INTERVJU - NIKOLA MATALJ
Napravili ste prve količine vina od bagrine. Kakav je rezultat? Ove godine proizveli smo samo nekih 300 – tinak boca bagrine koje će iće u prodaju do kraja godine, i to na samo u par boljih lokala u Beogradu i Novom Sadu. Za više nemamo, nažalost. Nema tu nikakvog komercijalnog momanta, to su simbolične količine, ali nama je cilj bio drugi. Hteli smo da dobijemo vino od skoro zaboravljene autohtone sorte, ali da ono zaista koje pokazuje osobenost i kvalitet. Uspeli smo u tome. Ono što su osnovni parametri po kojima se neka sorta svrstva u pogodne za vrhunska vina su sposobnost da nakuplja dovoljno šećera, da ima dovoljno kiselina i da ima izražen i prepoznatljiv sortni buke. Na osnovu onoga što smo mi proizveli, te tri stvari su kkod bagrine nedvosmisleno potvrđene. Ne zamo da li će se svideti potrošačima, ali je sigurno da ćemo mi nastaviti da radimo u viogradu i podrumu. Ove godine počinjemo sadnji i našeg vinograda bagrine na nekoliko hektara, a do prvog roda eksperimentisaćemo i u podrumu, pre svega sa hrastovinom. Kako god, neke ozbiljnije zaključke, ni u vinogradu, ni u vinariji, a ni na tržištu ne treba očekivatiu narednih desetak godina. Jel imate strpljenja za toliko? Kada razmišljam o bagrini setim se Istre i malvazije pre dvadesetak godina. Oni su napravli čudo, ali mi smo sada i u mnogo gorem položaju nego što su oni bili. Oni su barem imali neke vinograde, a nama nije ostalo bukvalno ništa, osim priča i tricije. Do pre neku godinu bili smo na korak do ambisa, i sad je dug i težak put oporavka. Moramo da imamo strpljenja, i moramo svi zajedno mnogo da radimo.
Grozd bagrine. Wine & Fine
|
49