BELI KRALJ - RIZLING Ova plemenita sorta ima veoma dugu istoriju. Prvi dokumenti u kojima se pominje rizling su iz 15. veka i potiču iz Nemačke, a u njima se nalazi pod imenom Rießlingen. Samo vek kasnije dobija ime po kojem ga i danas znamo. Naučnici tvrde da je jedan od roditelja rizlinga sorta gouais blanc ili, kako je Nemci zovu, Weißer heunisch, a koja potiče sa prostora današnjeg zapadnog Balkana i donešena je u centralnu Evropu širenjem Rimskog carstva. Drugi roditelj rizlinga verovatno je nastao ukrštanjem evropske divlje loze i traminca. Danas, slažu se stručnjaci, sa sigurnošću može da se tvrdi da je rizling nastao u dolini reke Rajne. Svoj definitivni uspon na tron jedne od najcenjenijih i najpopularnijih sorti rizling je doživeo u 18., a pogotovo u 19. veku. Čuvena aukcijska kuća Christie’s je 1808. godine prodala 12 takozvanih „hock“ boca, koje su tradicionalno korišćene za pakovanje rizlinga, i to za 10 funti što je bilo najskuplje plaćeno vino u periodu od 1766 do 1880. godine. Danas se osim naziva hock za klasičnu rizling bocu može često čuti i ime flute, dok je kod nas popularna jednostavan izraz: rajnska boca. Zabeležen je takođe i podatak da je 1890. godine na istom mestu za 40 šilinga prodat sanduk Chateau Lafite-a dok je ista količina rizlinga pod etiketom Bernkasteler Doktor prodata za 63 šilinga. Koliko je to značajno govori činjenica da je Chateau Lafite, crveno vino iz francuske regije Bordo danas jedno od najcenjenijih i najskupljih vina sveta čija cena boce dostiže i nekoliko stotina evra. Prvo veliko imanje - vinograd za koji se sa sigurnošću zna da je prvi bio zasađen isključivo rizlingom je Schloss Johannisberg iz regije Rajngau. Ovo imanje je toliko značajno za istoriju rizlinga da jedan od sinonima sorte nosi naziv po ovom imanjuJohannisberg Riesling. Još jedan istorijski podatak značajan je za imanje Schloss Johannisberg. Legenda kaže da je 1775. godine opatijski glasnik na putu do imanja Johannisberg bio opljačkan i sprečen da na vreme stigne i izda naredbu za početak berbe. Grožđe je u međuvremenu propalo i postalo plesnivo, napala ga je gljivica boryitis cinerea. Tada se takav plod smatrao neupotrebljivim i bio je podeljen seljanima koji su, međutim, uspeli da od takvog plesnivog grožđa naprave preteču jednog od današnjih najkvalitetnijih belih slatkih vina na svetu. Napravili su ono što danas nemci zovu Trockenbeerenauslese.
20
|
Wine & Fine
specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu - br. 3