PO[TA »BALON« Tja` je kupio veliki, naduvan, sasvim okrugao, crveni balon. Tri dana igrao se wime od jutra do mraka, a preko no}i bi ga privezao. Posle tri dana balon mu je dosadio i nije vi{e znao {ta }e s wim. Onda mu sinu u glavi nesta{na misao. Napisao je na komadi}u hartije: »Ovaj balon je Tja`ev! Ko ga na|e, taj je
N O
JE
EV! KO GA NA\E TJ@ ,
OV AJ
BA
L
budala!«
Privezao je hartiju za kanap i pustio balon u vazduh. Balon je leteo, leteo i plovio nad planinama, a za wim i gavran. Tamo je bilo le~ili{te. Na terasi je ba{ sedela bleda bolesna Alenka, zavijena u kockasti pokriva~. Devoj~ica ugleda crveni balon, koji je doplovio do visoke smreke pored terase. Ona ga uhvati i pro~ita hartijicu. Zatim istr`e list iz svog dnevnika i napisa: »Hvala. Tja`e! Ja sam bolesna Alenka. Tako bih volela da ove godine idem u novu {kolu, koju su sagradili u na{em gradu, ali ne mogu, jer sam bolesna. Svakom, ko na|e ovaj balon, `elim da bude zdrav kao riba i da u {koli ima sve petice! Alenka.« Alenka je pustila balon u vazduh i gledala za wim. A kad je ve} bio visoko na nebu, sa smreke, na kojoj je bio sakriven, uzleti i stari gavran, i muwevito poleti zawim. Ba{ toga dana u jednom dvori{tu u gradu sedeo je ~upavi de~ko, po imenu Mirko. Za pojasom mu je bio srebrni kaubojski pi{toq, u rukama kopqe, a u {koli 62