RAZUMETI MOZAK

1.2. Ka­ko mo­zak uči to­kom ži­vo­ta - 59

pr­vih go­di­na ži­vo­ta, ova spo­sob­nost u po­gle­du stra­nih je­zi­ka su­ža­va se ka­ko ose­tlji­vost na zvu­ko­ve ma­ter­njeg je­zi­ka ra­ste. Sma­nje­nje per­cep­ci­je ne­ma­ter­ njih je­zi­ka de­ša­va se to­kom pr­ve go­di­ne ži­vo­ta, a naj­vi­še opa­da iz­me­đu osmog i de­se­tog me­se­ca (Wer­ker, 2002; Kuhl, 1979). Ova pro­me­na po­bolj­ša­va efi­ ka­snost mo­žda­ne funk­ci­je ko­ja se pri­la­go­đa­va pri­rod­nom okru­že­nju. Tre­ba re­ći i da ni­je do­volj­no sa­mo iz­lo­ži­ti no­vo­ro­đen­čad stra­nom je­zi­ku pu­tem CD-a ka­ko bi ona za­dr­ža­la ose­tlji­vost pre­ma gla­so­vi­ma stra­nog je­zi­ka20.

Usva­ja­nje gla­so­va stra­nog je­zi­ka je, ipak, mo­gu­će i iz­van ose­tlji­vih pe­ri­o­da. Še­u­ro­va i sa­rad­ni­ci (Che­o­ur et al., 2002b) po­ka­za­li su da de­ca uz­ra­sta od tre­će do še­ste go­di­ne mo­gu na­u­či­ti da raz­li­ku­ju gla­so­ve stra­nog je­zi­ka u pri­rod­nom je­zič­kom okru­že­nja u ro­ku od dva me­se­ca i to bez po­seb­ne obu­ke. Ma­kan­dlis tvr­di da, uz krat­ku obu­ku, od­ra­sli Ja­pan­ci mo­gu na­u­či­ti da raz­li­ku­ju gla­so­ve r i l (McCan­dliss, 2000)21. Me­đu­tim, ka­ko je naj­va­žni­ji aspekt uče­nja je­zi­ka spo­sob­nost ko­mu­ni­ci­ra­nja, ko­ja ne zna­či nu­žno pra­vil­no raz­li­ko­va­nje gla­so­va, otvo­re­no je pi­ta­nje da li je po­treb­no ula­ga­ti vre­me u obu­ku raz­li­ko­va­nja gla­ so­va stra­nog je­zi­ka, ima­ju­ći u vi­du ni­vo pra­vil­no­sti iz­go­vo­ra ko­ji je po­tre­ban u raz­li­či­tim si­tu­a­ci­ja­ma.

Ado­le­scen­ci­ja (od de­se­te do dva­de­se­te go­di­ne) „Osno­va sva­ke dr­ža­ve je­ste obra­zo­va­nje mla­dih.“

Di­o­gen La­er­ti­je

Dok teh­ni­ke ne­u­ro­od­sli­ka­va­nja mo­zga ni­su bi­le do­stup­ne, me­đu na­uč­ni­ci­ ma, uklju­ču­ju­ći i psi­ho­lo­ge, vla­da­lo je uve­re­nje da je do dva­na­e­ste go­di­ne mo­ zak uglav­nom go­tov pro­iz­vod. Je­dan od raz­lo­ga za ovo uve­re­nje je­ste či­nje­ni­ca da se stvar­na ve­li­či­na mo­zga ma­lo me­nja to­kom de­tinj­stva. Ka­da de­te do­đe do še­ste go­di­ne, mo­zak već ima ve­li­či­nu od 90 do 95 % mo­zga od­ra­slog. Upr­kos ve­li­či­ni, mo­zak ado­le­scen­ta mo­že­mo raz­u­me­ti kao „rad u to­ku”. Ne­u­ro­od­sli­ ka­va­nje je po­ka­za­lo da se po­ve­ća­nje vo­lu­me­na mo­zga i mi­je­li­ni­za­ci­ja na­sta­ vlja­ju to­kom ado­le­scen­ci­je sve do ka­sni­jih go­di­na (npr. iz­me­đu dva­de­se­te i tri­de­se­te go­di­ne). Stu­di­je ne­u­ro­od­sli­ka­va­nja nad ado­le­scen­ti­ma ko­je je iz­veo Džej Gid iz Na­ci­o­nal­nog in­sti­tu­ta za men­tal­no zdra­vlje SAD, po­ka­zu­ju ne sa­mo da je mo­zak ado­le­scen­ta da­le­ko od zre­log već i da i si­va i be­la mo­žda­na ma­sa pro­la­ze kroz ve­li­ke struk­tur­ne pro­me­ne i po­sle pu­ber­te­ta (Gi­edd et al., 1999; Gi­edd, 2004). Gi­do­ve stu­di­je po­ka­zu­ju da po­sto­ji dru­gi ta­las pro­li­fe­ra­ci­je i si­ Ro­di­te­lji se mo­gu pi­ta­ti šta je po­treb­no da bi se ade­kvat­no raz­vi­la de­te­to­va spo­sob­nost za ma­ ter­nji i stra­ni je­zik. Tre­nut­no ne po­sto­ji do­volj­no do­ka­za da se ka­že išta kon­kret­no na ovu te­mu i ona mo­ra bi­ti da­lje is­tra­že­na, i u bu­du­ćem ra­du OECD-a i CE­RI-ja.

20

Po­zna­to je da oso­be ko­ji­ma je ja­pan­ski je­zik ma­ter­nji ima­ju ve­li­ke po­te­ško­će da raz­li­ku­ju gla­so­ ve r i l u en­gle­skom je­zi­ku (te da, na pri­mer, ne raz­li­ku­ju “load” i “road”).

21

Raz­u­me­ti mo­zak: Ro­đe­nje na­u­ke o uče­nju