Biblioteke u nastavi
2.predavanje
21.11.2011.
Biblioteke i obrazovanje Prve školske biblioteke u Srbiji nastaju u prvoj polovini XIX veka i nastaju pri školama. Godine 1807. počinju da se otvaraju školske biblioteke umesto manastirskih. Po dobijanju hatišerifa iz 30-ih godina XIX veka osnivaju se prve ustanove kulture: Licej, Muzej, Bogoslovija, biblioteka Bogoslovije, biblioteka Liceja, biblioteka Vojne škole. Osobe koje su zaslužne za razvoj bibliotekarstva u Srbiji su Dositej Obradović (prvi ministar prosvete), Stojan Novaković, Stefan Popović Stojan Novaković je 1811. godine doneo prvi Zakon o osnovim školama. Godine 1837. donet je Zakon kneza Miloša, po kome je svaka škola morala da ima biblioteku. Zakon o osnovnim školama iz 1883. godine propisuje da svaka škola mora da ima biblioteku i da biblioteka mora da ima svoj budžet. Tokom XX veka svaka reforma školstva uticala je i na reformu biblioteka. Standardi za rad školskih biblioteka doneti su 1973. godine. U okviru IFLA/UNESCO manifesta o javnim bibliotekama iz 2000. godine, regulisano je i pitanje školskih biblioteka. Ovaj manifest je veoma uticajan i prevođen. Školska biblioteka treba da pomogne razvijanju obrazovanja u školi. Propisi iz oblasti obrazovanja imaju prioritet u odnosu na bibliotečko zakonodavstvo. Zakoni iz oblasti bibliotekarstva propisuju se u sledećim oblastima: prostor i oprema biblitoeka, polaganje stručnog ispita, sticanje stručnih zvanja, matične funkcije, vođenje registara, pružanje stručne pomoći, usavršavanje kadrova, praćenje uslova rada, unapređenje bibliotečke delatnosti. Primenjuje se i Zakon o kulturnim dobrima, prema kome je stara i retka knjiga ona koja je izdata do 1867. godine. Školska biblioteka predstavlja „most“ između učenika i nastavnika. Bibliotekar ima prednost u komunikaciji sa učenicima, zbog promene ambijenta. Bibliotekar razvija naviku i želju kod učenika i nastavnika da stalno dolaze u biblioteku, omogućava stalno stručno usavršavanje, podržava timsko učenje (rad u grupi), ali i samostalnost u radu, kreativno i kritičko mišljenje. Saradnja nastavnika i školskog bibliotekara je neophodna da bi se poboljšao kvalitet nastave, usavršavanje učenika, podizanje nivoa pismenosti. Prema IFLA-i, saradnja između bibliotekara i nastavnika trebalo bi da se odvija tri sata nedeljno. Fond biblioteke u osnovnoj školi podeljen je na deo za učenike i deo za nastavnike. Pri tome bi 60% fonda trebalo da bude literatura za nastavu srpkog jezika, a 40% fonda namenjeno za ostale predmete. U srednjoj školi fond biblioteke objedinjen je za nastavnike i učenike, a trebalo bi da 50% služi za nastavu srpskog jezika i književnosti, a 50% za ostale predmete. Školski bibliotekar treba da sarađuje i sa nastavnicima, upravom škole, sa drugim školskim bibliotekama, sa javnim bibliotekama, stručnim institucijama izdavačkim kućama... Saradnja između bibliotekara i nastavnika odvija se i kroz učešće bibliotekara na aktivima učitelja i aktivima nastavnika. Tu bi trebalo da se razgovara o tome kada koja odeljenja obrađuju neko delo. U biblioteci je neophodno planski nabavljati publikacije. Biblioteka treba da nudi izvore, informacije, pomoć u učenju, da bude podrška ostvarenju vaspitno-obrazovnog procesa u školi. Bibliotekar treba da analizira potrebe za informacijama, obradjuje bibliotečku građu, podučava informacionim znanjima i veštinama. 2