Prof. dr Ninoslav Nikićević o srpskoj rakiji
Dr Ninoslava Nikićevića, profesora na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, najvećoj naučno-stručnoj ustanovi ovakve vrste u našoj zemlji, ljudi iz branše smatraju jednim od vodećih stručnjaka u oblasti jakih alkoholnih pića i to je razlog što svi žele njegovo mišljenje, sugestije i prisustvo u komisijama za ocenjivanje. Na jednom takvom skupu, pomno prateći nadahnuto izlaganje profesora Ninoslava Nikićevića, srpskog doktora za rakiju, zabeležili smo sledeća zapažanja.
-Već više od 20 godina srpska šljivovica, uz francuski konjak i škotski viski, čini trijumvirat među jakim pićima u svetu. To troje po tehnološkoj vrednosti daleko su otišli kvalitetom od ostalih jakih pića. Ali, izuzetne su i ostale voćne rakije, prvenstveno rakija od dunje, kajsije, bezbojna i stara, rakija od višnje, srpski vinjak i srpska lozovača, ako je proizvedena od muskatnih italijanskih sorti. U svetu jakih pića postoji još nekoliko vrsta gorkih likera, određeni primerci tekile, i tu se završava alkoholna priča o onom šta je najbolje u bilo kojoj zemlji sveta. Proizvođači žestokih pića u Srbiji treba da su svesni da još uvek imamo nezagađenu zemlju, sjajno voće i sjajne proizvođače. Prema slobodnoj proceni u našoj dragoj lepoj Srbiji, ima samo 25-30% proizvođača koji proizvode kvalitetnu i
50
visokokvalitetnu rakiju. A onih 70-75% treba da dođu na kurs i da nauče prvo, kako se pošteno proizvodi rakija, a ne kako se ona “pravi”. Projekat “Kuća najbolje srpske rakije”, na Zekinom salašu okupio je najbolje proizvođače rakije u Srbiji. Kamo lepe sreće da se neko ovoga setio pre pet ili deset godina, jer bi već sada, možda, srpska jaka pića bila ante portas, pred zaštitom naših rakija na evropskom nivou. Radeći sa kolegama Slobodanom Jovićem enologom, i Veletom Teševićem, profesorom Hemijskog fakulteta uigrani trojac ocenjuje kvalitet uzoraka žestokih pića diljem Srbije, ali i van nje, i sa još nekolicinom vrsnih stručnjaka istančanog i osetljivog nepca čine dream team, po mnogima najbolju komisiju na planeti, genijalce koji mogu da otkriju sve što se u čaši nalazi, izuzev metanola. Čak i ako se doda do 3% šećera, otkriće, a preko toga sigurno, i mogu da procene da li je rakija pravljena ili proizvedena. Kada se kaže pravljena, to znači da se dodaje veštačka aroma, šećer i rafinisani metanol. Kada se kaže da je rakija proizvedena, onda se misli na poštenu. S obzirom da je dr Ninoslav Nikićević prvi ekspert ove nauke u našoj zemlji,
njegov sud o tome da imamo odličan kvalitet jakih pića zavređuje maksimalan respekt. Kao član Komisije za ocenjivanje jakih pića na Gospodarskom rastavišču u Ljubljani i stalni član Međunarodne komisije Evropske Unije, 2009. godine, imao je priliku da ocenjuje 76 prispelih uzoraka, među kojima je 43 bilo iz Srbije, a čak 37 je dobilo zlatnu medalju. A dobiti zlatnu ili veliku zlatnu medalju u Ljubljani, znači da su vam otvorena
vrata ka Evropi. Nažalost, to se srpskim pićima još nije dogodilo, ali dr Ninoslav Nikićević je siguran, da će, pre ili kasnije, svet upoznati i zavoleti srpsku rakiju. Ovaj vrsni stručnjak je zadužen i za edukaciju studenata i proizvođača kroz organizovane kurseve na Poljoprivrednom fakultetu, jer je od izuzetne važnosti zadržati visok kvalitet rakija. Godine 2008. na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, profesor je po prvi put organizovao i veoma uspešno održao jedinstven kurs obuke za proizvođače voćnih i drugih rakija u Srbiji. Kurs je naišao na ogromno interesovanje u javnosti i veliki odziv kod građana Srbije, i od tada se ponavlja svake godine. Ovi kursevi se organizuju u trajanju od četiri meseca na Fakultetu, u periodu od prve nedelje marta do poslednje nedelje juna. Na početku kursa polaže se početni test znanja, na kome svi popadaju, ali, posle četiri meseca skoro svi polože. Postoje i popravni ispiti za one kojima je u prvom roku ponestalo sreće ili znanja, ali do septembra svi dobiju sertifikat sa potpisom dekana i potpisom profesora Nikićevića, kao i memorandum Poljoprivrednog fakulteta, tako da “kursadžije” posle obuke imaju veće znanje od nekih studenata poljoprivrede, jer mnogo brže “ukapiraju” ono teorijsko znanje koje im je u njihovoj praksi nedostajalo. Među nagrađenima na mnogim sajmovima i drugim prilikama, profesor često sretne nekadašnje polaznike kurseva ili studente, što predstavlja dodatnu satisfakciju za višegodišnji rad i trud. Profesor upozorava da nam se ne smeju dešavati anomalije. Ne sme da se dogodi da se na ocenjivanje pošalje kvalitetna rakija, koja dobije 19 bodova, a da se tržištu ponudi rakija kvaliteta 16,2 boda. Moramo voditi računa o potrošačima, ali pre svega o svom ugledu. Imamo, možemo i znamo, samo treba da hoćemo i vrata celog sveta će se kad-tad otvoriti za naše rakije. A do tada, valjda smo i mi zaslužili da pijemo najbolje, a naše.