Internet pčelarstvo prihranu pčela. Da bi se proizvela kvalitetna pčela u košnici treba da se nalazi samo kvalitetan med. Zbog ovog je potrebno izbjegavati upotrebu šećera. Često se čuju pitanja pčelara kakvu koncentraciju šećera i vode treba da ima sirup. U literaturi se mogu naći različiti podatci o koncentraciji i načinu spravljanja sirupa. Kod prihranjivanja pčela šećernim sirupom razne koncentracije je utvrdjeno da razlaganje saharoze na proste šećere najbrže nastupa kad se dodaje sirup sa koncetracijom od 50% šećera. Dakle pripremljen sirup od jednakih djelova vode i šećera je najbolji i najracionalniji u praktičnom pčelarenju.
Najveći neprijatelji voska i legla Odazivajući se na poziv M. Filipovića, predsednika S.P.O.S.-a objavljenom u br. 12/93 časopisa “Pčelar”, pokušaću da dam svoj doprinos povećanju proizvodnje pčelinjeg voska. Ali, uzaludno je povećati proizvodnju ako proizvedeno ne sačuvamo I ne iskoristimo. Najveći neprijatelj pčelinjeg voska su: veliki voskov moljac, mali voskov moljac, I miševi. Veliki ako ne I najveći neprijatelj legla, nije zarazna bolest, već je veliki prenosilac zaraznih bolesti – mali voskov moljac. Obično mali kamen prevrće velika kola, tako I u našem slučaju, mali voskov moljac se toliko razmnožio I prevrće se po leglu uništavajući I leglo I vosak. Krajem prošle godine (1993.) pronašao sam u otvorenom leglu larve bele boje a po neka I žućkasta. Mislio sam kanibalizam ili prehlađeno leglo. Otvarajući poklopce zatvorenog sumnjivog legla pronalazio sam I lutke crne boje koje su za četiri do pet dana trebale da izađu iz ćelija, a po neka čak je bila još živa I mrdala nožicama. Pčelinjak mi je udaljen 3km od borskih dimnjaka (u Boru). Sumnjao sam da je to posledica kvaliteta perge, jer koga sam god pitao o ovom problemu slegao je ramenima. Zainteresovan da razrešim problem, jer se intenzitet oštećenih larvi još od maja 1994.godine povećavao, počeo sam uporno da istražujem. Obilazim I druge pčelare raspitujući se o ovom problemu ali oni o tome ništa neznaju. Kod Borskih, Timočkih I homoljskih pčelara nalazim istu pojavu I iste larve ali odgovora nigde. Sumnjama nikad kraja. Nailazim I na iste primere u šupljinama drveća, gde su pčele našle svoja staništa a čovek nije primenio svoja savremena saznanja. Vadeći iz šupljine drveća parče po parče saća (sa medom I leglom, tražeći maticu), na polomljenom delu saća sa leglom nalazim larve žućkaste I crne boje kao I u mojim košnicama. Preko legla beži srv kome sam slučajno presekao putanju. Uhvati nas I mrak jer je roj bio jak (pet ramova L.R. I 35kg meda) pa na svetlu baterijske lampe letelo je više leptira voskovok moljca nego pčela. Odmah sam se setio nekoliko stidljivo napisanih redova u knjigam o voskovom moljcu. Naredni dan mi je protekao u traženju voskovog moljca u leglu! Našao sam kao što piše u grupama od 100-150 uništenih ćelija I u njima larve malog voskovog moljca (na 20cm kvadratnih našao sam 12 larvi) I odgovor koji sam tražio. U saću su I hodnici kojima se crv malog voskovog moljca kreće I rupice kroz koje prelazi sa jedne na drugu stranu saća. Zatim preko celog rama u polukrugu kao u vidu duginih boja po tri-četiri larve (ćelije) sa obe strane rama. Bio sam iznenađen koliko ima tih hodnika I rupica kroz koje ulazi vazduh u ćelije, brzinom kretanja crva, vitalnošću koju poseduje, osetljivošću koju poseduje, osetljivošću koja je velika. Prepreku oseća na 3-4mm a može da se kreće I unazad (van staništa živi 24-48h a zrele larve oko sebe formiraju omotač) kao I brzinom grickanja voštanog poklopca zatvorene larve pčela. Crv buši, gura larvu, da bi pobegao I izašao iz svojih hodnika, jer oseća opasnost.
42