TEMA BROJA DUPLO VE: VIR & VALTER Debitantski dugometražni filmovi diplomaca Akademije umetnosti
VUČJI VRTLOG piše: Jelena Obradović
I
z mraka sale bioskopa „Kolosej”, zaronila sam u platno i mrak koji već dvadeset godina na svesnom, duže na nesvesnom, nivou ne izbija iz svih nas – očevidaca i aktera vremena ispunjenog ratnim vihorom, uličnim nasiljem, agresijom, besom, bedom (naročito ljudskom). Film Vir je debitantsko ostvarenje reditelja i dramaturga Vuk Bojana Kosovčevića, i poprilično je prijatno iznenađenje za srpsku publiku, koja je stihijski postala marginalizovana utvara, što nije slučajno, ako se uzme u obzir šta joj se godinama servira. Da, nije lako snimiti film u Srbiji, ali za to nije kriva publika, već oni koji se filmom bave, ali kako su danas svi sami sebi do neba zvezde, onda na kraju svi sami i hodaju crvenim tepihom, sevaju blicevi i neuzvraćeni aplauzi, osim onih namontiranih (što tepiha, što aplauza), ali dobro, od nečega mora da se živi i uživa u popularnosti. Ekipa filma Vir je iznad toga, zato je valjda i sam film netipičan, u kontekstu drugačijeg osvežavajuć, i bavi se iznad svega ljudskom (auto)destrukcijom, koja svoj vrhunac dostiže u ratu i krvožednom ubijanju, a onda na drugom nivou nastupa priča o jednom vremenu koje ispunjava svaku poru našeg upokojenog društva. Film Vir se sastoji iz tri priče: Koreni mržnje, Sumrak idola i Vir; epicentar svake od njih jesu likovi oko kojih se plete pojedinačno svaka priča prepuna akcije, upečatljivo prikazanih događaja, eksplicitno motivisanog delanja, dramski
opravdanih postupaka. U prvoj priči, skinhed Bogdan (glumi Nebojša Đorđević) nakon izlaska iz zatvora se sastaje sa večito naelektrisanom, gladnom ulične svađe i tuče, ekipom, ali i blondiranom, dugonogom ljubavlju (glumi Marina Vodeničar), koja ga odbija jer pripada nekom drugom, krimosu Kaletu. Neuzvraćena ljubav je okidač za bes i mržnju kojom je Bogdan ispunjen i zadojen još kao klinac od strane nasilnog oca (glumi Emir Kusturica), i ona kulminira do vulkanske erupcije u jednom trenutku na ulici, u mraku, i to na slučajnom, pogurenom prolazniku romske nacionalnosti. Bogdan nije ništa drugo do riba na suvom, naročito u trenutku kada ga sa svih strana opkole pendreci; krvav, leži na zemlji, pokušao je da se odupre viru, ali ga je isti „usisao”, kao i kriminalca mračne prošlosti – Kaleta (glumi Srđan Pantelić), kojeg ubija rođeni stric (glumi Dragan Nikolić). Grof (glumi Nenad Okanović), umetnik i vojnik, za razliku od pomenute dvojice udavljenika u sopstvenoj agresiji, uspeva da se odupre viru, mračnoj strani psihe ostavljene i zarobljene u podzemnoj tamnici ispunjenoj leševima, smradom i barutom, time što mu se prepusti, sve dok ga isti ne samelje, ali ipak na kraju, tako samlevenog ne izbaci na samu površinu. Grof leži u bolnici, nakon što ga je brutalno isprebijala Bogdanova ekipa, budi se iz košmarnog vrtloga, a na javi jedna od Kaletovih devojka koju je spasao od batinjanja sedi pored njega na krevetu,
9