Medeja Mitski arhetip nekad i sad
piše: Jelena Obradović jaSon: „tvoj ponos je tvoja nesreća, medeja.” medeja: „a tvoj ponos, jasone, tvoja sreća.” — Medea (1988), lars fon trir
m
itologija – podsvest nekadašnjeg grčkog društva, za koje se ne kaže tek tako da je kolevka civilizacije; ali i danas, uronjeni u post(post)moderno, progresivno, potrošačko društveno, državno, i kakvo sve već ne, uređenje, ne možemo bez osvrta na mit kao fenomen. mnogi umetnici, i dan danas, inspiraciju pronalaze upravo u antičkim mitovima. značajni evropski filmski stvaraoci poput Pijer Paola Pazolinija i larsa fon trira vaskrsavaju drevna vremena, njihove tragične heroje i heroine, procesom ekranizacije, kako bi nam približili duh prošlih vremena, i napravili paralelu između nekad i sad. Pitanja koja su mučila atinjane, dramatičara euripida, muče i današnje pisce, slikare, reditelje, obične smrtnike. mitovi su neodvojivi od sna, ali san je indi-
vidualan, dok su mitovi plod ljudi, plod ljudske zajednice kojoj uvek treba unutrašnja kočnica – sistem moralnih vrednosti, ako ništa drugo, da ne povređujemo prirodu i ljude kojima smo okruženi. mit koči haos kome čovek, dokaz za to je „razvoj” autodestruktivnog čovečanstva, na nekom (animalnom) nivou svesti uvek mazohistički teži. mit ima religijsku, estetsku i saznajnu funkciju, on na jedan alegorični način ukazuje kakav je doživljaj društvenog i kosmičkog poretka u nekoj kulturi (kasnije - naroda, nacije). mitovi su refleks čovekove fantazije povodom objektivnih događanja, prema naturalističkoj teoriji, dok prema animističkoj teoriji, pokretač za stvaranje mitova jesu subjektivni doživljaj sveta, sećanja i snovi, ali, kako god bilo, mit je neodvojivi deo kolektivno svesnog. mnogi teoretičari smatraju da se estetska
75