RAZUMETI MOZAK

Sažetak - 19

Ade­kvat­nim uslo­vlja­va­njem uma i te­la mo­gu­će je is­ko­ri­sti­ti spo­sob­nost mo­ zga za pla­stič­nost i pod­sti­ca­nje pro­ce­sa uče­nja. Ovo zah­te­va ho­li­stič­ki pri­stup ko­ji pri­zna­je čvr­ste ve­ze fi­zič­ke i in­te­lek­tu­al­ne do­bro­bi­ti i čvr­stu me­đu­za­vi­ snost emo­tiv­nog i kog­ni­tiv­nog.

U cen­tru mo­zga je set struk­tu­ra po­zna­tih kao lim­bič­ki si­stem, isto­rij­ski na­zi­van „emo­tiv­ni mo­zak”. Na­go­mi­la­va­ju se do­ka­zi ko­ji po­tvr­đu­ju da na­še emo­ci­je mo­di­fi­ku­ju ner­vno tki­vo. U si­tu­a­ci­ja­ma iz­ra­zi­tog stre­sa ili sna­žnog stra­ha, dru­štve­no pro­su­đi­va­nje i kog­ni­tiv­na per­for­man­sa pa­te zbog kom­pro­ mi­sa ner­vnih pro­ce­sa emo­tiv­ne re­gu­la­ci­je. Po­je­di­ne vr­ste stre­sa zna­čaj­ne su za su­sret sa iza­zo­vi­ma i mo­gu do­ve­sti do bo­lje kog­ni­ci­je i uče­nja, ali ka­da se pre­đe od­re­đe­ni ni­vo, efe­kat po­sta­je su­pro­tan. Što se ti­če po­zi­tiv­nih emo­ci­ja, je­dan od naj­moć­ni­jih oki­da­ča ko­ji mo­ti­vi­šu lju­de da uče je spo­zna­ja ko­ja do­la­ zi sa raz­u­me­va­njem no­vih poj­mo­va – mo­zak na ovo do­bro re­a­gu­je. Pri­mar­ni cilj ra­nog obra­zo­va­nja tre­ba­lo bi da bu­de da osi­gu­ra da de­ca ima­ju ovo is­ku­ stvo „pro­sve­će­nja” što je ra­ni­je mo­gu­će i da po­sta­nu sve­sna za­do­volj­stva ko­je mo­že da pro­is­tek­ne iz uče­nja.

Upra­vlja­nje emo­ci­ja­ma jed­na je od ključ­nih ve­šti­na efi­ka­snih uče­ni­ka, a sa­ mo­re­gu­la­ci­ja je jed­na od naj­va­žni­jih bi­hej­vi­o­ral­nih i emo­tiv­nih ve­šti­na ko­je su po­treb­ne de­ci i sta­ri­jim lju­di­ma u nji­ho­vim dru­štve­nim okru­že­nji­ma. Emo­ci­je usme­re­va­ju (ili ome­ta­ju) psi­ho­lo­ške pro­ce­se, po­put spo­sob­no­sti usme­ra­va­nja pa­žnje, re­ša­va­nja pro­ble­ma ili po­dr­ške od­no­si­ma i ve­za­ma. Ne­u­ro­na­u­ka, osla­ nja­ju­ći se na kog­ni­tiv­nu psi­ho­lo­gi­ju i is­tra­ži­va­nja raz­vo­ja kod de­ce, po­či­nje da iden­ti­fi­ku­je kri­tič­ne obla­sti mo­zga či­ja ak­tiv­nost i raz­voj su di­rekt­no po­ve­za­ni sa sa­mo­kon­tro­lom.

Je­zik, pi­sme­nost i mo­zak Mo­zak je bi­o­lo­ški pri­pre­mljen da usva­ja je­zik od sa­mog po­čet­ka ži­vo­ta; pro­ce­su usva­ja­nja je­zi­ka po­tre­ban je ka­ta­li­za­tor is­ku­stva. Po­sto­ji obr­nu­ta pro­por­ci­ja iz­me­đu do­bi i efi­ka­sno­sti uče­nja mno­gih aspe­ka­ta je­zi­ka – uop­šte po­sma­tra­no, što je ni­ži uz­rast iz­la­ga­nja je­zi­ku, uspe­šni­je je nje­go­vo uče­nje – i ne­u­ro­na­u­ka je po­če­la da iden­ti­fi­ku­je na­či­ne na ko­je mo­zak pro­ce­su­i­ra je­zik, u za­vi­sno­sti od to­ga da li je reč o de­ci ili o od­ra­slim lju­di­ma. Ovo raz­u­me­va­nje re­le­vant­no je za obra­zov­ne po­li­ti­ke po­seb­no u po­gle­du na­sta­ve stra­nih je­zi­ka ko­ja če­sto ne po­či­nje sve do ado­le­scen­ci­je. Ado­le­scen­ti i od­ra­sli, na­rav­no, mo­ gu na­u­či­ti ne­ki no­vi je­zik, ali za njih je to uče­nje da­le­ko te­že.

Dvo­stru­ki zna­čaj gla­so­va (fo­ne­ti­ka) i di­rekt­nog pro­ce­su­i­ra­nja zna­če­nja (se­ man­ti­ka) mo­že do­pri­ne­ti kla­sič­noj de­ba­ti u na­sta­vi uče­nja ko­ja po­sto­ji iz­me­ đu onih ko­ji za­go­va­ra­ju raz­voj spe­ci­fič­nih fo­net­skih ve­šti­na, po­ne­kad na­zi­van Raz­u­me­ti mo­zak: Ro­đe­nje na­u­ke o uče­nju