RAZUMETI MOZAK

328 - Dodatak B - Teh­no­lo­gi­je ne­u­ro­od­sli­ka­va­nja

je va­žno da ima fi­no raz­gra­ni­če­ne ele­men­tar­ne kog­ntiv­ne ope­ra­ci­je i ana­li­ze ka­ko bi u pot­pu­no­sti is­ko­ri­sti­li teh­ni­ke od­sli­ka­va­nja mo­zga. Me­đu di­sci­pli­na­ ma po­ve­za­nim sa uče­njem, ta­kav ra­fi­ni­ran obim i ana­li­ze obič­no su do­stup­ni u is­tra­ži­va­nji­ma kog­ni­tiv­ne na­u­ke ili kog­ni­tiv­ne psi­ho­lo­gi­je, i da­nas, naj­če­šće u stu­di­ja­ma ko­je se ba­ve vi­zu­el­nim pro­ce­su­i­ra­nje, pam­će­njem, je­zi­kom, či­ta­ njem, ma­te­ma­ti­kom i ra­ša­va­njem pro­ble­ma.

U dru­ge is­tra­ži­vač­ke op­ci­je, ko­je su na ras­po­la­ga­nju ne­u­ro­nač­ni­ci­ma, spa­ da pro­u­ča­va­nje mo­zga to­kom autop­si­je (na pri­mer, za me­re­nje si­nap­tič­ke gu­ sti­ne) i u ne­kim ret­kim slu­ča­je­vi­ma, rad sa pa­ci­jen­ti­ma, na pri­mer oni­ma ko­ji bo­lu­ju od epi­lep­si­je (da bi se sa­zna­lo o mo­žda­nim pro­ce­si­ma kod lju­di ko­ji su pre­tr­pe­li ošte­će­nje mo­zga ili mo­žda­ne le­zi­je usled bo­le­sti ili po­vre­de). Ne­ki ne­u­ro­nač­ni­ci pro­u­ča­va­ju de­cu ko­ja pa­te od fe­tal­nog al­ko­hol­nog sin­dro­ma ili sin­dro­ma fra­gil­nog X hro­mo­zo­ma, dok dru­gi iz­u­ča­va­ju sma­nje­nje kog­ni­tiv­nih spo­sob­no­sti ko­je se ja­vlja na po­čet­ku Al­chaj­me­ro­ve bo­le­sti ili kod sta­rač­ke de­pre­si­je. Ne­ki dru­gi pro­u­ča­va­ju mo­zgo­ve pri­ma­ta ili dru­gih ži­vo­ti­nja, mi­še­va ili pa­co­va, ka­ko bi bo­lje raz­u­me­li ka­ko mo­zgo­vi ži­vo­ti­nja si­sa­ra funk­ci­o­ni­šu.

U pro­šlo­sti, ka­da ni­su po­sto­ja­le teh­ni­ke ne­u­ro­od­sli­ka­va­nja, ni­je bi­lo mo­gu­će pri­ku­pi­ti di­rekt­ne ne­u­ro­nač­ne do­ka­ze o uče­nju zdra­ve ljud­ske po­pu­la­ci­je.

Dru­gi ogra­ni­ča­va­ju­ći fak­tor le­ži u či­nje­ni­ci da ni­je­dan de­talj­no pro­u­čen raz­voj­ni za­da­tak u ve­zi sa uče­njem ni­je pri­me­njen na nor­mal­nu ljud­sku po­ pu­la­ci­ji to­kom či­ta­vog ži­vo­ta. Mno­go se is­tra­ži­va­lo uče­nje u ra­nom de­tinj­stvu, da­le­ko ma­nje uče­nje u ado­le­scen­ci­ji, a čak još ma­nje se pro­u­ča­va­lo sta­re­nje i uče­nje od­ra­slih. Bez osnov­ne li­ni­je nor­mal­nog kog­ni­tiv­nog raz­vo­ja, te­ško je raz­u­me­ti bi­lo ko­ju od pa­to­lo­gi­ja uče­nja.

Raz­u­me­va­nje mo­guć­no­sti i ogra­ni­če­nja teh­no­lo­gi­ja ne­u­ro­od­sli­ka­va­nja i po­tre­ba za spro­vo­đe­njem ri­go­ro­znih kog­ni­tiv­nih pro­to­ko­la je­ste pr­vi ko­rak u po­ku­ša­ju da raz­u­me­mo ka­ko kog­ni­tiv­na ne­u­ro­na­u­ka mo­že do­pri­ne­ti obra­zo­ va­nju, i svo­ri­ti ku­ri­ku­lum za­sno­van na pro­u­ča­va­nju mo­zga. Ne­dav­na ot­kri­ća po­či­nju da po­ka­zu­ju da će se obra­zo­va­nje na­ći na ras­kr­šću kog­ni­tiv­ne ne­u­ro­ na­u­ke i kog­ni­tiv­ne psi­ho­lo­gi­je, za­jed­no sa so­fi­sti­ci­ra­nom i do­bro de­fi­ni­sa­nom pe­da­go­škom ana­li­zom. U bu­duć­no­sti će obra­zo­va­nje bi­ti tran­sdi­sci­pli­nar­no, sa pre­se­kom raz­li­či­tih po­lja ko­ja se sta­pa­ju kre­i­ra­ju­ći no­vu ge­ne­ra­ci­ju is­tra­ ži­va­ča i struč­nja­ka za obra­zo­va­nje sprem­nih da po­sta­vlja­ju obra­zov­no re­le­ vant­na pi­ta­nja.

Po­sto­je­će is­tra­ži­vač­ke me­to­de kog­ni­tiv­ne ne­u­ro­na­u­ke nu­žno ogra­ni­ča­va­ju vr­stu pi­ta­nja ko­ja se po­sta­vlja­ju. Na pri­mer, pi­ta­nje kao što je „Ka­ko oso­ba na­ u­či da pre­po­zna­je pi­sa­ne re­či?“, lak­še se pra­ti ne­go pi­ta­nje „Ka­ko oso­be po­re­ de te­me raz­li­či­tih pri­ča?“. Raz­log to­me je­ste što pr­vo pi­ta­nje vo­di ka stu­di­ja­ma u ko­ji­ma se na­dra­ža­ji i od­go­vo­ri mo­gu la­ko kon­tro­li­sa­ti. Sto­ga je ra­zu­mlji­vo za­što je po­treb­no iden­ti­fi­ko­va­nje kog­ni­tiv­nih mo­de­la. Dru­go pi­ta­nje ob­u­hva­ta Raz­ume ­ ­ti mo­zak: Ro­đe­nje na­u­ke o uče­nju