JUBILEJ
SAMI NA VETROMETINI
Autor: Životije Stojić
Tekst je nastao povodom desetogodišnjice od donošenja Zakon o privatnom obezbeđenju u Srbiji koji je uneo dosta reda u ovu oblast, ali i ostavio čuvare na cedilu. Trenutno srpsko čuvarstvo počiva na uposlenima koje većinom njihovi menažeri ne poznaju. Empirijski je dokazano da se domaće Privatno obezbeđenje nalazi u krizi koje će mnoge korisnike usluga naterati na tzv. socijalistički model obezbeđenja koji podrazumeva da se čuvari ponovo biraju među zaposlenima u firmi, koji su bez posla...
Današnje čuvarstvo u Srbiji najviše podseća na igru „ Ne ljuti se čoveče“. Asocijacija na ovu društvenu o bezazlenu igru potiče iz činjenice da su današnji čuvari obučeni u uniforme raznih boja: crne, plave, bele, sive. TakoĎe, da bi čuvarstvo funkcionisalo kako treba, i pokrivalo jedno mesto 24 sata potrebna su četiri čoveka. Ţene su u ovom poslu manje zastupljene. I kao u navedenoj igri kada jedna figura pojede drugu, to nije strašno. Bitan je kraj igre u kojoj ostaje samo jedna postava. Tako i u čuvarstvu, agencije se mogu vrlo često menjati...Igrači, odnosno oni koji „bacaju kockicu“ i odredjuju koja će agencija gde raditi su uglavnom nevidljivi. Ipak, se navodi da čuvarsto u Srbiji trenutno drţe tzv.
’’Bosanski’’ i ’’ Kosovski’’ lobiji..TakoĎe i u samoj agenciji se vodi surova borba izbacivanja čuvara koji se ne uklapa u kolektiv. Njega brutalno, bez ikakve najave izbacuju oni koji ga zamenjuju. Sami čuvari nemaju svoje esnafsko udruţenje, pa samim tim ni pravnu zaštitu u slučaju ekscesnih situacija koje su sastavni deo ovog teškog posla. Sadašnje privatne agencije obezbeĎuju: ljude, objekte i ustanove ...Čuvaju se opštine, banke, trezori, muzeji, fakulteti, katastri, Elekrtodistribucija, RFZO, PIO, filijale Nacionalnog Zavoda za zapošljavanje, bazeni, supermarketi, gradilišta, objekti iz nedovršenih privatizacija, veliki trgovinski lanci...
U praksi posao sluţbenika obezbeĎenja se svodi na proveru identiteta ’trećeg lica’ koje ulazi u ustanovu ili fabriku. Većina sluţbenika zna da u bilo kakvoj primeni sile ili fizičkom kontaktu, moţe izvući deblji kraj. Jer ako stranka podnese tuţbu za , recimo, fizičko uznemiravanje, on se mora braniti sam. Za razliku od špediterskog posla u kojoj postoji pravna sluţba koja zastupa svog radnika ako napravi neku grešku prilikom popunjavanja carinske deklaracije u privatnom obezbeĎenju radnik je prepušten samom sebi. Neke agencine svojim nakaradnim radom kao da namerno pospešuju sukobe izmeĎu radnika u filijalama. To so dešava prilikom zamena koje su brutalne. Onom radniku koji se smenjuje ne saopštava se da mu dolazi zamena što sve podseća na vaĎenje zuba bez anestezije…
ZAKON I BROJKE: Čuvari su posle vojske i policije treća uniformisana formacija, u kojoj najviše rade oni sa ’šifrom’ F1 ( bez oruţija) dok je čuvara sa oruţijem ( F 2) daleko manje. Naoruţani čuvari su angaţovani najviše na transferu novca…Iz Udruţenje za privatno obezbeĎenje i ostale usluţne delatnosti Privredne komore Srbije, koja je u začetnik ideje o privatitinom obezbeĎenju, barataju sa cifrom od oko 45.000 licenciranih radnika obezbeĎenja koji trenutno egzisiraju u našoj drţavi. Uveden je red u ovu oblast sa donošenjem Zakona o privatnom obezebeĎenju ( Službeni glasnik RS, br. 104 od 27. novembra usvojenim 2013 , 42 od 11 maja 2015, 87 od 13 novembra 2018 ) . Ipak, po procenama, onih koji trenutno rade u obezebeĎenju sa i bez licence, smatra se da je broj uposlenih u meĎuvremenu prešao navedenu brojk.u.
Zakonom su pored ostalog regulišu licence koje se izdaju od strane Policijskih uprava koje istovremeno vrše kontrolu sluţbenika obezebeĎena: da li se nalaze na svom radnom mestu, da li su obučeni u propisanu uniformu, prate budnost u noćnim smenama.. S druge strane i vlasnici agencija insistiraju na propisno obučenom svom radnuku, jer i oni kao odgovorno lice, podleţu sankciji - plaćanju prekršajnih kazni koje se uplaćuju u draţavni budţet. Njima je bitno da imaju radnika sa licencom na svim pozicija, što nije lako. O tome da se potreba za čuvara uvećava pokazuju i svakodnevni oglasi u kojim se traţe ljudi, uglavnom muškarci za rad u privatnim agencijama. Ţene su slabije zastupljene.
Trenutno u privatnom obezbeĎenju ima najviše penzionera iz Policije i Vojske. Njima dopunski rad dobro doĎe da izadju iz kuće ali i da nešto zarade mimo penzije. Makar za cigarete. Sluţbenik obezbezbeĎenja na svom radnom mestu nije ni milicioner ni izbacivač. On u svom poslu treba da bude nevidljivo, što pogotovo nije slučaj u obezbedjenju poznatih ličnosti. Tako , recimo, obezbeĎenje srpskog Patrijarha, toliko je u prvom planu da i sam gospodin Porfirije isapada da je njihov bodi gard. Ali to je sada neka druga tema.
RELICENCIRANJE: S obzirom da je sa navedenim Zakonom koji je počeo da se primenjuje 2016 god. mnogi radnici sada podnose zahteve za obnovu licenci, koja je oročena
1 Pre par meseci u zapadnoj Srbiji je zabležen slučaj gde je organizator svadbenog veselja nesmotreno angažovao privatno obezbeđenje. Pokazalo se d je to bio loš potez jer je privatno obezbeđenje imalo intervenciju i napalo jednog gosta. Slavljenici kada su to videli proterali su uniformisana lica sa veselja...
na pet godina. Prema podacima MUP-A 1650 zaposlenih zbog isteka roka vaţenja , već je dobilo nove licence. Ometajući faktor u produţetku licence moţe biti i svaka prekršajna kazna izuzev one dobijene nakon prekršaja u saobraćaju . Ono što je glavni problem radnika u privatnom obezbeĎenju je njihov nizak socijalni status. Tome doprinose i same uniforme od koji neke podsećaju na kosioce trave. Ipak, ono što je u većini agencija slučaj da se samo plaćaju ostvareni sati. Bolovanja, pa čak i u vreme i dijagnostikovane Korone nisu se plaćala. Dve glavne ustanove koje su zaduţene za sudbinu ljudi u obezbeĎenju su Policija i Privredna komora. Ni jedna ni druga, ne diraju vlasnike agencija koji mogu imati agenciju i ako su krivično odgovarali. Trenutno je u Srbiji preduzećima koje se bave pruţanjem fizičko –tehničke zaštite izdato 1720 odobrenja za rad. U svemu tome bitna je gradacija na vlasnika agencije, direktora agencije i radnike – ’rumune’koji rade dnevne i noćne smene po 12 h.
SOCIJALISTIĈKI PORTI: U vreme socijalizma na ulazu svake fabrike u svojoj portirnici sedeo je po jedan čuvar. Imao je svoju propisanu uniformu, bio je na spisku zaposlenih u firmi, imao je topli obrok i regres. Kao i svi zaposleni mogao je da vodi porodicu u letnje odmaralište, ako ga je firma imala na moru ili na nekoj planini. Na to mesto su dolazili mahom stariji radnici firme koji su se „nedaj boţe“ povredili ili umorili na nekoj teţoj radnoj poziciji. To radno mesto nije traţilo ni neku posebnu kvalifikaciju, osim dozvole za nošenjem oruţja, obično pištolja koji se retko upotrebljavao. Portirnica je imala sanitarni čvor, grejno telo i priručnu kuhinjicu, gde se moglo podgrejati jelo, skuvati kafa ili čaj. Zimi su portiri dobijali adekvatne bunde. Radili su u smenama 12-24-48. Što je značilo da na jednoj poziciji, recimo ulaznoj kapiji je trebalo četvorica portira. Tadašnji portiri su imali mogućnost pretresa radnika, tako da su ih se zaposleni plašili, a ovi na tom strahopoštovanju gradili svoj ugled. Većina tadašnjih portira je ţivela ne selu ili se bavila nekim plaćenim zanatom ( stolari, mesari.) To su tzv. polutani. Zanimljivo je da su se portiri koji su na platnom spisku ustanova zadrţali i dan danas. Njih ima u nekim našim ustanovama, ali u sve manjem broju. Intencija je da se u svim relevantnim drţavnim ustanovama angaţuje privatno obezbeĎenje kao i čistačice koje imaju sličan tretman.
AKADEMIJE : U mnogim nestima, u unutrašnjosti Srbije postoji stalna potreba za čuvarima koji mesečno mogu u proseku da zarade do 45.000 din. U slučaju da vlasnik agencije ima obezbedjenje sportskih manifestacija, političkih skupova, muzičkih koncerata, ali i privatnih roĎendana, svadbi, postoji dodatno angaţovanje, koje se radniku obezbeĎenja posebno plaća. Te poslove ne dobijaju svi nego samo oni koji su dobri sa šefom. Agencija za svoje radnike obezbedjuje uniforme, koje se obično sastoje od pantalona , dve majce, dva duksa, šortsa ( za obezbeĎenje koje radi na bazenu). Bolje stojeće agencije nabavljaju svojim radnicima i jakne kao i zimski kaput kao i kapu. U letnjem periodu svojim radnicima daju kvalitenije majice, što podseča kao praksa sa nekadšnjih radnih akcija u ’’Titovo vreme’’. Na uniformama pored imena agencije velikim uglavnom belim slovima piše, obezbeĎenje ( sekurity). Agencije retko svojim radnicima kupuju cipele ili čizme. Neke agencija pomaţu novozaposlenog u plaćanju polaganja ispita za sticanje uverenja o poloţenom ispitu sa sticanje zvanja sluţbenik obezbeĎenja. To košta 30.000 din. Postoje agencije i privatne akademije koje pomaţu novim čuvarima da savladaju gradivo i upoznaju se sa
osnovnim elementima borilačkih veština, za samoodbranu. Nakon uverenja od nadleţne sluţbe Policijske uprave dobija se licenca za obavljanje poslova obezbeĎenja, oročena na pet godina. Kada istekne to vreme, ponovo se ide na lekarski pregled koji košta 3000 din. Podiţe se potvrda da niste krivično osuĎivani ( u pošti se kupuju markice u vrednosti od 180 din. ) i uz plaćenu taksu od 1200 din. se podnosi zahtev za produţetak licence 60 dana pre isteka stare. Ako se ţalite na negativno rešenje o produţenju licence plaćate taksu od 1100 din..
NAJVEĆI PROBLEMI: Firme dobijaju poslove putem legalnih tendera, gde svaka agencija nudi svoje uslove. Poslovna etika je da agencija plaća svog radnika po minimalnoj ceni rada. To znači da je sat rada od Nove godine , plaćen po minimalnoj ceni rada, 231 din po satu. Dobro upućeni u rad privatnih obezbeĎenja navode da privatne agencije na jednom čoveku koji radi ovaj veoma teţak i iscrpljujući posao, zaraĎuju dva do tri puta više nego što mu daju kao platu. Većina agencija sa svojim radnicima sklapaju ugovore o privremeno – povremenenim poslovima. Najveća primedba u raspravama koje su predhodile donošenju Zakona je davanje dozvole za rad vlasnicima koji su imali problem sa zakonom. ( bavili se iznudama, krivično odgovarali, bili u zatvorima..) Eksperti iz ove oblasti kaţu da se : ’’ Vlasniku može osporavati u postupku dobijanja licence. Ako vlasnik ima veze sa kriminalom, MUP može da ne izda licencu za rad takvoj firmi. Zato organi MUP-a moraju da otvore četvoro očiju – navodi Željko Nikaĉ, profesor na Kriminalističkoj – policijskoj akademiji, koji je ujedno i autor knjige ’’ Privatna bezbednost i detektivska delatnost- novi zakonski propisi u Republici Srbije.’’ Čak su i analize Centra za istraţivačko novinarstvo ( CINS ) pokazale da neke od agencija pripadaju članovima kriminalnih klanova ili ljudi koji su im bliski. Proročki je govorio za Biznis.rs. direktor Valjaomice bakra iz Sevojna Budimir Trifunović koji je u vreme Korone imao : ’’ masovna odsustva zbog razboljevanja korona virusom – čak 27 radnik a u istom trenutku
nadoknadili su ostali zaposleni u firmi, dok ponuda na domaćem trţištu rada nije mogla da pruţi zamensko rešenje.. Direktor Trifunović je upozorio : ’’ Ako se nešto ne promeni , ( Nacionalne suţbe za zapošljavanje ne subvencionišu kurseve za polaganje ispita ) za dve tri godine trţište će se otimati za sluţbenike obezbeĎenja sa licencom..
Sa druge strane jedno valjevsko preduće koje se bavi niskogradnjom ( asfaltiranjem ulica ) otpustilo je privatno obezbeĎenje. Oni su našli računicu u vraćanju na socijalistički model obezbeĎenja svojih objekata, i angaţovali kao čuvare svoje radnike koji su trenutno neuposleni. Kaţu da su tako uštedeli 18.000 eur mesečno. I istovremeno otvorili širom kapiju na kojoj se više ne nalaze privatni portiri. U svojoj monografiji ’’Primenjena kriminalistika’’ Ostoja Krstić (Zavod udţbenike i nastavna sredstav, Beograd, 1997) u jednom segmentu se posebno bavi Fizičko tehničkim obezbeĎenjem. ( FTO) navodeći da za : ’’ čuvare treba birati mlade ljude pune dinamike, ponosne na posao koji obavljaju , svesne odgovornosi koju taj posao zahteva i obaveaza koje ovakva profesija iziskuje...’’ Ovde je jasno da je teorija jedno a praksa sasvim drugo...Čini se da je u satartu bila dobra ideja da se u oblasti čuvarstva uvede red. Nije se očekivalo da će profit biti u prvom planu.