O životu Portugizera
I
rig, nekadašnje trgovište, prvi sremski grad u kojem su, uz dozvolu cara, održavana dva vašara godišnje, nosio je titulu nezvanične prestonice Srema. Duhovnoj dimenziji ovog mesta, potkrepljenoj okruženjem srednjovekovnih manastira: Novo Hopovo, Grgeteg, Krušedol, Sremska Ravanica - Manastir Vrdnik, Velika Remeta, Mala Remeta, Jazak, Staro Hopovo, ustočićena je, kao jedna od prvih u Srbiji, prosvetno-kulturna („Podluškosremska biblioteka“ otvorena 1829., „Srpska čitaonica“ 1842, pozorište). Smešten na južnim padinama Fruške gore od postojanja je bio okružen voćnjacima i vinogradima, a proizvodnja vina je sve do kraja XIX veka i filoksere, bila glavni izvor zarade ove opštine. Vredni domaćini Iriga, relativno brzo su oporavili vinograde i proizvodnju vina, te 1926. godine osnovali „Fruškogorsku voćarsko-vinogradarsku zadrugu“, kasnije preimenovanu u „Iriški podrum“. Jedan od osnivača Zadruge bio je Todor Jojić, deda Save Jojića, vlasnika i direktora iriške vinarije „Mačkov podrum“. Da je poživeo, sigurno da bi bio ponosan na put koji je odabrao njegov unuk. Osim što je čvrsto zauzeo poziciju jednog od najpoznatijih fruškogorskih, a i srpskih vinara, Sava Jojić je, poštujući tradiciju proizvodnje vina, uz Talijanski Rizling i Slankamenku, jedne od najčešće uzgajanih sorti grožđa u iriškom vinogorju - Portugizera, istovremeno i osnivač manifestacije „Mačkov Dan mladog Portugizera“ i pokretač svetskog trenda obeležavanja Dana mladog vina u Srbiji. Manifestacija posvećena mladom vinu Portugizeru - Svatovcu, ove godine održana je XIV put, četvrti na Vinskom trgu u Irigu, posle deset godina obeležavanja u centru Novog Sada vratila se u matično mesto rađanja grožđa i proizvodnje vina. I ne samo što je ovaj događaj posvećen vinu, poeziji, kulturi i ljubavi, na ovom prostoru utemeljio ono što je počelo u Francuskoj, a vremenom prihvaćeno širom sveta, već što je Portugizer - Svatovac sa Fruške stao rame uz rame sa francuskim Božoleom (Beaujolais nouveau) od sorte Game, i italijanskim Novello (od nekoliko sorti grožđa) i što je treći četvrtak novembra zaživeo i na našem tlu, i veliki broj vinarija na svoj način obeležava ovaj vinski praznik.
Karčika Urban - U „Mačkovim“ vinogradima Portugizer se uzgaja na 4,3ha. Već je prvi rod ukazivao na veliki potencijal ove sorte. Proizvedeno tehnologijom karbonske maceracije, postupkom kojim se za kratko vreme dobija lepo, sveže, voćno vino, lepih mirisa, od Portugizera „izvlači“ najbolja svojstva ove sorte i ukus. Moje mišljenje je da Portugizer može biti pandan mladim vini-
formiranja bobica u maju. Portugizeru odgovaraju dobro osunčani i provetreni tereni, bez padavina, južne ili jugozapadne ekspozicije. Za Mačkov Portugizer takođe su birane posebne pozicije za vinograd, redovno se vrši defilizacija u završnoj fazi zrenja kako bi grožđe dobijalo što više vazduha, i već tada obezbedila svežina i suptilne note vina koje će se kasnije osetiti u čaši. Zahvaljujući fruškogorskim vinarima predvođeni Savom Jojićem, špicnamena Mačak, koji su uspeli da od ove sorte grožđa izvuku ono najbolje i publici podare lagan slatki nektar, Portugizer je danas i u internacionalnim okvirima izborio status iznad prosečnog. Portugizer, gde ga i kada piti? Neko će reći uvek i u svakoj prilici. Neki ga vole kao aperitiv, neki uz tradicionalna predjela,
U Mačkovom vinogradu ma iz Francuske i Italije, a možda je čak i bolje od njih - kaže Karčika Urban, rukovodilac proizvodnje u Vinariji „Mačkov podrum“. Gospodin Urban podseća da je Portugizer vrlo zahtevna sorta, osetljiva na bolesti, pre svega na pepelnicu, a najveća bojazan od oboljevanja je prilikom
domaće kobasice i vojvođanski kulen, ali je najslasnije je jelo završiti čuvenom pitom od Portugizera gospođe Ljiljane Jojić u Mačkovoj „Senici“. Za Karčiku Urbana je to trenutak kada dođe iz vinograda u vinariju i popije jednu čašu Portugizera iz bureta kao krunu još jednog uspešnog dana odrađenog u vinogradu.
65
