Topsrbija br31 by M.D.

www.topsrbija.com PRIVREDA • DOGAĐAJI • LJUDI

Decembar 2021. • Besplatan primerak

NAJBOLJE IZ SRBIJE

I S SN 2 3 3 4 -6 0 2 7

TOPSRBIJA broj 31

Foto: Martin Candir

Resort Fruške Terme

Vodeći Termalni Spa Resort u Srbiji

Kompanija “Promont Group” je laganim ali sigurnim koracima u prošloj deceniji radila na izgradnji kako svojih ugostiteljskih objekata, tako i reputacije i brenda porodične ﬁrme od poverenja. Sa akcentom na kvalitet usluge i inovativno poslovanje podignut je Hotel „Premier Aqua“ 5* - sada prvi Adults Only hotel i značajna institucija zdravstvenog turizma u Srbiji, a tri godine kasije je nikao Etno Kompleks Vrdnička Kula višestruko nagradjivani mali turistički smeštaj. Na samom kraju 2019. godine otvoren je treći i ujedno najveći hotelsko – turistički kompleks, Resort Fruške Terme koji je iste godine proglašen za najbolju investiciju u oblasti turizma u Srbiji. Resort koji će učiniti da se zaljubite u prirodu koja ga okružuje i koji će Vam omogućiti da osećate kao da ste na moru tokom cele godine, jeste upravo resort „Fruške terme“, koji se nalazi na Fruškoj gori i udaljen je svega 45 min od Beograda i 30 min od Novog Sada. Zahvaljujući svom položaju i pogodnim klimatskim uslovima sa više od preko 200 sunčanih dana godišnje, Fruška gora poseduje i izuzetno bogatu ﬂoru i faunu. Pored ovoga, duž Fruške gore izgrađeno je kroz istoriju preko 30 manastira, od kojih je je 17 očuvano, koji i dan danas svedoče o bogatstvu arhitekture i umetnostii Srba iz XV-XVIII veka.

Fruške Terme - Prve terme u Srbiji Resort Fruške Terme, kao prve Terme u Srbiji i poseduje 200 luksuzno opremljenih soba i apartmana, sa impozantnim Wellness & Spa centrom površine preko 7500m² i 1500m² vodenih površina koje će učiniti da se osećate kao da ste na moru tokom cele godine. Od momenta kada kročite u hotel dopustite da Vas ponese hedonizam,a na Vama je samo da se prepustite čarima najvećeg Wellness & Spa centra u regionu. Imaćete priliku da se opuste u Vodenom svetu sa čak 8 različitih bazena sa termo-mineralnom vodom temperature od 29 do 32°C, odmarajući iz inﬁnity bazena sa neometanim pogledom na prelepe pejzaže Fruške gore. Kupanje u lekovitoj termalnoj vodi još od davnih vremena koristilo se za jačanje organizma i imuniteta. Nekada je ova pogodnost bila smatrana statusnim simbolom vladara i kraljica, dok ste danas i Vi u mogućnosti da bude "vladar svog blagostanja" i da kvalitetno ugodite Hotel OLIMP Zlatibor sebi i uspostavite ravnotežu između zdravlja, lepote i Miladina Pećinara 1 dobrog osećaja celog organizma. Specijalno za najml31315 Zlatibor jđe goste napravljeno je pravo malo vodeno carstvo +381 (0)31 842 555 kojeg čine dva bazena, pećina, +381 (0)31 848 054 tobogan, a tokom letnjih mesecifaks: i Aqua fun(0)31 zona na otvorenom. +381 841 953

SAVRŠEN ODMOR NA ZLATIBORU

hotelolimp@mts.rs http://www.hotelolimp.com

Promocija Srbije sa kućnog praga

Promoting Serbia from the Doorstep

Vrednosna podeljenost srpskog društva na The value division of Serbian society into rururalno i urbano, evropsko-kosmopolitsko i naral and urban, European-cosmopolitan and nacionalno orijentisano, stvorila je animozitet iztional-oriented, has created animosity between među pozitivnih tradicionalno-kolektivističkih i positive traditional-collectivist and modern-inmoderno-individualističkih shvatanja, ali samo dividualist views, but only conditionally, beuslovno, jer se sadržaj ustaljenih visokovredcause the content of established high-value novanih društvenih pojava i odnosa: porodica, social phenomena and relationships such as brak, religija nastoje zadržati u društveno prifamily, marriage and religion strive to be held hvatljivom okviru. within a socially acceptable framework. Mišljenja smo da su događaji, bilo da pripadaju We are of the opinion that events, whether grupi velikih internacionalnih ili lokalnih hapthey belong to a group of major international pening-a, spona između starog i novog i rešenje or local happenings, are a link between the old prevazilaženja generacijskih, ideoloških, socijaland the new and a solution to overcome gennih, ekonomskih i svih drugih razlika. erational, ideological, social, economic and all Elizabeta i Mihailo Berček Najveći događaj u našoj zemlji naredne 2022. other differences. godine je Novi Sad - Evropska prestonica kulture, prvi i jedini grad The major event in our country in 2022 is that Novi Sad - the van EU sa ovom prestižnom titulom. Ne slučajno. Ovaj grad još u European Capital of Culture, is the first and only city outside the XIX veku nazivan Srpskom Atinom, pre svega zbog delovanja Ma- EU with this prestigious title. It is not by chance. This city used to tice Srpske (osnovane u Pešti 1826, preseljene u Novi Sad 1864) i be called Serbian Athens in the 19th century, primarily because of okupljanju najviđenijih Srba toga vremena, njihovom intenzivnom the activities of Matica Srpska (founded in Pest in 1826, moved to delovanju u pravcu nacionalne homogenizacije i prosvećenosti srp- Novi Sad in 1864) and the fact that the most prominent Serbs of that skog društva u državi u nastajanju. time lived and worked here and they intensively worked on national Svečanom otvaranju Evropske prestonice kulture 13. januara u homogenization and enlightenment of Serbian society that was in 20.22. časa prethodiće avangardan doček 2022. godine, prvi put the process of emerging. viđen na ovim prostorima, a umetničko-programske i produkcijske The grand opening of the European Capital of Culture on Janceline: „Doček“, „Kaleidoskop kulture“ i mreža kulturnih stanica, uary 13 at 20:22 will be preceded by the avant-garde of the New proglašene za najbolji evropski trend brend u oblasti kulture, po- Year Eve of 2022, seen in this area for the first time, whereas the kazaće svoj vrhunac. Više od 400 umetnika iz Srbije i čitave Evro- artistic-program and production units: „Welcome“, „Kaleidoscope pe, staviće fokus na spoj umetnosti i nauke, čuvajući i promovišući of Culture“ and the network of cultural stations, declared the best nasleđe velikih imena srpske nauke i umetnosti, koja su dosegnula European trend brand in the field of culture, will show their peak. evropske i svetske okvire - Nikolu Teslu, Milevu Marić Ajnštajn, More than 400 artists from Serbia and entire Europe will focus on Milutina Milankovića, Dragišu Brašovana... the fusion of art and science, preserving and promoting the heritU Srbiji se godišnje održi preko dve hiljade manifestacija, a one age of great names in Serbian science and art, which have reached posebne, jedinstvene, sa definisanom tematikom i angažovanjem či- European and world frameworks - Nikola Tesla, Mileva Maric Eintave lokalne zajednice, postale su najoriginalniji turistički proizvod stein, Milutin Milankovic, Dragiša Brašovan... naše zemlje. Najviše prihoda donose strani turisti, naročito oni iz Over two thousand manifestations are held in Serbia every year, Zapadne Evrope, ali je nemerljiv njihov doživljaj na osnovu kojeg će and those special, unique ones, with a defined theme and the enpreporučiti posetu našoj zemlji prijateljima. gagement of the entire local community, have become the most Pokazujući i dokazujući vrednosti, one tradicionalne i one koje se original tourist product of this country. Most of the income comes tiču današnjice, redakcija časopisa TOP SRBIJA obeležava sledeće from foreign tourists, especially those ones from Western Europe, godine 10 godina od izdavanja prvog broja, srećna što materijala za whose experience here is immeasurable and on which they will nove priče i primera dobre prakse ima na pretek. recommend a visit to our country to their friends. Demonstrating and proving values, both traditional and today‘s, Mihailo Berček, glavni i odgovorni urednik revije the TOP SERBIA magazine is celebrating 10 years since its first TOPSRBIJA - NAJBOLJE IZ SRBIJE issue, happy that there is plenty of material for new stories and examples of good practice. Mihailo Berček, Editor - in - Chief TOPSRBIJA - BEST IN SERBIA

Revija TOPSRBIJA - Najbolje iz Srbije br. 31 Izdavač: Agencija za izdavanje novina Berček&Berček 21000 Novi Sad, Bulevar oslobođenja 141 Web: www.topsrbija.com E-mail: topsrbija@gmail.com Direktor i Glavni i odgovorni urednik: Mihailo Berček Mob.: +381 63 54 98 77 Urednik: Elizabeta Berček

Dizajn i tehničko uređenje: Zoltan Rešnjak Fotografije: Mihailo Berček, Martin Candir, i materijali oglašivača Štampa: Magyar Szó Lapkiadó KFT DOO. OJ Štamparija Forum Novi Sad 21000 Novi Sad, Vojvode Mišića 1 CIP-Katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice Srpske, Novi Sad

338/339 (497.11) TOPSRBIJA: Najbolje iz Srbije Glavni urednik Mihailo Berček -2021. Decembar. – Novi Sad Agencija za izdavanje novina Berček&Berček 2021. – Ilustr.; 30 cm Četiri puta godišnje ISSN 2334-6027 COBISS.SR – ID273937671

CRVENI/RED TAXI taxi u koji imate poverenje 021 52 51 50 021 44 55 77 060 6 52 51 50 069 44 55 777

CRVENI/RED TAXI udobno - sigurno - povoljno

SADRŽAJ Novi Sad evropska prestonica kulture 2022. Foto: Martin Candir .................................................. 1

Mesto gde plešu ždralovi - SRP Slano Kopovo Novi Bečej ......................................................... 32,33

Hotel Olimp, Zlatibor ............................................... 2

Pasionirani kolekcionar i čuvar srpske baštine .. 34,35

Promocija Srbije sa kućnog praga ............................ 3 Promoting Serbia from the Doorstep ....................... 3

Đura Jakšić Prometej srpske kulturne i političke misli XIX veka ................................. 36,37

Revija TOPSRBIJA - Impresum .............................. 3

Turističke vrednosti Knjaževca .............................. 38

Crveni taxi Novi Sad ................................................ 4

Stara planina - lepotica koja inspiriše . ................... 39

Revija TOPSRBIJA - Najbolje iz Srbije br. 31 Sadržaj ...................................................................... 5

Pirot - zanimljivo poseban . ............................... 40,41

Turistički cvet za najbolje u turizmu Srbije ............. 6

Imperativi razvoja vojvođanskog zadrugarstva ..... 43

Zimska fantazija u prestonici kulture 2022. ............. 7

Slogom do uspešnog porodičnog biznisa .......... 44,45

Novi Sad okom fotografa ...................................... 8,9

Vek Produktne berze u Novom Sadu ..................... 46

Osamnaest kompanija iz Vojvodine ponelo oznaku najboljih ......................................... 10

Manifestacije važne za opstanak sela ..................... 47

Poljoprivrednici nove generacije . .......................... 42

Vojvodina bliža turistima . ...................................... 11

Ko-kreacija: način za uključenje potrošača u razvoj prehrambenih proizvoda . ......................... 48

Serbia Fashion Week-u oznaka Najbolje iz Vojvodine ............................................................ 12

Aqua Doria - za uživaoce u dobrom ukusu ............ 49

Sa SFW od prvog dana ........................................... 13 Godina jubileja Arene Cineplex i Cineplex Promenade .............................................................. 14 EKO ART KAMP na Stražilovu . .......................... 15 Privreda ne sme da stane ................................... 16,17 Rezultati kreiraju budućnost PMF-a ................. 18,19 Učešće predstavnika Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu na svetskoj izložbi Ekspo 2020 Dubai .............. 20,21 Ruralni turizam u funkciji razvoja ruralnih područja Republike Srbije.................................. 22,23 Novogodišnji dani u Nišu .................................. 24,25 Kragujevac interesantan u svakom poogledu......26,27

Od teglice do preduzetnice ................................ 50,51 Istraživač i restaurator srpske srednjovekovne trpeze ....................................... 52,53 Približavanje dijaspore i matice ........................ 54,55 Tamburica uz mandolinu, balalajku, gitaru... ......... 56 O uzvišenosti narodne pesme i igre . ...................... 57 Naše bogatstvo - Festival Zlatnih ansambala Srbije . .............................................. 58,59 Vinarija Probus Vineyards novo blago Fruške gore .............................................. 60,61 Vino & Fino - vinsko putovanje dugo 10 godina ... 62 Vinumova PINOLE vinska priča se brzo širi ......... 63 Iriški dani mladog Mačkovog Portugizera ............. 64

Lilanje u Loznici - Moderno je tradicionalno.....28,29

O životu Portugizera . ............................................. 65

Provereno Brus - zanimljiva turistička destinacija .......................................................... 30,31

Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu . ..68

Fruške Terme, Vrdnik ........................................ 66,67

Turistički cvet za najbolje u turizmu Srbije

Mr Marija Labović

osle jednogodišnje pauze u „Madlenijanumu“, Turistička organizacija Srbije je upriličila svečanost povodom dodele nagrade „Turistički cvet“, najznačajnijeg priznanja u oblasti turizma za 2021. godinu. Nagrade je uručila mr Marija Labović, direktorica TOS-a, i uz konstatiaciju da novi uslovi zahtevaju nove načine delovanja i prilagođavanja, podsetila da turističku privredu pravi oporavak očekuje 2022. godine. Usvajanjem ,,Strategijskog marketing plana Republike Srbije do 2025. godine“ predviđena je prezentacija identiteta naše zemlje povezivanjem atrakcija i proizvoda i predstavljanjem Srbije kao nove evropske turističke destinacije na međunarodnom i nacionalnom nivou. - U odnosu na ranije godine kada smo organizovali sve sajamske nastupe u prethodnom periodu smo bili prisutni online. Organizovali smo studijske posete Srbiji za preko 50 stranih novinara i infuensera, 10 inostranih televizija, imali oko 3.5 hiljada objava u inostranim medijima. Intenzivirali smo kampanju namenjenu domaćem tržištu i bili prisutni na svim nacionalnim medijima. Obišli 20 destinacija u Srbiji na kojima smo u saradnji sa kolegama doveli 225 predstavnika medija i blogera, i do ovog trenutka imamo 35 hiljada medijskih objava u zemlji i

Zajednički snimak nagrađenih regionu. Prepoznali smo značaj dodatne edukacije i u prethodnih šest meseci organizovali smo radionice na čak 20 destinacija u Srbiji koje su obuhvatile blizu 1.000 učesnika, kolega iz čitave Srbije. U fokusu ovogodišnje kampanje su bili aktivan odmor, boravak u prirodi, kulturno-istorijsko nasleđe i gastronomija, i u tom pravcu ćemo i da nastavimo. A da je gastronomija neodvojiv deo svakog turističkog proizvoda dobili smo međunarodnu potvrdu od MICHELIN-ovih inspektora, koji su u cilju pružanja najboljih preporuka gastronomima širom sveta preporučili 14 beogradskih restorana, od kojih je jedan dobio oznaku „Bib Gourmand“ rekla je između ostalog mr Labović, uz najavu novog turističkog brenda Srbije koji će biti implementiran u toku 2022. godine. Bez međusobne saradnje, zajedničkih ciljeva i podrške nema ni planova, ni njihove realizacije, i ovom prilikom direktorica se zahvalila svim regionalnim i lokalnim turističkim organizacijama na otvorenoj komunikaciji, pomoći da se ubrza prevazilaženje ove situacije i postignu rezultati koji će prevazići dosadašnje.

Dobitnici priznanja Na svečanoj dodeli upriličenoj 16.12. u operi i teatru „Madlenianum“, Turistička organizacija Srbije je, nakon više od godinu dana pauze, dodelila po 36. put nagradu „Turistički cvet“ najboljima u turizmu Srbije za 2021. godinu.  Titulu najbolje turističke organizacije ponela je Turistička organizacija grada Čačka.  Najbolja turistička manifestacija je leskovačka Roštiljijada.  Za najbolju receptivnu agenciju proglašena je agencija Kontiki Travel, Beograd. Nagrada za najbolji hotel otišla je na  Kopaonik, hotelu Kraljev Čardak. Ugostiteljski objekat za smeštaj broj 1 2021.  je Sunčana reka, Banja Koviljača.  Najbolja organizaciju za doprinos unapređenju turizma je zlatiborska Gold Gondola.  Ovogodišnji najbolji pojedinac u turizmu je Ranko Milanović iz Nacionalnog parka Tara.  Specijalno priznanje dodeljeno je Poslovnom udruženju hotelsko ugostiteljske privrede HORES i Nacionalnoj asocijaciji turističkih agencija YUTA. Na konkurs je bilo prijavljeno više od 70 kandidata. Odluku o dobitnicima nagrade, doneo je stručni žiri, a priliku je imala i publika, koja je putem sajta www.turistickicvet.rs preko 20.000 puta glasala za najbolje.

Zimska fantazija u prestonici kulture 2022

Foto: Turistička organizacija Grada Novog Sada

imsko doba nam je stiglo, a sa njim i brojne zimske radosti, praznici, darivanja, veselja i druženja. Brojne manifestacije koje nas očekuju u prazničnom periodu, kao i na samom početku naredne godine, doprineće novosadskoj Zimskoj fantaziji, a ulaskom u Novu godinu, grad Novi Sad i zvanično će postati Evropska prestonica kulture. Tokom decembra i januara, a posebno između dva Božića, novosadski trgovi i ulice pretvoreni su u mini koncertne podijume, mesta univerzalnih poruka, ljubavi, sreće, darivanja, mesta otvorenog srca za sve ljude. Omiljeni zimski festival koji svojim raznovrsnim programima

upotpunjuje slavljeničku atmosferu - „Novosadski Zimzolend“ - do kraja decembra pretvara centar grada u pravu zimsku bajku, nudeći vam vožnju fijakerom, prazničnu muziku, legendarne vojvođanske specijalitete i mnoštvo zanimljivih proizvoda koje možete da darujete svojim najdražima. Paralelno sa ovim festivalom, na platou ispred TC Promenada, održavaće se zimski festival „Božićna čarolija“. Da bi Zimska fantazija bila potpuna, tu je i magična „Ledena šuma“! Tokom decembra i januara staze Dunavskog parka pretvaraju se u klizališta, dok sijalicama okićeno drveće pretvara ceo park u pravu

zimsku bajku. Pred sam doček Nove godine, već tradicionalno Novi Sad je domaćin Božićno- novogodišnjim koncertima, dok će „Noćni bazar“ i „BIG Novogodišnji market“, pred sam kraj decembra, pružiti večernju zabavu i uvertiru za novogodišnji provod. Najmlađi već tradicionalno iščekuju da tokom manifestacije „Raspustilište“ isprobaju svoje veštine na brojnim umetničkim i kreativnim radionicama. Za sve zaljubljenike u trail trčanje, hiking i nordijsko hodanje, kraj ove godine obeležiće se održavanjem druge po redu zimske trke pod nazivom „Winter Trail Race” na Fruškoj gori. O tačnim datumima i lokacijama ovih i drugih manifestacija, predlozima za produžene vikende, predlozima za obilazak vinarija, čardi, salaša, kao i šoping mestima, posetite sajt Turističke organizacije Grada Novog Sada https://novisad.travel. Novosadska zimska fantazija ne može se u potpunosti doživeti, ako barem jedan dan ne posvetite obilasku čuvenih čardi, salaša ili vinarija na Fruškoj gori. Topla i ušuškana atmosfera na ovim čarobnim mestima u okolini Novog Sada obogatiće vaš boravak. A kada zima uđe u svoj zenit, i kada ponoć najavi dolazak 2022. godine, Novi Sad ulazi u godinu tokom koje će nositi prestižnu titulu - Evropska prestonica kulture! U godinu titule, Novi Sad će ući programom „Doček“, pa će tako 31. decembra, biti izvedena predstava „Tesla izumetnik” Srpskog narodnog pozorišta. Doček 2022. godine obeležiće i festival svetla „Tesla - svetlosna galerija”, kao i brojni koncerti koji će biti održani u Podgrađu Petrovaradinske tvrđave. Upravo najsvečaniji dan u okviru „Dočeka“ biće 13. januar kada je zakazano svečano otvaranje koje će obeležiti multimedijalna predstava „Zeniteum :: 2022”. Multimedijalna predstava će kroz umetnost slaviti velika imena srpske nauke - Milevu Marić Ajnštajn i Milutina Milankovića. Svečano otvaranje obeležiće i velika nesvakidašnja izložba „Vreme i vaseljena”, kao i izložbe, koncerti i performansi na više desetina lokacija u gradu, koji će početi već 12. januara, a planirani su i za 13, 14. i 15. januar. Tokom čitave 2022. godine Novi Sad će se kao Evropska prestonica kulture predstaviti kroz više od 1500 kulturnih događaja, uz učešće oko 4000 lokalnih, nacionalnih i internacionalnih umetnika, a detaljan program možete pronaći na zvaničnom sajtu „Novi Sad - Evropska prestonica kulture”. Vidimo se u Novom Sadu!

Novi Sad okom fotografa

„N

ovosađani, kao i svi oni koji dolaze u naš grad, mogu još uvek bezbrižno da uživaju u životu koji se odvija na ulicama pitomog grada. Njegov autentični duh još uvek je prisutan na ulicama koje pored prolaznika ispunjavaju brojni svirači, zabavljači, sakupljači, sitni trgovci i prosjaci. Ulice kojima danas zaljubljeni žure na sastanak dok iz daljine dolaze kola uz uzbunjujući zvuk sirene bile su kulise na kojima su se smenjivali protagonisti viševekovne istorije“ stoji u propratnom tekstu kataloga za izložbu fotogrfija „Novosadske ulice“, autora Darjuša Samiia. Izložbu „Novosadske ulice“, po drugi put u adekvatnom prostoru galerije Muzeja Vojvodine, u organizaciji Foto asocijacije Vojvodine, i uz podršku Gradskog veća za kulturu grada Novog Sada otvorio je Dalibor Rožić, član Gradskog veća

Sa otvaranja izložbe Novosadske ulice za kulturu, simbolično 09. novembra, na Dan oslobođenja Novog Sada u Prvom svetskom ratu. Selektor izložbe, Jan Valo, jedan od najzapaženijih autora u Srbiji, za ovu priliku izabrao je 67 radova 30 fotografa, koji su na jedinstven, originalan način približili slike grada, često nedostupne neiskusnim pogledima običnih građana.

Darko Dozet, jedan od trenutno najvećih majstora fotografije u Srbiji, fotoreporter sa dvoipodecenijskim stažom, nije krio svoje zadovoljstvo izloženim radovima, među kojima su se našli i njegovi, a koji su predstavljeni publici. Osim novosadskih, među autorima (najmlađi Matija Candir sa svega 15 godina) izloženih radova našle su se i fotografije 10-tak članova Foto kluba CD13 iz Zrenjanina, kolega iz Požege, Beograda, Aleksinca, bezmalo cele Srbije, koji su napravili sjajne fotografije manje poznatog grada, što ponekad predstavlja prednost. - Onima koji prvi put dođu u Novi Sad glavna inspiracija je njegov centar. Autori - Novosađani, insistiraju na detaljima, inspirisani su haustorima, pogledima kroz neka okna, neke uglove koji nisu do sada viđeni. Kolega je napravio sjajne fotografije na Trgu slobode fotografisane iz kapije

Matija Candir (15) najmlađi učesnik izložbe Vojvođanske banke, koju retko ko ima priliku da vidi, a ako je tu i prolazio nije zastao i osetio igru senki i svetla, zapazio detalje - ukrase od kovanog gvožđa. Novi Sad je lep srednjoevropski grad i da bi se upoznao ne treba ići žurnim korakom, već ponekad zastati, zagledati se u njegove fasade, osetiti duh pasaža i svega onoga što Novi Sad nudi. Kada smo raspisali ovaj konkurs, insistirali smo na tome da to ne budu tipične razglednice Novog Sada, nego upravo segmenti koji nisu lako uočljivi, niti uobičajeni - istakao je Darko Dozet. Foto asocijacija Vojvodine, aktivna u svim gradskim zbivanjima, po drugi put je organizovala ovaj happening. Sa radom je počela 2013. godine kao otpor procesu odumiranja ovog zanata i uvere-

nju da svako može da fotografiše. Stajući na put ovakvim razmišljanjima, aktuelni fotografi su uključili svoje profesionalno umeće i lične talente, i uspeli da ukažu na ozbiljnost bavljenja ovim umetničkim zanatom, iza kojeg stoje srednje škole, akademije umetnosti, ozbiljna literatura, kulturna javnost. Najefektniji učinak u ovom pokretu i preokretu pojmanja značaja profesije, imale su brojne izložbe, publikacije, pre svega monografije, bez kojih se danas medijski prostor ne da zamisliti. - U Novom Sadu se fotografijom od Drugog svetskog rata do danas bavilo 70-tak profesionalnih fotografa, jedan mali broj koji je ostavio značajan, neizbrisiv trag. Problem ovako malog broja onih koji žive od fotografije je mala mogućnost da se izbore za svoj status, poziciju, ali se mi uporno trudimo da i ovakvim lepim događima skrenemo pažnju na naše stvaralaštvo - objašnjava naš sagovornik, podsećajući da je Novi Sad, zahvaljujući i njima, fotografima, autorima izuzetnih fotografija grada, izborio status Novog Sada - Evropske prestonice kulture. Tome je doprinela i tradicionalna izložba novosadskih i vojvođanskih fotoreportera „Objektivno“, u kojoj osim fotoreportera u klasičnom smislu, devetu godinu za redom, učestvuju i oni koji svoje radove objavljuju u medijima, apostrofirajući fragmente, afirmišući gradsku svakodnevnicu, beležeći sporadične događaje i fenomene. Za narednu, titularnu godinu, fotografi planiraju da svojim aktivnim učešćem daju svoj doprinos kulturnim zbivanjima, ne zanemarujući kalendarom utvrđene izložbe. Za njih će to biti veliki izazov i motiv za neka nova viđenja njihovog grada u novoj ulozi. - Nisam čovek koji živi za lajkove, ali mi je drago kada me pohvale. Ili, kada smo pre dve-tri godine na otvaranju izložbe u Muzeju Vojvodine oborili sve rekorede po broju posetilaca. Međutim, to i obavezuje na dalje stvaranje, pružanje određenog kvaliteta koji se od nas očekuje, na koji smo našu publiku navikli zaključio je Darko Dozet, priznajući da su najveći kritčari njihovog rada autori istih.

Dalibor Rožić

Fotografije pričaju novosadsku priču

ospodin Dalibor Rožić ispred Gradske uprave za kulturu Novog Sada ističe da se od donošenja Strategije kulturnog razvoja 2016. godine, trezveno razmišlja o razvoju kulture i pokreću određeni mehanizmi kako bi se izašlo u susret svim akterima na lokalnoj sceni, podrazumevajući kako samostalne tako i slobodne umetnike, organizacije iz oblasti kulture, ustanove kulture. Komparacije radi, podsetio je da je pre 2016. godine postojao samo jedan konkurs preko projektnog finansiranja za davanje podrške kulturnoj zajednici, a danas ih postoji sedam, kojima je obuhvaćen veći broj segmenata i obezbeđen prostor za podršku svih učesnika na kulturnoj sceni Novog Sada. - Da li su i koliko radnici u kulturi zadovoljni, to je više pitanje za njih, ali je neosporno da Gradska uprava za kulturu traži način kako da podrži sve ono što je kvalitetno na polju kulture u našem gradu - dodao je gospodin Rožić. Idući u susret 2022. godini član Gradskog veća je obavestio da je za 13. januar zakazano otvaranje najvećeg evropskog projekta u oblasti kulture. - Veliko je zadovljstvo svih nas koji smo učestvovali u tom procesu. Mi smo prvi grad sa tom titulom države koja nije članica EU. Imajući tu prestižnu titulu u svojim rukama spremni smo da realizujemo sve programe zacrtane našom Aplikacionom knjigom „Novi Sad 2021“ i nadam se da građani vide šta smo uradili na infrastrukturi u prethodnom periodu, koliko smo novih prostora otvorili upravo za potrebe realizacije kulturnih programa. I ovakve izložbe fotografija takođe su važan deo mozaika koji čini Novi Sad Evropskom prestonicom kulture - podvukao je Dalibor Rožić.

Osamnaest kompanija iz Vojvodine ponelo oznaku najboljih

a inicijativu Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam, i pomoć i podršku Pokrajinske vlade, motivisane željom da se ozvaniči kvalitet proizvoda iz Pokrajine, koji pored domaćih zadovoljavaju i najviše međunarodne standarde, posle pet godina ponovo je uspostavljena oznaka „Najbolje iz Vojvodine“. Ideja je bila da osim dosadašnje prakse, da oznaku vrhunskog kvaliteta dobijaju prehrambeni industrijski i zanatski proizvodi, novim konceptom mogućnost dobijanja znaka „Najbolje iz Vojvodine“ bude proširena je i na turističke usluge, programe i manifestacije. Igor Mirović, predsednik Pokrajinske vlade, na svečanosti dodele priznaja održanoj 21.12.2021. godine, uputio je čestitke ovogodišnjim dobitnicima priznanja i izrazio zadovoljstvo zbog ponovnog upostavljanja oznake kvaiteta, kao priznanja svima koji su u oblastima kojima se bave dostigli vrhunski kvalitet, ne samo po našim, već i evropskim standardima. - To nije bilo moguće bez vašeg truda, znanja, ulaganja, istrajnog rada, želje da iz dana u dan budete bolji i time doprinesete razvoju čitave naše zemlje. To je formula uspeha koja može da stvarnost pretvori u san, ideju u mogućnost da od samih početaka razvoja vaših proizvoda, zadržite kontinuitet i gradite brendove o kojima ćemo danas svedočiti kroz ovu nagradu. Duboko sam uveren da će za vas ovo priznanje biti novi motiv, da u delatnostima kojima se bavite dostignete još više standarde i na taj način date dodatni doprinos razvoju naše privrede. Takođe sam uveren da će vaš primer biti podsticaj i drugima da i sami pokušaju da dostignu visine koje ste vi dostigli, ali isto tako da ovo nije vaš maksimum i da su vaše ambicije još veće i značajnije - istakao je predsednik.

Zajednički snimak nagrađenih i organizatora Naglasio je da su oznake kvaliteta „Najbolje iz Vojvodine“ potvrda naše sposobnosti da se u oblasti privrede ravnopravno nosimo sa ostatkom sveta. Tom prilikom se osvrnuo i na rezultate postignute tokom prošle godine, kao i godinu pre nje, koja je ostavila posledice i u ekonomskom smislu. Kada je Vojvodina u pitanju, u prva tri kvartala ove godine industrijska prozvod-

nja porasla je za 5,4 posto, vrednost izvoza, uz rast od 27.1 posto premašila je 5.5 milijadi evra, a zaposlenost je povećana u odnosu na 2020. godinu za 2.7 posto. Sertifikate sa oznakom „Najbolje iz Vojvodine“ ove godine je dobilo više turističko-privrednih manifestacija, programa i usluga, čime je istaknut izuzetan rast koji je u ovoj godini ostvaren u oblasti turizma, što potvrđuje i podatak da je Vojvodinu u prva tri kvartala ove godine posetilo 55 posto više turista nego u istom periodu prošle godine. Događaju je prisustvovao i u dodeli nagrada učestvovao, dr Nenad Ivanišević, pokrajinski sekretar za privredu i turizam. Saglasnost korišćenja znaka „Najbolje iz Vojvodine“ ove godine ponelo je ukupno 18 kompanija na period od tri godine, osam u kategoriji - proizvodi, dve u kategoriji - usluge i osam u kategoriji - programa ili manifestacija.

Vojvodina bliža turistima

Nataša Pavlović

im Turističke organizacije Vojvodine (TOV) koju predvodi direktor Nataša Pavlović, od početka 2021. realizovao je brojne aktivnosti, kampanje i projekte, što je uticalo na povećanje turističkog prometa u Pokrajini. Turistička ponuda predstavljena je na sajmovima „Upoznaj Srbiju“ u Beogradu i Novom Sadu, na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, Međunarodnom sajmu turizma i seoskog turizma u Kragujevcu, Vinofest-u 2021. u Vršcu, Čvarak festu u Kaću, događaju „Biram Srbiju“ na Avali. U toku 2021. TOV je bila učesnik brojnih onlajn konferencija koje su obrađivale temu oporavka turizma, prevazilaženja problema nastalih kao posledica korona virusa i unapređenja turističke ponude. Turistički proizvodi i sadržaji Pokrajine su predstavljeni u časopisu i portalu Ruske Gazete, dok je Turistička organizacija Vojvodine bila učesnik Rusko-srpskog kulturnog foruma u Beogradu. Manifestacija Dani Vojvodine održana je na Sava Promenadi u Beogradu u junu, u avgustu u Sloveniji, u Ljubljani i Kopru. U oktobru su počeli Dani Vojvodine u Republici Srpskoj. Prvo predstavljanje Vojvodine kao turističke destinacije u Republici Srpskoj bilo je u Bijeljini, dok je naredni događaj održan u Banjaluci u novembru. Dani Vojvodine predstavljaju veoma značajnu manifestaciju, koja se nekoliko godina unazad održava kako u zemlji, tako i u inostranstvu i beleži veliko interesovanje medija i posetilaca. Značaj ove manifestacije se ogleda i u direktnom kontaktu sa potencijalnim posetiocima. U julu, u Kikindi, realizovan je događaj pod nazivom Turistički susreti. Događaj

Sa jedne od KZN u Info centru je okupio brojne turističke organizacije iz Pokrajine. Turistički susreti su organizovani od strane TO Kikinda uz podršku TO Vojvodine i Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam. U saradnji sa Pokrajinskom vladom Vojvodine je početkom godine realizovano ekskluzivno izdanje magazina „Balkan travel Vojvodina“, gde je Vojvodina predstavljena kao prestižna turistička destinacija u regionu sa svim vrhunskim turističkim proizvodima i brendovima.. Kampanja koja je privukla veliku pažnju u ovoj godini jeste kampanja pod nazivom Vojvođanski ručak. Gastronomija Vojvodine je značajna tema sa stanovišta tradicije i kulture naroda koji naseljavaju ovu regiju, takođe ona često predstavlja jedan od motiva za turističku posetu Vojvodini. Kako bi se objedinila gastronomska ponuda i povećala vidljivost autentičnih gastronomskih proizvoda na širem turističkom tržištu TOV je kreirala kampanju Vojvođanski ručak - neodoljivi ukus ravnice. U prethodnom periodu uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam i Privredne komore Vojvodine kreirano je ekskluzivno štampano izdanje kuvara Vojvođanski ručak, koje nas vodi putevima salaša, čardi, restorana koji u svojoj ponudi imaju tradicionalnu vojvođansku hranu. U navedenom izdanju kuvara nalaze se brojni autentični recepti tradicionalnih

vojvođanskih specijaliteta. U okviru kampanje, TO je pokrenula digitalnu kampanju na društvenim mrežama Fejsbuk stranici i instagram profilu www.vojvodina. travel. Pratioci kroz ovu kampanju imaju priliku da se upoznaju sa receptima autentičnih vojvođanskih specijaliteta i uživaju u video materijalima na kojima je predstavljena vojvođanska gastronomija, na jedan inspirativan i atraktivan način. Kao veoma značajan deo ove kampanje jeste kreiranje sajta www.vojvodjanskirucak. com koji zapravo predstavlja objedinjenu bazu ugostiteljskih objekata (salaša, čardi, restorana, vinarija) koji u svojoj ponudi imaju tradicionalna vojvođanska jela. U septembru je na društvenim mrežama pokrenuta kampanja pod nazivom Vojvođansko selo. Šta sve nude sela u Vojvodini, da li je selo samo poljoprivreda, koje je najveće, a koje najmanje selo, zašto Vojvodinu nazivaju dinamična i uzbudljiva ravnica, sve to i još mnogo zanimljivosti predstavljeni su putem ove kampanje, koja je zabeležila veliko interesovanje javnosti. Info centar TOV u periodu od januara do kraja novembra 2021. najviše su posećivali domaći turisti, a kada je reč o stranim turistima na prvom mestu se nalaze turisti iz Rusije, zatim slede posetioci iz Bosne i Hercegovine, Nemačke, Turske, Indije, Francuske, Mađarske.

Serbia Fashion Week-u oznaka Najbolje iz Vojvodine

večanost povodom potpisivanja Sporazuma o saradnji između Serbia Fashion Week-a (SFW) i Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam, povodom promocije oznake kvaliteta proizvoda i usluga „Najbolje iz Vojvodine“, upriličena 28. oktobar 2021. u novosadskom tržnom centru ,,Promenada“, predstavlja svojevrsnu krunu rada najveće manifestacije posvećene modnoj industriji u Srbiji, koja se dva puta godišnje održava upravo u ovom gradu. Već od naredne 2022. godine, u specifičnoj godini za grad koji postaje Evropska prestonica kulture, nosioci oznake kvaliteta proizvoda i usluga „Najbolje iz Vojvodine“ jednom godišnje će dobiti mogućnost da se predstave na festivalu Serbia Fashion Week (SFW), kao i u inostranstvu, zahvaljujući 34 međunarodna ugovora sa kojima je Nacionalna nedelja mode ostvarila saradnju u prethodnim godinama. Dr Nenad Ivanišević, pokrajinski sekretar za privredu i turizam je tim povodom izjavio da oznaka kvaliteta „Najbolje iz Vojvodine“ podrazumeva kvalitet proizvoda, usluga, ali i samu posećenost manifestacija, da se dodeljuje na tri godine, ali da postoji ideja da se najmanje jednom godišnje raspiše konkurs, a svake godine kontroliše ispunjenje propisanih uslova. - Ovaj projekat podrazumeva da se na dnevnom redu nađu oni koji su bolji. Ideja svih nas je da kažemo da je neko bolji od drugog, da ga podstaknemo da se takmiči i da istaknemo one koji su dostigli cilj istakao je pokrajinski sekretar. Značaj ovog sporazuma najplastičnije je objasnio rečima: - Ako znamo da je 2019-te 510 hiljada turista posetilo Vojvodinu, i ako od tog broja turista samo 1%

kupi neki proizvod, poseti neku destinaciju zato što nosi oznaku „Najbolje iz Vojvodine“, mislim da smo postigli veliki uspeh. Cela ideja jeste da pokažemo svu raznolikost i kvalitet kojim Vojvodina raspolaže. U svom obraćanju dr Ivanišević je takođe rekao da nije bilo dileme u prepoznavanju SFW-a kao nosioca ove prestižne oznake, te da je Sekretarijat počastvovan da može da bude deo najveće srpske manifestacije posvećene modi koja se održava u Novom Sadu.

Svetlana Horvat i dr Nenad Ivanišević

Sa revije Mladena Milivojevića Barona Naša eminentna modna dizajnerka Svetlana Horvat, predsednik Nacionalne komore za modu Srbije i festivala Serbia Fashion Week se ispred Nacionalne nedelje mode Srbije zahvalila Sekretarijatu za privredu i turizam i dr Nenadu Ivaniševiću u nameri da ojača potvrdu kvaliteta proizvoda i usluga. - Ljudi su prepoznali koje su to

manifestacije kojima se može podržati sve ono što jeste najbolje u Vojvodini, vodeće manifestacije koje pokrajina ima, od kojih je jedna SFW. Jako sam srećna zbog ovog potpisanog sporazuma, a mislim da će na isti način reagovati i svi drugi nosioci ove oznake zbog toga što je SFW potpisinik 34 međunarodna ugovora, i što je to festival sa najvećim brojem potpisanih ugovora u svetu, i sa ogromnim mogućnostima za promociju turizma, hrane, pružaoca usluga, kako u gradu, regionu, tako i u celom svetu - rekla je gospođa Svetlana Horvat.

Sa SFW od prvog dana

otpisivanju Sporazuma o saradnji između Serbia Fashion Week-a (SFW) i Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam, kojim je ova prestižna modna manifestacija ponela oznaku „Najbolje iz Vojvodine“, održana u Tržnom centru ,,Promenada“ u Novom Sadu, prisustvovala je i modna dizajnerka Marija Šabić, od prvog, nultog Fashion Week-a prisutna sa svojim kolekcijama na najvećoj Srpskoj nedelji mode. - Deo sam SFW organizacija koja je postala modni lider u ovom delu Evrope i ovo je priznanje celom SFW timu. Ponosna sam što od prvog dana njegov deo, i mislim da sam jedini modni kreator koji je istrajava i ne propušta da svoj rad predstavi na ovako jednom jedinstvenom događaju. Kada mi je Svetlana Horvat pre osam godina predložila saradnju sa SFW bez razmišljanja sam pristala. Uvek sam otvorena za sve njene ideje jer je jako poštujem, prvo kao kreatora, a drugo što je napravila zaista jedan neverovatan modni brend gde je i ona sama postala brend, ne samo za ovaj grad, Srbiju, već i region - izjavila je tom prilikom Marija Šabić, modni dizajner iz Subotice, oficijelni dizajner izbora Mis Evrope, izbora Mis Jugoslavije, Mis Srbije, „Balkan Beauty Awards“, proglašena za „Naj ženu XXI veka” i „Damu regiona” u oblasti mode, sa brojnim nagradama za najbolje kolekcije na nebrojenim revijama u zemlji i inostranstvu.

- Smatram da je u jako kratkom vremenu SFW narasla na jedan dobar, veliki, modni događaj i ne znam da je ijedna firma, sa tako zahtevnom organizacijom i brojem ljudi, uspela u tako kratkom periodu da „pokori“ sve one sa kojima sarađuje, praktično na svim kontinentima. Mislim da je ključ uspeha priča koja je počela iz čistog srca i sa malo sredstava, ali sa velikim znanjem, entuzijazmom i talentom od strane Svetlane Horvat i njenog kreatvnog tima. Počastvovana sam što je dr Nenad Ivanišević, koji je igrom slučaja Subotiča-

Marija Šabić

nin, u ime Sekretarijata za privredu, sklopio, za sve nas respektabilan Sporazum o saradnji sa SFW i Svetlanom Horvat, a posebno sam počastvovana jer sam ovde i što sam predložena za priznanje za „Najbolje iz Vojvodine“, za kvalitet, istrajnsot, trajanje u kvalitetu. Nije lak meteorski uspeh, ali je još teže istrajati u tome - zaključila je gospođa Šabić. Povodom Novi Sad 2022 i Evropske prestonice kulture gospođa Marija Šabić na to gleda kao na veliki izazov za svakog dizajnera - učesnika u tom događaju, i da je to prilika za dokazivanje kvaliteta svakog ponaosob, a ona sama će uložiti sav svoj napor da na svoj način odgovori tom velikom spektaklu.

Godina jubileja ARENE CINEPLEX I CINEPLEX PROMENADE

Sa jedne od premijera u Areni Cineplex

da se Novosađani u njoj osećaju kao deo porodice. U proteklih deset godina više od 60 puta pružen je crveni tepih za doček glumaca i autora filmova tokom svečanih premijera, organizovane su tematske večeri sa brojnim zanimljivim poklonima za publiku od prijatelja bioskopa, Arena je bila domaćin raznim festivalima kao što su FEST, Cinema city, Cinemania, Kids Fest, Slobodna zona itd. a otvorila je svoja vrata i za mnoge projekcije debitantskih ostvarenja mladih reditelja sa Akademije umetnosti, dokumentarnih filmova itd. Bioskop Cineplexx Promenada proslavio je svoj treći rođendan u novembru 2021. kao i uvek, sa svojom vernom publikom. Ovaj najsavremeniji bioskop u Vojvodini, poznat je, osim po najnovijoj tehnologiji i po brojnim atraktivnim događajima koje publika voli. Samo neki od događaja koji su oduševili Novosađane bili su nastup gudačkog kvarteta u holu bioskopa tokom premijere filma „Nije vreme za umiranje“, uzbudljivo Spajdermen veče uz visoku stenu za penjanje kada je svaki posetilac mogao bar na kratko da se oseća kao superheroj, otmeni događaj uz specijalnu dekoraciju povodom filma „gučijevi“ i mnogi drugi. Bioskop raspolaže sa osam sala kapaciteta od 1246 sedišta. Jedna od sala opremljena je superiornom MX4D tehnologijom, odobrenom od strane Holivudskih studija koji prikazuju blokbastere u 4D tehnologiji sa čak 14 različitih specijalnih efekata. Sve sale raspolažu RealD 3D sistemom, najnovijim laserskim projektorima, kao i vrhunskim procesorima zvuka. Svi ljubitelji bioskopa u prilici su da iskuse gledanje filmova u potpuno drugačijem položaju, ležeći u udobnim sofama, ekskluzivno u Cineplexx Promenadi. Zaljubljeni parovi imaju priliku da film sve vreme gledaju zagrljeni u specijalnim, ljubavnim sedištima, koja su zastupljena u svim salama, a poseban komfor pružaju specijalna VIP Premium sedišta sa dodatkom taburea za noge. Piše: Jelena Galetin - Žakić

odina za nama biće zapamćena po brojnim novinama, a najveći poklon filmskim sladokuscima bili su događaji pod okriljem „Jubilarne godine Arene Cineplex“, bioskopa koji je u protekloj godini proslavio 10 godina postojanja. Pored novosti kao što su stand up komedije i događaji kakve do sada nismo imali prilike da doživimo u bioskopskim salama, u Areni su bile organizovane i tematske večeri koje publika već deset godina voli, a to su svečane premijere domaćih filmova, Ladies night, Arena Man, Arena Fan, kokteli u kafeu bioskopa i dr. Nakon pet godina bez bioskopa, čuvena novosadska Arena rekonstruisana je, adaptirana i otvorena kao prvi multipleks u Novom Sadu 29. decembra 2010. godine. Arena Cineplex nastavila je da čuva tradiciju i opravdala očekivanja publike, uz najsavremeniju tehnologiju, prkoseći nametnutim formama i konceptima modernih bioskopa. Arena je ostala centralni gradski bioskop izlazeći u susret svojoj publici, čineći U ambijentu Cineplex Promenade

EKO ART KAMP na Stražilovu S

tražilovo (321 m n.v.), nedaleko od riznice srpske kulture, Sremskih Karlovaca, varošice u čijoj je Gimnaziji učio veliki srpski pesnik Branko Radičević, koju je opevao u svojim pesmama i odabrao za večni počinak, danas je jedno od najfrekventnijih turističkih izletišta Fruške gore. Prepoznavši veliki potencijal ovog mesta Dejan Čavić, direktor Produkcijske kuće „ScoMediaSco“ doo, autor širom regiona poznatog projekta „Kuhinjica“ baziranog na promociji gastro specijaliteta, pre nekoliko godina je uređenjem Eko kampa podigao atraktivnost ovog mesta, a svoje ideje nedavno zaokružio projektom gastro-rekreativnog centra, u neposrednoj blizini kampa, na samom ulasku u Nacioalni park „Fruška gora“. Prostor namenjen multimedijalnim dešavanjima otvorila je EKO ART KAMP slikarska kolonija, koja je tokom novembra 2021. godine okupila više od 10 umetnika pružajući im vrhunske uslove i atmosferu, inspirišući ih jesenjim pejsažom i koloritom Stražilova. U ulozi organizatora, gospodin Čavić se sa svojim prijateljom, poznatim umetnikom iz Novog Sada, Radulom Boškovićem, kao umetničkim direktorom, upustio u ovu predivnu avanturu. - Imao sam slobodu da kao umetnički organizator, vođen respektom prema svojim kolegama, uputim poziv slikarima iz bezmalo svih krajeva Srbije, koji će odgovoriti na izazov kao umetnici i kao ljudi. Učesnici slikarske kolonije na Stražilovu bili su: Danilo Vuksanović, Milan Pivnički i Radule Bošković kao selektor i učesnik, iz Novog Sada, Tatjana Blagojević, Olivera Protić i i Slavoljub Slava Radivojević iz Beograda, Dragan Bartula iz Loznice, Zorica Đorđević iz Paraćina, Dejan Deki Milivojević iz Jagodine, Jovica Panić iz Rume i Aleksandar Dević iz Niške Banje. Slikarka Jovana Popović iz Sremskih Karlovaca, Borivoj Popržan, Zoran Tairović i Snežana Mandić iz Novog Sada, bili su u svojstvu pridruženih umetnika, tzv. gosti-domaćini, koji su bili snažna podrška

Prva pa sjajna - likovna kolonija u EKO ART KAMPU ostalim učesnicima, a bez obaveze stalnog borakvaka na koloniji. Zadatak umetnika bio je da naprave po jednu sliku dimenzije 80x65. Potpuno autorski i personalno različiti, ali kompatibilni, od prvog dana, umetnici koji uglavnom nisu ranije sarađivali, zahvaljujući uslovima i ambijentu moderno dizajniranog objekta, sa prelepim pogledom na prirodu, adrenalin parkom, ali i obližnjih Sremskih Karlovaca, učinili su boravak inspirativnijim i uzbud-

- U toku boravka organizovali smo posetu Galeriji Matice Srpske u Novom Sadu, gde nam je domaćin bio kolega Danilo Vuksanović. Slikarska kolonija je imala veliku podršku Turističke organizacije Vojvodine (TOV), Sremskih Karlovaca (TOSK), kao i Opštine Sremski Karlovci. U Bermet Vili, smeštenoj u centru Karlovaca, ugostio nas je Aleksandar Saša Stojkečić, predsednik opštine Sremski Karlovci. Za kulturološki obilazak

ljivijim. Smeštaj je bilo organizovan u Vili „Prezident“ u kojoj je vladala domaćinska atmosfera. Prijatno druženje uz rad, razmenu iskustava, pesmu i šalu je urodilo plodom, izvanrednom kolekcijom slika istakao je umetnik, ne zaboravljajući da pomene vrsnog kuvara Aleksu i dve dame, Danijelu i Katarinu koje su svo vreme bile domaćinska podrška umetnicima, trudeći se da im učine boravak i rad ugodnijim. Gospodin Bošković, zadovoljan prvim EKO ART KAMP-om na Stražilovu prokomentarisao je:

Sremskih Karlovaca: od Kapele mira, Patrijaršijskog podruma, Saborne crkve Sv. Nikole, do Spomen biblioteke najstarije srpske gimnazije, imali smo obezbeđenog profesionalnog vodiča. Prostor koji će oplemeniti slike, namenjen je i drugim kulturnim i društvenim sadržajima. U planu je da se likovna kolonija EKO ART KAMP ubuduće održava dva puta godišnje, jednom u prolećnom terminu, poslednjeg vikenda u maju, drugi put u jesenjem, drugog vikenda u novembru.

Privreda ne

Obraćanje Boška Vučurevića na Danu voćara

napređenjem ekonomske saradnje sa inostranstvom, pruženjem informativno-analitičke podrške, podsticanjem izvoza, uključivanjem domaćih kompanija u međunarodne trgovinske tokove, kao i učešćem u kreiranju Zakona i propisa značajnih za privredu, Privredna komora Vojvodine (PKV) je u prethodne dve zahtevne godine, opravdala svoju ulogu zastupnika interesa svojih članova i podsticanja privrednih aktivnosti. U cilju pružanja mogućnosti privrednim subjektima da bolje, efikasnije i potpunije ostvaruju svoje interese i prava PKV je u prethodnom periodu nastavila povezivanje sa naučnim i obrazovnim institucijama, motivišući primenu novih tehnologija i znanja u savremenom poslovanju i proizvodnji. Tome je, po rečima Boška Vučurevića, predsednika PKV, doprinelo, pre svega, umrežavanje poslovnih, kvalitenih i razvoju sklonih institucija i pojedinaca.

Zadovoljstvo ostvarenim

- Postigli smo rezultate sa kojima u potpunosti možemo da budemo zadovoljni, s obzirom na uslove u kojima smo radili, planirali od meseca do meseca, u skladu sa situacijom u zemljama EU reflektovanom na privredu, gde su naši tradicionalno najveći partneri i stalno u vezi sa našim privrednicima za koje smo bili pouzdan izvor informacija. O tome govore i podaci Republičkog zavoda za statistiku da je za 10 meseci ove godine zabeležen rast u svim segmentima privrede, a da će BDP u trećem kvartalu biti +7,7, do kraja godine 7,4%. To je znak oporavka privrede i da su obimne mere monetarne i fiskalne politike Vlade dale pozitivne rezultate. Veliki udeo imale su i strane direktne investicije kroz otvaranje fabrika, novih radnih mesta, uvoza savremenih tehnologija, poreze, doprinose, devizni priliv i dr. Ove godine Continental je otvorio svoju prvu fabriku u kojoj je počela proizvodnja naprednih

i složenih elektronskih proizvoda za auto-industriju. Završena je i prva faza radova na izgradnji nove, prve „high tech“ fabrike u Novom Sadu. Na svečanosti povodom otvaranja istaknuto je da je u Istraživačko razvojnom centru već zaposleno 700 specijalista, a da će izgradnja nove doneti pozitivne promene strukture srpske ekonomije u pravcu isporuke inovativnih tehnologija za ceo svet, rasta nivoa izvoza, stvaranja mreže lokalnih dobavljača i podizanja motivacije stručnih ljudi u Srbiji da grade budućnost u svojoj zemlji - istakao je gospodin Vučurević. Najveći doprinos u tim procesima pripada Fakultetu tehničkih nauka (FTN) Univerzitet u Novom Sadu, prilagođavanjem postojećih i uvođenjem novih smerova u skladu sa zahtevima tržišta i najboljom međunarodnom praksom. Međutim, znajući za kvalitet Prirodno-matematičkog fakulteta (PMF), PKV je napravila link između ove visokoobrazovne institucije

sme da stane i Continentala, a kruna svega je potpisivanje Sporazuma o njihovoj saradnji. U daljem nastojanju PKV planira formiranje pula kvalitetnih obrazovnih ustanova, državnih i privatnih, odakle će, za potrebe privrede, biti regrutovani mladi stručni ljudi, kojima će biti omogućeno da profesionalnu karijeru grade u Srbiji.

Organizovano preko 200 događaja

PKV je u svojstvu organizatora i suorganizatora, tokom 2021. učestvovala u preko 200 online/hibridnih događaja, konferencija, tematskih skupova, poslovnih foruma, sajmova. Kroz Komoru je „prošlo“ preko 1.000 privrednika. - Od tri Udruženja u okviru PKV, poljoprivrede, usluga i industrije, apostrofirao bih prva dva, koja su podigla kvalitet našeg poslovanja. Udruženje poljoprivrede je pomno pratilo agrarne rokove, počelo sa finansiranjem, a u Grupaciji proizvođača grožđa i vina, raznim merama i podsticaji-

Kada je reč o industrijskoj proizvodnji, zaključno sa oktobrom, zabeležen je rast od oko 4.5%, spoljnotrgovinsko poslovanje veće je za 27/8% u odnosu na prošlu godinu i 22/3% u odnosu na 2019.. Razlog tome su strane direktne investicije, rast domaće proizvodnje, vraćanje spoljnotrgovinskih kretanja na logistički najbliža tržišta, što je omogućilo prodor naših roba u okruženju. Uvoz je takođe zabeležio rast. Parametri koji pokazuje dobar pravac razvoja su trenutna pokrivenost uvoza-izvoza od oko 90%, do pre dva meseci je taj odnos bio 98,5, i rast od 15 % u prometu na malo. Očekivanja za narednu godinu su optimistična. ma, pomoglo nabavku mehanizacije. Kada je reč o proizvođačima sireva, po kvalitetu paritetnim sirevima u EU, predstavnici Vlade su izašli sa preporukama ulaska u trgovinske lance i izvoza. Centar događanja u ovoj godini vezano za poljoprivredu su bili Dani voćara na Novosadskom sajmu. Konferenciji koju je organizovala PKV prisustvovali su svi relevantni pred-

Sa KZN sa egipatskim privrednicima u PKV stavnici iz ove branše, u kojoj je ostvaren veliki napredak, posebno u proizvodnji jabuka čija je proizvodnja intezivirana i ostvaren izvoz od oko 50 miliona evra. Što se tiče Udruženja usluga, ono je dalo veliki doprinos Komore u smislu kvalitetnog informisanja i tumačenjima novina, poput: elektronske trgovine, elektronskog fakturisanja i sl. Održali smo sijaset skupova vezanih za turizam. S obzirom na potpuni krah turizma u 2020., ove godine zabeležen je rast od oko 54%, te ohrabreni oporavkom ove privredne grane, sa Turističkom organizacijom Vojvodine, Pokrajinskom vladom i Privrednom komorom Srbije, pokrenuli smo akciju promovisanja turizma i vraćanje turista u naše banje, planinske centre... Rezultat, kojem je doprinela i ova akcija, je promet od milijardu i dvesta miliona, što je na očekivanom nivou - saopštio je predsednik.

PKV prati interese privrednika

Sve ovo bilo je moguće ostvariti zahvaljujući blagovremenim uvođenjem prediktivnih aktivnosti: digitalizacije, transformacije i prilagođavanja koje su prethodile održavanju, najvećeg u državi - Regionalnog poslovnog foruma, u tzv. hibridnom formatu, učešće preko 250 kompanija iz 28 država, potom i B2B online sastanaka privrednika. PKV je ove godine ostvarila nove i održala ranije uspostavljene kon-

takte. Delegacija Pokrajinske vlade, PKV i 14 kompanija iz Srbije, je u avgustu ove godine boravila u radnoj poseti Nižnjem Novgorodu u Ruskoj Federaciji, sa kojom je spoljnotrgovinska razmena u 2020. godini iznosila je 994, dok je u prvoj polovini tekuće godine bila vredna 417,6 miliona evra. - Naš krucijalni zadatak je da pratimo interes privrednika, njihove potrebe i zadovoljavamo njihove interese, da ih povežemo sa Vladom, naučnim institutima, da ih odvedemo na nova tržišta i povežemo sa „pravim igračima“ uz garanciju njihove pouzdanosti. Moja intencija za narednu godinu je uključivanje naših privrednika u International Finance Corporation: IFC, kako bi se informisali o mogućnostima saradnje, a druga važna stvar je, shodno planu da zemlje Zapadnog Balkana u narednih pet godina budu finansirane sa 30 milijardi evra, što se pre svega odnosi se na mala i srednja preduzeća, da informišemo naše članice o tim mogućnostima. Tu već vidim nekoliko firmi sa delatnostima za koje EU ima potražnju, ali uz zahtev da svaki izvoznik u EU mora da ima 5-10% proizvodnje sopstvene električne energije iz obnovljivih izvora. Sekretar iz Udruženja industrije PKV već je pokrenuo kampanju kako i na koji način pružiti pomoć u smislu projektovanja, uslova finansiranja i drugog - objašnjava gospodin Vučurević.

Rezultati kreiraju

Prof. dr Milica Pavkov Hrvojević zadovoljna učinkom svojih saradnika i studenata

a velikim ponosom se prof. dr Milica Pavkov Hrvojević, dekan Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu osvrnula na rezultate postignute tokom neobične, ali izuzetno uspešne 2021. godine, u svim segmentima naučnog i obrazovnog rada. Nikad veći broj projekata Od aktuelnih 57 međunarodnih i nacionalnih projekata na kojima trenutno učestvuje PMF, posebno se ističe osam HORIZON 2020 projekata finansiranih od strane EU, iz reda najprestižnijih kako po obimu, tako i broju učesnika i finansijskim sredstvima. PMF učestvuje na preko 15 trilatelara i multilaterala, od čega su tri u oblasti podunavskog regiona; u velikom broju COST akcija; na projektima tzv. Do-

kaz koncepta, gde je PMF pokazao da naša nauka ima i te kakav potencijal, kada su inovacije u pitanju. Najveći broj nacionalnih projekata dobijeni su učešćem na konkursima Fonda za nauku Republike Srbije. Njegovim formiranjem od strane Vlade Srbije, pre dve godine, unapređena je naučno-istraživačka delatnost i regulisano finansiranje naučno-istraživačkih projekata, a PMF u okviru Programa Ideje, dobio je 10 projekata, od čega sedam sa pozicijom lidera. - Recenzenti su nagradili najbolje ideje koje imaju kapacitet da budu realizovane, čime smo opravdali očekivanja dobijena prvim pozivom PROMIS, namenjenom izvrsnim projektima mladih istraživača u ranoj fazi karijere. Imamo veliki broj projekata izvodljivosti - Dokaz koncepta, iz oblasti inovacija i čak šest projekata PMF su

odobrena od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a odnose se na oblast razvoja visokog obrazovanja, pre svega digitalizaciju studijskih programa, primenu rečunarskih nauka i podizanju digitalnih kompetencija nastavnika. Nikada veći broj projekata PMF nije dobio u ovom pozivu. Prošle godine učešćem u Programu za razvoj projekata iz oblasti veštačke inteligencije dobili smo nagradu resornog ministarstva za master program veštačke inteligencije, a ove godine smo ga uspešno akreditovali na srpskom i engleskom jeziku za 25 studenata i time pokazali da imamo i naučnu i nastavnu bazu za razvoj jedne aktuelne oblasti i postali deo nacionalnog Istraživačko-razvojnog instituta za veštačku inteligenciju u Novom Sadu. Novi program su i doktorske studije bioloških nauka - Molekularna biologija, u kojoj

budućnost PMF-a

Studentska praksa na terenu

akreditujemo najviši stepen obrazovanja, čime se trudimo da pratimo razvoj nauke u svetu - kaže dr Hrvojević. Najznačajnija sredstva za investicione projekte došla su od Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost: za adaptaciju Herbarijuma (BUNS) na Departmanu za biologiju i ekologiju, na kojem je sakupljeno i deponovano oko 180.000 eksikata, organizovanih u 13 kolekcija, po čemu je jedinstven u regionu, a sada i po prostoru i modernoj opremi. Najznačajnije za budućnost ovog fakulteta su sredstva za projekat novog objekta, kao i obećanje sredstava za njegovu izgradnju. Budući prostor namenjen je Departmanu za geografiju, turizam i hotelijestvo, koji je prerastao kapacitete dosadašnjeg. Priznanja stižu Posebno poglavlje vezano je za vredne nagrade, a dekanica izdvaja najprestižnije. Na listi najuticajnijih istraživača u svetu, koju svake godine objavljuje američki Univerzitet Stanford, od 13 naučnika sa Univerziteta u

Novom Sadu, petoro je sa PMF-a: prof. dr Neda Mimica Dukić sa Departmana za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine, akademik Stevan Pilipović i dr Dušan Jakovetić sa Departmana za matematiku i informatiku, akademik Slobodan Marković sa Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo i dr Ante Vujić sa Departmana za biologiju i ekologiju. Veliki broj nagrada sakupio je ženski tim „HerbElixa“, sa Departmana za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine koji se posebno istakao razvojem nove biljne formulacije za borbu protiv Helicobacter pylori infekcije. Posebno mesto pripada nagrađenim studentima. Tim „Panonska posada“, sa Departmana za matematiku i informatiku, smer - Računarske nauke, sa inovacijom „Lara“- sistemom za automatsku detekciju nezgoda i spašavanje mornara, osvojio je prvo mesto na nacionalnom takmičenju za najbolju tehnološku inovaciju u kategoriji studentskih inovacija. Veliki broj studenata sa Programa zaštite životne sredine osvojio je nagradu za najbolje izlaganje na online međunarodnim konferencijama.

Najbolji student Univerziteta u Novom Sadu ove godine je Trivko Kukolj, sa Departmana za fiziku, a student generacije u oblasti prirodno-matematičkih nauka je Nikola Goleš, sa istog Departmana. U decembru ove godine je u redovnog člana SANU promovisan prof. dr Velimir Popsavin sa Departmana za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine , a prof. dr Igor Dolinka je postao najmlađi dopisni član SANU. Na Dan Univerziteta u Novom Sadu, kojim je obeležena 61. godišnjica od njegovog osnivanja, u profesora emeritusa promovisan je akademik Stevan Pilipović. - U septembru smo uspeli da organizujemo Peti srpski kongres geografa - Inovativni pristup i perspektive primenjene geografije, kao i online godišnju studentsku razmenu sa partnerima ,,Prince of Songkla University,, Hat Yai, Thailand, iz oblasti biohemijskih nauka. Imamo razloga da budemo jako zadovoljni i iskreno, neka nam sledeća obrazovna inaučno-istraživačka godina bude ista ovakva i bićemo zadovoljni i presrećni - zaključila je prof. dr Milica Pavkov Hrvojević.

Učešće predstavnika Univer u Novom Sadu na svetskoj

Prof. dr Marko Carić i doc. dr Marijana Mladenov

ektor Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu, prof. dr Marko Carić, i rukovodilac Kancelarije za međunarodnu saradnju Univerziteta i prodekan za međunarodnu saradnju na Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe u Novom Sadu, doc. dr Marijana Mladenov, učestvovali su na 4. tematskoj nedelji „Znanje i učenje“ u okviru svetske izložbe „Ekspo 2020 Dubai“. Tom prilikom predstavnici Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu upoznali su svetsku javnost sa obrazovnim i naučno-istraživačkim procesom koji se odvija na Univerzitetu i ostvarili kontakte sa potencijalnim partnerima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i predstavnicima ostalih zemalja učesnica Svetske izložbe. U cilju uspostavljanja bilateralne saradnje, kao i zajedničkog učešća na međunarodnim projektima, prof. dr Marko Carić i doc. dr Marijana Mladenov održali su sastanke sa predstavnicima sledećih institucija: Univerzitet Malte, Akademija Domen (Malta), Akademija Advenjo (Malta),

ziteta Privredna akademija izložbi Ekspo 2020 Dubai

ASOMI Koledž (Malta), Univerzitet EIA (Kolumbija), Univerzitet San Tomas u Bogoti (Kolumbija), Tehnološki Univerzitet Mara (Malezija), Univerzitet u Malaji (Male zija), Univerzitet Santijago de Kompostela (Španija), Univerzitet u Vigu (Španija), Poslovna akademija Rijeka (Hrvatska), Američki univerzitet u Dubaiju, Kurtin univerzitet u Dubaiju. Tokom održanih sastanaka predstavljeni su novi instrumenti u kontekstu povećanja dostupnosti obrazovanja, razmenjena iskustva o izazovima koje je pred sektor visokog obrazovanja nametnula pandemija i predstavljene su inovacije u oblasti naučno-istraživačkog rada, pri čemu su posebno sagledane mogućnosti u okviru programa Erazmus +. Kao jednu od najvećih prednosti prisutnosti predstavnika Univerziteta na događaju „Ekspo 2020 Dubai“, prof. dr Marko Carić i doc. dr Marijana Mladenov istakli su uspostavljanje direktnog kontakta sa velikim brojem institucija u sferi visokog obrazovanja iz celog sveta.

Ruralni turizam u funkciji Republike

prelomnoj fazi razvoja turizma, u trenutku kada personalizacija, posebna interesovanja i specifični, nedovoljno eksploatisani turistički proizvodi dobijaju trku sa masovnim turizmom na poznatim destinacijama, pojavljuje se mogućnost za razvoj unikatne turističke ponude. Ruralni turizam nije novina i u velikom broju zemalja beleži konstantnu stopu rasta turističke tražnje čineći jednu od važnih komponenti razvoja turizma i ruralnih područja u celini. U Republici Srbiji on se još uvek ne odvija adekvatno mogućnostima kojima raspolaže. Stručnjaci smatraju, a praksa potvrđuje, da je u Srbiji afiramacija ruralnog područja realna razvojna šansa turističke privrede. Ruralni turizam može da zaustavi propadanje sela Sagledavajući materijalnu bazu i turistički promet kao i limitirajuće faktore koji sprečavaju dinamičniji razvoj ove privredne delatnosti, prof. dr Drago Cvijanović, dekan Fakulteta za hotelijerstvo i turizam u Vrnjačkoj Banji, na temu ruralnog turizma u funkciji razvoja ruralnih područja ima velika očekivanja, ali i ideje za napredak istih. Po njegovim rečima primarna poljoprivredna proizvodnja nije nigde u svetu uspela da zadrži stanovništvo na selu, jer je niskoakumulativna, a obrt kapitala spor. Posebno kada je reč o plasiranju poljoprivrednih proizvoda u sirovom stanju, osim ako se radi o ekstra kvalitetu, umesto prerađenih na tradicionalan način. Podržava zaštitu, oznaku geografskog porekla proizvoda, kojom se garantuje kvalitet, a cena proizvoda povećava. - Naša sela su devastirana, a primarna poljoprivredna proizvodnja ne može samostalno da zaustavi propadanje sela. Ali, turizam to može. Problem je samo što nismo povezani. Imamo idealne uslove za uzgoj pojedinih kultura, ali se sastajemo samo u vreme svadbi i sahrana. Čak ni u vojsku više ne ispraćamo. U Srbiji ima 680.000 poljoprivrednih gazdinstava i svi oni mogu da proizvode vrhunske prehrambene proizvode, odnosno jedinstveni turistički prizvod. U svakom selu prirodne lepote, domaća hrana, kulturno-istorijsko nasleđe,

Prof. dr Drago Cvijanović sa koleginicom Jelenom P. Petrović i studentima na Sajmu turizma u Kragujevcu uz gostoprimstvo, mogu da privuku goste domaće i strane, pružajući im jedinstven doživljaj. U takvim domaćinstvima podrazumeva se da svi rade. U svakom selu postoji ogroman višak poljoprivrednih površina i objekata. U selu ima znanja, imamo odličnih srednjih poljoprivrednih škola i fakulteta, dovoljno onih koji bi želeli da učestvuju u poslovima i borave u prirodi i koji bi se mogli staviti u funkciju turizma i biti lokomotiva razvoja poljoprivrede i svih pratećih aktivnosti. Kako to postići? Da svako radi svoj posao, od državnih institucija do domaćina; adekvatnim merama stimulisanja agropolitike, obnavljanjem svih poljoprivrednih i stambenih objekata, osposobljavanjem stanovništva za bavljenje ruralnim turizmom, uprostiti pravilnike, stimulisanjem regionalizacije, organizacije, specijalizacije poljoprivredne proizvodnje (udruženje, zadruge), aktiviranjem svih raspoloživih potencijala, a sve to podrazumeva uključenost svih članova domaćinstva uz optimalno korišćenje prirodnih resursa. Sve to dovodi do najboljeg „nevidljivog“ izvoza. Manifestacije i promocija najboljeg jedna je od najafirmativnijih promocija sela - rekao je između

ostalog dr Cvijanović, uz zaključak da „bez jedinstvene poljoprivredne ponude nema ruralnog tuirizma“. Decenija Fakulteta za hotelijerstvo i turizam u Vrnjačkoj Banji Dekan je tom prilikom podsetio na desetogodišnjicu od osnivanja prvog državnog Fakulteta za hotelijerstvo i turizam, osnovanog 2011. godine sa vizijom obrazovanja visoko profesionalnih i kompetentnih menadžera iz oblasti hotelijerstva i turizma, Fakulteta koji će biti pokretačka snaga sektora obrazovanja u hotelijerstu i turizmu. Desilo se to, ne slučajno, u Vrnjačkoj Banji „kraljici srpskog banjskog turizma“ duge tradicije, gde se nametnula potreba za institucijom, koja po uzoru na vodeće svetske fakultete obuhvata akreditovane studijske programe. U okviru Fakulteta za hotelijerstvo i turizam danas postoje: osnovne akademske studije iz oblasti Hotelijerstvo i turizam 2021, Zdravstveni turizam i Gastronomski menadžment u trajanju od četiri godine; master akademske studije Menadžment u turizmu 2021, Menadžment u hotelijerstvu 2021 i Zdravstveni turizam u trajanju od godinu

razvoja ruralnih područja Srbije dana, te doktorske studije: Menadžment u hotelijestvu i turizmu, u trajanju tri godine. Ovom treba dodati i akreditaciju naučno-istraživačke delatnosti. U pipremi su master programi: IT u turizmu i Gastronomski menadžment. - Još uvek smo na početku, ali Fakultet čini sve da turistički menadžment iz korena promeni odnos prema ruralnom turizmu. Mi smo nukleus u obrazovanju po pitanju ruralnog turizma. Imamo predmet ruralni turizam. Svi upisani na master studije, koji imaju mogućnost, biraju ruralni turizam, jer inteligentni, puni energije mladi ljudi tu vide svoju šansu. Pogodovala nam je 2019a covid godina, kada je domaći gost birao domaće destinacije. Planiramo formiranje Centra za permanentno obrazovanje, gde ćemo svim akterima u turističkoj privredi, posebno onim vezanim za ruralni turizam, nastojati da pomognemo, npr. u učenju stranih jezika, kako i na koje načine da primene svoja znanja vezana za turistički proizvod u ruralnom području. Kreiraćemo web sajt „nahranjen“ svim podacima, svih aktera, s krajnjim ciljem da napravimo tzv. jedinstvenu turističku ponudu ruralnog turizma Srbije, i na taj način obezbediti da se na jednom mestu nađe kompletna ponuda, gde će turisti dobiti kompletnu informaciju. Na sajtu će biti uključena i ponuda Kosova i Metohije. Fakultet je stao iza ovog projekta i nadam se da ćemo ubediti i resorna ministrastva da nas podrže u ovom našem nastojanju. U okviru Fakulteta organizujemo Međunarodnu naučnu konferenciju i dočekujemo turističke radnike iz celog sveta, plasiramo rezultate naših istraživanja i proveravamo naša znanja. Dva puta godišnje publikujemo naučni časopis. Mnogo smo radili na podizanju nivoa obrazovanja, a najveći naš uspeh je što naše studente šaljemo na obaveznu praksu, plus plaćenu praksu i u 90% slučajeva oni se zapošljavaju na tim mestima, jer im dajemo i teorijska i praktična znanja. Na početku prakse od menadžera zahtevamo da studenti prođu sve, od spremanja, recepcije, kuvarstva, jer smatramo da ne može neko biti dobar stručnjak, niti rukovodilac ako ne zna tehnologiju poslovanja objekta, turističkog kompleksa. Sledeće je

Dobrodošla dobrodošlica

U ambijentu jednog šumadijskog domaćinstva da otvorimo gastronomsku laboratoriju za realizaciju praktične nastave, za čega su sredstva obezbeđena - istakao je dr Drago Cvijanović. Ruralni turizam je u usponu i nudi sve širi spektar različitih aktivnosti, od sporta,

rekreacije, do manifestacija i gastronomskog užitka. Dr Cvijanović, ne umanjujući značaj svih tih činioca, ali za uspeh u ruralnom turizmu osobine poput: biti dobar domaćin, častan čovek, obazriv i predusretljiv, smatra presudnima.

Novogodišnji Ovogodišnji BazArt biće otvoren muzičkim spektaklom „Break Free“ , posvećenom legendarnom bendu Queen, koji ove godine slavi 50 godina postojanja. Niški muzičari, pevači i horovi odaće počast jednom od najuticajnijih svetskih bendova prošlog i ovog veka. Tu su i Deda mrazove kočije, izvrnute sobe iluzije, vilenjaci i magične kutije – idealne za čarobne, novogodišnje fotografije iz Niša.

koliko ste izabrali da predstojeće novogodišnje praznike provedete u Srbiji - predlažemo vam da ih provedete u Nišu i da u 2022. godinu uđete uz čuveni „niški merak“.

Bazar je otvoren od 27. decembra do 01. januara i osim izložbenog dela, biće i puno dobre muzike - od „Boemske rapsodije“ do klasičnih sonata studenata Fakulteta umetnosti, a za kraj nas očekuje, sada već tradicionalni - „Karneval princeza i junaka“ 01. januara u podne, koji nam za početak svake godine donosi pregršt najlepših dečijih osmeha.

Magični bazArt kod Sremca i Kalče

„Novogodišnji grad“ za decu i romantične duše

Već četiri godine za redom, nedelju dana pre nove godine, na platou kod spomenika Stevanu Sremcu i Kalči - dešava se umetnički, novogodišnji BazArt pod nazivom „Niš u srcu“. Ukrašene drvene kućice postaju izložbeno-prodajna mesta niških kreativaca i umetnika, ali i mesta gde možete probati kuvano vino, mirisne kolače i ostale niške gurmanluke.

Novogodišnji grad na obali „Viline reke“ još jedno je mesto u Nišu koje će obradovati mališane, ali i sve romantične duše. Plato ispred jedne od istorijskih građevina Niša zgrade Kabineta gradonačelnika, od 27. decembra do 02. januara, postaje magični grad u kome vas očekuju:

dani u Nišu -„Novogodišnja brvnara želja“ – gde će vam vilenjaci pomoći da napravite najlepše čestitke. -„Deda Mrazova magična brvnara“ – mesto gde ćete u društvu Deda Mraza i irvasa uz pršteći sneg napraviti čarobne fotografije. - „Novogodišnja zabavna brvnara“ - brvnara u kojoj će deca pokazati svoju kreativnost i takmičarski duh uz brojne novogodišnje igre. - „Prenesite poruku ljubavi iz Niša“ - iz „Novogodišnje romantične brvnare“ moći ćete da pošaljete poruku ljubavi i napraviti najlepše romantične fotografije.

Na bini , koja će biti smeštena na Trgu od 27. do 31. decembra, svakog dana od 12 do 15 časova, biće organizovani brojni zabavni programi za decu – plesne grupe, dečiji horovi, mali muzičari i ineraktivne, novogodišnje predstave.

Meraklijski doček u niškim kafanama

Pred sam ulazak u Novu godinu, u petak, 31. decembra posetioci će moći da upotpune romantičan doživljaj vožnjom fijakerom pored „Viline reke“.

Etno bazar na Trgu kralja Milana

Nišlije su čuvene po svom „meraklijskom duhu“. Za vreme novogodišnjih praznika u kafanama vlada posebna atmosfera - kao da se niški merak i raspoloženje „popnu“ na stepenik više. Novogodišnji meni će svojim autentičnim ukusima i mirisma sigurno ostaviti utisak koji ćete pamtiti cele naredne godine. Centralni gradski trg u Nišu biće izložbeno prodajno mesto za različite tradicionalne rukotvorine sa juga. Ovde ćete naći sve ono što ste nekad viđali u kući vaših baka i deka, ali i domaće džemove, sokove i različite novogodišnje rukotvorine.

Očekuju vas južnjački specijaliteti od predjela do deserta - trljanica, belolučene papričice, sukane pite, čuveni roštilj, pečenje i na kraju orasnice ili baklave.

Pravi raj za one koje vuče nostalgija i koji žele nekom da poklone autentičan suvenir sa ovih prostora.

Ako se uz to doda dobra muzika, južnjački temperament i raspoloženje - novogodišnji dani meraka u Nišu biće nezaboravan doživljaj.

Kragujevac interesantan

umadija sajam i Gradska turistička organizacija Kragujevac jedini u Srbiji su ove godine realizovali sajamsku manifestaciju iz oblasti turističke privrede, na uobičajen način. XIII Sajam turizma i seoskog turizma i VII Sajam zimnice od 25 - 27. novembra bio je promocija urbanog i seoskog turizma, kao i promocija tradicionalnih vrednosti.

Sajam turizma i seoskog turizma potvrdio svoju posebnost

Bojan Pavlović, direktor GTO Kragujevac izrazio je zadovoljstvo što je, iako je, zbog neizvesne situacije pripremana u poslednjem trenutku, ova manifestacija okupila više od 50 izlagača iz svih krajeva Srbije, Crne Gore, BiH, i po prvi put Kosova i Metohije, što je predstavljena kompletna turistička ponuda, od kulturno-istorijskog nasleđa, gradskih destinacija, planinskih centara i banjskih mesta, do seoskih turističkih domaćinstava. Sajam je podržalo Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunkacija, dok je Grad Kragujevac bio njegov pokrovitelj. - Posle jednoipogodišnje pauze susreta turističkih radnika osetili smo olakšanje ponovnim viđenjem, posebnu energiju što smo opet zajedno da porazgovaramo, razmenimo iskustva, pokažemo šta smo u međuvremenu radili, pripremali, koje smo projekte realizovali i šta planiramo dalje. Online kontakti definitivno ne mogu nadomestiti direktne susrete. Srećni smo što su nam se odazvale kako kolege tako i mediji koji prate oblast turizma - istakao je direktor. Posebnost ovog sajma je potenciranje seoskih turističkih domaćinstava u regionu Šumadije i Pomoravlja. Sa svojim savršenim odlikama za bavljenje seoskim turizmom, primetan je njegov razvoj, u smislu povećanja broja novih kategorizovanih domaćinstava, ali i njihovih korisnika. Tokom prošle godine primetno je porasla tražnja za domaćinstvima udaljenijim od gradskog područja. Bez obzira na poziciju domaćinstva turistička tražnja diktira uslove ponude i prilagođavanje domaćina potrebama gostiju. Od njega se, osim odgovarajućeg smeštaja i pripreme jela od domaćih proizvoda, po mogućnosti iz sopstvene bašte, podrazumeva vođenje na određene destinacije, bavljenje odre-

Bojan Pavlović (levo) sa zvanicama u obilasku Sajma turizma đenom aktivnostima, poznavanje stranog jezika. Gospodin Pavlović napominje da je epidemija usporila realizaciju nekih planova, ali da je GTO Kragujevac fokus stavio na ostvarljive aktivnosti, da su nalaženi novi kanali komunikacije, promocije sa potencijalnim turistima, rađeni promotivni filmovi, promo materijali, redizajniran je sajt. Za to vreme grad je dobio dva potpuno nova objekta, dva atraktivna turistička proizvoda. Jedan je moderno zdanje Legat Nikole Koke Jankovića, jedini legat u

zemlji pravljen namenski. Drugi je Kuća Đure Jakšića, podignuta na mestu stare, gde je u jednom iznjmljenom stanu, sa porodicom živeo čuveni srpski pesnik i slikar za vreme službovanja u Kragujevcu.

Kragujevac riznica ogromnog kulturnog nasleđa

- Kroz projekat Razvojne agencije za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja finansirana je izgradnja kuće koja se sastoji iz galerijskog prostora i suterena. U galeriji je stalna postavka reprodukcija slika

Nagrađene turističke organizacije

u svakom pogledu

Nagrađeni na Sajmu zimnice poznatog umetnika. Ovaj prostor se koristi i za druga gradska kulturna dešavanja, poput pesničkih večeri, muzičkih minijatura i dr. U suterenu je smešten Vinsko-rakijski hub, popularnog imena „Đurino podrumče“. Ovo je boemska, istovremeno i ozbiljna priča, mesto koje pruža mogućnost članovima Udruženja vinara Šumadije i Udruženja „Šumadijska rakija“ da promovišu svoje proizvode i to po podrumskim cenama. Ovo je mesto gde je sabrano sve najbolje od vina i rakija Šumadije i ušteda turistima koji dođu u grad da u jednom prijatnom kutku u centru grada upoznaju široku lepezu autentičnih rakija i vina sa ovog prostora. To je posebna pogodnost rakijašima koji nemaju svoje degustacione sale. Domaćini hub-a organizuju razna dešavanja da privuku ljude, a GTO Kragujevac nastoji da sve one koji dođu u grad uputi na ovo mesto, da se upoznaju sa najznačajnijim delom naše gastronomske ponude. Posebno ističem Šumadijsku šljivovicu koja je 2019. dobila oznaku geografskog porekla koja je spojila tradiciju i kvalitet voća iz Šumadije sa savremenom tehnologijom i očekujemo da ćemo 2022. imati prve količine odležale šljivovice sa pečatom geografskog porekla - saopštio je direktor. U cilju daljeg „umivanja“ grada, iz GTO Kragujevac ubrzano rade na novim projektima, kao što je uređenje turističko-rekreativnog parka na jezeru Bubanj, u koje su resorno Ministarstvo i Grad mnogo uložili, a TO preuzeo obavezu da

Poslastica Sajma - kuvanje Šumadijskog čaja „ojača“ sadržaje i turističku strukturu. Grad je opredelio sredstva za izradu eleborata da se Bešnjaji, nekada poznatom izletištu i vazdušnoj banji na 17 km od grada, vrati status, da se poprave prilazi, osmisle sadržaji, a Kragujevčanima obezbedi novi-stari prostor za odmor i rekreaciju. Kroz plan detaljne regulacije u toku je definisanje lokacije određene za izgradnju vizitorskog centra. Očekuje se da GTO uđe u priču pripreme projekta, tehničke dokumentacije, svega potrebnog da bi u budućem vremenu grad dobio ovakav centar. - GTO aktivno radi na promociji ogromnog kulturno-istorijskog nasleđa. Grad je započeo rešavanje pitanja imovinskog odnosa Kneževog arsenala. Obnovom ovog jedinstvenog, vojno-industrijskog i arhitektonskog kompleksa grad bi dobio najautentičnije industrijsko nasleđe, nešto što ne postoji na prostoru šireg Balkana i što moramo da iskoristimo kao najjači turistički adut. Kragujevac je, sa brojnim dešavanjima, interesantan tokom cele godine. Period prestonog Kragujevca, nezaobilazne Šumarice koje se prostiru na 352 ha, deo su naše bolne istorije, koju danas ovu parkovnu celinu sa jezerom, avantura parkom, botaničkom baštom, nazivamo „plućima grada“ - rekao je gospodin Pavlović, i zanimljivim predlozima obilaska i hedonističkom ponudom, pozvao turiste da posete ovaj istorijski-kulturno, arhitektonski, industrijsko-privredni značajan i pre svega lep grad. Fotografije: Jovan Živanović

Poseta Legatu Nikole Koke Jankovića

Nagrađeni najuspešniji izlagači Proglašenjem pobednika i podelom nagrada završen je ovogodišnji XII Međunarodni sajam turizma i seoskog turizma u Kragujevcu. Na osnovu mišljenja stručnog žirija sastavljenog od predstavnika nadležnih republičkih institucija i lokalnih turističkih organizacija izabrani su pobednici u kategorijama: Najbolji promo materijal 1. TO Šabac, 2. TO Niš, 3. TO Zlatibor Najbolja promocija na sajmu 1. Šumadija i Pomoravlje, 2. TO Loznica - za promociju Lilanje, 3. TO Bela Palanka i TO Babušnica - Za promociju belopalanačke banice i lužničke vurde Najuređeniji izlagački prostor, najlepši štand 1. TO Kraljevo, 2. Kosovo i Metohija, 3. TO Pirot Najuređeniji prostor na sajmu zimnice 1. Poljoprivredno gazdinstvo Marić, Boturići, Aleksandrovac, 2. Udruženje žena Oplenac Topola, 3. Seosko domaćinstvo Tomić, Kriva reka, Brus.

Vinsko-rakijski hub Đurino podrumče

Lilanje u Loznici -

Snežana Perić

pština Loznica koja se povodom ekoloških pitanja, više puta u svojoj istoriji nalazila u žiži interesovanja domaće javnosti, zapravo je mesto gde je Bog ispustio jedan od svojih džakova punih darova, i na ovom prostoru posejao mnoge lepote i blagodati. Izvori sumporovite vode, lekovito blato, povoljni klimatski uslovi..., takođe i veliki istorijski preokreti, progres na polju kulture... Velikani poput Vuka S. Karadžića, Jovana Cvijića i dr., sve je to vezano za ovaj grad. Rad Turističke organizacije Grada Loznice na podizanju punog kapaciteta postojećih i formirnju novih turističkih proizvoda, učvrstio je poziciju Loznice kao poželjne turističke destinacije na srpskoj i međunarodnoj turističkoj sceni. Od ideje do jedinstvene manifestacije - Najprivlačnija novina turističke ponude Loznice je LilaLo - Lilanje u Loznici, manifestacije uoči Petrovdana, koja je za kratko vreme stekla ogromnu popularnost. Prvo su ga prihvatili sugrađani, potom oni koji su nekada u Loznici živeli, i postali njeni najverniji influenseri, šireći pozitivne priče o lilanju i festivalu. Velika uloga je bila uloga domaćih i međunarodnih medija, kao i dolazak Svetskog udruženja turističkih novinara „Fidžet“, dve godine za redom, koji su izveštavali svoje matične kuće o lozničkom festivalu. U funkciji širenja priče turistička orgnizacija je obratila pažnju i na promomaterijal, štampani, panoe, instalacije, a u tu svrhu osmišljene su maskote LILA, izuzetna kolekcija suvenira LilaLo, u kojoj je data prednost gastrosuvenira, jer nam je jako važno da LilaLo bude sladak, da ima svoj sladoled, bombone, čokoladu i slatko od

Sa jedne od brojnih promocija belih trešanja sa listićima rozetle - objašnjava Snežana Perić, direktorica TOG Loznica. Sledeći profesionalno iskustvo naše sagovornice koje govori da je „Bolje pet minuta gledati nego pet sati slušati“, 2020. godine snimljen je dokumentarni film o Festivalu LilaLo, sveobuhvatnom zapisu za buduće generacije. O ovom narodnom običaju, u filmu osim Snežane Perić, govore Marija Šćekić Marković, etnolog-kustos Muzeja Jadra, Dragan Bajić, paroh u Hramu Svetih apostola Petra i Pavla u Banji Koviljači, Željko Lazarević, lila majstor i dr. U filmu su prikazani i tradicionalni običaji koji se dešavaju oko Petrovdana:

Slatko od trešanja za dobrodošlicu

pravljenje sirca, specijalne vrste sira kojim se Lozničani mrse u dane slave, ukrašavanje krstova na raskrsnicama tzv. „Krstovi od vremena“, igranje „Kola za dukat“, poklon TOG Loznice najboljima, „Sastanak“ na kojem se okupljaju Srbi sa obe strane Drine, a tu je i domaća sorta jabuke Petrovača, koja se u ranija vremena nalazila u gotovo svakom seoskom dvorištu ili voćnjaku. Trenutno se ovaj film prikazuje na brojnim festivalima, promovišući i upoznavajući članove žirija i publiku širom sveta sa onim šta se u Loznici dešava. To je razlog što u narednih godinu dana neće biti postavljen na Youtube. Lilanje je Loznica Lilanje je stari narodni običaj koji je bio poznat širom Srbije, a danas se zadržao u nekim selima Podrinja, okolini Valjeva, selima Republike Srpske, Crne Gore, i Loznici, jedinoj gradskog sredini. „Plamen lile je svetlost koja treba da obasja svakog čoveka i da ga motiviše da stvara. Budi optimizam i obasjava put u budućnost“ kaže se u filmu. U vreme Festivala LilaLo lila čitav grad, između blokova zgrada pale se vatre i lile čineći scenski spektakl koji ostavlja bez daha. Bez obzira što je to „igra vatrom“, niko nikada nije bio povređen, niti izazvan požar. Lila se pravi skidanjem mrtvog sloja

Moderno je tradicionalno

Jedan od atraktivnih nastupa

Manifestaciju prati bogat kulturno-umetnički sadržaj

Spektakularno veče paljenja Lila kore divlje trešnje, tako da se drvo ne ošteti. Njihova izrada je tradicija ovog kraja i svako u Loznici zna da napravi lilu. TOG Loznice je idejni tvorac festivala, a u njegovoj realizaciji je učestvovao LilaLo tim: Centar za kulturu „Vuk Karadžić“, crkva u Loznici, loznička Kancelarija za

mlade, brojni mladi umetnici koji danas žive i stvaraju van Loznice, koji su u svoje autorske radove osim kreativnošću obogatili i iskrenim emocijama. - Prvi Festival organizovali smo 2017., a sada svi za njega živimo. LilaLo je Loznica, koja je osim po Vuku S. Karadžiću, koji je

u Srpskom riječniku (1818) pisao o lilanju, i to je jedini zapis do kojeg smo došli, time potvrdili da se lilalo i u XIX veku. Danas možemo da kažemo da je Loznica grad Vuka, Cvijića, kolevka azbuke, ali i grad Lila i svetlosti. Lilanje je jedinstveno za Loznicu. što se može videti na celom svetu samo tada, 11. jula uveče, i nigde više. Loznica je danas i grad svetlosti, jedan moderan, izgrađen i uređen grad, sa brojnim fabrikama, sadržajima, pokriven wifi-jem, grad koji raste i razvija se u pravcu jednog pametnog grada - kaže Snežana Perić, koja je za doprinos lokalnom razvoju ženskog preduzetništva, ovogodišnja dobitnica priznanja Udruženja poslovnih žena „Cvet uspeha za ženu zmaja“. Žena koja je pet godina na čelu TOG Loznica, koja je pre 10 godina osnovala Udruženje kreativnih žena „Kreativna vizija“ iz Loznice. Tom prilikom gospođa Perić je izjavila: - Za mene je to velika nagrada i podstrek da radim dalje i sve svoje znanje stečeno u privatnom i javnom sektoru prenesem budućim generacijama. Mlađim koleginicama bi poručila da ne piše sve na Googl-u, da treba da se družimo, umrežavamo i kada prepoznaju u sebi preduzetnički duh da bez straha uđu u preduzetničke vode, ali da prime pomoć i slušaju savete iskusnijih preduzetnica, koje će im ukazati i na prepreke koje ih na tom putu očekuju i kako da ih uspešno savladaju. Fotografije: Arhiva TOG Loznica

Provereno: Brus - zanimlj

Jelena Radulović

Hotel Ozon u Brzeću

tvaranjem hotela „Junior“, u podnožju Ravnog Kopaonika, na idealnih 1.100 mnv, 90-tih godina prošlog veka, započet je koncept stvaranja Turističkog centra Bela Reka - Brzeće, opština Brus, koje je vrlo brzo postalo mesto planinskog odmora i rekreacije. Njegov razvoj pratilo je otvaranje drugih ugostiteljskih objekata, ali samo deceniju kasnije, ovaj turistički bum je stagniran. Tek postavljanjem gondole, svečano puštene u rad 12. februara ove godine, povezivanjem sa centrom Kopaonika, Brzeće ponovo postaje zanimljiva turistička destinacija, podjednako atraktivna u zimskim i letnjim mesecima.

Gondola izbacila Brzeće u prvi plan Gondola „Brzeće-Mali Karaman“ dužine 3,6 km, ima 74 kabine sa po 10 mesta, kapaciteta 1.600 osoba na sat. Vožnja od Brzeća do vrha Mali Karaman traje 12 do 15 minuta, i s obzirom na izvanredne uslove smeštaja i boravka uz daleko povoljnije cene, Brzeće ponovo postaje odredište u

kojem se, u vreme sezone, traži „krevet“ više. Pod povoljnim uslovima turističke ponude Brzeća, osim smeštaja, odnose se na: zatvorenu sportsku halu (hotel „Ozon“), sportski kompleks sa fudbalskim, odbojkaškim, košarkaškim terenima (hotel „Junior“), mogućnost šetnji markiranim trim i pešačkim stazama po obodu NP „Kopaonik“ sa postavljenim klupama i betonskim roštiljima dužine 5,5 km, i izleta do vodopada Jelovarnik, na nadmorskoj visini od oko 1.500 m, svetilišta Veliko Metođe iz III veka, Malo Metođe na samom ulazu u NP, arheološkog nalazišta „Nebeske stolice“ i dr. - Oko 70% kopaoničkih ski staza nalazi se na bruskoj strani. Početkom godine potpisan sporazum o udruživanju šest potkopaoničkih opština garantuje saradnju i popularizaciju turističke ponude ove regije, promociju turističkih proizvoda i zajednički nastup na domaćem i ino tržištu, čime se brišu granice između opština Brus, Raške, Vrnjačke Banje, Blaca, Kuršumlije i Aleksandrovca, kada je turizam

u pitanju, a u cilju učešća u zajedničkoj ponudi ovog našeg prelepog kraja - ističe Jelena Radulović, diplomirani pravnik, v.d. direktor TOO Brus, nova u turističkom miljeu, sa kreativnim idejama, spremna da posluša savete iskusnih i odlučna da na adekvatan način reši godinama planirane a nerealizovane projekte, koje je zatekla. - Planiramo da obnovimo Sabor na Mramoru, spomeniku podignutom 1969. godine u čast pobede partizana nad četničkim jedinicama na Kopaoniku, koji je 80-tih bio jedan od najposećenijih. Januarski izbor za „Miss kraljicu snega“ uz Etno veče u Apart-hotelu „Kopaonik” je posle četiri godine prekinut i planiramo njegovu obnovu, kao i Međunarodnog zimskog festivala dečje rekreacije u hotelu „Junior“ dugu preko dve decenije objašnjava naša sagovornica, dodajući da je u toku inicijativa TOO Brus usaglašavanja rada gondole (koja trenutno radi od 09:00 - 16:00) i potreba turista koji odsedaju u Brzeću, sa Skijalištima Srbije.

iva turistička destinacija Raj je u bruskim selima U bruskoj opštini zastupljen je i seoski turizam, posebno u naseljima Kriva Reka, Ribari, Zlatari, gde su poljoprivredna domaćinstva otvorila vrata svojih domova turistima. - Moglo bi to i mnogo bolje i više, ali potrebna je obuka domaćina po pitanju pristupa gostima i korišćenja potencijala kojih imamo na pretek - kaže Jelena Radulović, podsećajući da je Brus, situiran između Rasine i Graševačke reke, na 450 mnv, sa 200 sunčanih dana u godini najsunčanije mesto u Srbiji, još 1934. godine proglašen vazdušnom banjom. Blizu centra Brusa nalazi se Bruska banja, koja i posle 40 godina hidrogeoloških istraživanja i potvrde širokog spektra lekovitih svojstava prirodne termomineralne, natrijumske fluorne vode temperature 27°C, egzistira sa jednim malim bazenom i par tuševa, vrlo slabo iskorišćena. U Brusu je još 1954. godine, kao treći u bivšoj Jugoslaviji, otvoren olimpijski bazen, obnovljen 2017., koji je danas u savršenom stanju, idelan za pripreme sportista. Jedno od kultnih mesta Brusa bio je hotel „Zvezda“

Nebeskim stolicama, Sv. Petka Mala Grabovnica (XII), Manastir Strmac sa crkvom brvnarom (1313) u selu Batote, Manastir Milentija (XV) i crkva Sv. Stefanu u Lepencu, najlepša među lepoticama Moravske škole četrnaestog veka, krivorečka crkva Sv. Petra i Pavla (XVII), crkve u Blaževu, Dupcima, Ribarima; ostaci srednjovekovnih gradova Koznik (XIV) Radiča Postupovića, velmože Stefana Lazarevića, srednjovekovni grad Gobelja, ostaci grada Zlatari, utvrđenje Kulina, rudarska naselja sa topionicama i kovnicama novca, deo su prebogate kulturno-istorijske baštine ovog kraja.

kod Ministarstva turizma i dobili osam miliona dinara da podignemo objekat, koji će osim kancelarije i dva apartmana za izdavanje imati i suvenirnicu, koju do sada Brzeće nije imalo - objašnjava Jelena Radulović, najavljujući da se za sledeću godinu pripremaju novi projekti koji se odnose na izgradnju zatvorenih bazena sa banjskom vodom, na opštinskom zemljištu iza Doma zdravlja u Brusu, modernizaciju banje, kao i bolje iskorišćavanje potencijala jezera Ćelije koje delom pripada Zlatarima. - Brus ima sve odlike ozbiljnog turističkog mesta. Iskorišćavanjem njegovih po-

Metođe

Veliki izbor domaćih proizvoda

KUU Kopaonička frula iz Brusa

sa letnjom baštom, koji je bio oslonac turističkog razvoja kraja, danas sa 15 smeštajnih jedinica za „nužno prenoćište“, vapi za obnovom i modernizacijom. Osim crkve Svetog Romana u Turističkom centru Brzeće koja bi trebala sledeće godine da bude u potpunosti dovršena, radovi na crkvi Sv. Preobraženja iz 1836, zahvaljujući gospodinu Slobodanu Dačkoviću, bliže se konačnoj realizaciji. Crkve, manastiri i svetilišta u bruskoj opštini su jedinstveni i pamte dugo: Metođe (III vek), Sv. Prokopija (XV) podignut na temeljima ranohrišćanske bazilike (V) na

Obilje pozitivnih prirodnih faktora U opština Brus poljoprivredom se bavi 70% stanovništva i zbog odsustva bilo kakvih zagađivača i obilja pozitivnih prirodnih faktora, ovaj kraj se može nazvati centrom proizvodnje zdrave hrane. Osim uzgoja voća i povrća, sakupljanja šumskih plodova, sve je više poljoprivrednika posvećenih njihovom prerađivanju i kreiranju inovativnih proizvoda, svojstvenih ovom kraju. - Sledeći projekat TOO Brusa je organizovanje Infocentra sa smeštajnim kapacitetima u Brzeću. Konkurisali smo

tencijala i obukom stanovništva, možemo konkurisati bilo kojoj, danas traženoj destinaciji, tim pre što osim prirode, istorije, kulture, gastronomije, nudimo mir i spokoj, koji će u narednom periodu predstavljati dodatnu vrednost - poručila je Jelena Radulović. Brus je primer obilja, bilo da ga je stvarala priroda i ljudska ruka. Turizam, koji je u svojoj biti tesno vezan za deljenje onoga što se ima sa drugima, ovde je samo čekao momenat kada će da se desi. Kada će stanovnici Brusa odlučiti da otkriju drugima ono što imaju.

Gondola u Brzeću

Mesto gde plešu ždralovi -

Piše: Tatjana Vlaškalin

estvarni predeli Specijalnog rezervata prirode „Slano Kopovo“ u svim godišnjim dobima, beleže zaista dugu i po mnogo čemu interesantnu istoriju. Kažu da je u davnoj prošlosti nemirna i pomalo divlja reka Tisa koja protiče kroz novobečejsku varoš, plavila nizijske predele, razlivala se kao mastilo po papiru ovim predelima i nanosila veliku štetu stanovnicima Novog Bečeja. Pored grandiozne Tise i mnoge manje, ali ništa beznačajnije rečice koje su se slivale sa Karpata, plavile su ovo područje i kao slikarskom četkicom ucrtavale u reljefne depresije ogromne bare koje su uz Tisu gospodarile novobečejskim atarom. Mesto nestvarne lepote Tek u XVII i XVIII veku, opsežnim melioracionim radovima, regulisan je tok reke Tise, a mnogobrojne bare su isušene. Ipak, jedna takva bara ostala je na geografskoj i istorijskoj mapi Novog Bečeja i nastavila da živi kao prastari paleomeandar reke Tise, nemi svedok prohujalih vekova. Specijalni rezervat prirode „Slano Kopovo“ svojim skoro savršenim oblikom potkovice, kao da je bio predodređen za sreću. Ostao nam je u amanet sa svom svojom lepotom i autentičnošću banatskih panonskih bara. Ove slane i blatnjave bare, postaju prelepo jezero tokom kišnih dana, a ništa manje lepote ne pruža ni tokom vrelih letnjih meseci kada površina jezera postaje suva, beličasta i kako volimo da kažemo sunđerasta. Taj neverovatan osećaj koji imate dok hodate delom isušenog jezera, podseća na hod po Mesecu, a vi se osećate privilegovano jer ste baš Vi sada i ovde, na Slanom Kopovu. Topao vazduh iznad jezera koji se meša sa okolnim vazduhom, stvara čuvene fatamorgane koje igraju svoj ples u večitoj težnji prirode da stvori savršenstvo, iluziju, opsenu...

Slatinasta podloga solončaka od izuzetnog je značaja za očuvanje specifičnih biljnih i životinjskih zajednica sveta Vojvodine. To su izuzetno retki biljni i životinjski primerci koji prete da nestanu sa ovog područja, a koji su očuvani jedino na lokalitetu „Slano Kopovo“. Tako ovde možete videti poseban tip slatinske vegetacije koju čine uglavnom jednogodišnji halofitni sukulenti. Oni se uglavnom pojavljuju tokom leta kada se voda iz slanog jezera povuče. Panonska jurčica, Caklenjača, biljke iz porodice Salicornia, tokom vegetacijskog perioda, kao u najlepšem

poljskom buketu oivičeni su tršćacima oko kojih se prostiru manje oaze povremeno natopljene vodom i prekrivene zelenim plaštom stepsko - livadske vegetacije. Na ovom mestu možete sresti i grupe zaštićenih i strogo zaštićenih sisara. Tako su Evropska tekunica, Poljski miš i Stepski tvor vrste koje uživaju u ovom rezervatu. Svoj kutak na Kopovu pronašle su i razne vrste divljači: srne, divlje svinje, zečevi, a s jeseni se mogu videti zaista lepi primerci fazana koji ljubomorno skrivaju po tršćacima svoje perje koje se u ovo doba godine preliva u najlepšim bojama jeseni.

SRP Slano Kopovo Novi Bečej

Foto: Nenad Šone Mihajlović

Odmor za desetine hiljada ptica Zlatna jesen ipak je najinspirativnije godišnje doba koje krasi „Slano Kopovo“. Tišina poznih novembarskih dana, skoro uspavljujuća, mirisi prirode, trulih grana koje je vetar polomio igrajući se suvim listovima u svim nijansama crvene, zlatne i braon boje, svežina i potmuli glasovi divljih ptica u daljini kao i neverovatan pogled na jezero i plavo nebo iznad njega, jeste doživljaj koji ne smete propustiti. Na hiljade ptica u trenu išaraju plavetno nebo i naprave idličnu sliku kao sa starih razglednica. Divlje patke, divlje guske, sabljarke, žalare i naravno veličanstveni ždralovi čine ovaj rezervat prirode po mnogo čemu posebnim. „Slano Kopovo“ predstavlja jedno od najvažnijih i najosobenih staništa ptica u Srbiji, ali i važnu migratornu stanicu za ptice selice. Posebno je interesatan period migracije kada se na lokalitetu rezervata okuplja na desetine hiljada divljih pataka, gusaka i ždralova. Posebno su atraktivni ždralovi koji početkom migracije u septembru mesecu, uglavnom iz Centralne Evrope i Sibira, doleću na ove prostore i koriste ih kao usputne stanice

da se odmore i nahrane. Pored Nacionalnog parka „Hortobagi“ u Mađarskoj, SRP „Slano Kopovo“ je najznačajnije odmorište za ove ptice. Izuzetan geografski po-

ložaj, dostupnost hrane i mir i sigurnost koje ove ptice ovde osećaju, učinili su da Kopovo postane pravi raj za ptičiji svet. Plitka voda jezera, bogatstvo hrane sa okolnih polja tek iznikle pšenice i tišina novobečejskog atara pravo su osveženje za sve vrste ptica pa i naše usputne goste ždralove. Njima u čast a nama na zadovoljstvo, svakog novembra, posetioci imaju priliku da uživaju u jedinstvenom „Festivalu ždralova“. Sredinom novembra, kada je koncentracija ovih ptica najveća, posetioci su u prilici da uživaju u zaista jedinstvenoj predstavi ovih gracioznih ptica na nebu. Ljubitelji prirode, avanturisti, naučnici, ornitolozi, ekolozi, posmatrači ptica, fotografi i svi oni koji vole i poštuju prirodu, beleže ovaj događaj u svojim kalendarima kao posebno atraktivan. Đaci - školarci, studenti i njihovi nastavnici i mentori imaju tu čast da kroz razne edukativne radionice, približe čudesni svet ptica deci. Kroz razne radionice, animacije i aktivnosti učimo i male ljude da vole prirodu, da daju sve od sebe da je sačuvaju i budu odgovorni prema njoj jer ona nas uči da budemo bolji ljudi, da volimo sebe i druge i da poštujemo svako biće na planeti koju Zemljom zovemo. Ako bar delić ovih osećanja već imate i želite da sebe i drage osobe obradujete nesvakidašnjim događajem koji nam priređuje upravo Priroda, uzmite svoj ranac i fotoaparat u ruke, ponesite sa sobom samo želju, a ostalo će vam pružiti Specijalni rezervat prirode „Slano Kopovo“ kraj Novog Bečeja.

Pasionirani kolekcionar,

ompleksnost kolekcionarskog delovanja srazmerna je broju ljudi koji se time bave. Motivi mogu biti različiti, ali sve njih povezuje plemeniti čin zaštite, čuvanja i prevencije kulturnih dobara jedne zemlje. Sveobuhvatnost potrebnih znanja, uz talenat potreban za ovaj hobi, strast, ili biznis, zahtevaju jednu svestranu, renesansnu ličnost, kakav je Novosađanin Đuro Popović, jedan od najznačajnijih kolekcionara srpskog slikarstva i vajarstva. Slikarstvo i kolekcionarstvo - velika Đurina ljubav „Đuro Popović i njemu slični ljubitelji umetnosti otkupom dela za svoje zbirke, katkad i za svoje javne muzeje i galerije, njihovim čuvanjem, stručnom obradom i, što je najvažnije, sve češćim izlaganjem, javljaju se kao glavna potpora umetnicima i tekućem likovnom stvaralaštvu uopšte. Od njih sada, više nego od posustalih institucija kulture koje deluju u ime države i društva, zavisi opstanak i razvoj likovne umetnosti Srbije“, napisao je Nikola Kusovac, istoričar umetnosti, u katalogu povodom izložbe „100 dela iz kolekcije Đure Popovića“ u Galeriji Doma Vojske Srbije, davne 2013. godine. Sve rečeno primetno je i danas. Višedecenijski rad na ovom polju, Đura Popovića održala je pre svega ljubav kojoj je posvetio značajan deo života. Njegovu izuzetnu zbirku umetnina obuhvataju radovi najznačajnijih predstavnika srpske istorije umetnosti koji su uticali na razvoj

Konstantin Danil: Portret muškarca sa riđim brkovima, 1832

likovnog stvaralastva u Srbiji XIX i XX veka. Velika pažnja poklonjena je i delima skulptora, utemeljivačima moderne skulpture u Srbiji. Zdravko Vučinić, istaknuti likovni kritičar, istoričar umetnosti i slikar izjavio je da mnoga dela iz zbirke slika i skulptura Đure Popovića kvalitetom zauzimaju „sam vrh moderne srpske, delom i jugoslovenske umetnosti“. Traganje za izuzetno retkim delima, shodno svom opredeljenju, pretpostavlja veliko strpljenje sa neizveĐuro Popović sa priznanjima Novosadskog sajma snim ishodom. Slike nekada stižu neočekivano jednostavno, a nekada se je broj dela iole značajnijih slikara svakog čekanje produži na 15-20 godina, a opet odu dana sve manji, a potrebe (potražnja) za u neke druge ruke. Ali samo najmudrijim istim, s obzirom na porast broja stanovvreme ništa ne znači. nika, veća. Odnos između ponude i tražnje Smatra da je kolekcionarstvo u Srbiji uvek ide u korist umetnika i cene umetnina. izuzetno razvijeno i da bi bilo još više Vreme krize poljuljalo je ekonomski i socida iz njemu nepoznatih razloga između jalni status srednje klase, ali je istovremeno, muzejskih ustanova i kolekcionara ne stvaranjem „elite“ potražnja za slikarima vlada animozitet, uprkos činjenici da iz tzv „prve klase“, porasla. U skladu s su današnji muzeji naslednici privatnih tim danas imamo situaciju gde vrednost zbirki. Kolekcionarstvo je takođe nedo- slika umetnika poput Paje Jovanovića, voljno zastupljeno u medijima, i ne samo Miodraga Dade Đurića raste na svetskom u medijima. tržištu. U pravcu brige i čuvanja kulturnog - Vlasnici viška sredstava znaju da je ula- nasleđa trebala bi da se kreće i aktivnost ganje u slikarstvo sigurna investicija, jer Ministarstva kulture Republike Srbije tu vrednost ne može da pada, s obzirom da objašnjava gospodin Popović i sam slikar,

Đura Jakšić: Usekovanje glave Sv. Jovana Krstitelja,1855

Jovan Popović: Scena iz ruske istorije, 1849

čuvar srpske baštine koji je od svoje 13-te godine izlagao svoje radove na izložbama. Šampionske rakije Đurađ Gospodin Popović je po vokaciji grafički dizajner, majstor fotografije, na Institutu za nauku i obrazovanje usavršavao se u sferi menadžmenta. Jedno vreme bio je vlasnik kafića „Bajka“ u Novom Sadu. Sada ga izdaje jer je nedostatak vremena uticao na promenu planova. Bio je prvi predsednik stranke penzionera i istu je uveo u Narodnu skupštinu, gde je bio poslanik, prvo Skupštine Državne zajednice Srbije i Crne Gore, potom i Republike Srbije. Osnivač je izdavačke kuće čiji je danas direktor. Trenutno je fokusiran na adaptaciju i restauraciju rustične kuće u Savinom Selu, gde planira da kao vlasnik višenagrađivanog brenda „ĐURAĐ“ preseli svoju destileriju. Od šest uzastopnih godina, koliko nastupa na Novosadskom sajmu, za svoje rakije i likere dobio je veliki broj zlatnih i velikih zlatnih medalja za kvalitet. Prirodne Đurađeve rakije „Srpski vitez‘‘‘, „Divlja šljiva‘‘, šljivovica prepečenica, šljivovica prepečenica - barrique, jabukovača, divlja kruška, vilijamovka, lozovača, višnjevača, trešnjevača, rakija od bobica zove, te likeri od mente i orahovača garancija su kvaliteta ispod kojeg ovaj domaćin s ponosom stavlja svoj potpis. - Posle smrti oca - kazandžije, ostao je prazan kazan. Imao sam želju da na neki način nastavim priču koju je započeo i pokrenem proizvodnju rakije, onako kako i drugi počinju, za svoje potrebe. U tom procesu razvila se želja za proizvodnjom visokokvalitetnog proizvoda. Manji deo voća uzgajam sam, veći kupujem, uz redovnu proveru i praćenje sazrevanja voća. Imam lepu saradnju sa voćarem Markovićem iz Rumenke koji ima šljivik, pazeći da šljiva potpuno dozri, kakva mora biti za dobru rakiju. U fazi sam projektovanja jednog objekta pod zaštitom države kao kulturnog dobra, u Savinom Selu. Nameravam da od njega stvorim malu hedonističku oazu sa podrumom i degustacionom salom, u koju sam do sada uložio tri, i planiram još tri godine kako bi ga priveo nameni - kaže naš sagovornik, koji je u rodnom Ravnom Selu projektovao Vilu „Aleksandru“, namenjenu budućim događajima iz kulture i kulturno-umetničkog stvaralaštva.

Sreten Stojanović: Moja žena, 1940

Đorđe Trifunović: Devojka u narodnom hrani pile, 1899

Branko Popović: Akt sa šeširom, 1908/9

Za svoj najveći uspeh u životu smatra svoju porodicu, suprugu Miru i decu Aleksandra, Lidiju, Aleksandru i Borisa, koji su mu bili podrška iz koje je proizišlo sve ostalo, a sada se, sledeći svoje talente i želje, otisnuli u svet. Za svoju porodicu kaže da je krasi različitost, od interesovanja do načina realizacije ideja, sloga, poštovanje i neizmerna ljubav. - Samo me moja deca i ono što sam ostvario opominje na vreme, ali još uvek ispred sebe imam mnoštvo planova i nedovršenih

projekata. Stvaralačka energija me ne napušta, a na odmoru nisam bio godinama jer ne umem da se odmaram i posle dva dana se osećam kao da sam na robiji. Svako jutro se budim u četiri - pet i idem na posao. Taj ritam imam tokom celog života i verovatno su to navike kojih se nikada neću osloboditi - rekao je Đuro Popović, jedan od onih zanimljivih ljudi sa kojima se mogu razmenjivati misli o mnogim temama. Čovek kome se nigde nije žurilo, a koji je svašta stigao da uradi.

Stevan Aleksić: Slikar sa svojim modelom, 1913

Danica Jovanović: Predeo iz Beške, 1913

Đura Jakšić: Prometej srpske

Zorica Glišić

rpska Crnja ponosno čuva uspomenu na najvećeg pesnika među slikarima i najvećeg slikara među pesnicima, koji je sveukupnim delom obeležio epohu srpskog romantizma, kako slikama, tako i romanima, dramama, pripovetkama, poezijom jedinstvene zvučnosti. I ne samo da su Crnjani svoje mesto krstili imenom

na je bista Đure Jakšića, kao i spomenik u parku. Oba monumenta su rad Aleksandra Zarina, Crnjanina, i oba okrenuta ka rodnoj kući pesnika. Centrom dominiraju murali Đure Jakšića i Devojka u plavom, rad Andreja Josifovskog-Pijaniste. (Ne)istine i zablude o Đuri Mnoge su neistine i zablude nadvladale istine vezane za ovog velikana. Prznica i buntovnik kakvim su voleli da ga prikazuju, bio je isuviše talentovan i pravdoljubiv, nacionalista i rodoljub koji je bez straha išao ispred svog vremena, gnevan na nerazumevanje i neprihvatanje drugih. Sugrađani su ga voleli, ali im bio miliji kada je bio daleko no sa njima. Poživeo je turbulentnih 46 godina, imao dve ljubavi, četvoro dece, ostavio neprocenjivu umetničku zaostavštinu. Zorica Glišić kustos Rodne kuće - Spomen muzeja Đure Jakšića čuva i neguje lik i delo umetnika, istražuje i pokušava da posetiocima da što više informacija kojih nema na Vikipediji. Kuća,

Mural Devojka u plavom u Đurinu čast Varoš Đure Jakšića, već njegovo ime nose mesni vrtić, osnovna i srednja škola, biblioteka, kulturni centar, KUD. U Crnji, u parkiću ispred crkve, na postamentu na kojem je do Drugog svetskog rata bila bista kralja Aleksandra, postavlje-

u kojoj se 27. jula 1832. Dionisiju, seoskom parohu i Hristini rodio sin Georgije Đura, poslednje dve godine vredno dočekuje grupe turista i dece kazujući im fragmente iz života umetnika, gde je Đura proveo 10 godina naranijeg detinjstva:

U Đurinoj varoši - Otac je imao sluha za talente svoga sina, pa ga šalje na zanat u Kikindu, odakle Đura beži, zatim u Segedin, gde završava nižu gimnaziju i gde ga zatiče smrt majke čijoj sahrani nije prisustvovao, što je uticalo na njegov stvaralački pravac, pogotovo primetan u njegovim pesmama. U Pešti na Likovnoj akademiji uči slikarstvo, izbijanjem Mađarske revolucije ’48. vraća se u zemlju i sa još 500 mladih Crnjana učestvuje kao dobrovoljac. Otac ga šalje u Veliki Bečkerek, u slikarsku školu Konstantina Danila, ikonografa i portretiste, najcenjenijeg slikara tog vremena. Razmimoilaženja u shvatanju sa učiteljem, mladog umetnika vodila su dalje u Beč i Minhen, gde je inficiran oslobodilačkim idejama odredio dalji tok svog života i stvaralačkog rada. Prvi boravak u Beču (’51) i poznanstvo sa J.J. Zmajem učinio je da u Beč ode kao slikar, a da se vrati kao pesnik. Gospođa Glišić je došla do dokumenata kojim se potvrđuje da je Đura Jakšić u rodnoj Crnji boravio 1852-3. godine oslikavajući ikonostas mesne crkve. Vraća se 1861., kada ostavlja trudnu suprugu kod oca, a on odlazi u Beč. Već sledeće godine sa suprugom i prvencem Milošem, odlazi u Srbiju. Posle tog datuma nema dokaza njegovog boravka u Crnji. Što zbog manjka sredstava, što zbog zdravlja nije došao ni kada mu brat piše o očevoj bolesti, zatim smrti. Dionisije je umro u maju 1878., a Đura Jakšić u novembru iste godine. odna kuća - Spomen muzej Đure Jakšića R Rodna kuća - Spomen muzej Đure Jakšića čuva nekolicinu reprodukcija, dokumenata, umetnikove prepiske, kao i dve Đurine knjige izdate 1882. i 1883.- poklon Šabačke biblioteke. Legat sadrži i delove pokućstva porodice Jakšić. Kuća je izgrađena u vreme Marije Terezije po strogim nacrtima tadašnjeg vremena i jedina je u selu sa dva ulaza, jednim privatnim i drugim koji je direktno sa ulice vodio u prednju, gostinsku sobu, gde je paroh obavljao kancelarijske poslove. Galerijski prostor otvoren za sve umetnike, naknadno je dograđen na mestu devastiranog ekonomskog dela. Poslednja sveobuhvatna

kulturne i političke misli XIX veka restauracija kuće izvršena je 2011. godine pod budnim okom Narodnog muzeja Zrenjanin.

Vinsko-rakijski hub u Đurinoj kući u Kragujevcu - I grad Kragujevac mu se odužio i na mestu ruinirane kuće u Karađorđevoj ulici, u kojoj je u iznajmljenom stanu živeo sa porodicom, podignut je nov objekat kaže Maja Stanković, istoričar umetnosti i kustos Galerije nastavljajući: - Na gornjoj etaži postavljen je multifunkcionalan galerijski prostor za kulturna dešavanja, u kojem se intenzivnije izučava njegovo delo, dodeljuje književna nagrada „Đura Jakšić”, obeležava dan rođenja i dan smrti umetnika. U donjem delu smešten je Vinsko-rakijski hub sa vinskim etiketama i rakijama sa područja Šumadije. Na otvaranju, u junu 2020. bilo je izloženo 18 kvalitetno printanih replika (originali se čuvaju u „Matici srpskoj“ Novi Sad, Narodnom muzeju Beograd i Narodom muzeju Kragujevac), i tri originala: Apostoli Petar i Pavle (pozajmica Eparhije šumadijske), Portret kneza Miloša Obrenovića (iz Manastira Vraćevšnice, Eparhija žička) i ikona Vavedenja Presvete Bogorodice (Narodni muzej Kragujevac). Imamo jako kvalitno urađene reprodukcije koje mogu da nas upoznaju sa potezima, bojom, načinom slikanja i postavljanjem figura u prostoru, što koriste đaci srednjih škola u okviru upoznavanja sa periodom romantizma. Bez obzira što nije proveo dugo vremena u Kragujevcu, bitno je da ostane ovde sećanje i da dovodimo umetnike u čijem delu prepoznajemo nekakve ideje ili način slikanja Đure Jakšića.

U dvorištu kuće, početkom juna ove godine održane su 60. Liparske večeri, pesnička manifestacija na kojoj se, između ostalog dodeljuje prestižna nagrada „Đura Jakšić“, za najbolju knjigu pesama objavljenu u prethodnoj godini. Ove godine obnovljena je i Likovna kolonija povodom koje je Anica Garić, direktorica NB „Đura Jakšić“ napisala: „Đura Jakšić, jedan od najvećih pesnika i slikara srpskog romantizma, često je svoje slike pretakao u stihove, a kada bi reči postale nedovoljne, unutrašnji vapaj pesnika svoj odraz nalazio bi na platnima, koja i danas zauzimaju značajno mesto u istoriji srpskog i evropskog slikarstva. I upravo zbog te činjenice, i večitih trvenja oko toga da li je bio veći slikar ili pesnik, odlučili smo se na ponovno pokretanje Likovne kolonije u Srpskoj Crnji, tokom Liparskih večeri. Kao što su u Đuri jednako živeli i međusobno se preplitali slikrstvo i poezija, tako će, verujemo, spoj slikarskog i poetskog duha tokom Liparskih večeri, pričati, još dugi niz godina, najlepšu priču o Jakšiću iz Srpske Crnje.“ Umetnik je celog života išao trnovitim i dugim putem nepokolebljivog rodoljuba i nepomirljivog borca protiv birokratije, svoje ideje često iznosio po kafanama „Kod belog krsta“ u Kikindi, gde doživljava prvu ljubav, dugo neprežaljenu Milu, „Pera kamila“ i „Pera puž“ u Novom Sadu. Godine 1856. prelazi u Srbiju, „zemlji slobodnih seljaka“, učiteljuje u mestima Podgorac, Sumraovac, Sabanta, Rača. Jagodina, druži se sa umetnicima, ljudima naprednih misli u kafanama „Dardaneli“, „Kod dva jelena“ i „Kod tri šešira“ u Beogradu, Tasićevoj kafani u Petrovcu na Mlavi, „Kod poslednjeg groša“ u Požarevcu, u gradu gde je oženio Tinu, ćerku tamošnjeg učitelja. Bio je redovan gost „Šiškove kafane“ i „Kod jelena“ u Kragujevcu, gde je u od oktobra 1863. do februara 1865. sa porodicom živeo, radeći kao profesor crtanja i načertanija u Gimnaziji. Tu je rođen i njegov drugi sin Beluš, a na Liparu u Sabanti, i ćerke Mileva i Tijana. Za kratkog boravka u Kragujevcu imao je aktivnu ulogu u kulturnom životu grada. Tu je nastao portret direktora Prve kragujevačke gimnazije Ćirića.

Protojerej Konstantin Komatović Protojerej Konstantin Komatović starešina hrama Svetog velikomučenika Prokopija u kojem je službovao Dionisije Jakšić, a njegov sin Đura ostavio vredno nasleđe, ikone koje krase ovaj hram, kaže: - Đura je naslikao 18 ikona (četiri prestone, po jedna u južnim i severnim dverima, ikonostasu, Bogorodičinom tronu, na Arhijerejskom tronu, po tri u severnoj i južnoj pevnici, dve u carskim dverima, jedna na ikonostasu, jedna na Bogorodičinom tronu, i Hristov hod po moru u sokli Bogorodičnog trona), dok je gornji deo ikonostasa rad nepoznatog autora iz škole Konstantina Danila. Njegove ikone predstavljene su realnim likovima, ljudima iz mesta, savremenicima, čak i članovima porodice. Iz razloga što ikone nisu kanonski oslikane, crkva ih ne ističe, ali smo mi na njih ponosni. Iz početka ih ni narod nije prihvatao, spočitavajući mu da je na ikoni Presvete Bogorodice lik moralno uzvišene devojke iz sela, u koju je navodno bio zaljubljen. Đura je u nastupu besa nožem na tri mesta iscepao ikonu, što se i danas može videti. Govoreći o liku Đure Jakšića, protojerej pominje pismo napisano Đurinom rukom prijatelju gde priznaje da mu piće baš ne prija?! Bio je preke naravi, celog života u neslozi sa većinom, otvoreno negodujući, glasno govoreći o onome o čemu su drugi ćutali.

U obližnjoj Sabanti gde radi kao učitelj u seoskoj školi piše najlepšu elegiju srpskog romantizma - „Na Liparu“, slika portret sveštenika Raškovića, ostavljajući neizbrisiv trag svog boravka.

Turističke vrednosti Knjaževca

pština Knjaževac je mesto bogate tradicije, prirodnih i kulturnih vrednosti. Grad Knjaževac sa ponosom nosi epitet „Srpska Venecija“ zbog tri reke, sedam mostova koji spajaju njihove obale i starog gradskog, zanatsko-trgovačkog jezgra Stare čaršije. Knjaževac je opština pitomih dolina tri Timoka, koloritnih klisura brda i proplanaka, visokih, divljih planinskih vrhova, gastronomskih specijaliteta, kvalitetnih vina i rakija, veselih i gostoljubivih ljudi, Od 2014. godine Knjaževac nosi i titulu „Izuzetna destinacija Evrope” zbog nematerijalnog kulturnog nasleđa koje se ponosno neguje i čuva. Priroda je bila veoma darežljiva prema opštini Knjaževac. Primarni prirodni resurs je Stara planina, oaza mira, čistog vazduha i zdrave hrane. Na Staroj planini se nalazi najmlađi ali i najperspaktivniji ski centar. Rgoška Banja-Banjica, prirodno jezero sa termalnom vodom postojane temperature od 28c, planina Tupižnica koja je idealna za ljubitelje planinarenja i paraglajdera i klisura Ždrelo su samo neki razlozi zašto da turisti posete naš kraj. Ovde je skriveno i mnoštvo kulurno-istorijskih spomenika iz različitih epoha, od praistorije, drevnih Rimljana i njihovog vojnog utvrđenja Timakum Minus, srednjevekovnog bisera Timočke eparhije-Bogorodičine crkve, pa sve do spomenika previranja na istorijskoj sceni Srbije - Gurgusovačke kule. Čuvar kulturnog identiteta knjaževačkog kraja je Zavičajni muzej, koji pod svojom upravom ima i Muzej grada, kao i Arheo-etno park u selu Ravna. Knjaževac se nalazi i na nacionalnoj ruti Putevi vina. U knjaževačkom vinogorju proizvode se vina sa zaštićenim geografskim poreklom koja su nosioci su brojnih priznanja, kako u zemlji tako i u inostranstvu. Neizostavni deo naše tradicije, ali i naše turističke ponude je gastronomija. Od lokalnih specijaliteta posebno se izdvajaju: prepržolj, jagnjetina pod sačem, hleb iz „vurnje”-peći, sira na „velije”, čorba dzipa koja se

Stara čaršija

Leto na Staroj planini priprema samo u staroplaninskom selu Balta Berilovcu, sarmice u vinovom listu, belmuž, čorba i jela od samoniklog bilja (koprive, zelja...), slatke pite sa orasima, višnjama, borovnicima, slatka, med itd. Pored prirodnih, kultrunih i gastronomskih vrednosti opština Knjaževac je poznata i po izuzetno gostoljubivim i srdačnim ljudima koji ovde žive. Zato za Knjaževac važi slogan: „Knjaževac tamo gde su prijatelji“.

Spomen park

Stara planina - lepotica koja inspiriše

ragulj koji najviše privlači turiste u Istočnu Srbiju je Stara planina, najveća planina u istočnoj Srbiji, oko 300km udaljene od naše prestonice. Visokoplaninski masiv prostire se kao prirodna granica prema Bugarskoj fascinantne lepote i netaknute prirode. Prirodne lepote koje krase Staru planinu, gotovo da su nestvarne, pa zato i nosi naziv „lepotica” među planinama, najlepša među svim srpskim planinama. Stara planina, ne samo da je lepotica po prirodi, već je i ogromna planina koja po svojoj lepoti inspiriše mnoge turiste koji se iz godine u godinu vraćaju i uživaju u n jenim lepotama. Stara planina nosi i naziv Balkan, što na persijskom jeziku znači ‚‚onaj koji se uzdiže i ide u visine“. Izdvaja se pre svega po ogromnom broju vodopada, planinskim rekama sa brojnim slapovima sa kristalno čistom vodom koja se može piti, neobičnim stenama, bujnom vegetacijom (lekovita bilja, borovnica, malina, makrogljive..) i životnjskim svetom (116 vrsta leptira, 6 vrsta vodozemaca; 12 vrsta gmizavaca, 26 vrsta riba; 203 vrste ptica (53,1% od ukupnog broja poznatih ptica u Srbiji)).S obzirom na svoje prirodno geografske karakteristike još 1997. godine proglašena je parkom prirode. Stara planina je podjednako atraktivna i u zimskim i u letnjim mesecima. Leti turisti mogu uživati u rekreaciji, šetnji brojnim stazama, osvajati vrhove planine tj. planinariti, brati divlju borovnicu, malinu, kupinu, brojno lekovito samoniklo bilje, posmatrati leptire i ptice, jahati konje, voziti bicikl ili jednostavno se sunčati i uživati u svežem vazduhu. U zimskom delu godine planina se transformiše u najmlađi i jedan od najperspektivijih skijaških centara u Srbiji. Nadmorska visina na kojoj se prostire je od 1.100 i 1.900m i gotovo pet meseci godišnje ova srpska

lepotica nalazi se pod snegom. Više od 13km odlično uređenih staza povezanih žičarama, ski liftovima, prvom gondolom u Srbiji, različitih težina, na raspolaganju su skijašima svih kategorija. Sadržaj skijaškog centra „Babin zub” čine staze na lokacijama „Konjarnik”, „Sunčana dolina”, kao i „Markova livada”. Skijalište „Babin zub” poseduje žičaru četvorosed – „Konjarnik” sa pokretnom trakom za ukrcavanje skijaša, kapaciteta 1.400 skijaša na sat i ski lift „sidro” „Sunčana dolina” kapaciteta 1.200 skijaša na sat. Na lokaciji „Jabučko ravnište” nalazi se prva gondola u Srbiji. Osmosedna gondola prevozi skijaše od hotela u dalji sistem žičara i staza. U okviru ovog dela skijališta izgrađena je i četvorosedna žičara, i ski lift tako da je povezan sa delom skijališta na „Babinom zubu”. Za ljubitelje ekstremnijih sportova, obezbeđena je staza za slobodnu vožnju. Ski centar je opremljen sistemom za veštačko osneživanje, te nema bojazni od nedostatka kvalitetnog snežnog pokrivača. Smeštaj na Staroj planini postoji po svačijem ukusu. Ukoliko turisti žele uživati na samom vrhu planine te koristiti uslugu evropskog kvaliteta tu su renomirani hotel Jabučko Ravnište Hotel Stara planina **** i Hotel „Babin zub“ i Planinarski dom Midžor. Ukoliko su posetioci ljubitelji boravaka u mirnijem okruženju uz tradicionalni način života i namirnica sa „lokalnim“ poreklom tu su seoska turistička domaćinstva rasuta po padinama planine. Domaćinstva se nalaze podno Stare planine u selima Kalna, Inovo, Jalovik Izvor, Ćuštica, Crni Vrh, Balata Berilovac, Mezdreja, Vrtovac. Savke godine se javljaju nova domaćinstava koja svoja ognjišta pretvaraju u vile, kuće za odmor, sobe za izdavanje i trenutno na planini postoje više od 60 kategorisanih seoskih domaćinstava.

Stara planina predstavlja idealno područje za ljubitelje lovnog turizma. Najzastupljenija je srneća divljač, divlja svinja, šakali, lisice, vidre, i mnoge druge. Sem divljači, može se i pecati riba poput pastrmke, krkuše i belice, u nekom od mnogih potoka Stare planine. Na putu do Stare planine nezaobilaznu stanicu turiste predstavlja crkva Svete Bogorodice, Manastir Svete Trojice i svojevrsna prirodna atrakcija vodopad Bigar.

Pirot - zanimljivo

Dragan Novaković

strajavajući na očuvanju lokalnog govora, prizrensko-timočkog dijalekta, koji se sve više doživljava kao kulturna vrednost Pirota, ima još mnogo toga što ove južnjake izdvaja od drugih, čineći ih zanimljivo posebnima. U zalog im je data i briga o jednom izuzetno lepom gradu, koji je u tokom XVI i XVII veka, podignutom u XIV veku na sredokraći dva velika grada, Niša i Sofije, i kao takav bio važna saobraćajnica i trgovište, što je uticalo na njegov rast i razvoj. Pirot danas Pirot danas ima oko 50.000 stanovnika i diči se svojom prošlošću, snažnim argumentima podržava sadašnjost. Dragan Novaković, direktor Turističke organizacije Pirot, u svojstvu domaćina predlaže najprivlačnije turističke tačke ove varoši: - Pirot je grad meraka, bogate kulturne tradicije i istorijsko-duhovnog nasleđa, grad dobrih, vrednih i marljivih ljudi. Na samom ulazu u grad nalazi se Tvrđava Kale, poznata kao Pirotski ili Momčilov grad, podignuta za vladavine kneza Lazara (1371- 1389), nazvana po junaku sa južnih Rodopa Momčilu. Uz nju je i gradski park - Kale, u kojem se održavaju sve gradske manifestacije.

Pirot je bio u duhovnoj vezi sa Pećkom patrijaršijom, manastirima Studenicom, Dečanima, Gračanicim i Hilandarom. Imao je četiri metoha, konačišta za putnike koji su odlazili na hodočašća u srpske manastire. Zbog velikog broja hodočasnika (hadžija) u Svetu zemlju, nazvan je Mali Jerusalim. U pirotskoj opštini je i danas aktivno 45 crkava i manastira. Obavezno treba posetiti Manastir Svetog Đorđa (XIV) u selu Temska, Manastir Sveti Jovan Bogoslov, poznatiji kao Manastir Poganovo (kraj XIV i početak XV veka), a na desnoj obali reke Jerme, u blizini sela Sukovo, u podnožju brda Carev kamen, smešten je manastir posvećen Uspenju Presvete Bogorodice, Manastir Sukovo (sredina XIX veka). Kulturna dimenzija Pirota za svakog turistu počinje od Muzeja Ponišavlja, kuće porodice Hristić, najbolje očuvanom spomeniku tradicionalne arhitekture iz sredine XIX veka. Pripadala je uglednom pirotskom trgovcu Hristi Jovanoviću, zbog niskog rasta nazvanom „mali Rista“. Porodična kuća završena je 1848., o čemu svedoči urezan tekst na spratu kuće. Poslužila je kao scenografija za domaće serije Zona Zamfirova i Ivkova slava.

Slavica Ćirić, direktorka je jedine radionice, Zanatske zadruge za izradu ćilima i suvenira „Damsko srce”. U njoj vredno radi 10 tkalja, od 5.000 koliko ih je bilo pre Drugog svetskog rata, dovoljno mladih da nastave tradiciju njihove izrade još neko vreme. Mistična simbolika isatkanih šara na ćilimima smatra se slikovnim pismom koje priča priču o nastanku čovečanstva. Ove šare po predanju imaju moć da otklone negativnu energiju, sačuvaju porodičnu slogu i zaštite vlasnika ćilima. Zahvaljujući znanju turista o njihovim moćima, pirotski ćilimi su otišli u sve krajeve sveta. Gospodin Novaković podseća i na prirodno nasleđe, Staru planinu (Balkan) na koju se Pirot naslanja: - Stara planina površinom od 114 hiljada hektara pripada opštini Pirot, a Piroćanci je od milja zovu - Večno mlada planinska lepotica. Ispresecana je mnogim potocima i rečicama, sa brojnim vidikovcima. „Kozji kamen“ jedan je od najlepših vidikovaca na Staroj planini i u Srbiji, „Smilovica“, „Sarlah“, „Basarski kamen“ Tumba takođe pružaju nezaboravan pogled; kanjoni „Rosomački lonci“, „Temštice“, pećine od kojih je najgrandioznija „Vladikine ploče“,

Pirotski ćilimi Damskog srca i Stara planina Spoj kulturno-istorijskih, duhovnih vrednosti pirotskog kraja ispisuju se i danas na čuvenim pirotskim ćilimima. Piroćanka

otkrivena 2018, na 20 km od Pirota, u istoimenom kanjonu između sela Pakleštica i Rsovci, su neki od fenomena ovog kraja. Neki od vodopada Stare planine ubrajaju se u najlepše u našoj zemlji: Tupavica, u

poseban

blizini sela Dojkinci, Piljski, Čungulja, Kurltelski kod sela Topli Do, Bigar kod sela Kalna, vodopad kod sela Temska. Na Staroj planini je uređeno i obeleženo više od 350 km biciklističkih i pešačkih staza u netaknutoj i ničim zagađenoj prirodi. Na 20 km od Pirota se nalazi i Zavojsko jezero, nastalo 1963. godine urušavanjem zemljišta i pregrađivanjem reke Visočice, procesom koji je doveo do potapanja sela

Zavoj, po kojem je i dobilo ime. Odlikuje se velikom čistoćom i prozirnošću vode, a letnje temperature do 24°C, osim izleta i ribolova, pružаju mogućnost bаvljenja

sportovimа nа vodi, sa vrlo lepim mestima za kupanje. Turisti vole Pirot - Broj dolazaka i noćenja turista u Pirot se iz godine u godinu povećava, a Stara planina je posebno prošle godine doživela turistički pik. Najtraženija destinacija bila je selo Dojkinci, gde se nalazi, pre 4 - 5 godina renovirana stara karaula, danas Planinarski dom. On je „povukao“ mnoge meštane da urede porodične kuće, urade kategorizaciju i počnu sa izdavanjem. Tim primerom krenula su i druga sela - kaže gospodin Novaković. U Srbiji se svuda dobro jede, a Piroćanci vole da kažu: „Kod nas je najbolje“. I jeste gastronomija grada Pirota izuzetno bogata. Iz njega dolaze Pirotski kačkavalj i Peglana pirotska kobasica, za koje čeka dobijanje

evropske oznake zaštićenog geografskog porekla, kao potrvrde izuzetnosti. Upravo je kvalitet bio presudan da oba proizvoda dobiju svoju manifestaciju. Već 10 godina

se Sajam Pirotske peglane kobasice održava poslednje nedelje januara, a sve ljubitelje Pirotskog kačkavalja, domaćini pozivaju 18. septembra na Festival sira i kačkavalja, na kojem se predstavi 30-tak proizvođača sira i kačkavalja, kao i lokalne vinarije, jer sir bez vina ne ide. Ako se kaže Pirotski kačkavalj ne može da se ne pomene Mlekarska škola sa domom učenika „Dr Obren Pejić“, koja svake godine regrutuje kadar i održava proizvodnju kačkavalja na tradicionalni način dužu od 200 godina, svakodnevno prerađujući 4.000 litara mleka. Originalni Pirotski kačkavalj, rađen po tradicionalnoj recepturi proizvodi se i u Manastiru Sukovo, i to je

nešto što čini obaveznu ponudu pirotskih kafana, gde se priprema najbolji roštilj na svetu, jer kafana je uvek bila mesto gde počinje i završava priča o Pirotu.

Poljoprivrednici nove generacije P

okrajinski sekretarijat za poljoprivredu u saradnji sa Zavičajnim društvom “Fruškogorje” okupio je mlade poljoprivrednike i ovom informativno - edukativnom skupu dao i svečani karakter proglašenjem dobitnika nagrade “Poljoprivrednik nove generacije“. O njima su vrednujući rezultate njihovog rada, odlučivali stručnjaci i predstavnici institucija iz agrarnog miljea - profesori Zoran Keserović i Žarko Ilin sa Poljoprivrednog fakulteta u N. Sadu, mr Jelena Nestorov Bizonj, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine, Đorđe Mišković iz kompanije KITE, Aleksandar Švonja iz Agropanonke i predstavnici Agro Letača i Lazar Bogdanović iz DDOR osiguranja. Priznanja ovogodišnjim laureatima uručio je pokrajinski sekretar za poljoprivredu Čedomir Božić, a nagrade u vidu poklon paketa uručili su predstavnici kompanija KITE i Agropanonke i DDOR osiguranja. Evo i imena dobitnika. Dušan Radojčić iz Jaska rođen 1995. u Sremskoj Mitrovici, student je veterinarske medicine u Beogradu. Na svom poljoprivrednom gazdinstvu bavi se ratarstvom, stočarstvom i vinogradarstvom. Planira da stečeno znanje implementira u razvoj sopstvenog gazdinstva, prateći savremene trendove u proizvodnji. Bavljenje poljoprivredom smatra privilegijom. Dušan Radanović iz Čuruga rođen 1984. u Novom Sadu, po obrazovanju master ekonomista, smer bankarstvo, finansije i računovodstvo, uspešno se bavi ovčarstvom koje mu je porodična tradicija. Ovu granu stočarstva razvija uz primenu novih dometa nauke i struke. Cilj mu je unapređenje proizvodnje i zalaže se za otvaranje prve nacionalne ovčarske klanice. Tihomir Tufegdžić rođen 2000. u S. Mitrovici, živi i radi u Salašu Noćajskom. Završio je poljoprivrednu školu u Rumi. Nosilac je poljoprivrednog gazdinstva. U ratarskom segmentu proizvodnje gaji kukuruz, pšenicu, soju, suncokret i lucerku, a u stočarskom se bavi tovom junadi, po čemu je i prepoznatljiv. Najmlađi je poljoprivrednik u Salašu Noćajskom, a i među laureatima, pa je zato dobio specijalnu nagradu - putovanje u Nemačku, u obilazak proizvodnih pogona Džon Dira. Darodavac putovanja je kompanija KITE,.

Goran Kovačević rođen 1984. u Zagrebu, u Hetinu živi od 1995 godine. Po obrazovanju je dipl. pravnik. Nosilac je poljoprivrednog gazdinstva. Bavi se ratarskom proizvodnjom. Gaji kukuruz, pšenicu i suncokret. Cilj mu je da pokaže da se može živeti od poljoprivrede čak i na relativno malom gazdinstvu. Veliku važnost pridaje savremenoj mehanizaciji i preciznoj poljoprivredi. Poljoprivredu smatra kraljicom svih delatnosti. Stefan Gligorić je rođen 1997. u Manđelosu, sremskom selu gde živi i radi. Po obrazovanju je diplomirani inženjer poljoprivrede (smer voćarstvo i vinogradarstvo). Bavi se voćarskom proizvodnjom, a u njegovom fokusu su višnja i dunja. Na gazdinstvu se bavi i ratarstvom. Smatra da je znanje najvažniji resurs zato se stalno usvršava. Đorđe Đukić rođen 1983 godine je spešan je povrtar iz Gospođinaca. Završio je Poljoprivredni fakultet, smer povrtarstvo, a potom nastavio sa kontinuiranom edukacijom o uzgoju luka, šargarepe i paprike. Porodica Đukić se povrtarstvom bavi još od 1980., a Đorđe se aktivno uključio 2010.. Angažovan je prvenstveno na osetljivim i zahtevnim poslovima zaštite bilja. Povrtarstvo smatra perspektivnim i pre svega zanimljivim u kome istinski uživa. Aleksandar Cesnik iz Slankamenačkih Vinograda je rođen 1999. u Novom Sadu, gde je završio srednju Ekonomsku školu i studira Poljoprivredni fakultet, smer: voćarstvo i vinogradarstvo. Na završetku prve godine studija sa saradnicima počinje realizaciju velikog projekta, a reč je o savremenom zasadu trešnje u

Slankamenačkim Vinogradima, sa jakom željom i ambicijom da prevaziđe najviše standarde. Posebnu pažnju pridaje najsavremenijim tehnologijama, apostrofirajući protivgradnu zaštitu. Cilj mu je da osvoji inostrano tržište. Savo Kvrgić iz Turije je rođen 1990. u Vrbasu. Živi u Turiji, gde vodi sopstveno poljoprivredno gazdinstvo od svoje 18. godine. Uspešno se bavi ratarstvom. Uzgaja: kukuruz, soju, suncokret, a počeo je i sa uzgojem maka. U prvoj godini proizvodnje ostvario je rekordan prinos maka od 750 kg po jutru. Po obrazovanju je saobraćajni tehničar. Cilj mu je unapređenje proizvodnju i da širi kapacitete. Nandor Vereš je 1988. godište. Rođen je u Neuzini, gde vodi uspešnu ZZ „Agrosoj“. Završio je Fakultet organizacionih nauka u Beogradu i po diplomiranju vratio se u svoje selo kako bi zajedno sa ocem dao doprinos ekonomskom napretku svoje sredine. Smatra da udruživanje poljoprivrednih proizvođača multiplikuje njihove potencijale i otvara vrata uspeha. Posvećen je poslu i ima ambiciju da razvija zadrugu i unapređuje poslovanje. Milan Marinković rođen 1977. dodine, dolazi iz sfere agrobiznisa i suvlasnik je preduzeća „Intersad“ iz Rumenke. Lepotu poljoprivrede pronašao je u gajenju kvalitetnih jagoda i svega što je potrebno za tu vrstu proizvodnje. Smatra da bez primene novih tehnologija nije moguće postići konkurentnost, a veliku važnost pridaje kategoriji osiguranja u poljoprivredi. Nagradu i uspeh ravnopravno deli sa saradnikom Bojanom Mandićem.

Zajedničlki snimak dobitnika priznanja sa organizatorima

Imperativi razvoja vojvođanskog zadrugarstva

akon osamanaestogodišnjeg obavljanja funkcije sekretara Zadružnog saveza Vojvodine (ZSV), mr Jelena Nestorov Bizonj došla je na čelo ove asocijacije u toku 2021. godine. Upućena u sve sfere zadrugarstva Vojvodine i Srbije, nastavila je misiju svog prethodnika, Radislava Jovanova, trudeći se da opravda podršku zadrugara. To je podrazumevalo mnogo akcije na terenu prema nadležnim državnim organima, privrednim i neprivrednim institucijama, tamo gde je bilo potrebe da ZSV zastupa i zaštiti interese zadruga. Po rečima mr Jelene Nestorov Bizonj, stanje zadrugarstvu i dalje je neubičajeno: - Objedinila bih poslednje dve godine od početka perioda izmenjenih uslova poslovanja, i moram konstatovati da je poljoprivreda najmanje osetila posledice, u smislu da nije bilo prekida u toku proizvodnje i prometa kod zadruga i zadrugara. Zadruge su i tokom ove i prošle godine relativno kvalitetno poslovale i kada govorimo o tržištu, odnosno cenama koje su postizali za svoje proizvode, i količine i kvaliteta. Za ovu godinu bih istakla da cene većine poljoprivrednih proizvoda jesu bile izuzetno visoke, možda i izvan očekivanja u odnosu na ranije godine, ali prinosi nisu na svim područjima bili na zadovoljavajućem nivou. Dosta je bilo razlike u prinosima po Vojvodini, pa tako, visoka cena soje ne znači da je svako ko je proizvodio soju dobro prošao na tržištu, jer je bilo područja sa prinosom ispod proseka. U tim slučajevima, visoka cena je kompenzovala nedostatak prinosa ali nije donela dodatnu veliku zaradu. Razlog za brigu, kako za zadrugare i zadruge, tako i sve poljoprivrednike je ogroman rast cene repromaterijala, što je direktno uticalo na poskupljenje ulaganja potrebnih za poljoprivrednu proizvodnju sledeće godine. Kod mineralnih đubriva situacija je dramatična, jer je cena čak nekoliko puta porasla, a prisutna je i nestašica na tržištu. Kvalitetne zadruge su, u skladu sa svojim i tržišnim mogućnostima, uspele da po povoljnijim cenama nabave đubrivo, i njihovi zadrugari će donekle biti pošteđeni cenovnog udara, jer će repromaterijal, u najmanju ruku dobiti po cenama po kojima ih je i zadruga nabavila. Tu praksu su sprovele zadruge koje imaju kapaciteta i mogućnosti i izuzetno je povoljno biti zadrugar ili kooperant takvih zadruga. Ta kriza će biti još izraženija na proleće. U uslovima kada cene repromaterijala rastu, zadruga sigurno može obezbediti povoljnije cene za svoje zadrugare nego što bi oni to mogli samostalno rekla je predsednica.

Mr Jelena Nestorov u svakodnevnom kontaktu sa zadrugarima Pozdravila je trend osnivanja novih, specijalizovanih zadruga, posebno u intenzivnim vrstama proizvodnje, dominantno u voćarstvu i ratarstvu, ali i stočarstvu, pčelarstvu i drugim delatnostima. Kod zadruga sa dugom tradicijom prisutne su promene u strukturi proizvodnje i pored klasičnog ratarstva uvodi se povrtarstvo i voćarstvo, često na manjim površinama, ali se očekuje da će u budućnosti taj trend biti više zastupljen i da će rasti površine pod intenzivnim proizvodnjama, prvo kod zadruga, a onda i njihovih zadrugara, kada se stvore uslovi za njihovu proizvodnju i promet. Kod zadruga u klasičnom ratarstvu može se uočiti veliki interes za izgradnjom novih ili dograđnjom postojećih skladišnih kapaciteta, što predsednica smatra kvalitetnom odlukom koja će omogućiti raspolaganje zadruga i zadrugara svojim proizvodima u skladu sa uslovima na tržištu. Uprkos promenjenim uslovima poslovanja usled pandemije, rad ZSV nije bio prekidan kada je reč o zastupanju interesa zadruga prema državim i drugim organima. Nije bilo prekida ni u delu informativnih i savetodavnih poslova. Zastoja nije bilo ni u obavljanju zadružnih revizija,

ali je bilo u delu vezanom za organizaciju konferencija, zadružne škole, kontinuitetu neposrednog povezivanja zadrugara. ZSV imao je uspešan nastup na 88. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u N. Sadu gde je potpisan Memorandum o saradnji između ZSV i Makedonske asocijacije zemljoradničkih zadruga (MAZZ), te Memorandum o saradnji između ZSV i ZS Republike Srpske. ZSV je u julu na parcelama ZZ „Agrosoj“ iz Neuzine, Sečanj, organizovao „Žetveni dan“ koji je otvorio Milan Krkobabić, ministar za brigu o selu. - Zadružni savez Vojvodine je uvek na raspolaganju poljoprivrednicima, da ih usmeri u njihovom radu bilo da se odluče za osnivanje zadruge, ili da već posluju u okviru zadružnog sektora. Zadrugari treba da razmišljaju o daljem unapređivanju svog zadružnog organizovanja, da se što više međusobno povezuju radi zajedničkog nastupa na tržištu, a članovi malih zadruga, što aktivnije učestvuju u upravljanju svojim zadrugama i gledaju kao da idu napred - uz želje za dobro zdravlje, dobre prinese, cene i što jeftinije troškove proizvodnje u narednoj godini, poručila je mr Jelena Nestorov Bizonj.

Slogom do uspešnog

vetni vrt, kuća nalik na porodičnu, otvorena kapija za dobrodošlicu, prva su impresija pri susretu sa Zemljoradničkom zadrugom „Plast“ iz Srpske Crnje, koja ove godine obeležava jubilej 20 godina od osnivanja. I uspešnog rada, dodali bi. „Plast“ nije klasična zemljoradnička zadruga. Zadrugarstvo, kao oblik obezbeđivanja napretka u ruralnim sredinama podizanjem produktivnosti rada putem udruživanja i kooperacije, ovde je ostvareno po najvišiim standardima. Pored sopstvene, ratarske proizvodnje na preko 500ha, oko 30 stalno zaposlenih radnika i desetak sezonaca, 40 porodica koje uslovno žive od rada u ovoj zadruzi, izuzetna saradnja uspostavljena je i sa oko 300 kooperanata. ZZ „Plast“ je prisutna u tri naseljena mesta, primarno u Srpskoj Crnji i Radojevu, u Novoj Crnji ima benzinsku pumpu, koja osim klasične delatnosti, izlazi u susret kooperantima, koji u vreme proletnjih i jesenjih radova uzimaju da je danas ZZ „Plast“ zajednička naftu, a razdužuju po završetku kuća svih nas u kojoj živimo kao ciklusa proizvodnje pšenice, sunjedna velika porodica. Mi ništa cokreta, kukuruza i soje. U svom nismo izmislili, ali smo prihvatili posedu zadruga na površini od 17 ljudski korektan odnos, jer samo ha ima voćnjak, od čega 10 ha pod tako selo može da funkcioniše. U dunjom, četiri pod kruškom vilijasuprotnom ne bi moglo da opstane movkom i tri hektara novih zasada - objašnjava Zoran Zečević, jedan šljive. Ove godine našla se među od pet zadrugara - osnivača, kome 57 zadruga u Srbiji kojima su kroz je uspelo da, kao pravi pater famiProgram „500 zadruga u 500 sela“ lias, privatno i poslovno, zadrži uz Zoran Zečević sa ćerkama Jelenom (desno) i Draganom Ministarstva za brigu o selu, dodesebe svoje najmilije. ljena bespovratna sredstva za unapređenje radovi u punom jeku, obezbeđujemo im - Najvećim uspehom u životu smatram poslovanja i tehnološki razvoj. Zahvaljujući naftu, da bi po završetku proizvodnog što naša porodica, doduše u znatno prošiozbiljnoj potpori države od 40% od inve- ciklusa (pšenice, suncokreta, kukuruza i renom sastavu, funkcioniše na oba plana. sticije, finalizirana je izgradnja moderne soje) razdužili svoje obaveze i tako imali Naše dve ćerke, Jelena Bjelica i Dragana hladnjače (450 tona) za potrebe voćnjaka, sigurnost. Dovoljno smo kvalitetni da Zečević, obe su završile ekonomski resto je opredeljeno za opremu koja treba deo sopstvenih sredstava pozajmljujemo fakultet i imaju svoje porodice, jedna u da stigne tokom ove zime. Sistem protiv- našim kooperantima, za njihove potrebe. Zrenjaninu, druga u Novom Sadu, ali sam gradnih mreža za zasade kruške, za koju Pozajmice uzimaju za školovanje dece, su pripreme izvršene, a stubovi postavljeni, svadbe i dr., u visini od 20, 50 hiljada do planiran je za sledeću godinu. milion dinara. Trenutno imamo potpisanih - Saradnja sa našim kooperantima zasno- 200 - 250 ugovora, a vraćanje je vezano za vana je na pozitivnim primerima važećih agro rok. U slučaju da nisu u mogućnosti odnosa u zadrugarstvu. Zadruga kredi- da pozajmicu vrate, ugovor uz dogovor tira kompletnu ratarsku proizvodnju, od prologiramo za sledeću godinu. Zadruga repromateijala, semena, đubriva, pesticida okuplja 2-3 zemljoradnika sa par stotina do naftnih derivata. Za razliku od veli- hektara zemlje, većina njih su srednji i kih kompanija, za sve naše kooperante, mali zemljoradnici koji se naslonjaju na s proleća i jeseni, kada su poljoprivredni nas. Takvim načinom rada postigli smo

porodičnog biznisa

prezadovoljan što su se obe poslom, vratile u Srpsku Crnju, na naše imanje. Moram da kažem da su prvo radile, starija šest godina u banci u Zrenjaninu, mlađa isto toliko u „Agrotrading“ doo Novi Sad. Ponosan sam i na svih pet mojih unuka. Najstariji, 17-togodišnji Nikola zaljubljen je u poljoprivredu i izuzetan je učenik trećeg razreda Zrenjaninske gimnazije prirodno-matematičkog smera, i sa nagradama sa takmičenja iz fizike i matematike. Samoinicijativno je uradio ličnu kartu svih naših njiva, od jedan do nepunih 100 ha, koja obuhvata deset odredinica: od poteza, površine, do toga sa kojom se parcelama graniči. Ali planira da upiše elektrotehniku, programiranje, a ne poljoprivredu - sa osmehom kaže gospodin Zečević. Jelena Bjelica, koja je 2001. godine bila student završne godine Ekonomskog fakulteta, seća se kada je mama Mira, koja je radila u banci, došla na ideju o osnivanju zadruge, koju su prihvatili a kasnije i zajednički uspeli da realizuju. - Na tati je bio najveći pritisak i odgovornost da sprovede naše ideje, ali tek kada sam rodila treće dete, pozvao me je da mu se pridružim, što sam s radošću prihvatila. Presrećna sam što je i meni i sestri obezbedio privileguju da radimo sa njim i budemo

zajedno - dodaje Jelena Bjelica i kao svoj doprinos i doprinos svog supruga, lekara u zrenjaninskoj bolnici, celoj ovoj priči ističe ideju o voćnjaku, koja se širi. Zaštitni znak ZZ „Plast“ je cveće, ukrasno drveće, koje poput botaničke bašte krasi dvorište zadružnog kompleksa. Tu je i mini zoo vrt, ugodne niše za relaksirane razgovore sa poslovnim partnerima, prijateljima. Prirodan sled razvoja Zadruge išao bi u pravcu agroturizma, ali finalizacija proizvodnje dunje i kruške, za sada je u prvom planu. - Volimo da kada nešto radimo dajemo svoj maksimum. Imamo još štošta da uradimo na postojećim kapacitetima i ne možemo nedovoljno spremno da se upustimo u nešto potpuno novo za nas - kaže Jelena Bjelica.

odine 1985/6., opština Nova Crnja je imala oko 16,5 17.000 stanovnika, oko 3.800 aktivno zaposlenih, od čega 120-30 u vanprivrednim delatnostima, ostalo u privredi. U tom periodu svako selo ove opštine Nova Crnja imalo je zemljoradničku zadrugu i tzv. ekonomiju, sa oko 1.100 zaposlenih, trećinom u Kombinatu „Đura Jakšić“ u Srpskoj Crnji i ukupnim prilivom neto sredstava kroz plate i penzije oko 40 miliona maraka na godišnjem nivou. Pre 30-tak godina zemljoradnička zadruga je bila mesto oko kojeg su se okupljali svi zadrugari, kooperanti, odnosno žitelji tog mesta i bila je nosilac razvoja i organizovanja svih aktivnosti u tom selu. Procesom globalizacije nekoliko ljudi je postalo vlasnicima gro zemlje, a broj zaposlenih se sveo na 50-60, od toga većina u ZZ „Plast“. Nova Crnja je u drugoj polovini XX veka bila mala, nerazvijena opština sa naseljima, koja je težila razvijenosti. Izgradnjom šećerane 1972., kasnije rekonstrukcijom uljare „Banat“, prevaziđen je taj uslovni problem. Danas opština Nova Crnja ima izgrađenu infrastrukturu, što se tiče putne mreže, gasifikacije, kvalitene struje, kablovske televizije... To se sve odnosi i na Srpsku Crnju, koja ima vrtić, osnovnu i srednju školu, osnovanu 1968. kao gimnazija i poljoprivredna škola, kasnije premeštena u Futog. Iz tog vremena ostala je gimnazija, a otvoreni su smerovi ekonomije, prava i administracije i trgovine, ugostiteljstva i turizma. Gimnaziju prirodno-matemaričkog smera završio je i gospodin Zečević, i generacije drugih, koje su kasnije odlazile na dalje školovanje. Srpska Crnja ima još i kulturno-umetničko društvo, biblioteku. Nema bioskop i pozorište, ali jednom mesečno, Anica Garić, direktorica NB „Đura Jakšić“ organizuje besplatan odlazak sugrađana, sa jednim ili dva autobusa, u neko od beogradskih pozorišta.

Vek Produktne berze u Novom Sadu Piše: Žarko Galetin

rošlo je tačno 100 godina od kako je zazvonilo prvo zvono, koje je označilo početak berzanskog trgovanja na Novosadskoj produktnoj i efektnoj berzi. Na inicijativu Trgovačkog udruženja iz Novog Sada koje je okupljalo najuglednije privrednike toga vremena, 5. marta 1921. osnovana je prva institucija berzanskog tipa u trgovanju robom u tadašnjoj Kraljevini SHS, kasnije Jugoslaviji, pod nazivom Produktna i efektna berza Novi Sad. Prvi predsednik upravnog odbora berze bio je jedan od tada najvećih veleposednika Gedeon Dunđerski. Svoje zakonsko uporište berza je imala u Zakonu o javnim berzama iz 1886. godine. Koliko je donošenje ovog zakona bio avangardan potez tadašnjih vlasti, govori podatak da su u tom trenutku na Balkanu poslovale tek tri berze i to berza u Istanbulu, Atini i Bukureštu. Pošto je 1894. u Beogradu osnovana Beogradska berza, kao berza efekata, osnivanjem robne berze u Novom Sadu, zaokružen je sistem berzanskog trgovanja u tadašnjoj državi. Da ideja osnivanja robne berze nije samo pretenciozni poduhvat sposobnih trgovaca bilo je jasno već posle dve godine poslovanja ove institucije, kada je po vrednosti berzanskih zaključnica Novosadska berza premašila vrednost zaključenih poslova od budimpeštanske, praške, bratislavske, zagrebačke, pa i beogradske berze.

Interesantno je da su berze u sada već Kraljevini Jugoslaviji, uspele da se odbrane od rastuće intervencije države jer je Ministarstvo trgovine i industrije 1926. ponudilo berzama projekat novog zakona da bi se unificirale dodatno sve berzanske uzanse u zemlji. Prema njemu, berze bi ostale privatne ali bi njihov rad, upravljanje i organizovanje bili pod većom državnom kontrolom. Zbog otpora berzanskih trgovaca iz cele zemlje, ovaj projekat zakona nikada nije ni ušao u skupštinsku proceduru, pa je sve do okupacije u II Svetskom ratu na snazi ostao prvobitni Zakon o berzanskom poslovanju Kraljevine Srbije iz 1886. Drugi svetski rat, označio je i diskontinuitet u poslovanju Novosadske produktne i efektne berze, što će praktično dovesti i do gašenja ove institucije. Nastavak tradicije robnog berzanskog tržišta, desio se tek 14 godina po okončanju rata, osnivanjem Produktne berze u Novom Sadu, 29. maja 1959. godine. Osnov za osnivanje berze bila je Uredba o produktnim berzama Vlade republike Srbije iz 1953. Prva lokacija berze bile su prostorije Matice srpske. Odmah po osnivanju, Produktna berza se nametnula kao apsolutni lider na velikom jugoslovenskom tržištu u organizovanju robnog tržišta i to pre svega roba iz sektora žitarica i uljarica. Na taj način Produktna berza je nastavila da baštini tradiciju berzanskog trgovanja do današnjih dana. Od osnivanja pa do danas preko „Produktne berze je prometovano preko 20 miliona tona robe“. Statusni oblici berze tokom godina su se menjali u skladu sa preobražajem društvenih sistema, ali njena suštinska uloga

organizatora berzanskog tržišta je ostala u osnovi funkcionisanja ove institucije. Nažalost, tehnologija trgovanja nije uvek išla ukorak sa referentnim svetskim berzama. Poslednja statusna promena desila se decembra 2007. godine, kada „Produktna berza“ postaje AD pri čemu je država jedini akcionar. To je ujedno i period značajnog pomeranja u tehnologiji trgovanja. Period od 2007. godine je obeležen mnogobrojnim bezuspešnim pokušajima donošenja novog zakona o robnim berzama. „Produktna berza“ 2014. odine značajno usavršava sistem trgovanja i povećava nivo trgovanja. Ne čekajući komplikovane i spore mehanizme pri donošenju zakona berza pravi značajne promene u tehnologiji trgovanja koje su u jednom trenutku čak prevazišle neka anahrona rešenja postojećeg Zakona. Pošto je očigledno da je praksa na izvestan način „pretekla“ postojeću zakonsku regulativu, uporedo se radilo i na donošenju novog Zakona o robnim berzama. U očekivanju donošenja zakona koji je prošao neophodnu zakonsku proceduru, usavršavanje i modernizovanje berzanskog trgovanja u kontinuitetu i dalje traje i polako se približava najsavremenijim algoritmima trgovanja. „Produktna berza“ je institucija od opšteg interesa. Potreba inače vrlo intenzivnog i frekventnog tržišta poljoprivrednih berzanskih roba jeste da postoji jedan sistem koji će ga organizovati u duhu savremenih berzanskih modela. Iz tih razloga, obaveza pre svega države, pa i ostalih zainteresovanih strana, ako ništa drugo, a ono upravo u ime poštovanja stogodišnje berzanske tradicije, je da negujemo i dalje razvijamo berzu na interes i korist cele tržišne, pa i šire javnosti.

Manifestacije važan faktor opstanka sela MARKETING

BIN

marketing - Agencija za organizaciju umetničkih događaja, godinama unazad vredno radi na planiranju i realizaciji brojnih sajamskih, zabavnih manifestacija, koje podrazumevaju dobro vođenu organizaciju kako bi sve proteklo u najboljem redu. Prvi čovek ovog tima, Dragan Vukotić, decenijama se pojavljuje u ulozi organizatora uspešnih dešavanja, što ga je kvalifikovalo da u jednom trenutku svoje bogato iskustvo i znanje ponudi drugima, i profesionalno se potvrdi kao koordinator, kreator i sprovodilac planiranog i sa organizatorima i timom unapred usaglašenog koncepta nekog događaja.

većim skupovima, vremenu popažnja, da nije do kraja shvaćekazuju svoju vitalnost. na i medijski ispraćena. DoneMeđunarodni BIN festival, kle je to i razumljivo iz razloga održan je 17 puta. Čitavu decešto manifestacije tog tipa nisu niju negovao je princip masovkomercijalne i ne okupljaju venosti, sa fokusom na edukaciju liki broj ljudi, ne dešavaju se i humanitarni rad, i kao takav na gradskim trgovima, već su bio proglašavan za najbolju beg u prirodu i ona kao takva privredno-turističku manifestai opstaje - objašnjava Dragan ciju koja je promovisala najpoVukotić, začetnik i nekih druDragan Vukotić pularnije jelo u Srbiji, a i širom gih trendova, poput Ulica zasveta. Poslednjih sedam godina Pasuljija- natskog piva, u vreme Velikogospojine u da se razvija u maniru porodične priče, sa Novom Bečeju. Ulica je svojim osobenim ograničenim brojem takmičara, privlačeći šarmom, modelom privlačnim publici speveći broj ekipa iz regiona, u cilju promoci- cifičnih zahteva, brzo izborila svoje mesto je salašarskog turizma. i ovoj velikoj manifestacija donela osveženje. Ove godine sprovedena je ideja Mini karavan zanatskog piva, koja će naredne godine biti nastavljena na zadovoljstvo i organizatora i posetilaca, svakako i pivara koji zaslužuju pažnju, ne samo što su novina na našem tržištu, već i kvalitetom svojih proizvoda. Ove manifestacije primer su besprekorne organizacije, proistekle iz posvećenosti, ljubavi i želje da se sve planirano sprovede. One pokazuju smisao i lepotu druženja ljudi okupljenih oko jedne ideje koja ima svoje opravdanje. A ideja vodilja Agencije BIN marketing je da svaka manifestacija treba da bude originalna, nastala spontano, iz realnih potreba sredina, u koje je uključena čitava lokalna zajednica. Samo manifestacije izgrađene na takvim temeljima imaju opravdanje i bolju perspektivu, što je jako važno jer manifestacije nisu koSlike sa Roglja otišle u svet mercijalne i bez pomoći države i lokalne samouprave 90% njih ne bi opstalo. Broj manifestacija po Vojvodini i Srbiji Novobečejska manifestacija „ManićZadatak promocije manifestacija Agenje velik i po tome je naša zemlja prepo- Tisa 63“ je po svom karakteru i sadrža- cije BIN marketing zaokružen je istiznata i u regionu i šire. Od manifestacija ju jedinstvena u svetu. Održava se prvog canjem i nagrađivanjem manjih, dobro kojima je lično utisnuo pečat posebnosti, vikenda u decembru i spaja ljubitelje pri- osmišljenih festivala, posebno u seoskim Dragan Vukotić izdvaja Festival vojvo- rode, ljubitelje pripreme i degustacije tra- sredinama. Manifestacije su ključ opstanđanskih festivala ROGALj, kojem je pre- dicionalnih jela na otvorenom i ribolovce, ka sela. U manje sredine se dolazi sa razlotio zaborav da ga pre par godina, uviđa- koji samo zahvaljujući strasti za pecanjem gom. U zavisnosti od doživljaja koji preko jući njegov značaj, nije „vratio u život“. po izuzetno teškim vremenskim uslovima sadržaja i karaktera jedna manifestacija U jedinstvenoj atmosferi čenejskog Salaša izlaze na vodu. nudi, zavisi koliko će ljudi doći, koliko 137, ROGALj svake godine okuplja tride- Mnogo smo uložili u organizaciju njih će se sledeće godine vratiti, sklopiti setak marljivih i ambicioznih turističkih ovog kompleksnog događaja i suštinski poznanstava, zainteresovati se za ponuđeorganizacija, organizatora seoskih mani- smo zadovoljni našim delom posla, ali ne proizvode i usluge, ili doneti odluku da festacija, koje i u ovim, nenaklonjenim smatram da joj nije posvećena dovoljna se trajno nastani u tom mestu.

Ko-kreacija: način za uključenje potrošača u razvoj prehrambenih proizvoda Koncept cirkularne ekonomije je prepoznat kao ključan za ekonomski post Covid oporavak, a potrošači sa svojim svakodnevnim izborima su prepoznati kao osnova cirkularne ekonomije. S tim u vezi, a uzimajući u obzir i potrebu za promovisanjem odgovorne potrošnje i poboljšanje upravljanja otpadom, kao i uzimajući u obzir trendove koji su uočeni tokom Covid pandemije u vezi sa naručivanjem hrane za poneti, Univerzitet u Varšavi je osmislio standardizovani koncept za generisanje ideja o novim konceptima pakovanja hrane za dostavu koji zadovoljavaju specifične zahteve potrošača. Ovaj koncept, koji podrazumeva aktivno uključivanje potrošača različite starosne dobi koji u zajedničkom kreativnom poduhvatu razvijaju ekološki održivo i funkcionalno pakovanje za obroke za poneti, do sada je testiran u 14 zemalja tokom 2019 i 2020. godine i to u Poljskoj, Litvaniji, Portugalu, Španiji, Bugarskoj, Češkoj, Estoniji, Grčkoj, Mađarskoj, Italiji, Letoniji, Rumuniji, Slovačkoj i Sloveniji. Prilagođavajući se posebnim izazovima cirkularne ekonomije na Zapadnom Balkanu, u periodu oktobar-novembar 2021. godine

Naučni institut za prehrabene tehnologije u Novom Sadu sa partnerima: restoranom Makijato kuća, DOO, Novi Sad i štamparijom SZR Partner Druk, Novi Sad realizovao je radionicu Cirkularna ekonomija na Zapadnom Balkanu u okviru projekta xKIC Cirkularna ekonomija na Zapadnom Balkanu RIS Laboratorije za angažovanje potrošača 2021 kojim koordinira Univerzitet u Varšavi, Poljska i Evropski institut za tehnologiju i inovacije - sektor za hranu (engl. EIT Food). EIT Food je jedna od najuticajnijih institucija koja se bavi prehrambenim sektorom, koja svojim inicijativama teži da transformiše evropski prehrambeni sektor, fokusirajući se na potrošače kao resurse i na njihovo uključivanje u proces razvoja prehrambenih proizvoda, smatrajući da se na taj način dodatno podstiče poverenje potrošača u sistem hrane, i on čini resursno efikasniji, sigurniji, transparentniji i pouzdaniji. Prvi korak u realizaciji istraživanja bilo anketiranje potrošača u cilju prikupljanja podataka o navikama u

ishrani, o dinamici korišćenja usluga isporuke hrane, vrstama ambalaže i navikama u rukovanju sa ambalažnim jedinicama nakon konzumiranja isporučene hrane. Za istraživanje je od prijavljenih kandidata odabrano po pet predstavnika iz tri starosne kategorije za koje se pretpostavilo da imaju različite navike, kriterijume i razloge korišćenja dostave hrane: mladi ljudi od 18 do 39 godina, predstavnici srednje generacije u rasponu od 40 do 65 godina i starija populacija preko 65 godina. Sa ovako formiranim grupama sprovedene su tri ko-kreativne sesije, a nakon prve sesije su učesnici realizovali samostalna istraživanja kroz struktuirane domaće zadatke uzimajuću u obzir iskustvo konzumiranja obroka koji je im je isporučen od strane restorana, učesnika na projektu. Nakon kritičkog razmatranja prednosti i mana ambalaže koja se u Srbiji najčešće koristi za hranu za dostavu – kutija od stiropora i plastike, potrošači su trebali da daju svoje ideje za inovativno pakovanje inspirisano prikazima različito koncipiranih uspešnih kreativnih rešenja iz različitih

delova sveta namenjenih pakovanju različitih vrsta obroka. Tako je za samo tri dana dobijen opus ideja i sugestija koje istraživači, dizajneri ili razvojna odeljenja kompanija ne bi osmislili ni za dug vremenski period. Ceo proces kreiranja se uz korišćenje platforme za on-line komunikaciju odvijao preko interneta vođen od strane iskusnih moderatora koji su struktuirali diskusiju. Kreirana rešenja su u daljem toku istraživanja predstavljena profesionalnom dizajneru, proizvođaču ambalaže i restoranu koji su razmenili svoja mišljenja o manama i prednostima predloženih rešenja i dali smernice dizajneru kako da na najbolji i tržišno orijentisan način elemente predloženih rešenja iskoristi za dizajniranje ambalaže koja će biti funkcionalna i izrađena od ekološki prihvatljivih materijala. Sintetišući navedene predloge dizajner je predložio univerzalno, reciklabilno, funkcionalno rešenje koje ovde nećemo prikazati s obzirom na to da su se svi učesnici radionice izjasnili da to rešenje treba da bude patentirano i da zaživi na tržištu ne samo kod nas nego i u svetu. Ukratko: kroz tri sesije od po dva sata i pet zadataka, za čije je rešavanje bilo potrebno dvadesetak minuta angažovanja, dobili smo vrlo korisne informacije za visoko funkcionalna rešenja sa visokim tržišnim potencijalom, koja značajno mogu da unaprede poslovanje restorana, keteringa i uslugu dostave hrane, povećaju zadovoljstvo potrošača, i da pri tome značajno doprinesu zaštiti životne okoline.

Aqua Doria - za uživaoce u dobrom ukusu

a mesto događanja tradicionalnog vojvođanskog svinjokolja može da bude fensi gradska čarda, od 2012., kada je napravljen hrabar eksperiment, sa stilom i ukusom, koji je u startu naišao na pozitivan prijem publike, očigledan primer je Čarda „Agua Doria“, smeštena ispod Petrovaradinske tvrđave na samoj obali Dunava. Potkrepljen desetogodišnjim is‑ kustvom, organizacioni tim „Aqua Dorie“, uigrano i uz stalne „dopune“, unapređuje svoju ponudu čineći je iznova dinamičnom i izazovnom. Tako je „Svinjokolj“ postao jedan od promotera početka manifestacija na ovu temu širom Vojvodine, koje od vremena koje se pamti, počinje 29. novembra. Ove godine, dan ranije, zbog vikenda, održana je fešta koja je, kao i sve prethodne, izazvala veliko interesovanje publike. Rezervacije za restoranski deo i a la cart doživljaj uz posebano za taj dan izabran jelovnik, bile su unapred podeljene za termine od 12-15:00 i od 15-18:00, a dobru atmosferu potpomogli su izvrsni muzičari Tamburaškog orkestra Radio-televizije Novi Sad celodnevnim izvođenjem legendarnih tamburaških pesama. Svi oni koji su zakasnili sa rezervacijom našili su u bašti Čarde instalirane za tu priliku od hladnoće skrivene niše, zgodne za uživanje u degustaciji svežih čvaraka, kobasica, krmanadli sa roštilja, uz kuvano vino i rakiju. Da su pravi profesionalci, organizatori su pokazali time, što je i u otvorenoj i u zatvorenoj zoni bio pripremljen i posni jelovnik, u kojem je dominirala riba, jer je nedelja, 28. novembar označena kao početak Velikog božićnog posta. Vladimir Baštovanov, menadžer restorana „Aqua Doria“ i „Cubo Concept Bar & Restaurant“, objašnjava da je „Svinjokolj“ zamišljen kao događaj na kojem se proslavlja još jedna uspešna godina, uz promociju novih specijaliteta pripremljenih u

toku manifestacije, kao i druženje sa saradnicima. - Nekako smo ustalili protokol da na otvorenom topimo čvarke, pečemo kobasicu, na roštilju pripremamo sveže meso,

jalitetima čarde, od hladnih predjela do poslastica, specifičnih za Aqua Doriu i Vojvodinu. Za prvi dan posta našim gostima preporučili smo čuveni bezdanski riblji paprikaš i ribu na talandari - kaže gospodin Baštovanov. Napominje i da je tokom manifestacije ispoštovan HACCP- sistem bezbednosti hrane i propisane epidemiološke mere; da je kriterijum za odabir saradnika izuzetno visok, a da Tradicionalna prerada mesa „Kovačević“, Irig, „Staroplaninski dućan“ u Novom Sadu, Nišlije Radomira Petrovića Raleta i dr. uživaju njihovo puno poverenje. Da „zaslade“ ceo ovaj događaj tu su se našle rakije „Premier“ i vina vinarija „Kovačević“, Zvonko Bogdan“ i „Džervin“. Želeći da pruži publici manifestaciju koja će u potpunosti pripadati „Aqua Dorii“, sa tamburašima, specijalitetima, ukratko manifestaciju na kojoj će se svi lepo osećati, po svim parametrima i komentarima posetilaca ovaj događaj je prevazišao očekivanja. Ne zato što su očkivanja nerealno mala, već zato što su uspeli da privuku stalne goste i što svake godina pristižu novi. - Postigli smo da atmosfera bude praznična, i nama je čast da smo uspeli da ugostimo naše verne posetioce - rekao je gospodin Baštovanov, napomenuvši da sledi novo spektakularno druženje povodom novogodišnjih praznika za sve one koji že-

kuvamo vino, rakiju, kompot... U restoranskom delu je postavljen smörgåsbord, švedski odnosno vojvođanski sto, sa speci-

le da uživaju u novogodišnjoj čaroliji u restoranima „Aqua Doria“ i „Cubo Concept Bar & Restaurant“.

Vladimir Baštovanov

Od teglice do

Snežana Milisavljević

romocija domaćih, ručno rađenih prehrambenih proizvoda, bez aditiva, veštačkih boja i aroma, kroz programe resornog ministarstva, lokalne samouprave, turističkih činioca, raznih udruženja, organizacijom festivala i medijskim kampanjama, ali i sve veća briga o zdravlju, uticala je na povećanje tražnje i veći broj onih koji su spremni na ovakav način privređivanja. Najveći deo ovog posla pao je na žene, koje ne samo da moraju da obrade svoje livade, njive, voćnjake, bašte, već da proizvedu i prerade plodove prirode, i na kraju da se bave marketingom i prodajom. U finalizaciji ovog procesa potrebna im je podrška i pomoć, da svoje proizvode što uspešnije plasiraju na tržište. Žena snažna i važna - Animiranje domaćina, posebno u poslednje vreme, je veliki zadatak, imajući u vidu da smo bili prinuđeni da se okrenemo domaćem tržištu i da putujemo unutar naše zemlje. Mali proizvođači su se našli u nezavidnom položaju. Prema statistikama SeConS-grupe oko 200.000 ljudi je ostalo bez posla, a 70% njih su bile žene, stalno zaposlene, zaposlene pod ugovorom, neformalno zaposlene (na pijacama, uličnim tezgama i sl). Imajući u vidu da je i broj manifestacija u velikoj meri smanjen,

onemogućen je ovakav vid prodaje. Zadatak je nalaženje mogućnosti plasiranja proizvoda, tim pre što su naši mali proizvođači mahom žene, koje danas, na selu žive teže nego ranije. One su bile prinuđene da se u vreme pandemije prilagode novonastalim okolnostima i mnoge su se okrenule društvenim mrežama, pokušale da prodaju svoje proizvode od vrata do vrata. Neke od njih rade i kućnu dostavu, ali mnoge nisu u situaciji da to postignu zbog digitalne

nepismensti, i ako mlađi članovi njihovog domaćinstva ne preuzmu to na sebe, izostaje takav vid promocije. Ukoliko nemaju svoj automobil ne mogu da rade ni kućnu dostavu - navodi Snežana Milisavljević iz Udruženja „Putokaz Kragujevac“. Ruralni turizam je velika perspektiva Srbije koji se potvrdio u poslednje vreme. Prirodni resursi i kulturno nasleđe, naša sela u različitim podnebljima Srbije sa autentičnom ponudom proizvoda, domaćini koji pripremaju zdrave namirnice kakve se ne mogu kupiti u prodavnicama u kojima je zastupljena uglavnom roba iz globalne ekonomije, ponudu našeg ruralnog turizma čine posebnom. - Čini se da je zakazala spona između malog proizvođača, koji još uvek proizvodi na tradicionalan način i krajnjeg potrošača. Umrežavanje i komunikacija, kada je u pitanju plasman proizvoda, je ono što nam u ovom trenutku nedostaje. Ruralni turizam je specifičan turistički proizvod koji bi Srbija mogla da plasira ne samo unutar zemlje, već i za goste iz inostranstva, imajući u vidu da možemo da ponudimo dobre smeštajne kapacitete, domaćine, koji znaju da rade svoj posao, autentičnost podneblja, prirodne lepote u neposrednom okruženju, tradiciju, kulturni identitet, raznoliku ponudu aktivnog odmora. Imajući u vidu bazične elemente, poput smeštaja i ishrane, te dodatnih sadržaja, mislim da Srbija može da plasira

preduzetnice

odličan proizvod kako na domaće tako i ino tržište, ali nam po malo fali završnica, umrežavanje svih tih faktora i plasman na tržište. Dobro je da još uvek postoje brojne manifestacije u Srbiji i zemljama u okruženju, gde domaćini mogu da se pojave i direktno razgovaraju sa potrošačima, da čuju njihove potrebe, jer ne smemo zaboraviti da se pitanje bezbednosti izdvojilo kao obavezan segment turističke ponude, i svaki gost će voditi računa koliko je bezbedno boraviti u nečijem domaćinstvu - ističe gospođa Milisavljević. O udruženju Putokaz Kragujevac Iznela je neverovatan podatak da se prema istraživanjima Udruženja „Putokaz Kragujevac“, preko 60% nezaposlenih žena sa kojima je udruženje radilo, izjasnilo da želi da se bavi nekom vrstom samostalnog posla, pre svega ženskim preduzetništvom. Žene vole da se prepoznaju kao aktivne članice društva i radno angažovane u okviru udruženja žena, što je razumljivo, s obzirom na sličnu situaciju u kojoj se nalaze. Podseća, da se na žene još uvek gleda kao na stub porodice. Na njih se oslanjaju domaćinstva, i od njih se i dalje očekuje da privređuju i nešto pruže svom potomstvu. To što su se žene prepoznale u okviru nekih udruženja, dovoljno ukazuje na činjenicu da su izgubile poverenje u formalno zapošljavanje, koje se u nekim istraživanjima, zbog garantovane sigurnosti, našlo na drugom mestu, dok se najmanji broj

žena odlučilo za rad u okviru zadruga (podaci se odnose na centralnu Srbiju, dok je stanje u Vojvodini, zbog boljeg funkcionisanja zadruga, drugačije). Bez obzira na to gde rade, njima je potreban input, informacija od organizacija, institucija pod ingerencijom lokalne samouprave, republičkih institucija, koje bi mogle da im pruže neophodnu stručnu, savetodavnu podršku. Primera radi, kada su u pitanju podsticajna sredstva, značajne informacije mogu da im pruže poljoprivredne stručne službe, kada su IPARD programi u pitanju, a odnose se na ruralni turizam, ali i lokalne turističke organizacije, omogućavajući im da ono što već znaju da rade i proizvode, plasiraju na najbolji mogući način. U ojačavanju onih istituicija koje se bave radom na terenu i omogućavanju zaposlenima u tom sektoru da posete svako domaćinstvo, porazgovaraju sa njegovim članovima i upoznaju se sa konkretnim problemima kako bi ih predupredili, prevazišli, Snežana Milisavljević vidi jedno od rešenja ovog problema. Jer, samo tako možemo da imamo jake male proizvođače, bez kojih nema jake, stabilne porodice, niti lokalne zajednice. Zato su projekti poput „Osnaživanje malih proizvođača

kao preduslov za jačanje porodica“ koji podržava Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, izuzetno važni. Udruženje „Putokaz Kragujevac“ je nevladino i neprofitno udruženje, osnovano 2019.. Jedan od primarnih Udruženja je unapređenje kvaliteta života građana i marginalizovanih grupa putem obuka i sticanja dodatnih znanja i poslovnih veština radi lakšeg zapošljavanja i pronalaženja dodatnih izvora finansiranja. Akcenat rada stavljen je na nezaposlene žene, strarije od 45 godina, saglasan sa projektom Mreže za podršku ženama 45+, na teritoriji Republike Srbije - „Javnim zagovaranjem do ekonomskog osnaživanja žena 45+“, a u cilju uticanja na pobolјšanje ekonomskog položaja žena starijih od 45 godina, jedne od najranjivijih grupa na tržištu rada. „Mrežu 45+“ čine udruženja žena: „Žene na prekretnici“ Beograd, Laris“ Čačak, „Putokaz Kragujevac“ i „Miona“ Aleksandrovac. Ona su kroz zajedničke aktivnosti u prethodnom periodu, sistemski uticala na donosice odluka lokalnih i republičkih institucija, kako bi trajno doprinela prevazilaženju polne i starosne diskriminacije. Najavljen je i pojekat pod nazivom „Ponovo snažna i važna” usmeren na ekon omsko osnaživanje nezaposlenih žena, koji realizuje Udruženje „Laris” iz Čačka u partnerstvu sa udruženjima „Putokaz Kragujevac“ i UŽ „Evgenija” iz Ježevice, u cilju poboljšanja ekonomskog položaja žena na tržištu rada iz ruralnih ili gradskih sredina, unapređenja njihovih znanja i veština, radi pokretanja sopstvenog posla i prevazilaženja trenutne krize. Pomoć u njihovom osamostaljivanju i osnaživanju kroz praktične obuke, individualna savetovanja sa sertifikovanim savetnicima za procenu kompetencija, obuke koje se odnose na digitalni marketing i promociju na društvenim mrežama, obezbediće materijal i opremu za početak posla u okviru malih kućnih radionica za pet žena iz Čačka i pet iz Kragujevca.

Istraživač i restaurator

ene su najveće blago srpskog sela. One su te koje brinu o porodici, kući, svaki plod umeju da pozlate, a Svetlana Jovanović iz Gornje Trnave, Topola, jedna je od njih. Žena sa završenih osam razreda škole i ogromnim fondom znanja, majka dvoje dece i baka petoro muških unučadi, koji polako idu njenim stopama. Izrastaju u vredne, časne ljude pune dobrote i ljubavi.

Svetlana Jovanović sa paletom svojih proizvoda novorođeno žensko dete dobije šerpu i varjaču. Otac je bio kamenorezac, a majka je uvek kuvala za radnike, tako da smo i nas tri sestre, počele da kuvamo čim smo

Seosko turističko domaćinstvo „Jovanović“

Pre nekoliko godina, Svetlana Jovanović i njen suprug su odlučili da registruju Seosko turističko domaćinstvo „Jovanović“. Jedan od razloga bila je želja da dočekuju i ugoste, da pokažu toplinu srpskog gostoljublja. Do tada su se bavili isključivo poljoprivednom. Prvoklasne plodove sa 15 ha voćnjaka gospođa Svetlana je prodavala na pijaci, a izgledom manje lepo prerađivala u sve što se obično radi, ali je osmislila i poseban program za dijabetičare. Sve to je poklanjala prijateljima, dok malo po malo, nisu počeli da dolaze kupci. - Iz porodice sam u kojoj pri rođenju

prohodale. Sa velikom radošću pripremam hranu i danas, u našem seoskom domaćinstvu, gde dolaze uglavnom stranci i to sa svim strana. Pre dve godine smo ugostili blizu 1.000 Austrijanaca. Dolazili su osam dana, jednog dana čak 127-ro - kaže gospođa Jovanović, pobornik tradicije, vezana za stare zanate, stare recepte i načine pripreme hrane. U njenoj kuhinji nema šećera, belog brašna, a jelo se priprema u drvenim

i zemljanim loncima. Od rostfraja je samo escajg, jer tako pravilo nalaže.

Srpska srednjovekovna kuhinja

Za svoju dušu bavi se proučavanjem srpske srednjovekovne kuhinje. Znanja prikuplja čitajući literaturu koja „vuče“ veri, posećujući manastire. Tu je saznala kako se hranila vlastela, a kako običan narod. Divi se onima koji su morali da se dovijaju na razne načine da bi prehranili porodicu. Veruje da kada bi došlo to vreme, danas bi možda preživelo 2% populacije. Imperesionirana je likom i delom Sv. Save i njegovim darovima svom narodu, poukama da budemo bolji. „Čovek koji ne drži do vere, nema ni tradiciju. To je prazan čovek“ - smatra gospođa Svetlana, za koju je grožđe sveta voćka, koja i dan danji priprema vodnjiku, starinski lek za mnoge boljke, džem od slatkog vina, sarmu sa žitom, orasima, pitu sa žitom, isključivo koristi proso i stara žita. Trpezu iz tog vremena voli da prikaže na sajmovima i takmičenjima. - Današnje domaćice nisu ništa izmislile, sve je to postojalo i ranije i samo od naše

srpske srednjovekovne trpeze

kreativnosti zavisi kako će to biti predstavljeno. Ja se strogo držim tradicije. Turisti kod nas jedu tradicionalnu hranu, ono što se u Šumadiji kuva najviše. Mada u ponudi imamo sve što se da poželeti, najčešće, u dogovoru i po zahtevu turističkih agencija koje dovode goste, pripremamo svadbarski kupus, reprezentativno jelo ovog kraja. Kinezi su izbirljivi u svojim zahtevima, Rumuni bez muzike ne dolaze i vole da ostanu dugo, a Austrijanci posle sat - dva odlaze. Uglavnom kukaju da im je mnogo i jako, ali upravo zato mi, u Srbiji izdržavamo sve jer se tako hranimo - objašnjava ova visprena domaćica.

Četiri generacije u jednoj kući

Veće grupe turista traže i veće angažovanje. Gospođa Svetlana kuva sama, ali kada dolaze gosti, u kuhinji je menja druga žena, nekada i više njih, koje serviraju hranu. Profesionalni konobari poslužuju goste, posebno angažuje ženu za održavanje higijene u toaletu. Njihovi prijatelji, poznavaoci stranih jezika, u takvim situacijama, pored oficijelnog prevodioca, pomažu njoj i suprugu, u

boljoj i bržoj komunikaciji sa turistima. Pored hrane domaćica samostalno kreira zabavne sadržaje, i kada vreme dozvoljava u dvorištu za goste organizuje takmičenja u brzom krunjenju kukuruza, „skrcanju“ dva oraha jednom rukom; gosti mogu da naberu voće u voćnjaku; za mlade bračne parove sa decom organizuje kuvarske radionice, i sve što parovi skuvaju ponesu kući, ali pre toga moraju da operu sve šerpe. Ispred domaćinstva nalazi se parking mesto za četiri autobusa. - Uigrani smo za ovaj deo turističke ponude. Imamo dva registrovana kreveta, za svaki slučaj, ali za sada radimo samo ručkove, večere, proslave... Imamo ideju, snagu i volju da proširimo delatnost u pravcu pružanja usluga prenoćišta, ali nam nedostaje vreme. U našoj kući živi četiri generacije, osam članova i svi, u skladu sa mogućnostima doprinose da sve bude kako treba. Ne mislim da su naša kuća i dvorište nešto posebno, ali je uredno i ima dušu. Svako ko dođe kod nas oseti ljubav, slobodu, opuštenost, dobrodošlicu. U našem domaćinstvu se više daje nego što se očekuje - kaže

pobednica osme sezone serijala „Kuhinja moga kraja“, koja je na Sajmu pita i gibanica u okviru petrovdanske manifestacije Etno sajam „Domaće prirodno”, 2020. u Topoli umestila pobedničku pitu. Smatra da ljudi koji se bave turizmom treba puno da putuju, vide nešto novo i pomalo „kradu“ ideje. Najponosnija je na svoj savršen brak i svojih pet unuka. Najstariji David, učenik srednje

škole, smer kulinarski tehničar, posle izuzetnih rezultata postignutih na praksi, leto je proveo radeći u jednoj prestižnoj piceriji u Smederevu, gde su gosti tražili da vide to čudo od deteta. Na pitanje tamošnjeg novinara, od koga je pokupio to umeće, jednostavno je odgovorio: „od bake“, koja ga je, kao i sve unuke, dok su bili mali, stavljala pored sebe, na radni sto, da joj pomažu.

Približavanje dij

Stojan Stevanović

okom vekova Srbe je pratila sudbina stalnih ratova, deoba i seoba, što je uslovilo da mnogi potraže rešenje izvan granica svoje zemlje. Srpska dijaspora je stvorena pod uticajem teških istorijskih, socijalnih i drugih okolnosti. Politički motivisani odlasci iz zemlje sre-

dinom prošlog veka nastavljeni su na one iz ekonomskih razloga u Ameriku krajem XIX i početkom XX veka. Iz istih razloga iseljavanja su nastavljena do danas. Svima njima je, uprkos razlici u vremenu, načinu i motivima, zajednički nedostatak preciznijeg uvida u brojno stanje i kompleksnu strukturu radi konkretizacije i aktualizacije demografskih, ekonomskih, socijalnih, obrazovnih, političkih, vojnih i drugih aspekata u određenju odnosa i državne politike prema dijaspori.

Dijaspora spremna da pomogne matici Stojan Stevanović poreklom iz opštine Lopare (severoistični deo BiH, deo eniteta RS), vlasnik hotela, predsednik Udruženja srpskih privrednika Švajcarske i predsednik Udruženja „Koreni“ aktivan je u na-

Sa sastanka članova Udruženja Koreni

stojanju da unapredi ove odnose. U Srbiju je došao nakon foruma povodom projekta „Link Up Serbia“ u švajcarskom gradu Brunenu, na kojem je učestvovalo 60 - 70 srpskih privrednika, a koji će u organizaciji srpskih privrednika biti sledeće godine, kao jedan vid saradnje dijaspore i matice u ekonomskom smislu. Na osnovu svog bogatog iskustva privrednika koji više od tri decenije radi i živi u rasejanju, objedinjavanje srpskog korpusa i povezivanje matice i dijaspore, po njegovim rečima, zasniva se na premisama rodoljublja i interesa. Trenutno, najdinamičnija saradnja je u oblasti drvno-prerađivačke i mašinske industrije, i turizma. - To su tri nezaobilazne teme koje imaju svoju budućnost i perspektivu i u Srbiji i u RS, te i svoje forume baziramo na njima. Zapostavljanje dijaspore od strane matice je najveća smetnja u toj konekciji. Moramo da znamo da današnja dijas-

aspore i matice pora nije ista onoj iz 70-80tih godina prošlog veka. Mi imamo danas „pametnu dijasporu“. Jedno moje dete je doktor, drugo magistar građevine, treće budući hotel-menadžer. Samo u Švacarskoj imamo jednog prof. Zorana Rančića, PD dr. med. Oberarzt Klinik für Gefässchirurgie, Universitätsspital Zürich, rodom iz Niša, uglednog dr Nikolu Čihorića, Trebinjca koji dugi niz godina radi u prestižnom Univerzitetskom kliničkom centru u Bernu, a tu su i fizičari, inženjeri... Ni ne znamo koga sve imamo u rasejanju. Ovi ljudi bi bili spremni da pomognu matici u svakom kontekstu, edukativnom i akademskom, a ne samo u ulaganju. Upravo Udruženje „Koreni“ radi na povezivanju dijaspore i matice. Formirali smo 30 - 40 opštinskih odbora u Srbiji i RS, a planiramo da uključimo bratsku Crnu Goru sa primarnim ciljem kulturne i akademske saradnje, i naravno saradnje u oblasti ekonomije, bez koje nema ništa. Međutim, još uvek nema ni evidencije o broju Srba u dijaspori. Spekuliše se sa brojem od 2.5 do 5 miliona. Upravo Udruženje „Koreni“ radi na bazi podataka utvrđivanja broja Srba u Švajcarskoj, kojeg profila, koji mogu da pomognu, svojim znanjem, ugledom, ne samo materijalno - rekao je između ostalog gospodin Stevanović.

Dobra saradnja sa metalskim sektorom susednim zemljama. Takve manifestacije trebalo bi organizovati i u Minhenu, Beču i drugim gradovima u kojima živi brojna srpska zajednica jer, npr. Beč je, posle Čikaga, drugi najveći srpski grad na svetu, treći posle Beograda. Poručuje da ekonomski mini sajmovi malih i srednjih preduzeća Srbije i Srpske

Strategija očuvanja i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu Vlade Republike Srbije iz 2011. godine, ključni je dokument kojim Republika Srbija nastoji da zaštiti prava i interese pripadnika dijaspore i Srba u regionu, njihov kulturni i jezički identitet. Uprava za dijasporu Ministarstva spoljnih poslova, privredne komore, razvojne agencije..., u službi su poboljšanja i olakšanja komunikacije koja je do sada bila nedovoljna. Stojan Stevanović ističe da se izvestan napredak ipak oseća i da sadašnja vlast ulaže napore da se višedecenijski vakum između dijaspore i matice prevaziđe. Po njegovom mišljenju Srbija i Srpska bi trebale da izađu u susret onima koji su otišli iz zemlje 70-80tih godina i koji bi svoje penzionerske dane da provedu u svojoj zemlji. Obezbeđivanjem odgovarajućih uslova, podizanjem savremenih staračkih domova, uz adekvatnu

Predstojeći Svesrpski samit nova šansa za povezivanje Najdelotvorniji vidovi saradnje sa srpskom poslovnom dijasporom, zainteresovanom da investira, pronađe poslovne partnere u Srbiji i Srpskoj, po rečima predsednika, je putem sajmova, ekonomskih foruma, personalnih promocija: - Organizacija Svesrpskog samita ekonomske, akademske i kulturne dijaspore, koji će biti održan sledeće godine u Cirihu, jedan je od poželjnih načina konekcije, na koji pozivamo mala i srednja preduzeća da imaju svoje štandove i da predstave svoje proizvode, a mi ćemo pokušati da im nađemo relevante partnere u Švajcarskoj i

Starački dom Kneževi konaci u Vrnjačkoj Banji daju najvidljivije efekte u saradnji, kroz iznalaženje načina kako afirmisati firme, naći partnere, izvesti robu i da treba zaboraviti preduzeća sa 100, 400 i više radnika i posvetiti se ljudima koji zapošljavaju 5 10 radnika, koji će svoje produkte plasirati u centralnom delu EU.

zdravstvenu zaštitu, mnogi ljudi bi razmišljali o potvratku. Opština Lopare je dobar primer saradnje između matice i dijaspore, gde su lokalne vlasti obezbedile uslove za povratak starih, a najveći deo sredstava u dom zdravlja i infrastrukturu uložila je dijaspora.

Zajednički snimak učesnika Kongresa

Tamburica uz mandolinu, balalajku, gitaru...

a trodnevnom. Šestom po redu Kongresu Svetske tamburaške asocijacije (STA) održanom novembra 2021. u Novom Sadu, odlučeno je da ta organizacija objedini sve srodne trzalačke instrumentae i da na globalnom nivou doprinosi razvoju muziciranja na balalajki, buzukiju, gitari, mandolini… Po rečima dr Jovana Pejčića, predsednika STA, letvica je podignuta i činjenicom da je na stručnom skupu predočeno 12 naučnih, istraživačkih radova najeminentnijih stručnjaka iz Srbije, Austrije, Bugarske, Severne Makedonije, Hrvatske i Slovenije, koji su govorili o različitim segmentima tamburaške muzike. - Biblioteka STA, sa novim radovima, sada broji gotovo 70 stručnih dela, koliko je u prethodnih šest godina, od kada smo i pokrenuli Kongres, nastalo. Sve to je na usluzi zainteresovanima za tamburašku praksu, čuvarima kulturne baštine, a posebno najmlađima koji tek kreću da se upoznaju sa instrumentima i našom narodnom tradicijom. Takođe, sa tamburici pridruženim žičanim trzalačkim instrumentima, širimo našu delatnost bez granica, grlimo sve kontinente i sve narode i dajemo dodatni doprinos svetskoj kulturi - kaže Pejčić. Na ovogodišnjem Kongresu predavanja su održali univerzitetski profesor Vilfrid Šarf, interpretator citre i Zoran Šijaković, istoričar umetnosti, muzičar, sekretar za kulturu grada Branunau u Austriji, Vladimir Vladimirov, profesor Akademije za umetnost i kulturu, Antun Grahek, dirigent, Branko Uvodić, televizijski voditelj, profesor dr Agota Vitkai - Kučera i dr Ira

Prodanov Krajišnik, profesorke Akademije umetnosti, mr Danilo Vuksanović, programski direktor Galerije Matice srpske, Stipan Jaramazović, osnivač Subotičkog tamburaškog orkestra, Bojan Trenkić, predsednik Saveza tamburaških društava Vojvodine, profesor Ivan Sabo, rukovodilac ansambla „Vila“ i Julijana Baštić, master etnomuzikološkinja. Njihove uže stručne teme objedinile su sve što čini događaj u okviru tamburaške prakse. - Moj rad se odnosio na upotrebu glasa kod tamburaša koji ujedno i sviraju i pevaju. Za tu svrhu sam napravila anonimni upitnik u kojem su tamburaši sami procenjivali i ocenjivali svoje glasovne mogućnosti, s obzirom na to da muziciraju u raznim uslovima i okolnostima. Svakako, bilo je reči i o talentu, o vežbi… ceo kongres je bio izuzetno bogat i sadržajan, posebno zanimljiv, a smatram da je upravo na nama umetnicima da, što je veoma važno, sačuvamo i negujemo našu tradiciju za buduće generacije - izjavila je dr Agota Vitkai Kučera, naša čuvena operska diva i predavač na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. U okviru šestog Kongresa STA u Rektoratu NS univerziteta održana je izložba radova 12 umetnika iz Srbije sa letošnje likovne kolonije „Tamburica fest 2021“ u „Etno eko kući“ u Čereviću. Publici je predočeno 17 radova nastalih na okupljanju umetnika u selekciji akademskog slikara Danila Vuksanovića, programskog direktora Galerije Matice srpske u Novom Sadu. On je, otvarajući izložbu, naglasio da su dela rađena na temu etnomuzikologije, umetnosti i tamburice kao i da su,

osim dobrog druženja i razmene iskustava, slikari bili inspirisani i tamburaškom muzikom kojom je bila prožeta ovogodišnja slikarska radionica. Među autorima ovogodišnje kolonije bio je i akademski slikar Radule Bošković koji je u legat „Tamburica festa“ ostavio više slike sa likovnih kolonija. Ove godine predstavio je sliku „Preplet“ kojom šalje poruku univerzalnosti i vanvremenske dimenzije muzike. - Tambura je iskonski instrument koji se kod nas, pogotovo u Vojvodini, odomaćio kao deo etnosa, obeležila je našu muziku proteklih stotinak godina i postala je fini muzičko - duhovni temelj naroda na ovim prostorima - rekao je Bošković. Predsednik Svetske tamburaške asocijacije, dr Jovan Pejčić, potvrdio je da „Tamburica fest“ neguje sve vidove umetnosti, da slikari već 14 godina, inspirisani tamburicom i etnomuzikologijom, stvaraju slike i na taj način povezuju tamburašku muziku i umetnost. - Sve slike ostaju u našem fundusu. Trenutno u legatu imamo oko 220 slika i planiramo da nakon 15. likovne kolonije sledeće godine, kada će Novi Sad biti Evropska prestonica kulture, organizujemo veliku izložbu slika nastalih na dosadašnjim kolonijama. Pred nama je dilema šta sa tim slikama. Imamo ideju da napravimo muzej „Tamburica festa“ gde bi bile izložene slike, umetničke fotografije, instrumenti i sada radimo na tome. Jer ipak je to jedan legat, kulturološko blago što smo za 14 godina stekli - zaključio je Pejčić. Foto: Nikola Stojanović

O uzvišenosti narodne pesme i igre

evajte deco, igrajte dok ste živi. Budite zajedno i čuvajte vrlinu. Budite najbolji što možete sa svojim najbližima, sa samim sobom i sa Bogom - poručila je svoj slobodoumnoj omladini, onim mlađima, ali i onima koji u sebi još uvek prepoznaju mladalačku energiju, Jelena Jovanović, doktor muzikologije, od 2018. dopisni član SANU, viši stručni saradnik Muzikološkog instituta SANU, član Odbora za izradu Leksikona umetničke igre, član Srpskog etimološkog društva i Međunarodnog saveta za tradicinalnu muziku (ICTM). Po njenim rečima, kada se zapeva izvorna pesma, posebno oni stariji oblici, muk koji tada nastaje, trenutak je čiste lepote i promene načina sagledavanja samog života. Događaji koji neguju narodno stvaralaštvo, poput festivala, sabora, smotri koje okupljaju folklorne ansamble i izvorne pevačke grupe, divni su događaji koji podrazumevaju nadljudski angažman organizatora koji žele da svojim pregalaštvom daju doprinos njihovom očuvanju i razvoju. Kontinuitet druženja u jednoj dobroj energiji, u veri i svemu pozitivnom što podstiče vrlinu, osećaj pripadnosti kolektivu, ali i negovanje individualnosti, lične kreativnosti, nemerljiv je u vaspitanju mladih ljudi. Dr Jelena Jovanović ističe činjenicu da KUD-ovi, kao i celokupno narodno nasleđe, opstaje zahvaljujući entuzijazmu dobrih ljudi. Takmičarski duh u smislu bavljenja nečim radi prestiža i nagrade, donekle je uspeo da se nametne kao poželjni obrazac ponašanja, i u drugi plan postavi motiv radosti u igri, druženju, de-

ljenju vremena sa drugima u lepim događajima, aktivnosti koje relaksiraju, opuštaju, nadahnjuju. - Ja se, pre svega bavim narodnom pesmom i drago mi je što se danas pozitivno razmišlja o podsticanju povratka izvornoj pesmi i igri. To je jedan pokret koji je poslednjih godina više zastupljen u koreografskom svetu, i to bi sa svoje strane pozdravila. Međutim, prave narodne pesme je relativno malo zahvaljujući jakom uticaju medija, tako da su retke prilike kada možete da čujete narodnu pesmu u njenom izvrnom obliku, i to je problem - ističe dr Jovanović, podsećajući da je folklor bio jedno vreme deo školskih programa u nastavi fizičkog vaspitanja i da bi bilo poželjno obnoviti ga. Osim muzike, igre, specifičnih pokreta dobrih za razvoj dece u omladine, ogromnu vrednost takvog rada vidi u vaspitnom značaju, dobijanju dragocenih informacija, sticanju osećaja za igru, upoznavanju sa tradicijom. Rad rukovodilaca kulturno-umetničkih društava, folklornih ansambala, smatra nemerljivim, kako u neposrednom kontaktu sa mladima na uspostavljanju prihvatljivih normi ponašanja i ophođenja, tako i kroz saradnju sa etnokoreolozima, etnomuzikolozima praktičarima u očuvanja tradicije u što čistijem obliku. Istrajavanje u ovoj oblasti, koja iz neobjašnjivih razloga slovi za „fakultativnu“, bez sagledavanja izuzetnih uticaja, pojedinaca i KUD-ova na socijalni, fizički, intelektualni, psihički i drugi razvoj mladih, nema adekvatnu materijalnu potporu institucija, u smislu obezbeđivanja egzistencije i omogućavanje potpune posvećenosti ovom radu.

Akademik dr Jelena Jovanović Kretanja koja treba pozdraviti su sve učestaliji angažmani KUD-ova u okviru neke manifestacije, u čemu direktnu ulogu imaju turističke organizacije. Za mlad svet su smotre, susreti, festivali mesta upoznavanja, prilike da vide i čuju jedni druge, da se druže, da se desi neka lepa razmena. O osobenostima pesme i igre dr Jovanović kaže: - Narodna pesma i muzika su se malo „izgubile“ u vremenu, a pesma je ta koja nas budi i pokreće. Volim da kažem, a znam iz ličnog iskustva i rada sa mladim ljudima, da je pevanje jedan duboko lični čin, odnos prema sebi samom, prema svom glasu. Kako će vaš glas zazvučati? Biti prihvaćen od sredine? Da li ste vi zadovoljni i koliko treba da radite na njemu? To su pitanja koja traže specifičan odnos i introspekciju svakog pevača. Igra je u boljoj poziciji. To je kolektivni čin gde se igrači međusobno bodre i podstiču. U pevanju je individualnost naglašenija i veći je rizik da zapevate nego da zaigrate.

Naše bogatstvo - Festival

otaknut idejom očuvanja i negovanja tradicije naroda koji obitavaju na ovim prostorima, a na inicijativu Saveza kulturno-umetničkih društava Srbije i Folklornog ansambla „Vila“ - Srpskog kulturno-umetničkog društva „Železničar“ iz Novog Sada, upriličen je pre 13 godina „Festival zlatnih ansambala Srbije“. Povodom Svetskog dana srpskog kola upisanog na UNESKO listu nematerijalnog kulturnog nasleđa sveta (2017) na platou ispred SPENS-a, takođe u Novom Sadu, četvrtu godinu za redom razvija se veliko kolo čime se označava početak festivala zasnovanog na temeljima višeslojnog narodnog pamćenja. „Takmičenje“ u pojedinačnom nadigravanju tzv. „Zlatno kolce“, i po drugi put izvedene koreografske minijature inspirisane srpskim kolom u tri, činili su zvaničan deo ovog jedinstvenog praznika narodnog stvaralašta koji se, samo uslovno odnosi na igru i pesmu. Onaj nezvanični deo, rezervisan za učesnike, odigrao se u hotelu „NORCEV“ na Fruškoj gori, uz dodelu nagrada i igranku na kojoj je izvedeno 21 kolo, uz pratnju orkestra KPD „Jednota“ Gložan, čime je završen ovogodišnji Festival Zlatnih ansambala Srbije.

Veličanstvena smotra srpskog narodnog stvaralaštva

Sve se to desilo u subotu 27. novembra 2021., u ime sećanja na Veliku narodnu skupštinu održanu 25. novembra u Novom Sadu, kao završni čin viševekovnog istorijskog procesa - ujedinjenja Vojvodine sa maticom Srbijom. Ovom velikom događaju prethodio je ulazak u grad jedinice srpske vojske pod komandom majora Vojislava Bugarskog, 09. novembra, a kao podsećanje na taj događaj ispred SPENS-a je došla porodica Jakovljević sa fijakerom umesto 200 konjanika sa Salajke, koji su 1918. dočekali srpsku vojsku. U istoriji je zabeleženo da je to jedina vojska koja je ušla na jednu teritoriju bez ijedne žrtve, s pravom je smatrajući svojom. Ovoj kulturno-umetničkoj smotri duha i lepote autentičnosti sveukupnog srpskog narodnog stvaralaštva prisustvovali su brojni zvaničnici, naučni radnici na polju etnomuzikologije i etnokoreologije, koreografije, umetnici, aktivni čuvari narodnog stvaraštva. Uz prisustvo protojereja Željka (Latinovića), Hram Uspenija Presvete

Milorad Lonić (levo); Selena Rakočević i Milorad Mirčić Bogorodice u Novom Sadu, Festivalu je prisustvovala dr Vera Obradović, istaknuti koreograf i redovan profesor Fakulteta umetnosti Univerziteta u Prištini, a Festival otvorila akademik Jelena Jovanović, etnomuzikolog.

KUD-ovi čuvari kulturne baštine Čovek koji stoji iza cele ove organizacije je Milorad Lonić, predsednik Predsedništva Saveza kulturno-umetničkih društava Srbije i direktor i umetnički direktor Ansambla „Vila“ SKUD „Železničar“. Organizator, umetnički direktor, koreograf i dr., izrazio je svoje zadovoljstvo prelepim događajima koji su se u logičnom sledu

nadovezivali jedni na druge i po završetku dao svoje viđenje ove manifestacije: - Posle srpskog kola u kojem su se istovemeno našli i igrači i građani, održano je nadmetanje u „Zlatnom kolcu“, ali ne u njegovom klasičnom smislu prestižnosti i gordosti, već da bi se istakla njegova lepota i magija povezanosti. Saborno izvođenje niškog kukunješa odabrano je iz razloga što ga izvode dva legendarna srpska muzičara. Jedan je Sava Jeremić, najpoznatiji frulaš, koji je na Međunarodnom festivalu folklora u Langolenu (1953), kolom „Paraćinka“ osvojio prvo mesto. Drugi je Vlastimir Pavlović Carevac, dipl. pravnik koji je 1929. zasvirao narodnu muziku

Sa otvaranja festivala u novosadskom SPENS-u

Zlatnih ansambala Srbije

Pobednički trio u minjaturama

Najuspešniji u igranju srpskog kolca sa svojim orkestrom na talasima Radio Beograda. Osim na radiju i dirigovanja horom društva „Abrašević“, posvetio se pedagoškom radu, izučavanju muzičke baštine, težeći da to blago sačuva, pročisti i unapredi. Finalno „Kolce“ je odrigrano u Amfiteatru SPENS-a, posle kvalifikacija u Kraljevu, Nišu, Vladičinom Hanu, Vršcu, Beogradu, Kikindi, Zrenjaninu, Subotici, Novom Sadu. Ovde su iskazali svoje umeće s ljubavlju, a onim tog dana najnadahnutijim, pripale su i nagrade. Želeli smo da promovišući našu tradiciju podržimo obrazac igranja kola u tri, i danas rasprostranjen u narodu. Pet zlatnih ansambala Srbije, Akademski folklorni ansambl „Oro“ Niš, AKUD „Ivo Lola Ribar“ Beograd, KPD „Jednota“ Gložan, SKC „Stefan Nemanja“ Kraljevo, Ansambl „Vila“ SKUD „Železničar“ Novi Sad učinili su ovu manifestaciju veličanstvenom. Insistirao sam, zajedno sa Odborom, da svako donese „cveće“ iz svog kraja što je pomoglo da se prikažu srpski dijalekti na izvorni, potpuno autentični način. Praznik za oči bile su i Minijature, nova forma kojom je predstavljena tradicionalna igra u tri. Prikazane su 14 u konkurenciji, i jedna revijalna minijatura, i mislim da su uspešno urađene. Nadam se da ćemo ubuduće otvoriti i druge forme koje će naš folklor čuvati, ali i dati savremeni izraz koji će kroz umetnički prezent otvoriti mogućnost da se ispolji talenat svakog pojedinca. Gospodin Lonić je dodao da je ceo događaj održan uz propisane mere, a da

su organizaciju podržali Grad Novi Sad, Ministarstvo kulture i informisanja Republke Srbije, preduzeće „Održavanje i usluge” d.o.o., Elektrotim DOO, SPENS iz Novog Sada, kao i medijske kuće: TOPSRBIJA, Novosadski informativni portal 021, Radio Novi Sad, RTV, Novosadska TV, zahvalivši se svima koji su učinili da

Sa dodele priznanje zatnim ansamblima ova manifestacija bude vidljiva i prepoznatljiva. Zahvalio se, takođe onima koji su promovisali Festival u svojim lokalnim krugovima, Nišu, Kraljevu, Valjevu..., gostima iz Prijedora (RS), koji pripadaju našem duhovnom prostoru, jer ova manifestacija želi da pokaže sabornost svih onih koji vole kulturu, tradiciju srpskog roda i svih koji žive sa njim.

Priznanja za najbolje

Tročlani žiri u sastavu: Srboljub Ninković (predsednik), Đorđe Lakušić i Drago Kecman odlučili su pobednike u nadigravanju: Zlatno kolce u kategoriji dama: Milica Milićević (AKUD „Ivo Lola Ribar“, Beo-

grad) i Sandra Ivanović (AFA „Oro”, Niš); muškarci: Miloš Milić (AKUD „Ivo Lola Ribar“, Beograd) i Aleksandar Mladenović (AFA „„Oro”, Niš) Srebrno kolce kod dama: Milica Dacin (FA „Vila“, Novi Sad) i Anđela Jelić (KUD „Železničar“, Kraljevo); kod gospode: Aleksandar Jovićević (KUD „Železničar“, Kraljevo) i Aleksandar Panić (Društvo za negovanje tradicije „Sv. Nikolaj Velimirović“, Valjevo) Bronzano kolce kod dana: Dunja Babić (KUD „Bratstvo“, Subotica) i Magdalena Marković (KUD „Železničar“, Kraljevo) i gospode: Zoran Ančin (KUD „Pionir“, Zrenjanin) i Vladimir Tijanić (KUD „Železničar“, Kraljevo). Spisak nagrađenih koreografskih minijatura tradicionalnog plesa na zadatu kinetičku formu kola u tri 2021. prema evaluaciji redovnog profesora Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici dr Vere Obradović ovogodišnjeg selektora: Laureat I stepena: 1. Aleksandar Panić, „Verom ka putu istine“, na muziku numere kolo Žikino kolo Laureati II stepena: 2. Natalija Stojković, „Otac“, na muziku numere arapsko kokonješte 3. Milorad Lonić, „Pod svodom nebeskim“, na muziku numere Jesam li ti Jelane, u aranžmanu Ilije Rajkovića Laureati III stepena: 4. Janko Dimitrijević, „Čas mačevanja“, na muziku numere Šungino kolo 5. Jovana Vasin i Kosta Jocić, „Uoči Vaskrsa“, na muziku numere brzak kolo 6. Emilija Diković, „Pijačni četvrtak“, na muziku numere rabadžijsko kolo.

Vinarija Probus Vineyards

oderna vinarija „Probus Vineyards” u Velikim Radincima, kraj Sremske Mitrovice, vlasnika Milorada Miloševića, zvanično je otvorena na Mitrovdan, 08. novembra 2021. godine. S obzirom da se radi o slovenačkoj investiciji, čast i zadovoljstvo da zvanično otvori vinariju pripala je Nj.E. Damjanu Bergantu, ambasadoru Republike Slovenije u Srbiji. - Veliko je zadovoljstvo biti ovde sa Miletom i njegovom porodicom. Gospodin Milošević je u Sloveniji radio kao direktor dve značajne kompanije, bio je vlasnik jednog hotela i sve što je zaradio, oko četiri miliona evra, investirao je u ovu vinariju. Kada je došao prvi zadatak je bio da obezbedi zemlju, danas 40 ha i za to je to trebao da pregovara sa 127 vlasnika. Reč je o veoma velikoj slovenačkoj investiciji u infrastrukuru u Srbiji. Mislim da ovo nije njegov poslednji korak, već jedan od prvih na putu razvoja ove regije. Zna da naglasi da je iz Slovenije doneo slovenačko znanje i slovenačko iskustvo na području uzgoja vina, pre svega došlo iz Goriških brda, veoma poznate vinske regije - rekao je ambasador. „Iskustvo uči, a ljubav vodi“ - poslovni je moto gospodina Milorada Miloševića, čoveka koji je 2012. godine zasadio prvi vinograd, da bi danas u svom posedu imao 40 ha, od čega 19 ha pod vinogradom, odnosno 16 ha u punom rodu. Nije slučajno, što se vinogradi prostiru na mestu gde je M.A. Probus, čije ime vinarija danas nosi, upravo na tom mestu, zvanom Šuljamačka glavica, zasadio prve vinograde 280-te godine, prekršivši tako Ukaz cara Domicijana o zabrani gajenja vinove loze van Apeninskog poluostrva koja je bila na snazi duže od veka. Danas, ovaj Bogom dan vinograd za uzgoj vinove loze, predstavlja stožer razvoja vinogradarstva i vinarstva ovog kraja, ali i privrednih, kulturnih, te neizostavnih turističkih kapaciteta. Čin otvaranja je obeležio govor domaćina, kojim je evocirao put siromašnog dečaka rođenog u Velikim Radincima, koji se kao petnaestogodišnjak otisnuo u svet u potrazi za mestom na kojem će ostvariti svoje snove. Završio je srednju školu, potom Fakultet političkih nauka,

Milorad Milošević sa ćerkom Majom i suprugom Tatjanom pa Pravni fakulutet. Tokom bogate karijere, vodio je prestižne slovenačke kompanije poput „Iskre“ i „Planike“, potvrdio se i kao uspešni hotelijer. Poslovni razvoj pratila je i podržavala njegova porodica, supruga Tatjana i dve ćerke. Ipak, srce ga je vuklo nazad. Otvara prvu slovenačku firmu u Srbiji i pre uspostavljanja zvaničnog diplomatskog odnosa između dve zemlje. Deset godina kasnije, sa ciljem razvoja kraja, organizuje Sajam poljoprivrede. U drugoj deceniji novog mileni-

juma, u rodnim Radincima odlučuje da zasadi vinograd i počne malu proizvodnju vina. Entuzijazam i želje vrlo brzo su prerasli prvobitne ideje - Vinarija predstavlja ostvarenje mojih snova, a ćerka Maja je njihov nastavak. Ponosan sam što danas otvaram novu životnu priču koja je postala moj ponos. Priču koja je zahtevala puno odricanja, truda i znoja, danas nagrađene brojnim prestižnim priznanjima sa vinskih festivala - rekao je gospodin Milošević.

novo blago Fruške gore O slovenačkoj investiciji u Srbiji Nj.E. Damjan Bergant, ambasador Republike Slovenije u Srbiji zvanično je otvorio vinariju „Probus Vineyards” u Velikim Radincima, vlasnika Milorada Miloševića, državljanina Republike Slovenije i Republike Srbije. Svečano otvaranje bilo je ujedno i promocija Slovenačke investicije u Srbiji. Ambasador je tokom otvaranja naglasio da je svaka investicija, pogotovo u vinarstvo dobra, jer podrazumeva razmenu znanja i iskustva. - Slovenija može da učestvuje u razmeni iskustva na području uzgoja vina jer ima tradiciju, a slovenački vinari su veoma poznati u svetu - naglasio je tom prilikom ambasador. On je istakao da je za njega, kao predstavnika Republike Slovenije, otvaranje ovakvog objekta veliki poduhvat, veoma bitan i značajan jer se radi o investiciji, u koju je znanje i iskustvo donešeno iz Slovenije u Srbiju. Po njegovim rečima, Slovenija slovi za zemlju vinu uprkos ograničenoj produkciji. Iako po količinima ne može da se meri sa vinskim velesilama poput Francuske, kvalitet vina iz Slovenija obezbeđuje siguran izvoz u sve zemlje sveta. O vinogradarsko-vinskom potencijalu Srbije, gospodin Bergant je rekao: - Srbija ima veliki potencijal po pitanju vina. Srpska vina su odlična, imaju veoma visok nivo kvaliteta i Srbija u budućnosti može da igra veoma značajnu ulogu u vinskom svetu. Na tim osnovama se može oplemeniti buduća saradnja između dve naše zemlje. Dr Marko Malićanin, predsednik UO Saveza vinogradara i vinara Srbije je tom prilikom iskazao zadovoljtvo što je razvoj ovog velikog vinogradarsko - vinarskog poduhvata pratio od samog početka i da ima priliku da, sa ostalim gostima, uživa u ovom prelepom ambijentu. - Ovakvi projekti su dokaz da srpsko vinarstvo nezadrživo ide napred u pravcu ozbiljnog razvitka. Danas vinsku scenu Srbije karakteriše diverzitet, i od severa ka jugu, od Vranja ka Subotici različita su zemljišta, klimati, tradicija, na desetine autohtonih, mnoštvo internacionalnih sorti, koje su u srpskih vinogorjima našle topao, udoban dom. One, zajedno sa svim agroekološkim uslovima daju sliku vinske Srbije, u kojoj se danas mogu probati vrhunska vina. Srbija nije poznata na vinskoj mapi jer je tokom XX veka prošla kroz velike društvene krize, ratove, koji su ostavili traga na vinski svet. Ali, u XXI vek Srbija je u ušla vrlo dinamično, na krilima nekolicine entuzijasta, vinogradara i

Uzgoj vinove loze i proizvodnja vina usko su vezani uz vinski turizam. Na tu temu ambasador je istakao da je Srem bogat svim i svačim, i kao takav mogao bi da postane primamljiv turistima i poslovnim ljudima iz njegove zemlje. Smatrajući turizam izuzetno važnom privrednom gradnom, sugeriše pravac njegovog razvoja ka eko turizmu i korišenju prirodno-geografskih vrednosti ovog kraja: - Srbija na području Fruške gore ima veoma visok kvalitet turističkih proizvoda, ali i neiskorišćenih resursa. Može da bude interesantna sa otvaranjem vinarija poput vinarije „Probus Vineyards” u Velikim Radincima, razvojem ugostiteljstva, kulinarstva, eko turizma. Slovenci vole da borave u prirodi i da brojne pešačke i biciklističke staze kroz Frušku goru, uz lokalno vino i hranu mogu da obezbede sve uslove kvalitetnog odmora. Kao dodatnu vrednost prirodnom bogatstvu Srema i Fruške gore naveo je veliki broj srednjovekovnih manastira, kao i novootvorene „Fruške terme“ u Vrdniku, koje pored nekolicine odličnih manjih ugostiteljskih objekata, nude vrhunski smeštaj i kompletan doživljaj.

vinara zahvaljujući kojima je vinska scena počela da stasava. Danas imamo preko 120 hiljada individualnih odgajivača vinove loze, preko 22 hiljade hektara pod vinogradima, više od 400 registrovanih vinarija i te brojke se iz godine u godine uvećavaju. Ono što budi posebnu radost

upravo su projekti poput vinarije „Probus Vineyards”, na čelu sa gospodinom Miletom, uz stručan nadzor vrhunskog enologa Uroša Boljčine. Ovakve vinarije su garant da će vinska scena Srbije rasti i doneti neku novu vrednost - zaključio je dr Malićanin.

Vino & Fino - vinsko putovanje dugo 10 godina

ada se pre 10 godina odvažio da ukrsti svoje dve ljubavi, prema novinarstvu i vinu, i počeo sa izdavanjem časopisa „Vino & Fino“, Igoru Lukoviću, vinskom kritičaru, vinskom sudiji, jedinom srpskom predstavniku na najvažnijem svetskom vinskom ocenjivanju Decanter u Londonu, od nedavno i predsedniku Balkanskog takmičenja vina BIWC, osim vizije bila je potrebna i hrabrost, jer vinska scena tog vremena nije mnogo obećavala. - Pre deset godina u Novom Sadu je postojao jedan restoran koji je imao vinsku kartu, a kada sam u mojoj prodavnici pokušao da napunim policu vinima Srbije, morao sam da dupliram boce i to govori koliko su se stvari popravile i krenule napred. Kao trgovac sam propao, ali sam se okrenuo onome što znam da radim, da pišem i pričam o onome u šta verujem, na moj, posvećen, emotivan način, jer drugačije ne znam - kaže gospodin Luković, prisećajući se da je u to vreme bilo teško i vinarima da nađu publiku. Ukazivanje na aktuelne pravce kretanja vinske industrije u svetu radi pomoći razvoju naše, da se ono što nije najbolje kaže naglas, princip je rada zadržan do danas. Od neprijateljskog stava prema čitavom timu „Vino & Fino“ na samom početku, do prihvatanja kritika, sugestija od strane vinara, svesnih njihovih dobrih namera, nije trebalo mnogo. Zahvaljujući toj sinergiji u decembru ove godine izdat je 43. broj magazina „Vino & Fino“, koji se bavi vinom, vinskom i gastronomskom kulturom u Srbiji i regionu, sarađujući sa vinskim stručnjacima iz oblasti vinske kulture i gastronomije. - Došli smo dovde jer smo bili potpuno iskreni u svemu što radimo i svesni činjenice da smo ponekad umeli da napravimo i grešku, i istu priznamo i ispravimo. Sarađujemo sa puno relevantnih stručnjaka iz zemlje, regiona, čak i svetski poznata i priznata imena u eno-gastro svetu, koji nam pomažu da naš magazin oblikujemo po ovakvim standardima i to publika, vinari prepoznaju. Sazreli su i vinari shvativši da ako im saopštimo naša zapažanja kako bi njihovo vino sutra moglo da bude bolje,

Igor Luković da to prihvate kao dobronamernu kritiku i da da nemate ništa protiv njega, da to nije konačan sud, da dolazi nova berba, novo vino spremno na korekcije. Trudim se da svoju poziciju, koje sam svestan, ne zloupotrebim i radim na dobro svih. Mislim da nismo još dostigli svoj zenit i da imamo prostora za napredak, svi zajedno, a samim tim i magazin „Vino & Fino“ objašnjava poznati vinski znalac, svestan privilegije aktivnog učešća u izuzetno živoj vinskoj sceni Srbije poslednjih 10-20 godina, otvaranja većeg broja vinarija i produkciji sve boljih vina. Tim „Vino & Fino“ je osim značajnog udela u kvalitetu domaćih vina, naročito malih i srednjih proizvođača, generalisao i neke događaje: ustanovio DAN PROKUPCA, pripremio teren velikom povratku GRAŠCA, organizovao nekoliko festivala, degustacije, inicirao interesovanje ljubitelja vinskih priča da završe i neke vinske škole. Danas se i u običnoj prodavnici može naći respektabilna polica sa kvalitetnim vinima iz Srbije, a ne samo u spcijalizovanim vinotekama, kojih je sve

više i nema više restorana i ugostiteljskih objekata bez vinske karte i to je pokazatelj da stvari idu napred, posledica ne malog uticaja „Vino & Fino“. Novih ideja ima, neke će uskoro biti realizovane, za druge treba još malo odležavanja. Igor Luković poručuje da bez zebnje možemo pratiti dalji razvoj vinskog sektora Srbije: -Problem je što se vinska i gastronomska kultura još uvek ne prihvataju kao neraskidiv deo mainstream kulture, a da su mediji donedavno bili prilično nezainteresovani za ovaj sektor. Shodno tome na jednoj od vinskih manifestacija planiran je panel, gde bi urednici velikih medija razgovarali o tome gde je zapelo, jer vinski sektor je deo nacionalnog identiteta zemlje, deo njene kulture, nasleđa, istorije, onoga što nas čini i tako treba da bude i tretiran. Ono što Srbiji i dalje nedostaje su vinogradi, ali i tu se oseća dah promena. Prošle godine je posađeno 500 ha novih vinograda. Naredne godine treba da bude još i više jer je to jedini put da stignemo tamo gde smo se uputili.

Vinumova PINOLE vinska priča se brzo širi

VINUM

a Svetski dan mladog vina, tećeg četvrtka novembra, Vinarija VINUM priređuje feštu u čast PINOLE-a, mladog crvenog vina od sorte Pinot Noir-a, sa blagim notama višnje, slatkog od jagoda i džema od šljiva. Već prve, 2017. godine došlo je puno prijatelja vinarije i vina da podrže taj događaj. Poslednje dve godine, ovaj Dan se obeležava u najužem krugu vinarije, jer važno je zadržati tradiciju, koja se jednom prekinuta teško obnavlja. - Sledeće godine će sigurno biti i druženja i gostiju - optimističan je Jovica Urošević, enolog vinarije VINUM, „krivac“ za to što se dobar glas o vinima iz vinarije VINUM sve dalje čuje. U prilog takvih predikcija ide činjenica da je za prvi Dan PINOLE-a bilo pripremljeno 600, pre tri godine 800, a da se za sledeću priprema 1.000 boca. Na pitanje da li je to dovoljno, Jovica Urošević odgovara potvrdno jer, ovo je vino napravljeno da traje do kraja tekuće godine. Tehnologijom karbonske maceracije dolazi se do vina lagane strukture i lepršave aromatike, ali bez mogućnosti za duže starenje. PINOLE je vino koje se pije odmah. Idejom o obeležavanju Dana PINOLE-a vlasnk vinarije, dr Milan Ubavić, zarazio je svoje saradnike. Od tada se u vinariji ovaj Dan slavi kao praznik novog vina - SVATOVCA, koji je već prve godine naišao na jako dobar odziv i odlične komentare publike. U vinariji pretpostavljaju da je razlog tome vino bez mnogo tanina, lagane strukture, aromatično i lako za piće. Ukratko: elegantno, blago slatko, voćno vino. Međutim, tome treba dodati autentičnost ambijenta vinarije u vinskom Sremu, u kojoj je kontakt sa publikom kreiran na osnovu brojnih iskustava pažljivo „prikupljanih“ po najprestižnijim vinarijama poznatih vinskih regija u svetu - uljudne spontanosti primerene našem mentalitetu, koju prefinjena vinska publika ume da oseti. U Vinumovom vinskom podrumu nalaze se vina: Sauvignon Blanc, Chardonnay, Bermet, Rose, Grašac beli, Frankovka, Mustra, Pinot Noir. Tražena i nagrađivana. Pomenimo najnovija priznanja: Sauvignon (2020) i Mustra (2020) svrstana u 50 top vina Fruške gore, Chardonnay osvojio veliko zlato (96,5 poena) u kategoriji za najbolje belo vino od internacionalne sorte na ocenjivanju vina Saveza vinara i vinogradara; na Balkan International Wine Competition, BIWC 2021, održanom u Skoplju, penušavo vino Dina (2018), prvo vino rađeno od sorte Grašac beli, proglašeno je za najbolje vino Srbije. - Penušavac je jedna od novina vinarije VINUM, i rađeno je u seriji od 1.000 boca. Pošto je bilo prvo penušavo vino iz ove vinarije nismo želeli da preteramo

Milena Vrbaški i Jovica Urošević sa količinama što se ispostavilo pogrešnim, zato što smo pri kraju. Planiramo novu seriju od 2.000 boca i za godinu dana izaćićemo na tržište sa prvom šaržom - rekao je gospodin Urošević, dodavši da je ovo vino prvi put našoj publici predstavljeno 15. maja, na manifestaciji u vinariji VINUM - Dan Grašca, prvi put održanoj ove godine, a u cilju promocije sorte koja se na Fruškoj gori pominje od početka XIX veka, kao i promociji dva VINUMOVA noviteta, Dina 2018 - prvog penušavog vino od Grašca rađenog šampanjskom metodom, i barikiranog Grašca 26A 2019, „etikete sa adresom“, odnosno brojem kuće u kojoj se vinarija nalazi. Milena Vrbaški, menadžer u turizmu, somelijer, zadužena da se proizvedeno što bolje plasira na tržište, ove godine je, zahvaljujući novitetima, imala jako puno posla: - Prodaja je bila sjajana s obzirom na situaciju i ograničene mogućnosti za promociju, ali mi imamo toliko dobra vina da se prodaju sama. Gosti ciljano dolaze u vinariju da kupe vina, bez prethodne degustacije, jer negde su od nekog čuli o

njihovom kvalitetu. Posetio nas je i jedan Zagrepčanin, posebno zainteresovani za tri linije Grašca: bazni, premium, penušavac, isprovociran recenzijom Saše Špiraneca, iskusnog međunarodnog sudije iz Hrvatske. Sredinom novembra ove godine imali smo priliku da na Velikoj izložbi vina od regionalnih autohtonih sorti grožđa - REGIONALA 2021., u velikoj dvorani hotela Metropol Palace u Beogradu, predstavimo VINUM Grašac i Frankovku, i oduševljeni smo fantastičnim odzivom i reakcijom publike na naša vina. Efekat učešća odrazio se na povećanje prodaje od strane nekih starih i mnogo novih vinoljubaca, koji pristižu. U svemu tome imali smo pomoć našeg kolege, Milana Radovića, direktora prodaje vinarije VINUM. Istrajavanje na održavanju kvaliteta klasičnog vinskog programa, na koji je publika već navikla, i paralelan rad na novitetima, odlika su ove vinarije, ali stvaran razlog njenog uspešnog rada, koji se reflektuje i na kvalitet vina, zapravo je odlična saradnja ovog složnog tima u kojem se uvažava mišljenje svakog, a odluke donose dogovorom.

Iriški dani mladog Mačkovog Portugizera

ahvaljujući Portugizeru, Irig je 19. novembra bio najsvečarskiji grad u Vojvodini sigurno, možda i u celoj zemlji. Kada je 2009. godine, Sava Jojić, vlasnik i direktor iriške vinarije „Mačkov podrum“ došao na ideju da Svetski dan mladog vina zaživi i na našem prostoru, uradio je to ne iz želje da se pominje kao njen rodonačelnik, već kao svojevrsnu kampanju kojoj će se priključiti što više vinara sa vizijom afirmacije mladog vina. Posle 14 godina uspešne promocije, prvih deset u Zmaj Jovinoj ulici u centru Novog Sada, poslednje četiri na Trgu u Irigu koji nosi ime Vinski, gospodin Jojić, nesmanjenim žarom istrajava u svom nastojanju. Ne uzalud. Sve više je onih vinarija diljem Srbije, koje trećeg četvrtka novembra otvaraju vrata svojih vinskih podruma hvaleći se svojim prvim vinom iz ovogodišnje berbe. I ovim gestom srpsku vinsku scenu upisali u bedeker svetske vinske kulturno-turističke naracije. Zašto Portugizer? - Portugizer je jedna od najranijih sorti grožđa na našim, fruškogorskim padinama i kao takva najpogodnija je za proizvodnju mladog vina koje mora da bude završeno vrlo brzo - objašnjava gospodin Jojić dodajući, da se mlada vina prizvode metodom karbonske maceracije. Putem ove tehnologije čuva se njihova svežina, voćni kvalitet, a grubi tanini se ne izdvajaju iz pokožice grožđa. Ono što je najvažnije, vina su spremna za degustaciju dva do dva i po meseca nakon berbe grožđa. Ove godine berba Portugizera je kasnila desetak dana, ali se to nije odrazilo na kvalitet vina. Štaviše, u vinariji su izuzetno zadovoljni što svojim sugrađanima mogu da ponudimo jedno lepo, sveže vino, kao najavu godine koja će biti upamćena po dobrim vinima. „Mačkov Dan mladog Portugizera“ je privredno-turistički i kulturni događaj a ceremoniju otvaranja bureta mladog vina uz svečanu pratnju vinskih vitezova, i samu degustaciju, prati promovisanje viteza vinskog viteškog reda, odabir najlepše vinske pesme, kulturno-umetnički program. Ovogodišnji novopromovisani vitez Portugizera bio je Srđan Dinčić, stand up komičar, a u izboru najlepše pesme, kao i svake godine, pomogla je „Iriška čitaonica“. Na Vinskom trgu u Irigu mogli su se probati i sremački specijaliteti, suvomesnati proizvodi i kolači. Razumejući značaj ovog događaja za grad i Srem uopšte, organizaciju manifestacije pomogla je Opština Irig. I da ne bude zabune. Poseban po svemu, od 2019., gospodin Jojić je odlučio da, prateći obaveze i mogućnosti lokalnog stanovništva i njihovih gostiju, pomeri ovaj vinski praznik za jedan dan i tako Svetski dan mladog vina, umesto četvrtka, obeleži dan kasnije, kako bi se pobornici ovog praznika mogli, nakon radne sedmice, opuštenije družiti.

Sava Jojić otvara prvo bure Portugizera 2021

Sa ćerkom Đurđicom i Srđanom Dinčićem

Vera Novaković, direktorica Iriške čitaonice

O životu Portugizera

rig, nekadašnje trgovište, prvi sremski grad u kojem su, uz dozvolu cara, održavana dva vašara godišnje, nosio je titulu nezvanične prestonice Srema. Duhovnoj dimenziji ovog mesta, potkrepljenoj okruženjem srednjovekovnih manastira: Novo Hopovo, Grgeteg, Krušedol, Sremska Ravanica - Manastir Vrdnik, Velika Remeta, Mala Remeta, Jazak, Staro Hopovo, ustočićena je, kao jedna od prvih u Srbiji, prosvetno-kulturna („Podluškosremska biblioteka“ otvorena 1829., „Srpska čitaonica“ 1842, pozorište). Smešten na južnim padinama Fruške gore od postojanja je bio okružen voćnjacima i vinogradima, a proizvodnja vina je sve do kraja XIX veka i filoksere, bila glavni izvor zarade ove opštine. Vredni domaćini Iriga, relativno brzo su oporavili vinograde i proizvodnju vina, te 1926. godine osnovali „Fruškogorsku voćarsko-vinogradarsku zadrugu“, kasnije preimenovanu u „Iriški podrum“. Jedan od osnivača Zadruge bio je Todor Jojić, deda Save Jojića, vlasnika i direktora iriške vinarije „Mačkov podrum“. Da je poživeo, sigurno da bi bio ponosan na put koji je odabrao njegov unuk. Osim što je čvrsto zauzeo poziciju jednog od najpoznatijih fruškogorskih, a i srpskih vinara, Sava Jojić je, poštujući tradiciju proizvodnje vina, uz Talijanski Rizling i Slankamenku, jedne od najčešće uzgajanih sorti grožđa u iriškom vinogorju - Portugizera, istovremeno i osnivač manifestacije „Mačkov Dan mladog Portugizera“ i pokretač svetskog trenda obeležavanja Dana mladog vina u Srbiji. Manifestacija posvećena mladom vinu Portugizeru - Svatovcu, ove godine održana je XIV put, četvrti na Vinskom trgu u Irigu, posle deset godina obeležavanja u centru Novog Sada vratila se u matično mesto rađanja grožđa i proizvodnje vina. I ne samo što je ovaj događaj posvećen vinu, poeziji, kulturi i ljubavi, na ovom prostoru utemeljio ono što je počelo u Francuskoj, a vremenom prihvaćeno širom sveta, već što je Portugizer - Svatovac sa Fruške stao rame uz rame sa francuskim Božoleom (Beaujolais nouveau) od sorte Game, i italijanskim Novello (od nekoliko sorti grožđa) i što je treći četvrtak novembra zaživeo i na našem tlu, i veliki broj vinarija na svoj način obeležava ovaj vinski praznik.

Karčika Urban - U „Mačkovim“ vinogradima Portugizer se uzgaja na 4,3ha. Već je prvi rod ukazivao na veliki potencijal ove sorte. Proizvedeno tehnologijom karbonske maceracije, postupkom kojim se za kratko vreme dobija lepo, sveže, voćno vino, lepih mirisa, od Portugizera „izvlači“ najbolja svojstva ove sorte i ukus. Moje mišljenje je da Portugizer može biti pandan mladim vini-

formiranja bobica u maju. Portugizeru odgovaraju dobro osunčani i provetreni tereni, bez padavina, južne ili jugozapadne ekspozicije. Za Mačkov Portugizer takođe su birane posebne pozicije za vinograd, redovno se vrši defilizacija u završnoj fazi zrenja kako bi grožđe dobijalo što više vazduha, i već tada obezbedila svežina i suptilne note vina koje će se kasnije osetiti u čaši. Zahvaljujući fruškogorskim vinarima predvođeni Savom Jojićem, špicnamena Mačak, koji su uspeli da od ove sorte grožđa izvuku ono najbolje i publici podare lagan slatki nektar, Portugizer je danas i u internacionalnim okvirima izborio status iznad prosečnog. Portugizer, gde ga i kada piti? Neko će reći uvek i u svakoj prilici. Neki ga vole kao aperitiv, neki uz tradicionalna predjela,

U Mačkovom vinogradu ma iz Francuske i Italije, a možda je čak i bolje od njih - kaže Karčika Urban, rukovodilac proizvodnje u Vinariji „Mačkov podrum“. Gospodin Urban podseća da je Portugizer vrlo zahtevna sorta, osetljiva na bolesti, pre svega na pepelnicu, a najveća bojazan od oboljevanja je prilikom

domaće kobasice i vojvođanski kulen, ali je najslasnije je jelo završiti čuvenom pitom od Portugizera gospođe Ljiljane Jojić u Mačkovoj „Senici“. Za Karčiku Urbana je to trenutak kada dođe iz vinograda u vinariju i popije jednu čašu Portugizera iz bureta kao krunu još jednog uspešnog dana odrađenog u vinogradu.

Resort Fruške Terme

Vodeći Termalni Spa Resort u Srbiji

58 66

Fruške Terme - Prve terme u Srbiji Resort Fruške Terme, kao prve Terme u Srbiji i poseduje 200 luksuzno opremljenih soba i apartmana, sa impozantnim Wellness & Spa centrom površine preko 7500m² i 1500m² vodenih površina koje će učiniti da se osećate kao da ste na moru tokom cele godine. Od momenta kada kročite u hotel dopustite da Vas ponese hedonizam,a na Vama je samo da se prepustite čarima najvećeg Wellness & Spa centra u regionu. Imaćete priliku da se opuste u Vodenom svetu sa čak 8 različitih bazena sa termo-mineralnom vodom temperature od 29 do 32°C, odmarajući iz inﬁnity bazena sa neometanim pogledom na prelepe pejzaže Fruške gore. Kupanje u lekovitoj termalnoj vodi još od davnih vremena koristilo se za jačanje organizma i imuniteta. Nekada je ova pogodnost bila smatrana statusnim simbolom vladara i kraljica, dok ste danas i Vi u mogućnosti da bude "vladar svog blagostanja" i da kvalitetno ugodite sebi i uspostavite ravnotežu između zdravlja, lepote i dobrog osećaja celog organizma. Specijalno za najmljđe goste napravljeno je pravo malo vodeno carstvo kojeg čine dva bazena, pećina, tobogan, a tokom letnjih meseci i Aqua fun zona na otvorenom.

Novi projekti u 2022. godini

Termalna Rivijera Fruške Terme // Kondo Naselje Fruške Residence Nakon opuštanja u termalnim bazenima, Vašem odmaranju nije kraj, jer resort „Fruške Terme“ omogućava svojim gostima korišćenje Sauna sveta kojeg čine čak 12 sauna i parnih kupatila, slana soba i unikatna relax zona sa vodenim krevetima. Ukoliko ste možda više ljubitelj uživanja u različitim tretmanima za telo, koji pored ultimativnog opuštanja nude i lekovita svojstva, na raspolaganju su Vam raznovrsne terapeutske i relaksirajuće masaže koje stručni terapeuti izvode samo za Vas.

Termalna rivijera Fruške Terme // NOVO – Leto 2022.

Fruške Residence - Vrhunske nekretnine za odmor ili stanovanje // NOVO – Jesen 2022.

Vodjeni dosadašnjim uspešnim poduhvatima, 2022. godina donosi dva nova uzbudljiva i inovativna turistička proizvoda na tržište: projekat Termalna Rivijera Fruške Terme – kompleks otvorenih water fun sadržaja - inﬁnity bazen sa staklenim zidom i panorama pogledom na Banju Vrdnik (500m2), poluolimpijski bazen, dečiji bazen sa prskalicama i tri vrsta tobogana za goste svih uzrasta. Zajedno sa postojećim vodenim sadržajima, Fruške Terme od 2022. godine će imati 12 bazena i preko 2.500m2 vodenih površina koji će biti dostupan za 1.200 istovremenih wellness korisnika.

Kondo naselje Fruške Residence, intregrisani rezidencijalni kompleks sa 150 brendiranih smeštajnih jedinica za buduće vlasnike apartmana će imati širok spektar beneﬁta - recepciju i consierge službu 24/7, posebne pogodnosti za korišćenje termalnog sveta Fruških Termi, „Premier“ sportske terene, igralište za decu svih uzrasta, unutrašnje dvorište namenjeno isključivo stanarima, brendirani restoran, supermarket, room service uslugu, itd. U 2021. godini koja je za nama, tim od 300 kolega, mladih i nasmejanih lica željnih dokazivanja, predvodjeni g. Milinkom Cicmilom i profesionalnim top menadžmentom su uspeli da ostvare preko 100.000 noćenja, čime je validiran trud i rad na kreiranju domaće spa destinacije po najvišim medjunarodnim standardima. Dobro došli! WWW.F RU S KET ERM E.COM

Topsrbija br31

Articles inside

O životu Portugizera

Iriški dani mladog Mačkovog Portugizera

Vinumova PINOLE vinska priča se brzo širi

O uzvišenosti narodne pesme i igre

Naše bogatstvo - Festival Zlatnih ansambala Srbije ............................................... 58,59 Vinarija Probus Vineyards novo blago Fruške gore ............................................. 60,61 Vino & Fino - vinsko putovanje dugo 10 godina

Istraživač i restaurator srpske srednjovekovne trpeze ...................................... 52,53 Približavanje dijaspore i matice ........................ 54,55 Tamburica uz mandolinu, balalajku, gitaru

Aqua Doria - za uživaoce u dobrom ukusu

Manifestacije važne za opstanak sela

Ko-kreacija: način za uključenje potrošača u razvoj prehrambenih proizvoda

Stara planina - lepotica koja inspiriše

Poljoprivrednici nove generacije

Imperativi razvoja vojvođanskog zadrugarstva Slogom do uspešnog porodičnog biznisa ......... 44,45

EKO ART KAMP na Stražilovu

Turističke vrednosti Knjaževca

Vek Produktne berze u Novom Sadu

Revija TOPSRBIJA - Najbolje iz Srbije br

Godina jubileja Arene Cineplex i Cineplex Promenade

Novi Sad okom fotografa ..................................... 8,9 Osamnaest kompanija iz Vojvodine ponelo oznaku najboljih