко Наутилуса). Уколико је фајл у ogg формату, за његово репродуковање није Филм Уреди Поглед Иди Звук Помоћ потребан никакав кодек. Он ће бити отворен преко Тотем гледаoц, програм који је претежно намењен за видео записе, али отвара и аудио записе. Тотем гледалац може се активирати наредбом Апликације → Звук и видео → Пустач филмова. Странична трака

Пусти

У централном делу (који је на слици црн са шарама) приказује се анимација која се креће у односу на звук који се репродуцира у моменту. Доле се налазе контроле за пустање, паузирање, прелаз на претходни или наредни запис. Клизач Време представља време аудио фајла и приказује тренутни положај записа који је пуштен. Корисник кретањем по клизачу (лево и десно) може да иде напред или назад по запису. Са десне стране се налази „Странична трака” где корисник може да додаје и склања песме, као и да снима плеј листу. Велики број аудио фајлова су снимљени у mpЗ формату, па је овде описана и инсталација кодека за репродукцију mpЗ записа. Најлакши начин инсталације кодека је аутоматско инсталирање уз помоћ Ubuntu-а. Да би се активирало инсталирање довољно је кликнути на неку mpЗ песму. Филм

Уреди

Поглед

Arhangel - Прелистач датотека Иди Обележивачи Помоћ

Кући

Тражи

МУЛТИМЕДИЈА У LINUX-У

Преглед као иконе

Радна површина

Систем датотека

МУЛТИМЕДИЈА

Флопи уређај

Ђубре

Слике

101


LINUX После овога отвориће се Тотем гледалац који ће пробати да пусти песму. Међутим кодеци нису инсталирани и појавиће се питање са слике, на које корисник одговара да ли жели да Ubuntu претражи потребне кодеке.

Да би се извршила претрага, рачунар треба да је прикључен на интернет. Претрага траје од неколико секунди до неколико минута.

Претраживач одговарајућих кодека Молимо сачекајте. Ово може трајати минуту или две.

Кад буду пронађени, кодеци се приказују. Инсталирај мултимедијалне кодеке

МУЛТИМЕДИЈА

МУЛТИМЕДИЈА У LINUX-У

Популарност

Помоћ

Откажи

Корисник селектује кодеке, али уједно, због правних регулатива, мора да прихвати и услове за њихово инсталирање.

102


LINUX Потврдите инсталацију ограниченом софтверу

Откажи

Потврди

После потврде, притиска се дугме Инсталирај. Пошто треба да се направе системске промене на оперативном систему, инсталацију кодека може да направи само администратор који треба да унесе своју лозинку. Унесите Вашу лозинку да би извршили административни задатак Апликација ,,Менаџер за пакете – Синаптик дозвољава Вам да мењате битне делове у Вашем систему.

Лозинка

Откажи

У реду

МУЛТИМЕДИЈА

МУЛТИМЕДИЈА У LINUX-У

После овога почиње преузимање инсталационих фајлова и одмах после тога и аутоматска инсталација кодека. По инсталирању кодека, Тотем гледалац ће продужити са репродукцијом mpЗ песме. Софтвер који је био инсталиран, осим кодека за аудио записе, садржи и кодеке за видео записе. Тотем гледалац нуди само основне функције за пустање музике, па уколико корисник има много песама, потребно је њихово организовање у фајлове и лакше управљање њима, па Ubuntu нуди пуштач музике Ритамбокс. Његова икона се може наћи у Апликације → Звук и видео менију. Изглед ове апликације је дат на слици.

103


LINUX Музика

Уреди

Поглед

Пусти

Контрола

Помоћ

Следећа

Понављање Кући

Бибљотека Ред за пустање

Тражи: Извођач

Hедостају да…

Извођач

У горњем делу апликације налазе се контроле за пустање музике, контроле за понављање листе и случајни избор наредне песме. Са леве стране налази се библиотека која је подељена у неколико категорија, плеј листа корисника и допунских уређаја који садрже песме (као CD уређај). Корисник има могућност додавања целих директоријума са песмама, уместо да додаје песме једну по једну. То се прави наредбом Музика →Увези директоријум. По увожењу, Ритамбокс претражује интернет да би нашао додатне информације о извођачу и албуму песме, међу којима је и омот албума. Према добијеним подацима, Ритамбокс разврстава песме према извођачима и по албумима.

МУЛТИМЕДИЈА

МУЛТИМЕДИЈА У LINUX-У

ПУШТАЊЕ РАДИЈА

Интернет радио је новији начин распрострањивања радио медијума преко интернета. Овај начин преноса омогућава корисницима да слушају њихове радио станице свуда у свету. За пустање радија преко интернета користи се програм Ритамбокс који служи за преслушавање аудио фајлова. У делу Библиотеке Ритамбокса постоји листа Радија преко које корисник може да уређује радио станице које се преносе преко интернета.

104


LINUX

Музика

Уреди

Поглед

Пусти

Бибљотека

Контрола

Помоћ

Следећа

Понављање

Тражи:

Ред за пустање

Hедостају да…

4 странице

МУЛТИМЕДИЈА

МУЛТИМЕДИЈА У LINUX-У

За додавање нове станице на листу, позива се наредба Музика → New Internet Radio Station, или десним кликом у празан простор на листи и избором на „New Internet Radio Station”. Отвориће се дијалог за уношење веб адресе радиостаница. Радиостанице се могу додавати и додавањем плеј листе која садржи више радиостаница. На слици је приказана веб страница Shoutcast (shoutcast.com).На овој веб страници корисници могу бирати радиостаницу по многим критеријумима. Затим се кликне на линк Tune it и радио се може слушати.

105


LINUX ПУСТАЊЕ DVD ВИДЕА

Иако DVD дискови могу садржати и податке, њихова главна намена је да садржи видео запис до неколико сати. Тотем гледалац представља стандарни и потпуно функционални преглеђивач DVD видеа, али и других врста видео записа. Његово стартовање је веома лако. Самим стављањем DVD диска укључује се гледалац и аутоматски почиње репродукција видео записа.

Филм

Уреди

Поглед

Иди

Звук

Помоћ

МОЈА СЕСТРА Од ЂОРЂИЈА КАКАШЕВСКОГ

Странична трака

МУЛТИМЕДИЈА

МУЛТИМЕДИЈА У LINUX-у

Стандардне контроле које служе за менаџирање звука срећу се и овде. У менију Поглед налази се подмени Размер, где се поставља размер, т.ј., саоднос страна видеа и подменија Превод, где корисник бира превод филма ако га има. Тотем има могоћност Иди Звук Помоћ да снима слику из DVD Цео екран филма који се приказује Намести прозор према филму у датом моменту. То се Аутоматски Одмагљивање ради наредбом Уређаји → Сликај екран, после (широки екран) Покажи контроле чега се отвара дијалог Странична трака где корисник бира где ће бити сачувана слика. ПУСТАЊЕ ВИДЕО ФАЈЛОВА

Као што постоји велики број аудио формата, исто тако постоји и велики број видео формата. Видео фајл се може отворити преко Наутилиус-а, двокликом на његову икону. На слици је приказан компресовани видео фајл са наставком avi и два превода филма са наставком sub.

106


LINUX Troy- Прелиставач датотека Датотека

Уреди

Поглед

Иди

Обележивачи

Помоћ

Тражи Преглед као иконе

Радна површина Датотечни систем

Ђубре

Слике

Ако се активира филм, Тотем тражи превод који има исто име са avi фајлом. Тако, у овом случају ће бити укључен превод Troy.sub. Филм

Уреди

Поглед

Иди

Звук

Помоћ

Странична трака

СНИМАЊЕ АУДИА HA CD

МУЛТИМЕДИЈА

МУЛТИМЕДИЈА У LINUX-У

Програм Serpentine служи за снимање аудио CD-а. Он се налази у менију Апликације → Звук и видео, међутим он се може активирати и аутоматски ако корисник унесе празни CD, а потом изабере опцију Направи аудио CD. Да би се креирао аудио CD, корисник треба да изабере аудио фајлове (ogg, mp3 или други формат) који ће бити снимани на CD-у, са укупним време трајањем до 74 минута. Додавање аудио фајлова може се одвијати на два начина: једноставним додавањем једног по једног фајла (дугметом Додај) или пак додавањем плејлисте песама (израђеној у Ритамбоксу или неком другом програму).

107


LINUX Датотека Edit

Поглед

Помоћ Запиши на диску Извођач

62 минута и 54 секунди преостало Капацитет диска:

74 минута

Наредбом Edit → Преференце постављају се параметри снимања: Преференце

Уређај: Користи максималну брзину Изабери брзину снимања

Затвори

После постављања услова за снимање, кликне се на дугме Запиши на диск из главног прозора после чега ће снимање отпочети.

ПИТАЊА

МУЛТИМЕДИЈА

ПИТАЊА Појам мултимедија 1. Шта су мултимедијални рачунарски програми? 2. Шта може бити содржај звучног фајла? 3. Који је други назив звучних фајлова? 4. Што је то компресовање фајла? 5. Зашто је потребно компресовање звучних и видео фајлова? 6. Ако је један исти филм компресован на два начина и први начин захвата величину DVD-ја, а други начин величину CD-а, који ће филм бити са бољим квалитетом? Зашто? 7. Наброј неке формате аудио и видео фајлова.

108


8. Који су данас веома популарни формати компресованих аудио и видео фајлова? 9. Шта омогућавју програми Медиа плејери? 10. Наброј имена познатих програма Медиа плејера! 11. Шта је то кодек програм? 12. Наброј имена познатих кодек програма. Програми мултимедије снимач звука, контрола звука 1. Прикључи микрофон (уређај за унос звучних података у рачунару) на одговарајући прикључак на звучној картици. 2. Стартуј програм за снимање звука и пробај да креираш кратки звучни фајл тиме што ћеш снимити свој говор у коме се претстављаш (своје име и презиме, разред, школу и сл.) 3. Мемориши креирани звучни фајл у свом фолдеру Zvuci, под именом Zdravo. 4. Пробај да поставиш да звук тече обратним редоследом, брже, спорије, да му додаш ехо и сл. 5. Ону промену фајла која ти се највише допада сними у свом фолдеру под именом Zdravo_promena. 6. Пробај да спојиш фајлове Zdravo и Zdravo_promena у један фајл под именом Spoјеni. 7. Сними нови фајл под именом Spoјeni. 8. Преслушај га!

ПИТАЊА

Програм за рад со видеом 1. Пробај да креираш видео клип од слика постављањем ефеката на прелазу између различитих слика, ефект анимације слика, текст пре и на крају видео клипа и/или на некој од слика-коментара. Постави музику у позадини! Мемориши фајл као видео фајл и „пусти га” уз помоћ неког oд програма медиа плејера.

МУЛТИМЕДИЈА

Аудио - видео плејер 1. Пусти музику или погледај неки видео клип. 2. Пробај да искључиш а затим да укључиш звук. 3. Уз помоћ наставника, пробај да претвориш звучне фајлове са неког музичког CD-а у mp3 формат и да их потом пустиш без CD-а на рачунару.

109


ИНТЕРНЕТ Замислите милионе рачунара у целом свету мећусебно повезане на различите начине који комуницирају и размењују информације. То је интернет мрежа!

ИНТЕРНЕТ 110


ИНТЕРНЕТ 111


РАЧУНАРСКE МРЕЖE Рачунарска мрежа је група од два или више међусобно повезаних рачунара. Мрежно повезани рачунари се могу налазити на малом или већем међусобном растојању и могу бити повезани различитим уређајима — жичним или безжичним. ВРСТЕ РАЧУНАРСКИХ МРЕЖА

Основне врсте рачунарских мрежа према међусобној удаљености повезаних рачунара су: • Локална рачунарска мрежа (LAN — Local Area Network). • Широко распрострањена рачунарска мрежа (WAN — Wide Area Network). ЛОКАЛНА РАЧУНАРСКА МРЕЖА - LAN

LAN мрежа повезује рачунаре који се налазе на малом међусобном растојању. Пример за локалну компјутерску мрежу су међусобно повезани рачунари у једној учионици, канцеларији, кући, згради и слично.

ИНТЕРНЕТ

РАЧУНАРСКE МРЕЖE

МОГУЋНОСТИ ЛОКАЛНЕ РАЧУНАРСКЕ МРЕЖЕ

Повезани рачунари се могу мећусобно делити на заједничке хардверске уређаје, као штампач, скенер, и др., могу размењивати програме фајлове и слично. На пример: штампач или скенер повезани на један рачунар из мреже могу користити за штампање и скенирање сви остали рачунари иако нису директно повезани са њима. Подаци и програми се могу преносити са једног на други рачунар без коришћења CD-а или USB меморије. Корисник сваког рачунара повезаног на локалну мрежу, ако има дозволу, може да одређује који ће од уређаја или фолдера са његовог рачунара бити доступан за разгледање или коришћење од других рачунара у мрежи. Корисник може и да не дозволи да иједан садржај са његовог рачунара буде видљив или коришћен од осталих рачунара у мрежи. Корисник може један фолдер на свом рачунару да направи видљивим (дељивим) са осталим рачунарима у мрежи.

112


WINDOWS Преко Windows-a рачунари повезани у локалну мрежу и дељиви уређаји и фолдери могу се видети и користити избором иконе My Network Places са десктопа или из Start менија. LINUX Преко менија Места → Мрежа приступа се до рачунара и уређаја у мрежи који деле ресурсе. УРЕЂАЈИ ЗА ПОВЕЗИВАЊЕ РАЧУНАРА У LAN МРЕЖУ

За повезивање са локалном мрежом сваки од рачунара повезаних у мрежу мора имати своју мрежну картицу. Уређај који омогућава и организује пренос података између рачунара у локалној мрежи назива се свич (switch). Код мањих локалних мрежа свич може бити део уређаја рутера (router). Рутер је уређај који омогућава да се једна локална мрежа повеже са другим мрежама (на пример, друге локалне мреже и интернет).

ШИРОКО РАСПРОСТРАЊЕНА РАЧУНАРСКА МРЕЖА - WAN

РАЧУНАРСКE МРЕЖE

WAN мрежа повезује рачунаре који су на великом географском растојању. На пример, у једној држави, у различитим државама или континентима WAN мрежа се може замислити као мрежа од LAN и WAN мрежа на великом географском растојању. Уређаји за повезивање у WAN мрежу су: трансокеански кабли, сателити, телефонске линије и слично. Највећа WAN мрежа у свету се зове интернет. ИНТЕРНЕТ

ИНТЕРНЕТ

Замислите милион рачунара у целом свету међусобно повезаних на најразличитије начине, који комуницирају и размењују информације. То је интернет мрежа! Интернет је највећа WAN мрежа у свету и зато је зову и Светска рачунарска мрежа. Можемо је замислити као мрежу састављену од рачунарских мрежа из целог света.

113


ФУНКЦИОНИСАЊЕ ИНТЕРНЕТА ИНТЕРНЕТ АДРЕСА СВАКОГ РАЧУНАРА НА ИНТЕРНЕТУ

Да би био повезан на интернет, сваки рачунар мора имати своју адресу.Она се назива интернет адреса и означава се краћеницом IP (Ај Пи). На овој адреси рачунар може бити пронађен, може добијати потребне податке са интернета, а у исто време и слати своје ка другим рачунарима на интернету. Као што сваки рачунар повезан на интернет мора имати своју интернет адресу, тако да сваки фајл постављен за разгледање на неком рачунару на Интернету (текст, слика, видео клип, музика и сл.) мора имати своју адресу која се назива веб адреса или URL (Uniform Resource Locator).

ИНТЕРНЕТ

ФУНКЦИОНИСАЊЕ ИНТЕРНЕТА

НАЧИНИ ПОВEЗИВАЊА НА ИНТЕРНЕТ

Да би се повезао рачунар на интернет потребна је фирма која ће омогућити повезивање. Фирме које омогућавају повезивање на интернет зову се Интернет Сервис Провајдери (ISP). Код нас, на пример, такве фирме су МтНет, ОнНет и др. Повезивање се може направити на неколико различитих начина: • Преко фиксне телефонске линије: ° Dial Up, ° ISDN, ° ADSL. • Преко телевизије: ° кабловске, ° сателитске. • Безжично (WiFi,WADSL,WiMAX). • Преко мобилне телефоније (GPRS, EDGE,3G). Сваки од ових начина повезивања користи различите уређаје (телефонске линије, модеме, сателите, каблове, безжичне адаптере итд.) од којих зависи брзина преноса података, цене, могућности итд. Сваки корисник може изабрати онај начин повезивања који му највише одговара.

114


СЕРВИСИ НА ИНТЕРНЕТУ Све могућности које нуди интрнет за разговоре, размену порука, информација, куповање, скидање музике, видео клипова и сл., зову се интрнет сервиси. Сервиси раде преко рачунара повезаних на интернет који се зову сервери. Рачунари повезани на интернет који користе могућности интернета зову се клијенти. Слично трговачком центру у коме део људи нуди услуге а већи део их користи, на пример, паркинг, продавнице различитих производа, ресторани, поште, банке, фризернице, кино сале итд. Неки од сервиса на интернету су: • WWW (World Wide Web). Сервис за постављање својих и разгледање других веб сајтова. • Search Engines (машине за претраживање). Сервис за проналажење потребних информација на интернету.

Интерактивно комуни• цирање. Сервис за текстуално, звучно или видео комуницирање међу људима који су у исто време на интернету. Комуникација се остварује преко различнитих програма као што су mIRC, Yahoo Messenger, ICQ, Skype и др.

ИНТЕРНЕТ

• Е- commerce. Сервис за он лајн куповање и продавање различитих производа и обављање различитих он услуга.

ФУНКЦИОНИСАЊЕ ИНТЕРНЕТА

• E-mail сервис за примање и слање електронске поште.

115


• Електронско банкарство. Сервис за проверу на банковног рачуна, плаћање рачуна и слично. • Download. Различити сервиси за скидање података са мреже (слике, музика, видео клипови, филмови и сл.) и др. • Upload. Различити сервиси за слање података ка мрежи.

ИНТЕРНЕТ

ВЕБ СТРАНИЦА И ВЕБ САЈТ

ПРАВИЛА О ПОНАШАЊУ НА ИНТЕРНЕТУ Корисници интернета треба да знају да : • Нису увек тачни и сигурни сви веб сајтови или садржаји постављени на интернету. • Нису увек добронамерни сви људи који комуницирају преко интернета. Ако си корисник интернета, да би се заштитио непријатности и нежељених догађаја, придржавај се следећих савета: • За све ситуације у којима ниси сигуран како би поступио, потражи савет од некога коме верујеш и ко добро познаје предности, али и замке интернета (родитељ, наставник). • Никада не откривај другима лозинке које користиш на интернету зато што могу бити злоупотребљене. На пример, неко може да чита, брише и шаље у твоје име електронску пошту или да у твоје име разговара на интернету и учини те учесником непријатних ситуација. • Не уноси своје податке и e-mail адресу у непознате и несигурне веб сајтове и не одговарај непознатим e-mail порукама зато што можеш бити „нападнут” рекламама или вирусима. • Никада не уноси на интернет број кредитне картице својих родитеља, да би купио или поручио нешто, без дозволе својих родитеља. • Остани непознат за непознате саговорнике затоа што се и злонамерни могу претварати да су љубазни, добри, да су деца или тинејџери. • Не дај личне податке, своје или личне податке чланова твоје породице (име и презиме, адресу, телефон или фотографије) непознатим саговорницима на интернету. Разговарај искрено о својим ставовима и мишљењима, али не откривај свој идентитет.

116


• Ако решиш да се сретнеш са неким кога си упознао на интернету, нека то буде на јавном месту. Никад не можеш знати шта је истина од договора на интернету. Не иди сам и одмах оди, јави се на телефон и тражи помоћ ако осетиш да нешто није у реду или ти се нешто ту не свиђа. • Приликом разговора на интернету не употребљавај увредељиве и непристојне речи.

Ја сам...

Ја сам...

• Текст приликом разговора не пиши великим словима. То је исто као да вичеш. • Више информација из ове области можеш наћи на сајту www.crisp. org.mk. ВЕБ СТРАНИЦА И ВЕБ САЈТ

ВЕБ САЈТ

Веб сајт је колекција једне или више веб страница постављених на интернету. Веб странице веб сајта су организоване у стабло од фолдера и подфолдера.

117

ИНТЕРНЕТ

Веб страница је документ постављен за разгледавање на интернету. Веб документа имају наставак .htm или .html. Веб странице имају садржај који је комбинација текстова, слика, звука и видеа. Сервис за постављање и разгледавање веб страница је WWW (World Wide Web) и најпопуларнији је на интернету.

ВЕБ СТРАНИЦА И ВЕБ САЈТ

ВЕБ СТРАНИЦА


ПОЧЕТНА СТРАНИЦА

Сваки веб сајт има своју почетну страницу. Почетна страница Веб сајта се зове Hoe page. Обично ова страница казује кориснику шта може наћи на Веб сајту - слично садржају на почетку књиге. АДРЕСА

ИНТЕРНЕТ КЛИЈЕНТ

ВЕБ СЕРВЕР

ВЕБ САЈТ

ВЕБ

СТРАНИЦА Да би била отворена, свака страница веб сајта мора да има своју посебну адресу (URL). Корисник уобичајно отвара почетну страницу веб сајта. Ево примера за то како може изгледати запис веб адреса неких веб страница: http://mk.wikipedia.org http://www.cartoonnetwork.com или http://www.cartoonnetwork.com/games/dexterlabs.html http://www.masterint.mk Може се приметити да су веб адресе сачињене од више делова. Ови делови имају своје значење. Од делова веб адресе можемо дознати коме припада веб страница, тип фирме или организације, у којој држави је хостиран веб сајт и слично.

ЗНАЧЕЊЕ ДЕЛОВА ВЕБ АДРЕСА:

ИНТЕРНЕТ

ВЕБ СТРАНИЦА И ВЕБ САЈТ

• • • •

http:// је краћеница за протокол (правило) за размену веб страница. www, mk су краћенице за име веб сервера. cartoonnetwork, wikipedia, а1, antenna5... су имена сајтова. Скраћенице за тип сајта су: Com - комерцијални, Biz - бизнис, Net - за мрежне услуге, Gov – владине институције, Org - невладине организације, Edu - образовне институције, Mil - војне институције, и друге. • Скраћенице за државу где је постављен веб сајт су: mk - Македонија, it Италија, bg - Бугарска, hr - Хрватска. • /games/dexterlabs.html - стаза од фолдера и подфолдера - локација странице у стаблу на сајту и веб страници (dexterlabs.html).

118


ЛИНКОВИ

За кретање са једне на другу страницу једног веб сајта или ка другим веб страницама из других веб сајтова, користе се означена места из садржаја веб страница који се зову линкови. Линкови могу бити текстуални или графички. Текстуални линкови могу бити подвучене речи, речи у боји различитој од боје осталог текста на веб страници, текстови организовани у листу. Графички линкови могу бити слике, дугмета и сл. Линкови се препознају по томе што су у различитој боји од остатка текста, подвучени су или курсор мења изглед ако се постави на њих (на пример, стрелица се претвара у руку са подигнутим прстом). ПУБЛИКОВАЊЕ И ХОСТИРАЊЕ ВЕБ САЈТА

Сопственици веб сајтова данас су обични људи, школе, фирме, организације, институције итд. Веб странице се праве и сређују у веб сајт уз помоћ специјалних програма. Веб сајт се креира на једном рачунару, а чува на другом. Рачунар у коме се чува веб сајт да би био доступан за разгледање на интернету зове се веб сервер или хост. Преко њега је веб сајт доступан корисницима интернета из било ког краја света 24 сата дневно. Преношење садржаја веб сајта из рачунара где је направљен, на рачунар где се чува, зове се публиковање веб сајта. Додељивање простора за веб сајт некоме веб серверу зове се хостирање веб сајта. Фирме које су интернет сервис провајдери (Мт Нет, ОнНет и др.) веома често и хостирају веб сајтове.

ИНТЕРНЕТ

ВЕБ СТРАНИЦА И ВЕБ САЈТ

ВЕБ ПРЕЛИСТАВАЧИ Програм за отварање, разгледавање и кретање кроз различите веб странице веб сајтова зове се веб прелиставач (Web browser). Кретање (навигација) кроз различите веб странице на интернету популарно се назива „сурфање” по интернету. Веб странице се отварају у веб прелиставачима уписивањем њене адресе у специјално поље намењено за адресе.

119


ПОСТОЈИ ВЕЛИКИ БРОЈ ВЕБ ПРЕЛИСТАВАЧА

Постоји велики број веб прелиставача, али најпопуларнији су: Mozilla Firefox, Microsoft Internet Explorer, Opera и Safari. У једном рачунару може бити инсталирано неколико различитих веб прелиставача. Корисник може изабрати којим ће од њих радити или их може користити истовремено. При стартовању веб прелиставача, веб страница која се прва приказује зове се Home Page, или почетна страница. ЕЛЕМЕНТИ ВЕБ ПРЕЛИСТАВАЧА

ИНТЕРНЕТ

ВЕБ ПРЕЛИСТАВАЧИ

Горепоменути веб прелиставачи су више слични него различити између себе. Неки заједнички важни делови за кориснике у току рада са овим програмима су:

1. Трака за име приказаног веб сајта и име веб прелиставача. 2. Мени за рад са приказом веб страница у веб прелиставачу. Наредбама из File могу се отварати језици, извршити меморисање или штампање приказане веб странице и сл. Наредбама из View могу се бирати алати који ће се приказивати у траци са алатима, може се зумирати поглед на веб страницу и сл. Наредбама из Bookmarks (Favorites) могу се креирати листе адреса веб страница које корисник жели да поново посети. На овај начин, не мора да их памти или уписује, већ ће их једноставно бирати кликом из Bookmarks-а. Наредбама из History могу се креирати листе веб страница које су посећене у датом периоду, на пример, последње недеље, месеца и сл.

120


3. Алати за рад са приказом веб страница у веб прелиставачу. Неки од чешће коришћених алата су:

1. Back – враћање на претходно посећену страницу. 2. Forward - враћање на страницу са које се корисник вратио на претходну. 3. Stop — прекида учитавање веб странице ако, на пример, учитавање иде веома споро и сл. 4. Reload или Refresh — „пуни” поново исту страницу зато што је први покушај био неуспешан, одвијао се веома споро или се није завршио потпуно. 5. Home — приказује почетну страницу веб прегледавача. 4. Поље за уношење адресе на веб страници. Адреса се уноси тастатуром са енглеском подршком. 5. Листа за избор адресе претходно посећене веб странице. Страница са унетом адресом почиње да се пуни по притискању дугмета Enter на тастатури. При уношењу веб адресе у веб прелиставач није важно да ли ће се написати малим или великим словима. http://www.ohrid.org.mk = HTTP://WWW.OHRID.ORG.MK 6. Показивач приступа до веб странице са унетом адресом. Показивач је анимирана сличица (прозор који лелуја, стрелица која се врти у круг и сл). Кад је активна, то значи да веб прелиставач покушава да приступи рачунару на коме се налази веб страница.

9. Језици у којима су отворене различите веб странице у истом прозору веб прегледавача. У одређено време може бити активан и да се прегледава веб страница у једном таб-у.

121

ИНТЕРНЕТ

8. Део за приказивање садржаја веб странице

ВЕБ ПРЕЛИСТАВАЧИ

7. Показивач статуса је правугаоно поље које се постепено пуни квадратићима и тако може да се прати пуњење жељене веб странице у веб прелиставачу.


ВЕБ ПРЕТРАЖИВАЧИ На WWW постоје милиони веб страница са најразличитијим содржајем. Да би се пронашла адреса веб странице која садржи потребне информације, користе се бесплатни сервиси на интернету, који се зову машине за претраживање (Search Engines). Њихово коришћење се одвија преко Веб страница. ПОЗНАТИ ВЕБ ПРЕТРАЖИВАЧИ

Данас су најпознатије и најкоришћеније следеће машине за претраживање: • Google Може се користити посећивањем веб странице www.google.com. Креирали су је Лари Пејџ и Сергеј Брин са Стенфорд Универзитета у Америци 1998. године. Име Google долази од речи googol, која у математици означава 1 праћен са 100 нула. • Yahoo! Може се користити посећивањем веб странице search.yahoo.com. • MSN Може се користити посећивањем веб странице www.msn.com. • Ask.com Може се користити посетом веб странице www.ask.com. Ове машине за претраживање нуде могућност тражења веб страница, слика, мапа, или видео клипова са одређеним садржајем.

ИНТЕРНЕТ

ВЕБ ПРЕТРАЖИВАЧИ

НАЧИНИ ПРЕТРАЖИВАЊА

Постоје два начина претраживања, претраживање по категоријама (темама) и претраживање кључним речима. Скоро све машине за претраживање нуде оба начина претраживања: • Претраживање по категоријама (директоријумима). Категорије су области интерсовања, као на пример: образовање, наука, забава, спорт, здравље, шопинг итд. Кад се претражује по категорији, потребно је да се из листе понуђених категорија изабере она где припада оно што нас интересује или се категорија може написати у поље за претраживање. Потом се могу приказати подкатегорије или листа адреса веб страница са садржајем тражене теме.

122


Са странице search.yahoo.com бира се претраживање по (директоријум) — (1). Тражена тема (на пример - рачунари) уписује се категорија у поље (2) и за тражење се притиска дугме (3). Или, преко (4) се бира категорија којој припада тражена тема, сајт и сл.

Изабране категорије и подкатегорије

Друге подкатегорије веб страница са садржајима теме која је предмет интересовања

123

ИНТЕРНЕТ

• Претраживање по кључним речима Претраживање по кључним речима омогућава проналажење потребних информација уписивањем кључне речи или реченице. Кључна реч је реч која описује појам који се тражи. На пример, реч “Elephant” је кључна реч која ће нас однети на веб странице које садрже ту реч. Те веб странице могу бити о животињи слону, али могу бити и о филмовима, часописима, фирмама, ресторанима и сл., које на својим веб странама користе ту реч.

ВЕБ ПРЕТРАЖИВАЧИ

веб странице тражене теме


Када са претражује по кључној речи потребно је: • прецизно бирање речи која описује појам који се претражује, • када се користи више кључних речи, редослед речи се пише по важности, • кључне речи се морају написати правилно, јер ће од тога зависити добивени резултат претраживања. Најпознатији претраживач по кључним речима је Google, са адресом www.google.com.

шта се тражи?

кључна реч

ЗНАЧЕЊЕ ПРИКАЗАНИХ РЕЗУЛТАТА ПРЕТРАЖИВАЊА

ИНТЕРНЕТ

ВЕБ ПРЕТРАЖИВАЧИ

Као резултат претраживања добија се листа са веб адресама које садрже појам који се тражи у облику какав тражи корисник (текст, слика, видео и др.). Највећа је вероватноћа налажења тражених садржаја код прве десетине веб страна са листе претраживања.

124


Значење добивених резултата претраживања је: 1. Сваки резултат са листе приказује наслов веб странице, ако га има. Кликањем на наслов, страница се отвара. 2. Испод наслова се налази првих неколико редова текста странице, који често помажу у доношењу одлуке да ли страница има или не оно шта се тражи. 3. Затим следи адреса веб странице. 4. На крају је написана величина странице или слика у бајтима. РАД СА СЛИКАМА (ОБЈЕКТИМА) СА ВЕБ СТРАНИЦЕ

Копирање или снимање слика са веб странице се прави десним кликом на слику са веб странице. После овога се отвара мени са којег се бира „Copy Image”. Ископирана слика се са „Рaste“ се може поставити у други докуменат. Снимање слике са веб странице се прави десним кликом на слику са дате веб странице. После овога се из менија бира “Save Picture As”. Затим се бира локација за меморисање слике. ЗАДАТАК

ИНТЕРНЕТ

ВЕБ ПРЕТРАЖИВАЧИ

Претраживачем Google пробај: • да сазнаш који је главни град неке државе у свету, • да пронађеш слике и заставе државе и главног града, • да пронађеш слике познатих певача, глумаца или ликова из цртаних филмова, • креирај нови фолдер под именом Slikе и мемориши неке од слика са величином већом од 50 КВ.

125


ПОРТАЛ Портал је централизирани веб сајт. Он ставља на једно место вести, форуме, електронску пошту, претраживање, различите алате и друге веб сервисе. Најпознатији портали су YAHOO, GOOGLE и MSN. Веома често се портали израђују за одређену област, фирму или организацију. На порталу се могу најављивати својим корисничким именом и лозинком разни регистровани корисници, да би приступили одређеним сервисима које нуди портал. ПОРТАЛ ОСНОВНИХ И СРЕДЊИХ ШКОЛА

Хоћете ли да дознате нешто више о другим школама у Македонији, да се упознате са њиховим ученицима, да видите како и шта они раде, да им кажете како и шта ви радите, да будете у току и да учествујете у активностима и пројектима који се дешавају у образовању? Портал са веб адресом www.schools.edu.mk јe право место за то! Израђен је за потребе основних и средњих школа у Македонији. Садржи вести, форуме, алате, линкове и друге сервисе повезане са образовањем. Могу га користити наставници, ученици, њихови родитељи и сви они који желе да се информишу и да учествују у догађајима у образовању. Портал се може користити на македонском и албанском језику.

ИНТЕРНЕТ

ЕЛЕКТРОНСКА ПОШТА

ОПИС И КОРИШЋЕЊЕ ПОРТАЛА

На почетној страници 1, на порталу са адресом w w w. s c h o o l s. e d u . m k се налазе најновије, најинтересантније и најзначајније информације о догађајима повезаним са школством — пројекти, активности, договори, предлози, мишљења и слично. На почетној страници се налази листа са линковима за друге странице које нуде различите могућности кориснику портала:

126

Портал основних и средњих школа


2. Линк води ка страницама са списка основних и средњих школа у Македонији са информацијом о њиховој адреси, телефонском броју, е-mail адреси и линку до њихове веб странице, уколико је имају.

На овај начин, школе могу једноставно да сазнају једни о другима, да комуницирају, сарађују, размењују искуства, или да договарају заједничке посете, пројекте и слично. 3, 4, 5. Су линкови ка страницама које нуде информативне садржаје подељене на теме за ученике, наставнике и родитеље. 6. Линк ка страници са форумима за ученике и родитеље. Ученици и родитељи имају могућност да разговарају и да кажу своје мишљење о најразличитијим понуђеним темама или да и сами отварају тему за дискусију и коментаре. 7. Линк за креирање или проверу бесплатне електронске поште. Креирање електронске адресе је услов да се региструјете као корисник неких сервиса на порталу. 8. Је линк ка алату МАМБО за креирање вебсајта. Овим алатом школе могу једноставно и брзо да креирају веб сајт своје школе.

127

ИНТЕРНЕТ

9. У тренутку писања уџбеника линк ка електронском дневнику је у фази креирања. 10. Линк ка он лајн курсевима из различитих наставних предмета. У тренутку има два линка — ка он лајн образовним садржајима из информатике и хемије. 11. Календар је линк ка хронолошки (временски) поређаним вестима из образовања.

ЕЛЕКТРОНСКА ПОШТА

О.Ш. „Св. Кирил и Методиј” Скопље


ЗАДАТАК • Отвори своју e-mail адресу преко странице Портала. • Пробај да пронађеш информације на порталу претраживањем преко кључне речи.

ИНТЕРНЕТ

ЕЛЕКТРОНСКА ПОШТА

12. Корисне везе је линк ка листи адреса веб страница повезаних са образовањем или од значења за образовање. 13. Регистровани посетиоци и корисници портала могу уношењем свог корисничког имена и лозинке да користе један од сервиса портала, електронску пошту, алат Мамбо за промене у креираном веб сајту, вести и др. 14. Портал нуди могућност претраживања по кључној речи садржаја постављених на веб сајту или порталу. Много више о порталу откријте сами. Користите портал, обогатите га вашим предлозима, идејама, садржајима о догађајима у вашој школи. Позовите ваше родитеље да га погледају и користе. Заједно можемо постићи да многе школе буду лепша и пријатнија места за учење, дружење и забаву.

128


ШТЕТНИ РАЧУНАРСКИ ПРОГРАМИ Да ли сте чули за вирусе? То су веома мали живи организми који без знања човека улазе у његово тело, преузимају контролу над радом ћелија, а тиме и на здравље одређених органа, размножавају се и преносе са органа на орган и са човека на човека. Веома слични, а ипак веома различити од ових вируса, су рачунарски вируси. Рачунарски вируси су штетни и непожељни програми који без знања и жеље корисника „улазе “ у његов рачунар. Штетни рачунарски програми су написани од недобронамерних, али паметних програмера. Они овим програмима желе да направе проблеме и штету људима при њиховом нормалном свакодневном раду на рачунару.

ИНТЕРНЕТ

ЕЛЕКТРОНСКА ПОШТА

Штета коју праве неки од вируса је безначајна. На пример, изненада се на екрану прикажу неке непријатне поруке или слике, рестартује се рачунар и слично. Али штета од неких од њих може бити огромна. На пример, рачунар се може успорити, рачунарска меморија се може препунити непотребним подацима, могу нестати, бити преименовани или размештени важни фајлови итд. Вируси могу имати и фајлове меморисане на дискети, USB-у, CD-у или DVD-ју. Вируси могу садржати и фајлове са интернет страница које се отварају на сопственом рачунару (слике, музика, видео клипови). Електронске поруке са прикаченим фајловима уз њих такође често садрже вирусе. Према начину на који се преносе и праве штету, штетни рачунарски програми могу бити: вируси, црви, тројански коњи и шпијуни. Иако имају различита имена, људи их најчешће називају вирусима.

129


ВИРУСИ

Програм - вирус се преноси прикачивањем фајла — домаћина и почиње да делује када корисник отвори или користи тај фајл. Вируси се сами копирају, прикачују за друге фајлове и на тај начин се шире и преносе кроз рачунар. Вируси се најчешће преносе при размени података са CD-а, DVD-ја или USB-а са једног на други рачунар. ЦРВИ

Црви (Worms) су програми који, као и вируси, се сами копирају и шире, али да би се стартовали и деловали није им потребан фајл — домаћин у који ће ући. Они се не прикачују за постојеће фајлове већ се сами стартују, а често и сами креирају фајлове у којима се крију и преко којих „шетају” кроз рачунаре и интернет мрежу. Црви се обично прикачују за електронске поруке које се шаљу преко интернета и могу да се сами пошаљу ка свим e-mail адресама на које наиђу у адресару корисника.

ИНТЕРНЕТ

ЕЛЕКТРОНСКА ПОШТА

ТРОЈАНСКИ КОЊИ - ТРОЈАНЦИ

Ови штетни програми су добили своје име према Тројанцима који су поверовали да је огромни коњ остављен од стране Грка пред градским вратима био поклон за склапање мира после дугогодишњег рата. Они су срећни прихватили поклон и унели га у градске зидине. Али унутра у коњу су били сакривени грчки војници који су сачекали ноћ када су изашли из коња, отворили градска врата да би ушли и остали грчки војници и тако успели да заузму град и победе Тројанце. На овакав начин раде и програми тројанског коња. Корисник често мисли да са интернета скида неку бесплатну песму или заштитник екрана (screen saver) или

130


стартује занимљив програм, а тиме уствари пуста тројанца у свој рачунар, где он почиње своје штетно дејство. ШПИЈУНИ

Шпијуни (spywares) су програми који, када се нађу у нечијем рачунару, почињу са снимањем рада његовог корисника: од веб страница које посећује до података које уноси – на пример, број платних картица, информације о људима са којима комуницира и сл. Све ово програм–шпијун шаље некој фирми за маркетинг или рекламе, или могу бити злоупотребљени бројеви платних картица. Шпијуни се обично представљају као програми који ће се допасти кориснику и он их сам најчешће „скида “ и инсталира на свој рачунар са интернета. АНТИВИРУСНИ ПРОГРАМИ

131

ИНТЕРНЕТ

То може бити брисање, дезинфекција, изолирање или пак игнорисање штетног рачунарског програма. Нови рачунарски вируси се креирају свакодневно. Да би антивирусни програм био сигурна заштита од вируса, он се свакодневно мора надграђивати (update-овати). Надграђивање је поступак информисања антивирусног програма о најновијим вирусима. Надграђивање се прави преко веб странице фирме за антивирусне програме.

ЕЛЕКТРОНСКА ПОШТА

Антивирусни програми су програми који проверавају зараженост рачунарских фајлова вирусима и штите рачунар од зараживања новим вирусима. Они упозоравају корисника рачунара о постојању одређеног штетног програма у рачунару, после чега корисник треба да одабере шта ће урадити.


Антивиусни програми се купују на начин као и сви остали рачунарски програми, док су неки од њих бесплатни. Познатији антивирусни програми су: AVG, NortonAntivirus, McAfee, BitDefender, Panda, Kaspersky и други. КОРИШЋЕЊЕ АНТИВИРУСНОГ ПРОГРАМА

Најједноставније, инсталирани антивирусни програм се користи његовим избором из менија који се отвара десним кликом на меморијски уређај, фолдер или фајл који треба проверити је ли заражен штетним програмима. ПРЕВЕНТИВНА ЗАШТИТА ОД РАЧУНАРСКИХ ВИРУСА

Ово су неколико савета који могу помоћи да избегнете зараживање вашег рачунара вирусима: • користите увек надграђени антивирусни програм инсталиран у рачунару, • увек проверавајте меморијске уређаје са којима је рађено на другим рачунарима пре него што их користите у свом рачунару, • скидајте и отварајте фајлове и програме само са сигурних веб страна, • не отварајте фајлове прикачене на електронским порукама које су вам сумњиве, или су од непознатог пошиљаоца.

И за крај, упамти:

ИНТЕРНЕТ

ЕЛЕКТРОНСКА ПОШТА

КРЕИРАЊЕ РАЧУНАРСКИ ШТЕТНИХ ПРОГРАМА И ЊИХОВО ШИРЕЊЕ ЈЕ НЕЗАКОНСКО И КАЖЊАВА СЕ зато што је то начин за уништавање, крађу или шпијунирање туђе сопствености и угрожава право приватности за рад са сопственим подацима.

132


ЕЛЕКТРОНСКА ПОШТА Електронска пошта (e-mail) је сервис на интернету који омогућава размену електронских порука између корисника електронске пошта на интернету. За разлику од путовања класичног писма које може трајати данима, путовање електронске поруке траје обично само неколико секунди. Електронску пошту може користити свако ко има приступ рачунару повезаном на интернет. Преко електронске поште се могу брзо и једноставно слати текстуалне поруке, слике, документа, музика, видео клипови, програми и сл. Да би се могла користити електронска пошта, сваки корисник мора имати своју електронску адресу. За сваку електронску адресу додељује се електронски сандучић. Електронски сандучић (e-mail box) је простор на хард диску рачунара е-mail сервера, у коме се чувају електронске поруке корисника. Email сервер је рачунар повезан на интернет који прима и шаље електронске поруке корисницима електронске поште.

133

ИНТЕРНЕТ

Постоје три врсте електронске поште: клијент-базирана, веб-базирана (webmail) и комбинована ( користи обе врсте). Код клијент-базиране електронске поште читање и слање електронских порука се врши преко специјалног програма - Еmail клијент. Неки од ових програма долазе са оперативним системима. На пример: са Outlook expressом и са MacOS Mail-ом, а други се могу купити или добити бесплатно и инсталирати накнадно, као на пример Eudora, Mozilla Thunderbird и др. Код веб-базиране електронске поште читање и слање порука се врши преко веб странице маил сервера. Најпознати е-mail сервиси који омогућавају креирање и коришћење веб-базиране електронске поште преко својих веб страница су: • Yahoo! Mail, mail.yahoo.com, • Gmail (Google-а), gmail.google.com, • Hotmail (Microsoft-а), www.hotmail.com или www.windowslive.com.

ЕЛЕКТРОНСКА ПОШТА

НАЧИН РАДА СА ЕЛЕКТРОНСКОМ ПОШТОМ


ИНТЕРНЕТ

РЕГИСТРОВАЊЕ КОРИСНИКА ЕЛЕКТРОНСКЕ ПОШТЕ

ЕЛЕКТРОНСКА АДРЕСА ЗА КОРИШЋЕЊЕ ЕЛЕКТРОНСКЕ ПОШТЕ

Да би се могла користити електронска пошта, сваки корисник мора имати своју електронску адресу. E-mail адресу бира корисник, а одобрава му је e-mail сервер. Електронска порука може садржати поверљиве информације и зато је веома важно да корисник електронске поште има сигуран приступ до свог електронског сандучића. Безбедност приступа до електронског сандучића обезбеђује лозинка. Лозинка је податак који треба да зна само корисник. Она представља једну врсту кључа његовог електронског сандучића. Када је не би било, свако ко зна e-mail адресу корисника може злоупотребити његову пошту, да је чита, брише, или шаље поруке у његово име и слично. E-mail адреса се састоји од два дела: корисничко име и име e-mail сервера. Ова су два дела подељена знаком @ (који се чита „ет“, а зову га и мајмунић). Корисничко име које бира корисник при креирању e-mail адресе, ако је слободно (ако није већ изабрано од стране неког другог корисника тог mail - сервера). Име после мајмунића је име e-mail сервера преко кога се одвија електронска пошта корисника. На пример, у e-mail адеси cacko_cackovic@ mt.net.mk, корисничко име је cacko_cackoviс, а име сервера је mt.net.mk. При раду са електронском поштом e-mail адресе са малим и великим словима су исте. На пример: biljana@hotmail.com = BILJANA@HOTMAIL. COM. У лозинци се прави разлика између великих и малих слова. На пример: emIL123≠emil123

РЕГИСТРОВАЊЕ КОРИСНИКА ЕЛЕКТРОНСКЕ ПОШТЕ

Најава регистрованог корисника

Регистровање новог корисника

Нова веб базирана e-mail адреса корисника може се отворити преко странице изабраног e-mail сервера (на пример Google са адресом mail.google.com). Са странице треба изабрати дугме које може имати ознаку Sign up, Register и сл.

134


РЕГИСТРОВАЊЕ КОРИСНИКА ЕЛЕКТРОНСКЕ ПОШТЕ

ИНТЕРНЕТ

После овога је потребно попунити приказани формулар према упутствима о попуњавању. Ево како изгледа формулар за регистровање новог корисника преко Google-а: 1. Уношење Имена. 2. Уношење Презимена. 3. Избор слободног корисничког имена. 4. Уношење лозинке од најмање 8 знака. Лозинка не треба да садржи личне податке и најбоље је да буде комбинација малих и великих слова, специјалних знакова и бројева. У лозинци се прави разлика између великих и малих слова (case sensitive). 5. Поново писање исте лозинке. 6. Избор тајног питања на које треба одговорити у случају заборављене лозинке. 7. Уношење одговора на тајно питање. 8. Избор државе са понуђеног списка који се отвара кликом на стрелицу десно. 9. Уношење знакова са слике. 10. Кликањем на дугме потврђује се сагласност коришћења електронске поште у складу са попрописаним условима дате странице Google-а. Ако су подаци коректно унети и ако је изабрано корисничко име слободно, за неколико секунди корисник има своју e-mail адресу коју одмах може да почне да користи. Да би регистровани корисник могао да ради у својој електронској пошти, мора најавити своју веб страницу преко које се регистровао. То се ради када се на страницу e-mail сервера уноси корисничко име (1) и лозинка (2) и бира се дугме (3) које може да има ознаку „Sign in”, „Log in”, „Log on” и сл. После овога се отвара прозор за рад са електронском поштом и додељени електронски сандучић

135


ЗАДАТАК

• Отвори своју e-mail адресу преко странице GOOGLE са адресом mail. google.com. • Кликни на дугме „Sign up for Gmail” и прати упутства.

ЕЛЕКТРОНСКИ САНДУЧИЋ И РАД СА ЕЛЕКТРОНСКИМ ПОРУКАМА

ИНТЕРНЕТ

ЕЛЕКТРОНСКИ САНДУЧИЋ И РАД СА ЕЛЕКТРОНСКИМ ПОРУКАМА

ЕЛЕКТРОНСКИ САНДУЧИЋ

Електронски сандучић је место у коме су у различитим фолдерима поређане све поруке које корисник прима и шаље. Скоро свако електронски сандучић, без обзира на тип електронске поште, има следеће делове (1): • Inbox — сандучић за примљене поруке, • Sent Mail (Outbox) — сандучић за копије послатих порука, • Drafts — започете, али недовршене и непослате поруке.

• Spam (Junk, Bulk) — сандучић за поруке од личности или фирми које су ти непознате, типа реклама, непристојних порука и слично. Спам поруке могу садржати, огласе, рекламе, циркуларна писма, лажне узбуне за вирус, петиције и слично, али најчешће се шаљу великом броју људи у исто време. • Trash (Deleted) — корпа где се привремено чувају обрисане поруке и друге.

136


Кликом на дугме (2) - Contacts (Addresses) — отвара се прозор — адресар у који се уносе нове или се бирају већ унете e-mail адресе познаника корисника електронске поште. Кликом на дугме (3) отвара се прозор за креирање нове електронске поруке. У делу (4) корисник електронске поште добија информацију о расположивом слободном простору свог електронског сандучића. По завршавању рада са електронском поштом, корисник се треба одјавити избором на дугме (5) које може имати ознаку „Sign out”, „Log out”, „Log off ” и сл. РАД СА ЕЛЕКТРОНСКИМ ПОРУКАМА

Рад са примљеним порукама

Примљене поруке се налазе у делу електронског сандучића означеног са Inbox. Кликом на Inbox, у прозору се приказују примљене поруке. Садржај сваке примљене поруке приказује се кликом на саму поруку.

Здраво Мајо, како си ти? Како је одмор. Пошаљи ми слике!

ИНТЕРНЕТ

Поздрав Весна

ЕЛЕКТРОНСКИ САНДУЧИЋ И РАД СА ЕЛЕКТРОНСКИМ ПОРУКАМА

Уобичајене активности при раду са електронском поштом су: • рад са примљеном поруком, • креирање нове поруке.

137


По добијању поруке, корисник може избором дугмета: 1. Reply - да пошаље одговор на адресу пошаљиоца поруке. 2. Forward - да проследи добијену поруку ка адреси других корисника. 3. Spam - да смести поруку у сандучић непожељних и сумњивих порука. 4. Delete - да обрише поруку из електронског сандучића. 5. Print – д а ш т а м п а п о р у к у . Нова порука се креира избором дугмета „Compose Mail”, после чега се отвара прозор за креирање поруке са следећим деловима: 1. Поље за уношење адресе примача електронске поруке. Могу се унети и више адреса, одвојене зарезом. 2. Кратак назив поруке. 3. Садржај поруке. 4. Дугме за отварање прозора за прикачивање фајла уз поруку. 5. Дугме за слање поруке. 6. Отказивање слања поруке.

Zdravo Tanja, kako je u Ohridu? Dali je lepo vreme? Ima li guzve na plazama? Posalji mi sliku! Maja

ИНТЕРНЕТ

ЕЛЕКТРОНСКИ САНДУЧИЋ И РАД СА ЕЛЕКТРОНСКИМ ПОРУКАМА

Креирање електронске поруке

138


ЗАДАТАК Најави се својим корисничким именом и лозинком на своју веб страницу своје електронске поште. 1. Креирај нову текстуалну поруку. 2. Тема поруке нека буде „Здраво, како сте”. 3. Пошаљи поруку неколицини другова из разреда уношењем њихових адреса у поље To и наставнику, чију ћеш адресу уписати у поље Cc. У поље To се уписују адресе примача којима је порука намењена, а у поље Cc се уписује адреса примача који треба да знају садржај поруке. 4. После овога одлогуј се из електронског сандучића са „Sign out”. 5. Затим се поново најави и провери да ли се у твом електронском сандучићу налази пристигла порука од неког друга. 6. Прочитај је и одговори му са Reply.

ПИТАЊА

139

ПИТАЊА

1. Рачунарскe мрежe се састоje од: • свих рачунара у једној држави, • два или више међусобно повезаних рачунара, • више неповезаних рачунара постављених у једној просторији. 2. Рачунарске мреже могу бити мале или велике, према: • броју међусобно повезаних рачунара, • међусобној удаљености повезаних рачунара, • величини каблова којима су повезани. 3. Мала — локална рачунарска мрежа повезује рачунаре: • мале по димензијама - лаптопове, • на малом међусобном растојању (1 просторија, две суседне просторије, 1 зграда и сл.), • који се налазе у суседним малим градовима. 4. Уређај који мора бити уграђен на задњој страни кућишта за повезивање рачунара у локалну мрежу зове се: • рутер, • мрежна картица, • графичка картица.

ИНТЕРНЕТ

Рачунарскe мрежe


5. Зашто постоји потреба од повезивања рачунара у локалну рачунарску мрежу? 6. Да ли у вашој школи постоји локална рачунарска мрежа? 7. На који начин користите локалну рачунарску мрежу у школи/школском кабинету ? 8. Шта је велика рачунарска мрежа (WAN)? Функционисање интернета 1. Како се зове највећа WAN мрежа у свету? 2. Адреса сваког рачунара повезаног на интернет се означава краћеницом: • ISDN, • I P, • PC. 3. Адреса сваког документа постављеног за разгледавање на интернету означава се краћеницом: • URL, • USB, • WWW. 4. Интернет сервис провајдери (ISP) су фирме које: • омогућавају повезивање рачунара на интернет, • продају рачунаре, • које поправљају рачунаре. 5. Наброј начине повезивања на интернет! 6. Наброј најпознатије и најчешће коришћене интернет сервисе! 7. На који се интернет сервис односи краћеница WWW? 8. Које рачунаре са интернет мреже зовемо интернет сервери, а које интернет клијенти?

ПИТАЊА

ИНТЕРНЕТ

Правила понашања на интернету 1. Да ли је интернет увек сигурно и безбедно место за информисање, забаву, разговор и размену података? Зашто? 2. Да ли су садржаји са веб сајтова увек тачни и проверени? 3. Да ли треба да остављаш превише личних података на интернету приликом разговора са непознатима? 4. Да ли треба да познајеш правила понашања на интернету и да их се придржаваш? 5. Која су правила лепог понашања на интернету?

140


6. Која су правила лепог понашања приликом рада са електронском поштом? Веб страница и веб сајт 1. 2. 3. 4.

Шта је веб страница? Шта је веб сајт? Шта је почетна страница на веб сајту? Како се лоцира — проналази потребна веб страница постављена на интернету? 5. Да ли постоји разлика између 2 исте веб адресе од којих је једна написана свим малим, а друга свим великим словима? 6. Како се зову делови веб адресе међусобно одвојени тачком: • подскупови, • домени, • блокови. 7. Шта можемо дознати о веб страници из њене веб адресе? Веб прелиставачи

1. Како се зову програми за разгледавање веб страница? 2. Наброј имена најпознатијих програма за разгледавање веб страница! 3. Да ли може на једном рачунару да има више различитих програма за разгледавање веб страница? 4. Да ли се могу користити паралелно различити програми за разгледавања веб страница? 5. Који су алати у прозору сваког веб прелиставача за кретање и рад кроз веб стране? 6. Шта омогућава алат History? 7. Шта омогућава алат Favorites (Bookmarks)? 8. За шта служи поље address? 9. Шта су то показивачи приступа веб страни, а шта показивачи статуса? Веб претраживачи

ПИТАЊА

ИНТЕРНЕТ

1. Да ли постоји начин проналажења веб страна, слика, видео клипова и сл., са одређеним садржајем постављеним на интернету? 2. Које су најпопуларније машине за претраживање данас на интернету?

141


3. Које су адресе веб страница преко којих машине за претраживање нуде своје услуге? 4. Како се претражује по категорији? 5. Како се претражује по кључној речи? 6. Која су правила избора кључе речи? 7. Како су поређани резултати претраживања које даје машина за претраживање? 8. Шта је приказано у добивеним резултатима претраживања? Портал 1. Шта је портал? 2. Који су најпознатији портали постављени на интернету? 3. Са којим циљем и наменом је израђен портал са адресом www.schools.edu. mk? 4. Какве информације и које услуге нуди овај портал?

ПИТАЊА

ИНТЕРНЕТ

Штетни рачунарски програми 1. Шта је рачунарски вирус? 2. Болест рачунара, 3. Програм креиран да направи штету на нечијем рачунару, 4. Грешка у хардверу која оштећује податке. 5. Какву штету рачунару могу да направе штетни рачунарски програми? 6. Наброј врсте штетних рачунарских програма! 7. Како се рачунар „зарази” штетним рачунарским програмима? 8. Да ли треба да се оставе штетни рачунарски програми на рачунару на коме се ради? Зашто? 9. Која је разлика између штетних рачунарских програма, вируса и црва? 10. Зашто се једна од врста штетних рачунарских програма назива тројански коњ? 11. Како делују на рачунар штетни рачунарски програми под именом шпијуни? 12. Ко те упозорава о постојању рачунарски штетних програма: 13. Аларм у облику јаког звука, 14. Антивирусни програм, 15. Друг? 16. Шта је то антивирусни рачунарски програм? 17. Шта чини антивирусни програм? 18. Уништава све фајлове на рачунару за које сумња да су заражени, 19. Забрањује приступ другим корисницима до твог рачунара преко интернета

142


да те не би заразили, 20. Проверава фајлове на твом рачунару и e-mail атачменте од постојања вируса и одстрањује или изолира оне које открје. 21. Који од следећих савета су лоши савети за заштиту од компјутерских штетника? • користи антивирусни програм који располаже информацијама за препознавање и откривање најновијих штетних рачунарских програма, • не дозвољавај другима да користе меморијски уређај на твом рачунару, • скидај фајлове само са сигурних и познатих веб страна, • отварај све e-mail поруке које ти се чине интересантне. 22. Радиш на рачунару твог друга. Да би завршио започети рад кући, друг ти даје дискету на коју снимаш оно што си радио код њега. Када је отвараш на твом рачунару, твој антивирусни програм пријављује вирус. Шта ћеш урадити? • уз помоћ антивирусног програма одстранићеш вирус са дискете, • уз помоћ антивирусног програма одстранићеш вирус са дискете и рећи свом другу да највероватније има вирус у рачунару, • уз помоћ антивирусног програма одстранићиш вирус са дискете и рећи свом другу да вероватно има вирус и понудићеш свој антивирусни програм да би га одстранио, • нећеш ништа урадити, јер вирус највероватније неће направити никакву штету. Електронска пошта Шта корисницима омогућава сервис електронска пошта? Које су предности електронске поште у односу на класичну пошту? Шта је електронска адреса? Шта је електронски сандучић? Шта је e-mail сервер? Ко може користити електронску пошту? Какви се подаци могу размењивати преко електронске поште?

ПИТАЊА

ИНТЕРНЕТ

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

143


ПИТАЊА

ИНТЕРНЕТ

8. Каква врста електронске поште је веб-базирана електронска пошта? 9. Од која два дела се састоји e-mail адреса? 10. Шта је лозинка e-mail адресе? 11. Да ли је лозинка тајни податак? Зашто? 12. Да ли постоји разлика између малих и великих слова у лозинци? 13. Да ли постоји разлика између малих и великих слова у корисничном имену из електронске адресе? 14. Од којих је делова састављен електронски сандучић? 15. По примању електронске поруке у електронски сандучић, шта примач може урадити са поруком? 16. Које су врсте слања нових електронских порука могуће при раду са електронском поштом? 17. Шта је спам?

144


145


ОСНОВЕ ЦРТАЊА Цртежи, слике, фотографије, анимације су свуда око нас. Праве нам живот шаренијим, забавнијим и лепшим, приближавају нам и праве ствари јасније и разумљивије. Највећи део графике око нас је креиран или ,,улепшан” помоћу рачунара.

ОСНОВЕ ЦРТАЊА 146


ОСНОВЕ ЦРТАЊА

147


РАЧУНАРСКА ГРАФИКА Цртежи, слике, фотографије, анимације су свугда око нас. Има их на телевизији, рекламним паноима, часописима, енциклопедијама, веб страницама, уџбеницима и где још не. Они нам праве живот шаренијим, забавијим и лепшим, приближавају нам и чине ствари јаснијим и разумљивијим. Као што каже кинеска пословица: „Једна слика вреди колико и хиљаду речи”. Највећи део графике око нас креиран је или „улепшан” уз помоћ рачунара. Слике нацртане или обрађене рачунаром називају се рачунарска графика.

+

=

ОСНОВЕ ЦРТАЊА

РАЧУНАРСКА ГРАФИКА

ПРОГРАМИ ЗА РАД СА ГРАФИКОМ За креирање и рад са рачунарском графиком користе се графички програми или графички едитори. Људи раде са графичким програмима из најразличитијих потреба, професионално, из хобија или из забаве. Ови програми нуде корисницима велики број алата за рад који им омогућавају слободу изражавања идеја и креативност. У њима могу да троше листове, просипају боју, оштре бојице и праве неред, да цртају колико желе и шта желе, или да мењају готове цртеже или фотографије са различитим интересантним ефектима. Најлепше од свега је што се графичким програмима могу лако „опраштати” и поправљати нежељене грешке приликом цртања, а дозвољава се и брисање и поправљање на хиљаде пута, без „жаљења” или „истањивања”, за разлику од обичне хартије.

148


ТИПОВИ РАЧУНАРСКЕ ГРАФИКЕ 2D И 3D ГРАФИКА

Рачунарска графика може бити 2D - дводимензионална или 3D тродимензионална. Тродимензионалне слике имају сенке и ефекте који их праве реалним, за разлику од дводимензионалних. То се најбоље види са следећих слика:

Рачунарска графика може бити: • бит-мапирана графика и • векторска графика. Постоји важна разлика између ова два типа графике. Сваки тип има своје предности и мане. БИТ-МАПИРАНА ГРАФИКА

РАЧУНАРСКА ГРАФИКА

Бит-мапиране слике могу се замислити као мапе од тачака. Број тачака може бити од стотине, хиљада до милиона. Тачке од којих се састоји слика видљиве су само ако се слика увећа. Свака тачка на слици има тачно утврђену боју. Број тачака на јединицу површине са којима је креирана слика зове се графичка резолуција слике.

ОСНОВЕ ЦРТАЊА

ПРЕДНОСТИ БИТ-МАПИРАНЕ ГРАФИКЕ

Боја сваке тачке у слици може се мењати и на тај се начин може прецизно стварати, мењати или поправљати изглед битмапиране слике.

149


НЕДОСТАЦИ БИТ-МАПИРАНЕ ГРАФИКЕ

Код бит-матиране графике је теже смањивање и повећавање слике. Када се слика смањује, „вади” се део тачака и на тај се начин смањују њене димензије. Ако исту слику пожелите да поново увећате, фалиће вам „одстарњене” тачке и слику не можете више „вратити” у првобитни изглед. Да би се увећале димензије, неке од постојећих тачака се дуплирају. На тај начин ће се слика замутити, т.ј, добиће се слика са слабијим квалитетом. Програми за рад са битмапираном графиком су MS Paint, KolourPaint, Adobe Photoshop, Gimp, Corel Photo Paint и др. Фајлови креирани у овим програмима обично су типа jpg, bmp, gif, png, tiff и др. ВЕКТОРСКА ГРАФИКА Векторске слике су креиране од великог броја тачака, линија и полигона. Оне су креиране од великих објекта представљених математички који се потом могу обрадити на различите начине. НЕДОСТАЦИ ВЕКТОРСКЕ ГРАФИКЕ

Промена изгледа векторских слика се прави теже зато што је тешко мењати изглед великог броја објеката.

ОСНОВЕ ЦРТАЊА

УПОЗНАВАЊЕ СА ПРОГРАМОМ ЗА ЦРТАЊЕ

ПРЕДНОСТИ БИТМАПИРАНЕ ГРАФИКЕ

Векторске се слике могу лако повећавати и смањивати, а да се притом не изгуби од квалитета. Програми за рад са векторском графиком су Adobe Illustrator, Corel Draw, Adobe Flash и др. Фајлови креирани у овим програмима имају наставак wmf, ai, cdr, fla. УПОЗНАВАЊЕ СА ПРОГРАМОМ ЗА ЦРТАЊЕ У овом делу ћемо се упознати са једноставним графичким програмом који омогућава креирање слика цртањем и бојењем уз помоћ различитих алата и боја. Алати и боје се бирају и користе уз помоћ миша, а понекад и тастатуре. Слике се могу направити интересантније применом различитих ефеката (копирањем, одсецањем, окретањем, радом са специјалним алатима итд.).

150


ПРОГРАМ ЗА ЦРТАЊЕ У Windows-у једноставни програм за рад са графиком је Paint. Сличан овакав програм у Linux-у је KolourPaint. Оба програма имају сличан изглед и исте функционалности. У овим се програмима може цртати, могу се отварати и мењати готове слике, „скинути” са интернета, сликане дигиталном камером и слично. Могућности програма су део и других сложенијих графичких програма. Зато, ако их научите, можете лакше разумети и брже научити да користите сложеније графичке програме за креирање и уређивање слика. PAINT

Програм Paint је део оперативног система Microsoft Windows. Стартује се избором на Start → Programs → Accessories → Paint.

УПОЗНАВАЊЕ СА ПРОГРАМОМ ЗА ЦРТАЊЕ

KOLOURPAINT

ОСНОВЕ ЦРТАЊА

Програм KolourPaint стартује се преко Апликације → Графика → KolourPaint. Главни прозор на апликацији дат је на слици.

Важнији делови програма приказани су у прозору: 1. Мени. 2. Трака са алатима. 3. Палета са бојама. 4. Део за цртање.

151


ПАЛЕТА CА БОЈАМА (COLOR BOX)

Са палете се бира боја којом се ради неким од алата. Изабрана боја се приказује лево од траке са бојама у једном од квадратића. У квадратићу (1) се приказује боја која се са палете бира и користи десним кликом миша. У квадратићу (2) се приказује боја која се са палете бира и користи десним кликом миша.То је боја подлоге на којој се црта. Ако одаберете, на пример, алат оловку, вучењем по подлози левим кликом миша исцртаваће се плава линија, десним кликом - жута. Приликом стартовања програма боја у квадратићу ( 1 ) је црна, а у (2) - бела. ТРАКА CА АЛАТИМА (TOOL BOX)

Изглед алата дат је на сликама:

ОСНОВЕ ЦРТАЊА

УПОЗНАВАЊЕ СА ПРОГРАМОМ ЗА ЦРТАЊЕ

PAINT

152

KOLOURPAINT


ОСНОВЕ ЦРТАЊА

Траке се могу поставити и на другу позицију у прозору горе, доле, лево, десно, кликом и вучењем миша.

УПОЗНАВАЊЕ СА ПРОГРАМОМ ЗА ЦРТАЊЕ

Према функцији, алати се могу поделити на следећи начин: 1. алат за селектирање дела слике слободном руком, 2. алат за правоугаоно селектирање дела слике, 3. гумица, 4. кантица за бојење затворених површина, 5. пипета за узимање боје са цртежа, 6. лупа за увећавање целе или делова слике, 7. оловка за писање слободном руком, 8. четка за цртање слободном руком, 9. спреј за прскање боја са различитим радијусом распрскавања, 10. алат за исписивање текста (са одабраном величином, фонтом, стилом и бојом), 11. алат за цртање правилних геометријских облика (права, крива, правоугаоник, вишеугаоник, елипса, заобљени правоугаоник), 12. и 13. се приказују приликом коришћења алата (1), (2) и (10), да би се одабрао рад са подлогом (12) или без подлоге (13), 14. алат се приказује при коришћењу алата за цртање праве и криве да би се одабрала дебљина линије, 15. алат се приказује при коришћењу правоугаоника вишеугаоника, елипсе и заобљеног правоугаоника за избор начина цртања (са оквирном линијом без подлоге, са оквирном линијом и подлогом, без оквирне линије са подлогом), 16. алат се приказује при коришћењу четке - 8, за избор облика и дебљине четке, 17. алат се приказује при коришћењу гуме за избор дебљине, 18. гума за брисање одређене боје.

153


ОСНОВЕ ЦРТАЊА

ЦРТАЊЕ СЛОБОДНОМ РУКОМ И ЦРТАЊЕ CА ПРАВИЛНИМ ГЕОМЕТРИЈСКИМ ОБЛИЦИМА

МЕНИ ЗА РАД CА ДОКУМЕНТИМА (ЦРТЕЖИМА)

Мени на програму под File садржи наредбе за рад са документом - отварање новог, меморисање, преглед пре штампања, штампање, избор параметара стране, постављање цртежа као позадине оперативног система и сл. Мени под Edit са наредбама омогућава одсецање, копирање, брисање и постављање селектованих делова цртежа, поништавање или враћање поништених потеза приликом цртања. Мени под View са наредбама омогућава мењање погледа на радни прозор укључивањем или искључивањем трака са алатима, мењање погледа на цели цртеж или селектовање делове њиховим зумирањем и сл. Мени Image омогућава геометријске трансформације целог или делова цртежа, инвертовањем боја и сл. Мени Colors омогућава промену боја у палети.

ЦРТАЊЕ СЛОБОДНОМ РУКОМ И ЦРТАЊЕ CА ПРАВИЛНИМ ГЕОМЕТРИЈСКИМ ОБЛИЦИМА ЦРТАЊЕ СЛОБОДНОМ РУКОМ

Алати за цртање слободном руком су четка и оловка. За четку се може изабрати облик и дебљина оловке. Пробај да нацрташ јабуку и црва слободном руком и коришћењем ових алата! Корак 1

Корак 2

Корак 3

Цртај четком. Изабери округли облик и средњу величину. Нацртај јабуку, а затим је обој. Линија јабуке треба бити затворена да се боја не би „прелила”. Затим нацртај црва у истом облику четке, али је увеличај до жељене дебљине. Средњом величином четке и црном бојом нацртај две тачке као очи црва. Изгрицкану јабуку можеш добити ако избришеш део ње уз помоћ гуме. Мемориши цртеж у свом фолдеру за цртеже под именом „Jabuka”. Који је наставак који програм додаје фајлу?

154


ЦРТАЊЕ ПОМОЋУ АЛАТА И ПРАВИЛНИХ ГЕОМЕТРИЈСКИХ ОБЛИКА

ЦРТАЊЕ СЛОБОДНОМ РУКОМ И ЦРТАЊЕ CА ПРАВИЛНИМ ГЕОМЕТРИЈСКИМ ОБЛИЦИМА

Алати за цртање правилних геометријских облика су: правоугаоник, вишеугаоник, елипса и заобљени правоугаоник. За сваки алат се може изабрати дебљина линије којом ће се исцртавати облици. Пробај да помоћу ових алата нацрташ семафор као на слици! За цртање новог цртежа отвара се нови фајл наредбом File — New из менија. Изабери средњу дебљину линије за цртање геометријских облика!

Корак 1 Корак 2 Корак З Корак 4

Нацртај 2 правоугаоника. Нацртај линије стуба семафора. Нацртај три кружна облика - светла семафора. Обој семафор бирајући боју, кантицом и левим кликом на затвореној површини која треба да се обоји. Меморај цртеж у свом фолдеру за цртеже под именом „Semafor”. ЦРТАЊЕ ПРАВИЛНИХ ГЕОМЕТРИЈСКИХ ОБЛИКА

ОСНОВЕ ЦРТАЊА

Да ли сте успели да нацртате правилне кругове за светла семафора? Да би сте нацртали правилан круг, а не елипсу, квадрат или правоугаоник, поступите на следећи начин: - изаберите алат за цртање са потребним обликом, - притисните дугме Shift и цртајте левим кликом миша.

155


КОРЕКЦИЈА ГОТОВЕ СЛИКЕ КОРЕКЦИЈЕ ГУМОМ

Најчешће се корекције на цртежу праве гумом. Гума са изабраном величином, када се користи левим кликом, на месту брисања оставља боју подлоге. Гумом се може једна боја на цртежу избрисати другом. То се ради на следећи начин: PAINT Боја која се треба обрисати, бира се левим кликом и појављује се горњи квадратић, а нова боја се бира за боју подлоге десним кликом и приказаће се у доњем квадратићу. Затим се бира алат-гума са одређеном дебљином. Десним кликом се вуче по површини бојом којом треба да се промени.

гума брише наранџасту боју жутом десним кликом

фацка

KOLOURPAINT Бира се алат (18). Боја која треба да се обрише се бира левим кликом, док се боја којом треба да се замени бира десеним кликом. Тиме се брише само изабрана боја на слици, док други делови остају непромењени.

ОСНОВЕ ЦРТАЊА

КОРЕКЦИЈА ГОТОВЕ СЛИКЕ

ПРЕЦИЗНЕ КОРЕКЦИЈЕ

Прецизне корекције дезумирани део кориговани лова цртежа се праве зуделови део за корекцију мирањем (увећањем) дела који се корегира уз помоћ лупе (преко менија View → Zoom). За корекцију увећаног дела се може користити било који алат. Веома прецизне корекције цртежа могу се правити ако се увелича слика више пута. Тада можете мењати боју свакој тачци избором гуме, четке или оловке са најмањим димензијама.

156


БЛОКОВИ И РАД СА БЛОКОВИМА Делови слике који се бирају алатима за селектирање зову се блокови. Блокови се могу премештати, брисати, копирати, одсецати, окретати у хоризонталној или вертикалној равни, окретати око себе или под одређеним углом, издуживати, скраћивати, увећавати, смањивати и слично. На тај се начин различитим комбинацијама праве интересантни ефекти. СЕЛЕКТИРАЊЕ БЛОКОВА

Селектирање слободном руком је обично потребно за избор дела слике око кога се не може описати правоугаоник. Исцртавате криву линију око објекта.

селектирани блок

За селектирање правоугаоним обликом се замишља правоугаоник око блока, поставља се једно од замишљних темена и вуче се ка супротном темену.

Сечемо део слике

подлога је плава

ПРЕМЕШТАЊЕ БЛОКА

Блок се може пренети са једног места на друго место слике активношћу миша, левим кликом вуци-пусти на ново место.

157

ОСНОВЕ ЦРТАЊА

Када се ради блоковима, треба да се пази на боју подлоге. Ако боју површине за цртање рачунамо за чаршаф са одређеном бојом, онда је подлога сто на коме је постављен тај чаршаф. Ако се исече део чаршафа показаће се боја стола. Боја подлоге се бира десним кликом миша на боју из палете боја.

БЛОКОВИ И РАД СА БЛОКОВИМА

БЛОКОВИ И БОЈА ПОДЛОГЕ


БРИСАЊЕ БЛОКА

Брисање блока се прави дугметом Delete са тастатуре или са Edit → „Clear Selection” (Edit → „Delete Selection”) из менија. На доњој слици селектирано је сунце. Оно претставља блок. На следећој слици блок је избрисан дугметом Delete са тастатуре.

СЕЧЕЊЕ И ПРЕМЕШТАЊЕ БЛОКА

Блок из слике се сече са Edit → Cut из менија или комбинацијом дугмета Ctrl + X са тастатуре. Са Edit → Paste се исечени блок поставља горе лево у делу прозора за цртање. Отуда се левим кликом вуци-пусти преноси на ново место. Пре сечења се бира боја подлоге која ће се појавити на месту исеченог блока.

ОСНОВЕ ЦРТАЊА

БЛОКОВИ И РАД СА БЛОКОВИМА

КОПИРАЊЕ И ПОСТАВЉАЊЕ БЛОКА

Блок се копира са Edit → Copy из менија или комбинацијом дугмета са тастатуре Ctrl + C. Са Edit → Paste исечени се блок поставља горе лево у делу прозора за цртање. Отуда се левим кликом вуци-пусти преноси на ново место. Кад се једном блок ископира, он се може постављати са Edit → Paste онолико пута колико је потребно.

158


ЗАДАТАК ЦРТАЊЕ ЦВЕТА

Прати кораке да би нацртао цветић као на слици (6).

Нацртај кружић. Селектирај га. Искључи подлогу. Копирај блок са Edit → Copy. Док не завршиш цветић, понављај доње кораке. Постави копирани кружић са Edit → Paste. Стави га на потребно место кликом вуци-пусти. Када завршиш последњи кружић, обоји цвет. Мемориши фајл у свом фолдеру за цртеже под именом „Cvet”.

159

ЗАДАТАК

ЗАДАТАК • Нацртај дрво! Затим нацртај један лист и једну јабуку! • Накити дрво истим јабукама и листовима на следећи начин: • Селектирај јабуку, искључи подлогу, копирај је и постављи на дрво левим кликом + Ctrl + вуци. На овај начин ћеш брзо и лако на дрво наређати много јабука и листова. • Мемориши цртеж у свом фолдеру за цртеже под именом „Drvo”. • Пробај да гумом промениш боју јабуке из црвене у жуту. • Шта се дешава? Сними промене под новим именом „Drvo1”.

ОСНОВЕ ЦРТАЊА

• • • • • • •


ГЕОМЕТРИЈСКЕ ТРАНСФОРМАЦИЈЕ БЛОКОВИМА Под геометријском трансформацијом се подразумева геометријска промена положаја и димензија делова слике или целе слике. У програму се могу изводити следеће геометријске трансформације: 1. хоризонтално окретање, 2. вертикално окретање, 3. ротација под углом од 90°, 180°, 270°, 4. вертикално, хоризонтално и вертикално и хоризонтално краћење, 5. вертикално, хоризонтално и вертикално и хоризонтално издужавање, 6. искошавање за одређени угао. 7.

PAINT: За извођење ових геометријских трансформација користе се наредбе из менија Paint: Image → Flip/Rotate и Image → Strech/Skew.

ОСНОВЕ ЦРТАЊА

ГЕОМЕТРИЈСКЕ ТРАНСФОРМАЦИЈЕ БЛОКОВИМА

PAINT

KOLOURPAINT

KOLOURPAINT: У менију Image смештена су наређења за извођење поменутих трансформација: Resize/Scale, Flip, Rotate, Scew. Преку једног интересантног примера — задатка, показаћемо како се користе геометријске трансформације при раду са блоковима. Само уз помоћ једног блока и геометријске трансформације на њему, може се нацртати интересантна слика.

160


ЗАДАТАК

до

?

ЗАДАТАК

1. Нацртај половину срца четком са округлим обликом и средњом дебљином. Селектирај половину срца и искључи позадину. 2. Са Ctrl-леви клик и вуци-пусти ископирај и постави још једну половину. 3. Другу половину са Image → Flip/Rotate → „Flip Horizontal” (Image → Flip → Horizontal), заротирај у хоризонталној равни. 4. Спој обе половине у срце. Неправилности при спајању коригуј гумом, оловком и слично. 5. Селектирај добијено срце. 6. Ископирај га и постави још једно срце са Ctrl - леви клик-вуци и пусти. 7. Друго срце смањи за пола са Ctrl — или из менија са Image → Strech/Skew (Image → Resize/ Scale) и у Strech (Percent) постави вредност 50% вертикално и 50% хоризонтално. 8. Смањи срце кликом вуци-пусти и постави га у друго. 9. Обој их. 10. Селектирај обојено срце, ископирај га и постави још једно. 11. Друго срце заротирај десним кликом - Flip/Rotate → „Rotate by angle” → 900(Image → Rotate → 900). 12. Постави срца као на слици. 13. Селектирај оба срца. 14. Ископирај их и постави их још једном са Ctrl – леви клик вуци-пусти. 15. Другу слику заротирај за 1800. 16. Споји срца да би добио коначни изглед. Мемориши цртеж у свој фолдер под именом „Srce”.

ОСНОВЕ ЦРТАЊА

Како од

161


РАД CА ТЕКСТОМ У слике се може убацивати и текст. По избору алата за писање, треба означити блок за писање. Отвара се мени за избор фонта, вличине и стила слова којима ће се писати. PAINT

Ако се ово мени не прикаже, највероватније је искључено и треба да се укључи избором View → Text Toolbar. KOLOURPAINT

Боја слова се бира левим кликом из траке са бојама. Текст се у једном блоку може писати само једном бојом. Текст се брише и мења све док је активан блок за писање. Када се блок искључи (на пример, кликом изван њега – случајно или намерно), текст више није текст, него цртеж. На променама и коришћењу текста се сада мора радити као и код нацртаних и обојених елемената слике.

РАД CА ТЕКСТОМ

ОСНОВЕ ЦРТАЊА

ЗАДАТАК 1. Нацртај једну врсту игре са комбинацијом цртања и писања текста. Изабери алат за цртање вишеугаоника и пробај да нацрташ звезду корацима као на слици:

2. Алатом - четком са кружним обликом и већом дебљином у црвеној боји у свако теме постави тачку. 3. Изабери црну боју левим кликом, белу боју за подлогу и уз помоћ гуме десеним кликом обриши прецизно црну линију која спаја темена звезде.

162


4. Алатом за писање, великим словима ћирилицом Ф напиши реч ИНФОРМАТИКА. Искључи подлоН И гу. 5. Алатом за сечење правоугаоног облика, сеци слово по слово из речи и по правилном распореду и кликом вуци—пусти постави слова до одговарајућег угла звезде. 6. Изабери алат за писање, укључи алат за рад са подлогом, изабери жуту подлогу и плаву боју за писање и на ћирилици напиши текст: „Повежи слова из речи Информатика и откриј где се крије на слици.” Меморирај фајл под именом „Zvezda”! 7. Повезивањем тачака треба да се добије следећа слика: Повежи слова из речи И Н Ф О Р М А Т И К А и сазнај шта се крије на слици!

Ето интересантне игре за неког твог млађег друга.

163

ОСНОВЕ ЦРТАЊА

Како ти се свиђају ове слике? Ако имаш фотографије направљене дигиталним апаратом, можеш их снимити на рачунар, отворити их програмом и мењати их на интересантне начине у зависности од твоје креативности или фантазије. Можеш користити све алате, а посебно ће ти помоћи зумирање одређених делова да би што прецизније и интересантније „нашминкао” слике.

РАД CА ГОТОВИМ СЛИКАМА

РАД CА ГОТОВИМ СЛИКАМА


ПИТАЊА

ПРОГРАМИ ЗА ЦРТАЊЕ 1. Како се зове избрани део слике уз помоћ алата за селектирање: • Правоугаоник, • блок, • рам? 2. Да би се исекао део цртежа прво мора да се: • селектује блок, • меморише цртеж, • обоји цртеж. 3. Наредба за копирање блока је: • copy, • paste, • cut.

ПИТАЊА

ОСНОВЕ ЦРТАЊА

РАЧУНАРСКА ГРАФИКА 1. У рачунарску графику спадају: • текстуални садржају који се пишу уз помоћ рачунарских програма, • цртежи, фотографије, графикони и сл., који се приказују и израђују у рачунарским програмима, • музика, звуци и говор који се чују на рачунару. 2. Која су два различита типа рачунарске графике? 3. Слика која се може претставити као решетка са тачкама од којих свака тачка има тачно одређену боју зове се _________ слика. 4. Слика која је нацртана уз помоћ великог броја линија и вишеугаоника описаних математичким изразима зове се ________________ слика. 5. Шта нам казује графичка резолуција рачунарске слике? 6. Који од следећих записа може претстављати графичку резолуцију рачунарске слике: • 450x560, • 234-345, • 1024? 7. Да ли бит мапирана графика може прецизно да се коригује? Зашто? 8. Да ли могу лако да се мењају димензије бит мапиране графике? 9. Да ли векторска графика може једноставно да се мења и коригује? Зашто? 10. Да ли се лако могу мењати димензије векторске графике?

164


4. Поступак за брзо копирање и постављање блока је : • селектирај - Ctrl – леви клик - вуци-пусти, • селектирај - леви клик – вуци-пусти, • ctrl – леви клик - вуци-пусти. 5. Премештање блока са једног на друго место прави се са: • селектирај - копирај-постави, • селектирај - вуци-постави, • селектирај - избриши. 6. Наредба за поништавање последњег потеза при цртању је: • copy, • paste, • undo. ГЕОМЕТРИЈСКЕ ТРАНСФОРМАЦИЈЕ СА БЛОКОВИМА 1. Наброј геометријске трансформације које се могу извести преко целе слике или блока у програму за рачунарску графику! 2. Којим се геометријским трансформацијама на сл.1 може добити сл.2: • Вертикалним окретањем, • Хоризонталним окретањем, па ротацијом за 180о, • Ротацијом за 180о, па хоризонтално окретање, • Све горе набројано?

ПИТАЊА

ОСНОВЕ ЦРТАЊА

РАД СА ТЕКСТОМ 3. Да ли се за текст који се уноси у програм за цртање може изабрати македонска подршка, фонт и величина фонта? 4. Који друга сређивања се могу радити са текстом у цртежу приликом његовог уношења? 5. Да ли је по завршетку уношења текста у цртеж могуће његово мењање као класичног текста? Објасни!

165


ЗАДАТАК Фотомонтажа је комбинација различитих готових слика и/или цртање. Размисли како можеш урадити фотомонтажу као на слици!

Свежо јаболко

Шпагети

Сендвич

Торта

Упутство за рад: • отвори паралелно два прозора из програма за цртање, • пронађи на интернет-у потребне фотографије или цртеже! Меморирај их у свој школски фолдер или их копирај директно у програм за цртање, • у једном прозору отвори и ради са готовим фотографијама, а у другом прозору цртај и копирај готове фотографије да би добио жељени изглед, • на готовим сликама можеш да правиш геометријске трансформације.

ПИТАЊА

ОСНОВЕ ЦРТАЊА

Шише Кока кола

166


167


ТЕКСТ Веома често корисници рачунара имају потребу да раде са текстом. Данас корисник може да изабере између великог броја различитих програма текст процесора, као што су Microsoft Word и Open Offi ce Writer. Сви они нуде кориснику различите алате којима се могу писати: писмо, молба, оглас, саопштење, честитка, позивница, брошура, књига, или веб страна. 168

ТЕКСТ


ТЕКСТ 169


ПРОГРАМИ ТЕКСТ ПРОЦЕСОРИ Најчешће коришћени кориснички рачунарски програми су прорами за писање текста. Поред могућности које нуде кориснику, програми за рад са текстом могу бити и текст едитори за писање кратких текстова и текст процесори за писање и уређивање дужих текстова. Данас корисник може да бира између великог броја различитих програма текст процесора као Microsoft Office Word, Open Office Writer, Corel Word Perfect, Apple iWork Pages и други. Сви они нуде кориснику најразличитије алате са којима се може написати све: од писма, молбе, огласа, саопштења, честитке, позивнице, апликације, до брошуре, књиге или веб странице. Текст процесори имају све могућности текст едиторита, али омогућавају и форматирање текста. Форматирање је поступак при коме се уређује изглед текста. Уређивање се најчешће прави: избором фонта, стила, величине, боје, писањем у колоне и редове, постављањем набрајања, постављањем оквира, уношењем слика и графичких објеката и слично.

ПРОГРАМИ ТЕКСТ ПРОЦЕСОРИ

Цацко Цацковић Ул. Врвулица бр. 100 Зеленград Тел.0123456

Срећан рођендан Цацко !!!

ТЕКСТ

Миле и Тоша

170


УПОЗНАВАЊЕ СА ПРОГРАМОМ ЗА УРЕЂИВАЊЕ ТЕКСТА ИЗГЛЕД РАДНОГ ПРОЗОРА

WORD

WRITER У програмском пакету Open Office смештен је текст процесор Writer. Овај програм је стандардан текст процесор у више Linux дистрибуција, а постоји и верзија за Windows која је идентична са оном за Linux. Прозор се состоји из следећих елемената:

ТЕКСТ

1. Мени програма. 2. Траке са алатима. 3. Радна површина за писање текста. 4. Статусна трака, за приказивање података.

УПОЗНАВАЊЕ СА ПРОГРАМОМ ЗА УРЕЂИВАЊЕ ТЕКСТА

Међу најпопуларнијим текст процесорима је Microsoft Word. Овај програм је дело пакет-програма за канцеларијски рад Microsoft Office фирме Microsoft. Програм Word стартује се са Start → All Programs → Microsoft Office → Microsoft Word. Радни прозор Word-а уобичајено је подељен на следеће делове: 1. Мени програма. 2. Траке са алатима за рад у програму. 3. Радна површина у коју се уноси текст. 4. Панел за задатке. 5. Статусна трака која приказује позицију курсора у документу по страници, реду, колони.

171


ТРАКЕ СА АЛАТИМА

Траке са алатима су групе алата и имају своја имена — Standard (стандардни), Formatting (форматирање), Drawing (цртање), Frames (оквир), Pictures (слика) и други. Траке се могу укључивати или искључивати преко View → Toolbars (приказ → алати) из менија. Уобичајене траке са алатима са којима ћемо и ми радити су: WORD Рад са докумантима, уређивање, поглед, корекције

Форматирање текста

дугмад за брзо укључивање и искључивање трака

Рад са табелама и оквирима

Цртање објекта и лепо писање (краснопис)

ТЕКСТ

УПОЗНАВАЊЕ СА ПРОГРАМОМ ЗА УРЕЂИВАЊЕ ТЕКСТА

WRITER Стандардни

Форматирање Стандардно

Слика

Оквир Стандардно

Цртање

Неке од трака са алатима имају дугмад за брзо укључивање или искључивање активних трака. Положај траке у прозору променљив је и бира је корисник. НАРЕДБЕ ИЗ МЕНИЈА ЗА РАД СА ТЕКСТУАЛНИМ ДОКУМЕНТОМ

Текстуални докуменат је фајл креиран у текст процесору. Може имати једну или више страница. Наставак документа креираном у Word-у је .doc, а на документу у Writer-у је .odt. У програму се може паралелно радити са више докумената.

172


Програм за писање и уређивање текста има мени са наредбама које омогућавају: File - рад са документом (отварање новог, отварање постојећег документа, меморисање, затварање, штампање, уређивање изгледа стране и сл.). Edit - рад са текстом преко селектирања, копирања, одсецања, постављања, брисања, проналажења текста и сл. Insert - уношење слика, дијаграма, бројева страница и сл. Format - уређивање текста. Table - рад са табеларним приказом текста и сл. View - могућност за активирање различитих погледа на текстуални докуменат.

ТЕКСТ

• Normal - Поглед за уношење, уређивање и форматирање текста - без маргина, броја странице и слично. • Web Layot („веб изглед”) - поглед на докуменат када треба да се постави као веб страница на интернету. • Print Layout („изглед за штампање”) - поглед који омогућава да се види како ће изгледати докуменат као одштампана страница. Приказује маргине и број странице. • Outline - поглед који се користи за преглед структуре и делова (наслови, поднаслови и слично) на дугим документима. • Reading Layout - поглед на докуменат за читање документа на екрану.

УПОЗНАВАЊЕ СА ПРОГРАМОМ ЗА УРЕЂИВАЊЕ ТЕКСТА

РАЗЛИЧИТИ ПОГЛЕДИ НА ТЕКСТУАЛНИ ДОКУМЕНАТ

173


ПОВЕЋАЊЕ И СМАЊИВАЊЕ ИЗАБРАНОГ ПОГЛЕДА

Програм омогућава повећање или смањивање изабраног приказа текста на екрану. Увећање омогућава да одређени део текста буде боље видљив и са свим детаљима. Смањење омогућава да се види већи део документа на екрану. Величина погледа листа бира се алатима Zoom (зумирај) из траке Standard (стандардни) или View → Zoom (приказ → зумирај).

WRITER

WORD

Повећање и смањивање приказа документа на екрану Ширина странице Оптимално Цела страница

Када пишемо текст са програмом текст процесор, најједноставније добијамо жељени изглед текста ако идемо следећим редоследом: 1. уношење текста, 2. едитирање текста - корекција грешака, премештање, копирање, проналажење и замена делова текста, и на крају, 3. форматирање текста. Веома често корисници програма ове три активности не раде једну за другом већ истовремено. Таквим начином рада већа је вероватноћа да ће доћи до потешкоћа у добијању жељеног изгледа текста. Али, ипак корисник је тај који бира начин како ће радити. Три значајне целине у тексту са којима се ради су: реч, ред и параграф. Програм препознаје делове текста као РЕЧИ, уколико између њих стоји празно место. ЛИНИЈА је ред у коме може да се пише. ПАРАГРАФ (ПАСУС) је део текста после кога је притиснуто дугме тастатуре за прелаз у нови ред - Enter. Када се уноси текст, на крају реда прелаз у нови ред је аутоматски.

ТЕКСТ

ПОСТУПАК И КОРАЦИ ПРИ КРЕИРАЊУ ДОКУМЕНТА

ПОСТУПАК И КОРАЦИ ПРИ КРЕИРАЊУ ДОКУМЕНТА

174


ПОСТУПАК ЗА ИЗРАДУ ПРАКТИЧНИХ ВЕЖБИ

Могућност писања, едитирања и форматирања текста научићеш преко израде практичних задатака. Треба да креираш први документ. Уредићеш докуменат постепено док не добијеш потребни изглед. Ја и мој рачунар

Ја и мој рачунар Кући имам рачунар један За мене је он веома вредан Цео дан пред њим на столици седим, Информације тражим, учим и гледим. На мом рачунару су игре разноразне, Неке су од њих за мене „заразне”. Мишем мичем и мичем И од радости тихо кличем. Информатика је предмет, Кога много волим. Редовно га учим И уопште се не мучим. А сада, ево нешто и за крај: Турн – офф и бај – бај!

Кући имам рачунар један За мене је он веома вредан Цео дан пред њим на столици седим, Информације тражим, учим и гледим.

ЈА И МОЈ РАЧУНАР Кући имам рачунар један За мене је он веома вредан Цео дан пред њим на столици седим, Информације тражим, учим и гледим. Информатика је предмет, Кога много волим. Редовно га учим И уопште се не мучим.

На мом рачунару су игре разноразне, Неке су од њих за мене „заразне“. Мишем мичем и мичем И од радости тихо кличем.

Замени места строфа

На мом рачунару су игре разноразне, Неке су од њих за мене „заразне“. Мишем мичем и мичем И од радости тихо кличем.

Информатика је предмет, Кога много волим. Редовно га учим И уопште се не мучим.

А сада, ево нешто и за крај: Турн – офф Кликни

А сада, ево нешто и за крај: Турн – офф и бај – бај!

и бај – бај!

Замени са

Кликни

Кликни

ЈА И МОЈ РАЧУНАР

ЈА И МОЈ РАЧУНАР

Информатика је предмет, Кога много волим. Редовно га учим И уопште се не мучим. На мом рачунару су игре разноразне, Неке су од њих за мене „заразне“. Мишем мичем и мичем И од радости тихо кличем.

ЈА И МОЈ РАЧУНАР Кући имам рачунар један За мене је он веома вредан Цео дан пред њим на столици седим, Информације тражим, учим и гледим. Информатика је предмет, Кога много волим. Редовно га учим И уопште се не мучим. На мом рачунару су игре разноразне, Неке су од њих за мене „заразне“. Мишем мичем и мичем И од радости тихо кличем. А сада ево нешто и за крај: Турн – офф и бај – бај!

Кући имам рачунар један За мене је он веома вредан Цео дан пред њим на столици седим, Информације тражим, учим и гледим.

Кући имам рачунар један За мене је он веома вредан Цео дан пред њим на столици седим, Информације тражим, учим и гледим.

Информатика је предмет, Кога много волим. Редовно га учим И уопште се не мучим.

Информатика је предмет, Кога много волим. Редовно га учим И уопште се не мучим.

На мом рачунару су игре разноразне, Неке су од њих за мене „заразне“. Мишем мичем и мичем И од радости тихо кличем.

На мом рачунару су игре разноразне, Неке су од њих за мене „заразне“. Мишем мичем и мичем И од радости тихо кличем.

А сада, ево нешто и за крај: Turn – off bye – bye!

А сада ево нешто и за крај: Турн – офф и бај – бај!

КЛИКИ

ВЕСНА V разред КЛИКИ

КЛИКНИ

А сада, ево нешто и за крај: Турн – офф и бај – бај!

Урадићеш то у неколко корака: 1. Писање текста. 2. Уређивање текста премештањем и корекцијом грешака. 3. Форматирање текста - позиционирање, избор фонта, величине и стила. 4. Избор боје фонта и начина подвлачења делова текста. 5. Маркирање текста избором боја за подлогу. 6. Постављање оквира на страници. 7. Уношење слика, промена димензија, позиционирање. 8. Постављање оквира око слика. 9. Цртање графичких објеката избором боје и дебељине линија, бојење и уношење текста. На крају сваког часа треба да снимиш урађено у документу под именом „Kompjuterska_pesma” у твом фолдеру за текстове. На документу радиш и промене снимаш под истим именом, све док не добијеш коначни изглед документа, који можеш и да одштампаш.

175

ТЕКСТ

Кући имам рачунар један За мене је он веома вредан Цео дан пред њим на столици седим, Информације тражим, учим и гледим.

ПОСТУПАК И КОРАЦИ ПРИ КРЕИРАЊУ ДОКУМЕНТА

ЈА И МОЈ РАЧУНАР


ПИСАЊЕ ТЕКСТА Писање текста одвија се на сличан начин као у програму Notepad (Gedit). Писање почиње на месту на коме трепће курсор. За писање користимо позната дугмета са тастатуре. ЗАДАТАК У првом задатку у програму за уређивање текста треба да напишеш једну симпатичну песму, према следећим корацима: 1. Стартуј програм. 2. Изабери српску језичну подршку за фонт који је активан. 3. Поглед на докуменат нека буде са величином 100%. 4. Унеси текст једне симпатичне песма о рачунару. Ја и мој рачунар Кући имам рачунар један За мене је он веома вредан Цео дан пред њим на столици седим, Информације тражим, учим и гледим. Информатика је предмет, Кога много волим. Редовно га учим И уопште се не мучим. На мом рачунару су игре разноразне, Неке су од њих за мене „заразне“. Мишем мичем и мичем И од радости тихо кличем. А сада, ево нешто и за крај: Турн – офф и бај – бај!

5. Сними докуменат у свој фолдер за текстове под именом „Kompjuterska_ pesma”. 6. Затвори докуменат и затвори програм.

ТЕКСТ

ПИСАЊЕ ТЕКСТА

Клики

176


ПРОМЕНЕ И КОРЕКЦИЈЕ ГРЕШАКА Промене и корекције грешака у тексту праве се следећим активностима: проналажење, брисање, измена, одсецање, копирање и премештање делова текста. ЗАДАТАК Покушај да промениш текст песме као што је приказано на слици према следећим корацима: 1. Стартуј програм Word. 2. Отвори докуменат „Kompjuterska_pesma”. 3. Промени редослед друге и треће строфе. 4. Селектирај другу строфу са празним редом Замени места строфа испред ње. 5. Одсеци је са Edit → Cut (уреди → одсеци). 6. Постави курсор у празни ред испод треће и строфе. 7. Избери Edit → Paste (уреди → убаци). 8. Речи „Турн офф“ и „Бај-Бај“ обриши и напиши их латиницом избором енглиске подршке на тастатури. 9. Направљене измене сними под истим именом „Kompjuterska_pesma”. Ја и мој рачунар

Кући имам рачунар један За мене је он веома вредан Цео дан пред њим на столици седим, Информације тражим, учим и гледим.

На мом рачунару су игре разноразне, Неке су од њих за мене „заразне“. Мишем мичем и мичем И од радости тихо кличем.

Информатика је предмет, Кога много волим. Редовно га учим И уопште се не мучим.

А сада, ево нешто и за крај:

Турн – офф

бај – бај!

Замени са

ФОРМАТИРАЊЕ ТЕКСТА Уређивање изгледа текста избором фонта, стила фонта, величине, боје, позиције текста у односу на маргине и слично назива се форматирање текста. ФОРМАТИРАЊЕ ПОМОЋУ АЛАТА

ТЕКСТ

Форматирање текста прави се помоћу алата са траке са алатима Formatting (Форматирање): WORD

ФОРМАТИРАЊЕ ТЕКСТА

Кликни

177


WRITER Форматирање Стандардно

1. 2. 3. 4. 5. 6.

избор фонта, избор величине фонта, удебељање текста, закошење текста, подвлачење текста, позиционирање текста: лево, централно, десно и поравњан текст улево и удесно у односу на леву и десну маргину, 7. маркирање текста избором боје на подлози, 8. избор боје за фонт. ФОРМАТИРАЊЕ ПРЕКО НАРЕДБИ ИЗ МЕНИЈА

Форматирање текста прави се и избором могићности подређеним у прозору који се отвора наредбом Format → Font (форматирај → знак): WORD

Benim

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

избор фонта, избор истицања (стила) фонта, величина фонта, боја фонта, начин подвлечења, боја за подвлачење, специјални ефекти (сенке, спољашне линије и сл.), 8. поглед на текст после избора форматирања.

ТЕКСТ

ФОРМАТИРАЊЕ ТЕКСТА

WRITER

178


ЗАДАТАК Форматирај текст песме као на слици: ЈА И МОЈ РАЧУНАР Кући имам рачунар један За мене је он веома вредан Цео дан пред њим на столици седим, Информације тражим, учим и гледим. Информатика је предмет, Кога много волим. Редовно га учим И уопште се не мучим На мом рачунару су игре разноразне, Неке су од њих за мене „заразне“. Мишем мичем и мичем И од радости тихо кличем. А сада, ево нешто и за крај: Турн – офф и бај – бај!

ТЕКСТ

ФОРМАТИРАЊЕ ТЕКСТА

1. Стартуј програм. КЛИКНИ 2. Отвори документ „Kompjuterska_pesma”. 3. Селектирај цео текст и промени фонт текста од Times New Roman у Arial. 4. Центрирај селектирани текст. 5. Селектирај наслов и за њега одабери величину фонта 20. 6. У селектираном наслову промени сва слова у велика, али не брисањем, него избором из менија Format → „Change Case“ → UPPERCASE (форматирај → „промени величину слова“ → велика слова). Удебљај слова из наслова. 7. Селектирај строфе и за њих изабери величину фонта 14. Селектирај другу и четврту строфу и задебљај слова. 8. Селектирај име аутора песме и позиционирај га десно на листу. Удебљај га, изабери величину фонта 10 и промени сва слова у велика.

179


ЗАДАТАК Отвори докуменат „Kompjuterska_pesma“ и покушај да форматираш текст са различитом бојом, подвлачењем и маркирањем наслова и текста за ауторе, као на слици. 1. Наслов селектирај и од прозора Format → Font (форматирај → знак), изабери линију за подвлачење са црвеном бојом. 2. Затим селектирај реч по реч из наслова и изабери боју фонта. Маркирај наслов жутом бојом подлоге. 3. Строфе селектирај једну по једну и изабери боју за текст. 4. Селектирај текст о аутору и изабери линију за подвлачење. 5. Меморирај промене.

ЈА И МОЈ РАЧУНАР Кући имам рачунар један За мене је он веома вредан Цео дан пред њим на столици седим, Информације тражим, учим и гледим. Информатика је предмет, Кога много волим. Редовно га учим И уопште се не мучим. На мом рачунару су игре разноразне, Неке су од њих за мене „заразне“. Мишем мичем и мичем И од радости тихо кличем. А сада, ево нешто и за крај: Турн – офф и бај – бај! КЛИКНИ

ПОСТАВЉАЊЕ ОКВИРА

ТЕКСТ

ПОСТАВЉАЊЕ ОКВИРА

Оквири су ограничења која се постављају око текста на страници, око параграфа, реда, речи, слике и других објеката у текстуалном документу. Могу бити са линијама у различитој боји, дебељини и са различитим обликом, а могу бити и украшени оквиром са интересантним симболима.

Оквири су веома практични када је потребно улепшавање и ограничење саопштења, реклама, огласа, позивница и слично, или када треба да истакнемо део текста у односу на остали.

180


WORD Могућности за постављање оквира у Word-у бирају се из прозора Format — Borders and Shading. У прозору су могућности подељене у три картице: а. Borders - за постављање оквира око делова текста, б. Page Border - за постаљање оквира странице, ц. Shading - избор боје за подлогу селектираног текста, који може али и не мора бити у оквиру. ОПИС АЛАТА У BORDERS И PAGE Border картица:

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

избор оквира и тип оквира, избор типа линије за оквир, избор боје оквира, избор дебељине оквира, избор украсног оквира, поглед на одабрани оквир, алати за укључивање и искључивање делова оквира - лево, десно, горе или доле.

A

B

C

Картице А и Б су са идентичним алатима. Разлика је само у алату 5 за постављање украсног оквира кога има у картици Б, а нема у А.

B

ТЕКСТ

ПОСТАВЉАЊЕ ОКВИРА

Опис алата у Shading картици: 1. избор боје за подлогу на селектираном делу текста, 2. избор шеме за подлогу (тачке, линије), 3. поглед на изабрану подлогу пре него што се постави текст.

181


WRITER Организатор

Страница

Подлога

Заглавље Подножље Ивице

Распоред линија

Колоне

Фуснота

Растојање од садржаја

Од корисника Доле

Стил сенке

У ред

Помоћ

Ресетирао

Преко дијалога Форматирај → Страница → Ивице могу се поставити ивице на страници. У овом дијалогу поставља се више параметара на ивицама, и то: 1. Распоред линија које ће бити постављене. 2. Стил линија. 3. Растојање линија до садржаја. 4. Стил сенке.

Постави оквир на страницу документа Kompjuterska_pesma као на слици према следећим корацима: 1. Отвори дијалог за постављање рубова странице. 2. Креирај оквир странице који ти се допда. 3. Покушај да искључиш леву и десну страну рама, а затим их опет врати.

ЈА И МОЈ РАЧУНАР Кући имам рачунар један За мене је он веома вредан Цео дан пред њим на столици седим, Информације тражим, учим и гледим. Информатика је предмет, Кога много волим. Редовно га учим И уопште се не мучим. На мом рачунару су игре разноразне, Неке су од њих за мене „заразне“. Мишем мичем и мичем И од радости тихо кличем. А сада, ево нешто и за крај: Турн – офф и бај – бај! КЛИКНИ

ТЕКСТ

ПОСТАВЉАЊЕ ОКВИРА

ЗАДАТАК

182


АКТИВНОСТИ СА СЛИКАМА И ЦРТАЊЕ ГРАФИЧКИХ ОБЈЕКАТА Текстови на било коју тему увек су интересантнији и привлачнији ономе коме су намењени, ако у њима има и слика које надопуњавају и наглашавају значај текста. ПОСТАВЉАЊЕ СЛИКА У ТЕКСТУАЛНОМ ДОКУМЕНТУ

АКТИВНОСТИ СА СЛИКАМА

Слике се могу мењати на различите начине: по димензији, боји, могу се ротирати, постављати оквири око њих, писати око или преко њих и слично.

BİLGİSAYAR

Највећи део промена изгледа слике: ротација, сечење, промена боје, контраст боја и слично, праве се помоћу алата из траке „Picture Toolbars” која се укључује са: View → Toolbars → Picture (приказ → алати → слика).

183

ТЕКСТ

Одабрана слика се приказује у документу на месту где трепће курсор. Пре него се унесе слика, поставља се курсор на место где треба да се прикаже слика.

АКТИВНОСТИ СА СЛИКАМА И ЦРТАЊЕ ГРАФИЧКИХ ОБЈЕКАТА

Корисник у документу може поставити готове слике из галерије програма или своје слике — цртане у неком графичком програму, фотографије, слике са интернета итд. Слике из фолдера корисника уносе се са Insert → Picture → „From file” (уметни → слика → „из датотеке”) затим се бира локација слике коју треба поставити у докуменат. WORD WRITER


WORD

WRITER

ПРОМЕНА ДИМЕНЗИЈЕ СЛИКЕ

У Word документу се могу цртати графички објекти. Цртају се избором адекватних алата за цртање из траке Drawing (цртање). ЦРТАЊЕ ГРАФИЧКИХ ОБЈЕКАТА

Функција алата из траке за цртање је: WORD

WRITER

ТЕКСТ

АКТИВНОСТИ СА СЛИКАМА И ЦРТАЊЕ ГРАФИЧКИХ ОБЈЕКАТА

Најчешће коришћена промена која се прави на сликама је промена њихових димензија. То се постиже кликом на слику. Око слике се појављују црни квадратићи који дијагоналним, хоризонталним и вертикалним повлачењем, у оба правца, мењају димензије и изглед слике.

184


Кући имам рачунар један За мене је он веома вредан Цео дан пред њим на столици седим, Информације тражим, учим и гледим.

На мом рачунару су игре разноразне, Неке су од њих за мене „заразне“. Мишем мичем и мичем И од радости тихо кличем. Информатика је предмет, Кога много волим. Редовно га учим И уопште се не мучим.

А сада, ево нешто и за крај: Turn – off и bye – bye!

ВЕСНА Vодд.

КЛИКНИ

185

АКТИВНОСТИ СА СЛИКАМА И ЦРТАЊЕ ГРАФИЧКИХ ОБЈЕКАТА

ЗАДАТАК У документу „Kompjuterska_pesma“ нацртај графички објекат као на слици: 1. Нацртај смешка и постави га испод наслова песме лево од слике. 2. На исти начин нацртај још једног смешка мањих димензија и постави га преко монитора из слике. ЈА И МОЈ РАЧУНАР 3. Нацртај стрелицу између првог смешка и слике на рачунару. 4. Нацртај звезду на дну текста десно од слике. 5. За оба смешка, стрелицу и звезду, треба да изабереш дебљину линија и боја. За првог смешка изабери зелену боју, а за други жуту. За звезду изабери жуту боју, а за стрелицу зелено-жуту. Дебељина линије нека буде 3 pt. 6. Напиши своје име у звезди. 7. Мемориши докуменат.

ТЕКСТ

1. алат за уређивање исцртаних објеката - сређивање, ротација и слично, 2. алат за селектирање једног или више цртаних објеката, 3. алат AutoShapes са менија за цртање објекта према готовом облику, 4. алат за цртање праве линије, 5. алат за цртање стрелице, 6. алат за цртање правоуганих облика, 7. алат за цртање овалних облика, 8. алат за цртање оквира за уписивање текста, 9. алат за украсно исписивање текста према понуђеном изгледу, 10. алат за цртање дијаграма, 11. краћеница за уношење слика из Clip Art, 12. краћеница за уношење слика из фајла, 13. алат за одабир боје за подлоге исцртаног објекта, 14. алат за одабир боје линија са којом је исцртан објекат, 15. алат за одабир боје за текст, 16. алат за одабир дебељине линије са којом је исцртан објекат, 17. алат за одабир типа линије са којом се црта објекат, 18. алат за постављање стрелица на исцртаној линији, 19. алат за постављање сенке на исцртаном објекту, 20. алат за тродимензионално представљање исцртаног објекта.


НАБРАЈАЊЕ Набрајање је начин сређивања садржаја у листу – прављење списка. Испред набрајаног садржаја на листу се могу поставити редни бројеви, слова или знаци. При набрајању може бити битан редослед набрајаног садржаја или набрајан садржај може бити са произвољним редоследом. 1. Ако редослед набрајаног садржаја није битан за набрајање, могу се користити и знаци. 2. Ако је битан, за редослед садржаја за набрајање могу се користити бројеви или слова. 3. Садржај се може набрајати комбинацијом бројева (слова) и знакова. Редослед наступа ученика на школској приредби Списак потребних производа за чоколадну торту

РЕЦЕПТ ЗА ЧОКОЛАДНУ ТОРТУ 1. 2. 3.

• Чоколада • Брашно • Јаја • Ванилин шећер

4. 5. 6. 7. 8. 9.

1. Отварање приредбе • Маја Загреј пећ на 250 степени • Горан Изрендај 250 грама чоколаде 2. Песма о Скопљу Измешај чоколаду са • Емилија путером • Маргарита Умеси, измешај јаја и једну • Павел кашику ванилиног шећера 3. Ритмичка игра • Ученици Vв Додај и измешај 1 чашу 4. Скеч брашна у смесу • Соња Сипај смесу у плех за печење • Бојан Пеци око 40 минута • Горјан Пре сервирања нека се колач • Ема охлади 5. Рецитација Исеци колач на коцке. • Борјан • Славица 6. Затварање приредбе

Да ли вам се некад десило да пишете дугачак списак са набрајањем редних бројева и по азбучном редоследу и да на крају приметите да сте испустили неки ред са почетка списка? Треба да преписујете цели списак и да мењате редне бројеве редова од испуштеног реда па до краја списка. 1. Ана 2. Огнен 3. Јасминка 4. Тони 5. Петар

Дени 1. Ана

2. Огнен 3. Јасминка 4. Тони 5. Петар

1. Ана 2. Дени 2. 3. Огнен 3. 4. Јасминка 4. 5. Тони 5. 6. Петар

ТЕКСТ

НАБРАЈАЊЕ

АУТОМАТСКО НАБРАЈАЊЕ

Зато програми нуде веома добро решење овог проблема без преписивања иједног знака са списка - аутоматско набрајање. Оно омогућава прављење спискова у којима се аутоматски постављају бројеви редова. На овај се начин могу правити измене у списку додавањем, брисањем редова, а бројеви ће увек бити поређани.

186


НАРЕДБЕ ИЗ МЕНИЈА ЗА АУТОМАТСКО НАБРАЈАЊЕ

Постоји могућност аутоматског набрајања бројевима, словима или различитим знацима тачке, цртице, звезде и слично. Аутоматското набрајање активира се из менија избором на Format → Bullets and Numbering (форматирај → тачке и набрајања). WORD

WRITER Тачке и нумерисање Тачке

Тип нумерисања

Тачке и нумерисање

Контуре Графика Позиција Опције

У реду

Помоћ

Тачке

Ресетуј

Тип нумерисања

Контуре Графика Позиција Опције

У реду

Помоћ

Ресетуј

Картица (1) је за набрајање помоћу бројева или слова. Картица (2) је за набрајање знацима. АЛАТИ ЗА АУТОМАТСКО НАБРАЈАЊЕ

ТЕКСТ

У WRITER постоји алат „Тачке и нумерисање“, помоћу кога можемо на лак начин уређивати и форматирати нумерисања.

НАБРАЈАЊЕ

Бржи начин за рад са аутоматским набрајањем су алати из траке са алатима Formatting. Преко њих се укључује или искључује набрајање за одређени одабрани садржај.

Тачке и нумерисање

187


ЗАДАТАК Напиши листу неколко ученика из твог разреда као на слици:

ТЕКСТ

ЗАДАТАК

1. Селектирај имена ученика и из траке са алатима укључи набрајање бројевима. 2. Унеси три нова имена у списак као на слици на следећи начин: • Постави курсор на крај имена после којег треба да унесеш ново име. • Пређи Enter-ом у нови ред. Појављује се слободан редни број за исписивање новог имена. Остала имена повећавају свој редни број за један. 3. Мемориши докуменат у свој фолдер под именом „Spisаk“. 4. У документу „Spisаk“ искључи набрајање бројевима и постави набрајање знацима — на пример, звездицама. • Селектирај имена редним бројевима. • Искључи набрајање преко алата за набрајање бројева из траке са алатима. • Изабери знак за набрајање који ти се свиђа. 5. Мемориши докуменат под именом „Spisаk_nov“.

188

СПИСАК УЧЕНИКА ИЗ MOГ РАЗРЕДА Име и презиме Дени Тодоровски Беким Демировски Петар Стојаноски Алек Димитровски Мамер Адем Игор Тодоровски Данаил Петровски

СПИСАК УЧЕНИКА ИЗ MOГ РАЗРЕДА Име и презиме 1. Дени Тодоровски 2. Беким Демировски 3. Петор Стојаноски 4.Алек Димитровски 5. Мамер Адем 6. Игор Тодоровски 7. Данаил Петровски|

СПИСАК УЧЕНИКА ИЗ MOГ РАЗРЕДА Име и презиме 1. Дени Тодоровски 2. Беким Демировски 3. Емилија Лакинска 4. Петар Стојаноски 5. Бисера Митровска 6. Алек Димитровски 7. Мамер Адем 8. Весна Трајановска 9. Игор Тодоровски

СПИСАК УЧЕНИКА ИЗ MOГ РАЗРЕДА Име и презиме

* * * * * * * * *

Дени Тодоровски Беким Демировски Емилија Лакинска Петар Стојаноски Бисера Митровека Алек Димитровски Мамер Адем Весна Трајановска Игор Тодоровски


ТАБЕЛЕ Програми за писање омогућују уређивање текста у табели. У табели се могу уредити, на пример, лични подаци ученика (име, презиме, разред, даум рађања, домаћа адреса и слично), подаци за распоред часова и слично. Табеле се состоје од редова и колона. Пресек колона и редова је правоугаоник који се зове ћелија табеле. Колоне

Р е д о в и

ћелија

ПОСТАВЉАЊЕ И УРЕЂИВАЊЕ ТАБЕЛЕ У ТЕКСТУАЛНОМ ДОКУМЕНТУ

Изглед табеле може се уредити избором висине и ширине колона, постављањем боје подлоге у ћелији, постављањем граничних линија са различитим стилом, дебљином и бојом, спајање и раздвајање ћелија табеле, додавањем и брисањем редова и колона и сл. ШКОЛА

AHA

ЕМА

здраво

У програмима за рад са текстом табеле се могу поставити исцртавањем адекватним алатима или преко наредби из менија. Уређивање изгледа табеле може се правити преко алата из адекватне траке за рад са табелом или преко наредби из менија за рад са тебелама. РАД СА МЕНИЈЕМ ЗА ТАБЕЛЕ Са табелама се ради преко менија Table (Табела) WORD

WRITER Неименован 1 – OpenOffice.org Writer Алати

Прозор

Помоћ

Уметни Обриши Одабери Споји ћелије Раздвоји ћелије Заштити ћелије Споји табелу Раздвоји табелу Аутоматско форматовање Аутоматско приспособљавање Понови наслове редова Претвори Уреди Формула Формат бројева

ТЕКСТ

ТАБЕЛЕ

Форматовање

Границе табеле Особине табеле

189


Значeње означених наређења из менија су: 1. Insert (уметни) — уношење табела са избором броја на редова и колона, 2. Delete (обриши) — брисање целе табеле, селектираног реда, колоне или ћелије табеле, 3. „Split Cells“ („раздвоји ћелије“) — раздвајање избраних ћелија на две или више ћелија, 4. „Merge Cells“ („Спој ћелија““) — спајање више суседних ћелија у једну и други. РАД СА АЛАТОМ ИЗ ТРАКЕ ЗА РАД СА ТЕБЕЛАМА

Већи део наредби у овом менију је представљени алатима у траци са алатима „Tables and Borders” (табела). Веома брзо и лако се креира и уређује изглед табеле са алатима из траке са алатима. WORD

WRITER

ТЕКСТ

ТАБЕЛЕ

Табела

Функција алатки из ове траке са алатима је следећа: 1. оловка за цртање табеле слободном руком, 2. гума за брисање исцртаних редова, колона или линија и између нацртаних редова и колона у табели, 3. алат за избор типа линија у табели, 4. избор дебељине линија, 5. избор боје линије, 6. избор начина исцртавања избране линије, 7. боја подлоге ћелије у табели, 8. избор броја редова и колона у табели, 9. спајање селектираних редова или колона у табели, 10. иазбрана ћелија се дели на избарани број редова или колона, 11. селектирани редови се постављају у исту ширину, 12. селектиране колоне се постављају са истом ширином, 13. вертикално исписивање текста у ћелији.

190


ЗАДАТАК Креирај табелу са подацима за ученике из твог разреда: Име и презиме, рођендан и e-mail адреса као на слици. Започни као на првој слици: 1. Изабери фонт Comis Sans Ms са вели- ТАБЕЛА СА ПОДАЦИМА О МОЈИМ ПРИЈАТЕЉИМА чином 12. 2. Укљученим Caps Lock-ом из тастатуре напиши текст „ТАБЕЛА СА ПОДАЦИМА О МОЈИМ ПРИЈАТЕЉИМА“. 3. Остави један празан ред и у следећем ТАБЕЛА СА ПОДАЦИМА О МОЈИМ ПРИЈАТЕЉИМА реду унеси табелу са три колоне и једним редом. Table → Insert → Table: „Number of columns”:3, ,, Numbers of rows”:1. (Табела → Уметни → Табела: Колоне: 3, Редови:1). ТАБЕЛА СА ПОДАЦИМА О МОЈИМ ПРИЈАТЕЉИМА 4. У сваку колону упиши текст као на слици. • Са укљученим Caps Lock-ом испиши текст у првом реду табеле. • Искључи Caps Lock и испиши податке о својим пријатељима. • Када уносиш e-mail адресе, ради са ТАБЕЛА СА ПОДАЦИМА О МОЈИМ ПРИЈАТЕЉИМА енглеском подршком. 5. Ако је у колони са именима неко презиме дуже и прелази у нови ред, онда рашири колону. Постави курсор на границу између прве и друге колоне. Левим кликом вуци и после потребног ТАБЕЛА СА ПОДАЦИМА О МОЈИМ ПРИЈАТЕЉИМА проширења — пусти. 6. Укључи траку за рад са табелом. 7. Селектирај први ред и иазбери црвену боју за текст. 8. Селектирај колону по колону и изабе- ТАБЕЛА СА ПОДАЦИМА О МОЈИМ ПРИЈАТЕЉИМА ри адекватну боју за подлогу са алатима из траке са алатима за рад са табелама. 9. Постави линије на табели као на слици: • Селектирај целу табелу и одабери двоструку линију са дебљином 11/2. • Постави је око табеле. Одабери једноструку линију са дебљином 11/2 и постави је као унутрашњу линију у табели. 10. Меморирај докуменат под именом „Tabela1”. Е-MAIL

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

РОЂЕНДАН

Е MAIL

Емилија Јовановска Александар Митевски

9 Мај

emi@yahoo.com

20 Октобар

Ace@freemail.com.mk

Мила Морска Виолета Лесoнска Ангел Димитров

5 Новембар 31 Децембар 1 Април

mmorska@hotmail.com Viki_Lesonska@yahoo.com нема

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

РОЂЕНДАН

Е-MAIL

Емилија Јовановска Александар Митевски Мила Морска Виолета Лесoнска Ангел Димитров

9 Мај 20 Октобар 5 Новембар 31 Децембар 1 Април

emi@yahoo.com

Ace@freemail.com.mk mmorska@hotmail.com

Viki_Lesonska@yahoo.com

нема

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

РОЂЕНДАН

Е-MAIL

Емилија Јовановска Александар Митевски Мила Морска Виолета Лесoнска Ангел Димитров

9 Мај 20 Октобар 5 Новембар 31 Децембар 1 Април

emi@yahoo.com Ace@freemail.com.mk mmorska@hotmail.com

Viki_Lesonska@yahoo.com

нема

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ

РОЂЕНДАН

Е-MAIL

Емилија Јовановска

9 Мај 20 Октобар 5 Новембар 31 Децембар 1 Април

emi@yahoo.com Ace@freemail.com.mk mmorska@hotmail.com

Ангел Димитров

Viki_Lesonska@yahoo.com

нема

191

ТЕКСТ

Александар Митевски

Мила Морска Виолета Лесoнска

ЗАДАТАК

РОЂЕНДАН

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ


ЗАДАТАК Креирај табелу за распоред часова као на слици.

Р А С П О Р Е Д Ч А СО В А ПОНЕДЕЉАК

УТОРАК

СРЕДА

ЧЕТВРТАК

ПЕТАК

ТЕКСТ

ЗАДАТАК

Пре него што започнеш креирање табеле, треба да направиш план рада: • Број редова у табели је 8 , а колона 6. • Ради са српском подршком, са фонтом Arial и величином фонта 12. • Све колоне у табели на почетку имају исту ширину. • Прва колона може бити тања зато што у њу треба уписати краћи податак редни број часа. Она треба да се смањи, а остале колоне за писање часова у одређеним данима треба да буду подједнако широке. • Кад се прва колона стесни, друга се проширује. Да би се изједначила ширина пет колона након смањења прве, бира се одговарајући алат из траке са алатима. • Меморирај докуменат у свој фолдер под именом „Tabela 2“. • Покушај да додадаш слике и да испишеш текст „РАСПОРЕД ЧАСОВА“ уз помоћ алата за украсно писање из траке са алатима за цртање.

192


ШТАМПАЊЕ ТЕКСТУАЛНОГ ДОКУМЕНТА Програми за уређивање текста омогућавју штампање активног текстуалног документа. ПРИПРЕМА ЗА ШТАМПАЊЕ

Параметри стране Параметри стране су карактеристике стране као: формат, оријентација стране, величина маргина стране и сл. Параметри стране у програмима за уређивање текста се могу бирати, постављати и мењати. Правилан и адекватан избор параметра страна пособено је значајан када треба да припремимо текст за штампање. Значење неких од параметрара странице је следеће: • Формат стране је величина стране — дужина и ширина. Постоје различити формати стране. На пр. А4, Б5, писмо и сл. • Оријентација стране је положај стране који може да буде вертикалан (portrait) и хоризонталан (landscape).

ТЕКСТ

• Маргине су беле површине око текста. Страна има четири маргине — горњу, доње, леву и десну.

ШТАМПАЊЕ ТЕКСТУАЛНОГ ДОКУМЕНТА

Избор штампача Пре штампања документа потребно је укључити штампач и проверити да ли у њему има хартије. На једном се рачунару могу повезати више штампача, па требамо изабрати штампач са којим ћемо радити. Пре него што се пошаље докуменат на штампање, потребно је избрати и активирати неке од параметра стране.

193


Параметри стране се могу изабрати и мењати наредбом File - page setup. WORD

У прозору који се отвара картицом Margins постављају се величине маргина и бирa се оријентација стране. У картици Paper бира се формат стране из листе понуђених формата. WRITER Стил стране: Стандардни Страна

Заглавље

Подножје

Ивице

Колоне

Формат хартије

Ориjентацијa Фиока за хартију Маргине

[Од постављањања...

Постављања изгледа

ТЕКСТ

ШТАМПАЊЕ ТЕКСТУАЛНОГ ДОКУМЕНТА

Изглед странице

Горња

Вертикално порамњање редова

Доња

Уреду

Откажи

Помоћ

Ресетирај

МОГУЋЕ ВРСТЕ ШТАМПАЊА ТЕКСТУАЛНОГ ДОКУМЕНТА

Када се штампа текстуални докуменат могуће су следеће врсте штампања према избору страна: - Штампање целог документа, - Штампање дате странице, - Штампање свих изабраних страна у одређеном интервалу (5 — 23) - Штампање парних или непарних страница у избраном интервалу штампање страница по избору из документа (5, 12, 16,17, 18, 19, 20 или 5,12,16-19, 20) За избаране стране за штампање може се избрати и број копија.

194


ШТАМПАЊЕ ТЕКСТУАЛНОГ ДОКУМЕНТА

Документ се шаље на штампање бирањем File → Print из менија. Значење могућности у прозору је следеће: WORD 1- Избор штампача 2- Штампање свих страна у документу 3- Избор ранга страна 3 - Штампање стране на којој је у датом моменту постављен курсор 4 - Избор страна за штампање 5 - Штампање издвојеног дела документа 6 - Избор штампања свих, парних или непарних страница у избраном интервалу страна 7- Број копија одабраног интервала страна за штампање. WRITER Штампање

ШТАМПАЊЕ ТЕКСТУАЛНОГ ДОКУМЕНТА

Штампач

Штампај у датотеци Опсег штампања

Копије

Све стране

Број копија

Странице Среди

У реду

Откажи

Помоћ

ТЕКСТ

Опције

195


ТЕКСТ

ПИТАЊА

ПИТАЊА 1. Наброј имена рачунарских прогрма за писање и уређивање текста! 2. Који редослед активности требамо запазити при уношењу текста да би текст наједноставније добио жељени изглед? 3. Шта се подразумева под форматирањем текста? 4. При писању текста у програму за уређивање текста: 5. Треба да се пази на крај реда да се не би преломила реч, 6. Прелаз у нови ред је аутоматски и нема ломљења речи. 7. Које су важније групе алата за рад у програмима за уређивање текста? 8. Да ли се може паралелно радити са два и више документа у програму за уређивање текста? Зашто је то корисно? 9. Присети се шта је то азбука, фонт, стил и величина фонта! 10. Присети се како се бира српска подршка! 11. Које су врсте позиционирања текста могуће у програмима за уређивање текста? 12. На које се делове, садржаје и објекте из текстуалног документа може поставити оквир? 13. Које се врсте графичких објеката могу унети у текстуални докуменат? 14. Које се графичке трансформације и промене могу радити преко слика постављених у текстуалном документу? 15. Шта је то аутоматско набрајање у тексту и које су предности у односу на класично набрајање? 16. Које се врсте аутоматског набрајања могу поставити у тексту? 17. Које се карактеристике табеле могу избрати при постављању текста у табелу? 18. Да ли ће се обрисати табела ако се обрише текст из свих редова и колона? 19. Да ли се разликује поступак за форматирање текста у табели, од поступка за форматирање обичног текста? 20. Ако је на једном рачунару повезано више штампача, који је поступак штампања текстуалног документа? 21. Ако неки текстуални докуменат има већи број страна, да ли се мора увек штампати цео докуменат? Објасни! 22. Да ли се при штампању текстуаленог документа може правити разлика између парних и непарних страна? Шта омогућава ово? 23. Шта је то копија страна?

196


197


РЕЧНИК

РЕЧНИК 198


РЕЧНИК 199


МАЛИ РЕЧНИК О ЗНАЧЕЊУ НЕКИХ РАЧУНАРСКИХ ПОЈМОВА И КРАЋЕНИЦА

Абакус Прва ручна рачунаљка за прерачунавање са великим бројевима. Направљена од кинеза 3000. године п.н.е. Анимација Брза промена великог броја сличних слика које стварају визуели ефектат покрета Антивирусни софтвер Рачунарски програм за проверу и заштиту рачунара од инфекције рачунарским вирусима Applel (Ејпл1) Први модел — прототип персоналог рачунара напрaвљен у Америци од Стива Џобса и Стива Вознијака у 1976. години Бајт Количина података од 8 бита Бинарни бројеви Бројеви бројног система у коме је записивање бројева само са цифрама 1 и 0.

РЕЧНИК

Бит Најмања количина података коју препознаје рачунар

200

Бит-мапирана графика Начин приказивања и рад помоћу рачунарске графике њеним раздвајањем на тачке - пикселе Bluetooth (блутут) Популаран начин за безжично повезивање електронских уређаја Blue laser DVD (блу ласер дивиди) Нови тип DVD-ја са пуно већим меморијским капацитом од обичних DVD-јa. Да би се читао blue laser DVD, мора се користи blue laser DVD уређај. BMP (bitmap) Графички формат у Windows OS. Bcc (blind carbon copy) „Слепа” копија електронске поруке. Када се шаље електронска порука особи као bcc порука, онда остали примачи поруке не знају да је особи послата иста порука у исто време Веб сајт Колекција од једне или више веб страна Веб страна Документ постављен за разгледавање на интернету у формату htm или html


Вирус Рачунарски програм који прекида и онемогућава нормалан рад рачунара помоћу активности као што су: приказивање непријатних порука на екрану, уништавање података са хард диска, успоравање рачунара и сл. Графичка резолуција Број тачака по јединици површине којим се приказује рачунарска графика DIVx (див икс) Компресиран формат за видео фајлове у windows ос Download (даунлоад) Сервис на интернету за скидање података од интернета

Интернет Мрежа међусебно повезаних рачунара по целом свету Информатика Наука за рад са подацима са рачунара Информација Више података међусебно логично повезаних Интегрирано коло Елекронски уређај који повезује у себи огроман број мањих електронских делова — транзистора JPG Веома популаран графички формат. Највећи број слика постављених на интернету приказани су у овом формату, а користи се и код дигиталних камера Клијент Рачунар у мрежи који користи понуђене услуге

ENIAC (ЕНИАК) Краћеница за име првог електронског рачунара направљеног у Америци у 1946. године. Био је велик као фудбалско игралиште, тежио је 30 тона, био је много бучан и радио је са ручним преспојавањем жица за сваки нови прорачун.

Рачунар Електронски уређај за уношење, обраду и чување података

1Р (ај пи) Интернет адреса рачунара повезаног на мрежу

Курсор Показивач кретања миша на екрану

Кодек Програм за компресију и декомпресију аудио/видео фајлова

РЕЧНИК

Векторска графика Начин приказивања и рад са рачунарском графиком помоћу математичких линија — вектора

201


Macintosh (Мекинтош) Персонални рачунар фирме Apple mp3 (ем пе три) Веома популаран компресиран формат за аудио фајлове PC (пи си) Персонални рачунар PDA (пе де а) Преносни рачунар малих димензија Open source (опен сорс) програми Програми отворени за промену од корисничких програмера Пиксел Тачка

РАМ меморија Рачунарска меморија за привремено чување података са којима се ради у тренутку РОМ меморија Рачунарска фабрички записана меморија која се чита прва по укључивању рачунара Рутер Електронски мрежни уређај који омогућава повезивање рачунарске мреже са другим типом мреже (интернет или др. мрежа) Сервер Моћни рачунар који може да опслужи већи број персоналних рачунара са подацима и програмима

Свич Податак Знаци, звуци, слике и сл,. који сами Електронски уређај за регулисање размене података у локалној мрежи; за себе немају одређено значење и данас је често свич уграђен у рутер смисао Портал Централизиран веб сајт за избор и коришћење различитих услуга за посетиоце

РЕЧНИК

Програмски језик Измишљен језик од наређења и правила за њихово писање при прављењу одређене врсте рачунарског програма Публиковање Преношење садржаја за веб сајт из рачунара где су креирани до рачунара где су хостирани да би били приказани на интернету

202

Спам Ланчана електронска порука Upload (аплоад) Сервис на интернету за слање података ка мрежи URL Краћеница за веб адресу сваког документа постављеног за разгледавање на интернету


Фолдер Електронска фасцикла за сређивање фајлова Фајл Целина података меморисаних под заједничким именом Фонт Начин писања слова азбуке на рачунару - рачунарски рукопис Форум Интернет „место“ за размену информација групе људи на одређене теме Хакер (Hacker) Човек који је страствен и посвећен програмер. Овај термин је често погрешно коришћен од стране медијума да би се описало понашање кракера (cracker). Кракер је човек који недозвољено напада рачунаре и мреже са намером да направи штету. Хиперлинк Текст или слика која у себи садржи везу ка другом документу или месту у истом документу. Веза се активира кликом миша.

Http Краћеница за протокол — поступак и правила за размену веб страна на интернету Htm и html Формат за веб документе постављене за разгледавање на интернету — веб стране Чип Види интегрисано коло Wi-fi, Wi-max (ВиФи, Вај Макс) Краћенице за технологије за бежично повезивање рачунара на интернету WWW (world wide web ) Ознака најпопуларнијег сервиса на интернету за разгледање веб страна 3G Ознака за технологију везивања на интернету преко мобилне телефоније

РЕЧНИК

Хостирање Резервисање простора за веб страницу на рачунару који се зове хост за приказивање садржаја веб стране на интернету

203


ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ДЕВЕТОГОДИШЊЕГ ОБРАЗОВАЊА Аутори:

д-р Симе Арсеновски ФОН Универзитет, Скопље Маја Лошанска-Тодоровска О.У. „Рајко Жинзифов”, Скопље Ђорђи Какашевски ФОН Универзитет, Скопље

Лектура и коректура:

Емилија Арсеновска

Корица:

М-р Марија Ветеровска

Превод са македонског на српски језик: Добривоје Стошић Стручна редакција: проф. др. Ружица Манојловић Издавач: Министарство за образовање и науку Републике Македоније Лектура: Стефанија Маџоска Штампа: Графички центар доел, Скопље Tiraj: 800

Решењем Министра образовања и науке Републике Македоније бр. 10-1603/1 од 19.06.2009. године одобрава се употреба овог уџбеника CIP - Каталогизација во публикација Национална и универзитетска библиотека “Св.Климент Охридски” , Скопје ЛОШАНСКА, Маја Информатика за петто одделение / Маја Лошанска, Ѓорѓи Какашевски, Симе Арсеновски. - Скопје : Министерство за образование и наука на Република Македонија, 2009. - 199 стр. : илустр. ; 30 см ISBN 978-608-4575-24-5 373.3.016:004(075.2)=163.3 204 COBISS.MK-ID 79198986


Issuu converts static files into: digital portfolios, online yearbooks, online catalogs, digital photo albums and more. Sign up and create your flipbook.