RAZUMETI MOZAK

86 - 1.3. Uti­caj okru­že­nja na uče­nje mo­zga

Do­sa­da­šnji do­ka­zi uka­zu­ju na to da i odr­ža­va­na bud­nost to­kom iz­vo­đe­nja za­dat­ka (to­nus) i fa­zič­ne pro­me­ne, ko­je uzro­ku­je sig­nal upo­zo­re­nja, uklju­ču­ ju sub­kor­ti­kal­ne struk­tu­re – lo­kus ce­ru­le­us – ko­ji je iz­vor mo­žda­nog no­re­ pi­ne­fri­na. Mno­štvo do­ka­za po­ka­zu­je da to­nu­sno sta­nje za­vi­si od ne­tak­nu­te ce­re­bral­ne he­mis­fe­re. Le­zi­je u ovoj sfe­ri mo­gu pro­iz­ve­sti ve­li­ke po­te­ško­će pri od­go­vo­ru na neo­če­ki­va­ne me­te. Stu­di­je ne­u­ro­od­sli­ka­va­nja po­ka­zu­ju da sig­ na­li upo­zo­re­nja mo­gu ima­ti sna­žni­je uti­ca­je na le­vu ce­re­bral­nu he­mis­fe­ru.

Za­da­ci ko­ji uklju­ču­ju kon­flikt iz­me­đu sti­mu­lan­sa ko­ji se tak­mi­če nad kon­tro­lom re­ak­ci­je če­sto uzro­ku­ju ak­ti­va­ci­ju unu­tra­šnjeg cin­gu­lar­nog gi­ ru­sa i la­te­ral­nih pre­fron­tal­nih obla­sti. Sma­tra se da kon­flikt, pro­u­zro­ko­van sti­mu­lan­som, pred­sta­vlja si­tu­a­ci­ju ka­da se raz­li­či­te ne­u­ron­ske mre­že tak­ mi­če nad kon­tro­lom sve­sti ili re­ak­ci­je, aut­pu­ta. Zbog ovo­ga se ko­ri­sti ter­min „iz­vr­šna mre­ža za pa­žnju“ (exe­cu­ti­ve at­ten­tion net­work) jer mre­ža re­gu­li­še ak­tiv­nost dru­gih mo­žda­nih mre­ža za­du­že­nih za mi­sli i emo­ci­je. Ova mre­ža se raz­vi­ja u de­tinj­stvu i nje­no sa­zre­va­nje po­ve­za­no je sa onim što se u raz­ voj­noj psi­ho­lo­gi­ji na­zi­va sa­mo­re­gu­la­ci­ja. Sto­ga je ova mre­ža po­seb­no va­žna za po­sti­za­nje uspe­ha u ško­li.

U za­da­ci­ma ko­ji se ti­ču pa­žnje, ne­dvo­smi­sle­no se pro­na­la­ze in­di­vi­du­al­ne raz­li­ke. Test mre­ža za pa­žnju je raz­vi­jen ka­ko bi se pro­ce­ni­la de­lo­tvor­nost sva­ke od tri mre­že. Do­sa­da­šnja is­tra­ži­va­nja uka­zu­ju na to da sva­ka mre­ža ima sop­stve­nu di­stink­tiv­nu ana­to­mi­ju, do­mi­nant­ne he­mij­ske ne­u­ro­mo­du­ la­to­re i vre­men­ski tok raz­vo­ja. Sko­ra­šnje stu­di­je po­sve­će­ne su is­tra­ži­va­nju na­či­na na ko­ji raz­li­či­ti ale­li ge­na do­pri­no­se efi­ka­sno­sti mre­že i ne­ko­li­ko stu­di­ja ima za cilj da is­tra­ži uve­žba­va­nje ovih mre­ža.

Raz­u­me­va­nje pa­žnje kao si­ste­ma or­ga­na obe­ća­va bo­lje raz­u­me­va­nje broj­ nih ob­li­ka po­vre­da mo­zga i pa­to­lo­gi­ja ko­je uklju­ču­ju pro­ble­me u pa­žnji.

Iz­vor: Majkl Po­sner (Mic­hael Po­sner), Uni­ver­zi­tet u Ore­go­nu

Emo­tiv­na sta­nja ko­ja su pro­u­zro­ko­va­na stra­hom ili stre­som di­rekt­no uti­ču na uče­nje i pam­će­nje. Pro­u­ča­va­nja mo­zga po­ka­za­la su ka­ko ne­ga­tiv­ne emo­ci­je blo­ki­ra­ju uče­nje i do­šlo se do za­ključ­ka da amig­da­la, hi­po­kam­pus i hor­mo­ni stre­sa (glu­ko­kor­ti­ko­i­di, epi­ne­frin i no­re­pi­ne­frin) ima­ju ključ­nu ulo­gu u po­sre­ do­va­nju efe­ka­ta ne­ga­tiv­nih emo­ci­ja ka­kvi su strah i stres na uče­nje i pam­će­ nje. Si­mul­ta­ni te­le­sni pro­ce­si, po­put ubr­za­nog ra­da sr­ca, zno­je­nja i po­ve­ća­nog ni­voa adre­na­li­na, ta­ko­đe se po­ja­vlju­ju (Da­ma­sio, 1994; Le­Do­ux, 2000) i po­ vrat­no uti­ču na ak­tiv­no­sti kor­tek­sa. Od­re­đe­ni ni­vo stre­sa va­žan je za op­ti­mal­ no pri­la­go­đa­va­nje iza­zo­vi­ma iz okru­že­nja i mo­že do­ve­sti do bo­lje kog­ni­ci­je i uče­nja, ali iz­nad ovog ni­voa, stres mo­že bi­ti opa­san, i fi­zič­ki i men­tal­no.

Raz­ume ­ ­ti mo­zak: Ro­đe­nje na­u­ke o uče­nju