RAZUMETI MOZAK

1.7. Eti­ka i or­ga­ni­za­ci­ja obra­zov­ne ne­u­ro­na­u­ke - 171

dru­štva gra­đa­na ko­ji ima­ju za­jed­nič­ku kul­tu­ru? Ne­u­ro­na­u­ka mo­že pru­ži­ti od­ go­vo­re u po­tra­zi sa kva­li­tet­ni­jim obra­zo­va­njem, otvo­re­ni­jim za što ve­ći bro­ju lju­di, ali ta­ko­đe mo­že do­ve­sti do zlo­u­po­tre­ba. Bru­er, je­dan od pr­vih ko­ji su za­ go­va­ra­li obra­zo­va­nje za­sno­va­no na ne­u­ro­na­u­ka­ma („obra­zo­va­nje za­sno­va­no na pro­u­ča­va­nju mo­zga“), po­stao je je­dan od naj­o­štri­jih kri­ti­ča­ra ove po­zi­ci­je (Bru­er, 1993).

Vi­de­li smo da sko­ra ot­kri­ća u na­u­ci o mo­zgu za­i­sta pod­ra­zu­me­va­ju broj­na pi­ta­nja. Ve­ći­na njih ni­su svoj­stve­na ne­u­ro­na­u­ka­ma: za­šti­ta po­je­di­na­ca u ve­zi sa ne­u­ro­od­sli­ka­va­njem mo­že se upo­re­di­ti sa me­di­cin­skom taj­nom; kon­tro­la mo­le­ku­la ko­je uti­ču na mo­zak slič­na je sva­kom dru­gom no­vo­sin­te­ti­sa­nom ili ot­kri­ve­nom mo­le­ku­lu. Po­ve­zi­va­nje mo­zga i ma­ši­ne iz­i­sku­je uobi­ča­je­na pi­ta­ nja i pod­lo­žno je op­štim pra­vi­li­ma na­u­ke. Me­đu­tim, po­što su ne­u­ro­na­u­ke za­ in­te­re­so­va­ne za mo­zak, or­gan ko­ji se či­ni naj­ple­me­ni­ti­jim jer je iz­vor od­lu­ka i slo­bo­de, ne­ke pri­me­ne mo­gu pro­u­zro­ko­va­ti ne­la­go­du ili čak pro­ti­vlje­nje (do­ bar pri­mer je­ste kon­tro­la ži­vog mo­zga od stra­ne ma­ši­ne). Idu­ći u su­sret ovi­ mra­zu­mlji­vim stra­ho­vi­ma stvo­re­na su raz­li­či­ta te­la za pra­će­nje i nad­gle­da­nje na či­jem dnev­nom re­du se na­la­ze pi­ta­nja na­ve­de­na u ovom po­gla­vlju.

Stva­ra­nje no­vog tran­sdi­sci­pli­nar­nog pri­stu­pa raz­u­me­va­nju uče­nja

„U pro­šlo­sti je tran­sdi­sci­pli­nar­nost, pre­mo­šća­va­ju­ći i sta­pa­ju­ći kon­cep­te iz ve­o­ma ra­zno­li­kih obla­sti, bi­la islju­či­vo pri­vi­le­gi­ja ge­ni­ja, ali u XXI ve­ku ovi ala­ti mo­ra­ju po­sta­ti ši­re do­stup­ni. (...) Obez­be­đi­va­nje tran­sdi­sci­pli­nar­nog obra­zo­va­nja ko­je će omo­gu­ći­ti bu­du­ća tran­sdi­sci­pli­nar­na is­tra­ži­va­nja je­ste hit­na po­tre­ba na ko­ju mo­ra­mo od­go­vo­ri­ti za­rad do­bro­bi­ti bu­du­ćih ge­ne­ra­ci­ja.

Hi­de­a­ki Ko­i­zu­mi

Tran­sdi­sci­pli­nar­nost

U an­tič­koj Grč­koj obra­zo­va­nje ni­je bi­lo ured­no ras­po­re­đe­no iz­me­đu ode­ li­tih di­sci­pli­na i vo­de­ći na­uč­ni­ci slo­bod­no su se kre­ta­li u raz­li­či­tim obla­sti­ ma. Uti­caj re­duk­ci­o­ni­zma, ko­ji je po­čeo sa Ari­sto­te­lom i na­sta­vio se od ta­da, stvo­rio je di­sci­pli­ne sa pre­ci­znim gra­ni­ca­ma (kao u Gra­fi­ko­nu 7.1a). Pre­ma ovom di­sci­pli­nar­nom pri­stu­pu, sva­ka oblast raz­vi­ja se ne­za­vi­sno kao spe­ci­ ja­li­zo­va­ni set teh­ni­ka za ana­li­zu. Una­pre­đe­na pre­ci­znost di­sci­pli­nar­nog pri­ Raz­u­me­ti mo­zak: Ro­đe­nje na­u­ke o uče­nju