4
Voo~i koi od ozna~enite to~ki na crte`ot le`at na ista prava. B
b
C
E
A
5
a
D
Spored crte`ot utvrdi dali se to~kite kolinearni: a) A, R i V;
g) M, Y i B;
b) M, Y i N;
d) A i V;
v) A, R i N;
6
Bukvite A i V na crte`ot ozna~uvaat ista to~ka. p A q
B
Zapi{uvame: A ≡ V i velime: „To~kite A i V se sovpa|aat”. Bukvite p i q, pak, na crte`ot ozna~uvaat ista prava. Zapi{uvame p ≡ q i velime: „Pravite p i q se sovpa|aat“.
B
7
Niz to~kite M i N na crte`ot minuva pravata p. Dali mo`e{ da povle~e{ nekoja druga prava {to minuva niz to~kite M i N? N M
8
Za to~kite {to le`at na ista prava se veli deka se kolinearni. Na crte`ot to~kite A, S i D se kolinearni i to~kite V, S i E se kolinearni. To~kite A, V i D ne le`at na ista prava, pa tie ne se kolinearni. M
p
m
B
S P
|) N, P, S, M.
71
Voo~i i zapomni!
A
n N
Voo~i i zapomni! Koga }e ka`eme: „ozna~i dve to~ki“, „dadeni se dve pravi”, }e podrazbirame deka tie dve to~ki, odnosno tie dve pravi se r a z l i ~ n i. Niv }e gi ozna~uvame so r a z l i ~ n i bukvi.
Voo~i i zapomni! Niz to~kite M i N minuva to~no edna prava. Ova zapomni go kako vtoro osnovno svojstvo na pravata. Da zapomnam! Od vtoroto osnovno svojstvo proizleguva deka dve to~ki opredeluvaat edna edinstvena prava. Zatoa prava mo`e da se ozna~i i so dve nejzini to~ki i da se ka`e: „pravata MN”, namesto „pravata p”.
Ozna~i dve to~ki A i B i povle~i prava p opredelena so tie dve to~ki. Potoa izberi to~ka S {to ne le`i na pravata p. Kolku pravi se opredeleni so tie tri to~ki? Zapi{i gi tie pravi so pomo{ na to~ki.