Eva Maria Zurhorst - Volite sebe (tisakmedia.hr)

Eva-Maria Zurhorst

Volite sebe i nije va탑no s kim ste u braku

Nakladnik: Znanje d.d, Mandićeva 2, Zagreb Za nakladnika: Tomislav Vintar Glavni urednik: Davor Uskoković Naslov izvornika: Liebe Dich selbst und es ist egal, wen du hieratest, Eva-Maria Zurhorst © 2004 by WILHELM GOLDMAN VERLAG, MÜNCHEN a division of Verlagsgruppe Random House GmbH, München, Germany

Urednik: Branko Matijašević Tehnički urednik: Davor Dombaj Prijevod: Marko Žarić Lektura i korektura: Mirjana Paić Jurinić Oblikovanje naslovnice: Palete kreativni team Tisak: Tiskara Znanje d.d.

Mandićeva 2, Zagreb — svibanj 2010.

Sva prava pridržana. Ni jedan dio ove knjige ne može biti objavljen ili pretisnut bez prethodne suglasnosti nakladnika i vlasnika autorskih prava.

ISBN 978-953-195-892-9

EVA-MARIA ZURHORST

Volite sebe i nije va탑no s kim ste u braku

Za Wölfa i Annalenu Za Ruth i Eberharda

Osvojen sam, pobijeđen i svladan.

Ljubavlju.

Nisam je volio zato što smo jedno drugom odgovarali.

Jednostavno sam je volio.

Robert Redford alias Tom Booker u filmu Čovjek koji je šaptao konjima

Sadržaj Predgovor

Ne odustajte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 Otići, da bismo se vratili

.......................................

14

Za koga je ova knjiga?

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 Pripadate li unutra ispranima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 … ili onima izvana progonjenima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26

1. dio

Posljednja postaja, bračna svakodnevica. . . . . . . . . . . . . . . . . .

1. poglavlje

Svejedno je s kim sklapate brak

29

..............................

31

Većina je razvoda suvišna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Jedini pravi partner ste vi sami . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Laži, steznik i ostale ubojice ljubavi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Strast dolazi od traženja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Jedna kao sve druge - fenomen Boris Becker . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Zašto sve ostaje isto, kada bi sve trebalo biti drugačije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Kako od prinčeva, hvala Bogu, nastaju žabe . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Bračni par, roditeljski par, ljubavni par . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Razvod znači rastanak od starih boli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Novi odnos - »Osjećao sam čežnju za životom!« . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Otkriti vlastitu snagu, rasplamsati vlastitu strast . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

32 33 36 39 42

2. poglavlje

Brak ionako sklapate iz pogrešnih razloga

46 47 48 50 52 55

....................

59

Dvoje jednonogih žele naučiti hodati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Razlozi prolaze, partner ostaje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . »Ja te volim« jest rečenica s »ja« . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Model ledenoga brijega . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Dijete u nama i dalje živi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Žena hoće strastvenost - dijete hoće zaštitu . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Ono što ne kažemo, drugi jako dobro čuje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Kada sklapamo brak, želimo liječiti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

59 61 62 63 65 68 71 74

3. poglavlje

Vaš partner u vašem komadu igra samo određenu ulogu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76

6

Zaljubljujemo se da ne bismo morali voljeti . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Tako si slab . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Projekcija - vaš partner je ono, što vi ne želite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Zrcalo - vaš je partner ono, što ne možete vidjeti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Sjena - vaš je partner ono, što ne volite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Pali anđeo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Konačno sam tako bezobzirna kao moj muž! . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Zla maćeha naš je najbliži saveznik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Kada se ledeni brijeg otapa… . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4. poglavlje

Što veća zaljubljenost, to veće razočaranje

....................

77 79 84 86 87 89 93 94 96 98

Romantična omamljenost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99 Otrežnjujuća borba za premoć . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 Stepski vuk i čičak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 Ledeno doba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109 Činiš me bolesnim . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 Nikada ne prestaje - ali je sve ljepše . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 5. poglavlje

Superpožuda…!? - Bezvoljnost …!?

........................

120

Imati seks, praviti ljubav - sve je moguće . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Idealne slike, idealni partneri, idealni položaji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Velika slijepa ulica seksualnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Hoćemo sve, a ne osjećamo ništa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Seks kao oružje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

123

6. poglavlje

O furijama i cmizdravcima

124 126 127 129

.................................

131

Žalopojka povrijeđene ženstvenosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Snovi o vitezovima i spasiteljima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Iza svake nezadovoljne žene stoji slab muškarac. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Ako žene zarađuju, muževi mogu čuvati djecu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Žene su vođe na putu do muških srdaca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

134 137 140 143 144

7. poglavlje

Kada se dvoje svađa, ni treći nije od koristi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148 Tajna ljubav kao čarobni napitak života . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 Prvo užitak pa onda krivnja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151

7

Prevareni je prvi otišao . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

U ljubavnom trokutu troje se boji bliskosti . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Od supružnika-gusjenice do ljubavnika-leptira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Samo je neovisnost gora od ovisnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

8. poglavlje

Rastava — odgoda rješenja

153 155 157 160

................................

163

Mogućnost rastave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Kako se zaista oslobađate . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Bez mira ostajete ovisni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

U rastavi učiti ljubav . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

164 167 169 171

2. dio

Povratak ljubavi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

1. poglavlje

Prava ljubav - ili: stvar s Bogom

176

...........................

177

Stvar s Bogom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Besmislenost pobjede . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Ne moramo ništa učiniti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Bog nije starac sijede brade . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Umrijeti, da bismo se rodili . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

179 181 184 188 191

2. poglavlje

Istina je, u vašem braku postoje laži. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195 Radije ćemo umrijeti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Laži za ljubav . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Prije početka dolazi kraj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Kada pustimo, dolazi nam izliječenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Korist od katastrofe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Istina liječi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

196 198 199 200 202 203

3. poglavlje

Pustolovina svakodnevice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 206 Vratite slobodu svojim osjećajima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Ne idite u nevjeru - dajte do znanja što mislite . . . . . . . . . . . . . .

Ne postoji ništa osim ovoga trenutka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Život s predanjem Bogu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

207 209 212 214

4. poglavlje

Praštanje — ne možete nikoga promijeniti . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219 Mržnja čini bolesnim . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 220

8

Oprostiti znači osloboditi samoga sebe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 222 Roditelji su poput utega . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 224 Prava čuda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 226 5. poglavlje

Užitak u ljubavi

...........................................

228

Sve je moguće . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Rijeka ljubavi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Potraga za tajnom tjelesne ljubavi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Krilo rađa sve stvari . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Ispunjenje izvan orgazma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Fantom strasti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Zaboravite seks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Istinska tjelesna ljubav dolazi samo iz srca . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Naše tijelo je naše pamćenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Činite to što je moguće češće . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

228 231 232 233 236 237 238 240 242 244

6. poglavlje

Djeca ljubavi

..............................................

247

Zatrudnjeti s nama samima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Rađanje - početak nastave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Novorođenče donosi na svijet naše nedostatke . . . . . . . . . . . . . . .

Suprotno od dobrog jest dobro zamišljeno . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Naša djeca trebaju ono što nas najviše boli . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Neću tatu - hoću ljubav . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Borba za moć je dječja paraliza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Djeca liječe roditelje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Vaše izlječenje je vaš zavještaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Pobačaj - vrijeme tuge . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

248 249 251 253 254 256 258 259 261 263

7. poglavlje

Ljubav — rad, ustrajnost, stega i žetva

..................

267

Zvijezde iz vrećice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Dokrajči svoje domaće zadaće, inače će one dokrajčiti tebe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Kriza je porođajna bol ljubavi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Pobjede postoje samo s gubitnicima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Da, hoću! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

268 269 270 272 274

Pogovor

Jedno je dovoljno — no bolje je čitati udvoje. . . . . . . . . . . . . 277

Zahvala

................................................

Literatura i preporuke

....................................

281 284

9

Predgovor

Ne odustajte

Z

nam da je moguće. Znam da vaš odnos može postati upravo onakav kakav želite. Ovu vam je knjigu sudbina stavila u ruke. Možda ste je dobili na dar od jednoga od onih prijatelja koji vam uvijek žele samo dobro. Možda ove prve retke čitate samo zato što vam je netko rekao: »Hajde, ako želiš spasiti brak, onda konačno pročitaj ovakvo nešto.« Možda vam je partner zaprijetio ovom knjigom i rekao: »Učini već jedanput nešto za naš brak!« Možda se jednostavno našla pred vama u kakvoj knjižari, na stolu ili noćnom ormariću i rekla vam: »Otvori me i čitaj.« A možda ste već dugo u potrazi za odgovorima na svoja pitanja, za jednim novim pogledom na stvarnost, za dubokom promjenom svojeg ljubavnog života… A kad već čitate ove retke, budite u svakom slučaju sigurni da svjesno ili nesvjesno svoj odnos želite produbiti ili konačno pronaći jednu čvrstu vezu. Budite uvjereni da će se vaša duša prepustiti tomu svim srcem, čak ako vaš razum još uvijek možda nešto drugo govori.

Ako ste možda već izgubili svaku nadu da bi vaš brak mogao biti smisleniji i ispunjeniji, da bi s vašim partnerom još jedanput moglo uspjeti, ako vi ili vaš partner imate vezu sa strane ili ste stalno u takvim vezama; ako je tjelesna ljubav izgubila svoju puninu. Ako se još samo svađate; ako je sve skupa jednostavno tek prazna i puka rutina u kojoj sebe i partnera štedite prijaznim, ali ispraznim ljubaznostima. Možda više ne možete oprostiti i zarobljeni ste u ljutnji. Možda vodite pravi mali rat zbog otvorene paste za zube ili mrvica na stolu i zaprepašteni ste jer se crta bojišnice stalno utvrđuje. Možda ste Predgovor

11

čak već pročitali desetke knjiga, posjećivali seminare, pa čak obavili zajedničku psihoterapiju, a ipak izgubili vjeru u mogućnost rješenja u svojem odnosu.

Pa ipak, moguće je! Sve se može okrenuti za sto osamdeset stupnjeva, dvoje se ljudi opet — ili prvi put istinski — može naći skupa. Znam da je to moguće, makar zvučalo poput čuda. Kada se to doživi, tada se i doživljava kao čudo. A sve je, unatoč svemu, u vašim rukama. Možete živjeti u vezi kakvu sebi želite, i to upravo s partnerom kojega sada imate. Neovisno o tome koliko vam je sada stran, neprivlačan ili odbojan. Ja jednostavno znam da je to moguće. Znam zato što sam to i sama doživjela. Možda me se sumnjiči da sam nešto poput stručnjaka za odnose jer se već niz godina bavim tom temom, jer sam o tome već tako mnogo čitala i učila od sjajnih i kompetentnih učitelja. Možda zato što sam već s jako mnogo ljudi radila na ozdravljenju njihovih odnosa. Sve je to važno. No istina je ovo: znam da je to moguće jer sam još i danas u braku sa svojim mužem, za što sam duboko zahvalna.

Mi od prvoga dana nismo slovili za par iz snova. Bilo je godina kada na naš brak nitko ne bi dao ni prebijene pare. No danas vjerujem da me je to naše predmnijevano nesuglasje prinudilo na traženje prave i istinske snage odnosa koji funkcionira. Danas sam uvjerena da nas je život spojio i stavljao pred nas nebrojene zapreke zato što su njihovo prevladavanje, rast povjerenja i time naše vlastito ozdravljenje bili naš stvarni životni zadatak. Bez tih izazova nikada ne bismo otkrili koliko je ljubavi i strpljivosti, jakosti i hrabrosti, oduvijek bilo u našim srcima, nikada ne bismo iskusili da dvoje ljudi zajednički mogu prevladati naoko nesvladive prepreke; ne bih malo-pomalo mogla shvatiti da je sa mnom sve u redu. Ne bih mogla napisati ovu knjigu.

12

Predgovor

»Znam da je moguće!« zapravo je istinska, autentična snaga mojega rada. I to je snaga koja se nalazi u ovoj knjizi.

Mojoj kćerki i mojemu mužu s dubokom zahvalnošću Wuppertal, lipnja 2003.

Eva-Maria Zurhorst

Predgovor

13

Čemu ova knjiga

Otići, da bismo se vratili

N

isam željela pisati ovu knjigu. Napisala sam je zato što sam je morala napisati. Nije mi dala mira, širila se u meni, posvuda me susretala. Htjela je doći na svijet, i to očito preko mene.

U mojem životu uvijek se radilo o istraživanju odnosa, a da mi to dugo ni najmanje nije bilo jasno. Imala sam svu silu vlastitih ciljeva, planova i želja. No često se događalo da je, kada sam ih htjela ostvariti po svaku cijenu, ispalo sasvim drugačije. Život me je rano navikao na to da ga ne mogu kontrolirati, odlučivati o njemu. Da se on razvija i da sam ja jedino pozvana sudjelovati u tom razvitku. Poučio me je i protiv moje volje da se uvijek, ciklus po ciklus, nalazi u pokretu, uvijek u promjeni.

Da je ta promjena moj stvarni životni smisao. Da se u svakom od tih ciklusa stvari dovršavaju i odumiru. Da sam time istodobno vođena u novi poredak, novo vrednovanje i novi razvitak same sebe i time do ponovnog ostvarenja svoje živosti.

Svakim ciklusom koji me u prošlosti plašio i prodrmao učila sam se još dublje pouzdati u to da uvijek dolazi nešto novo. Naučila sam ostati budna i održati osjećaj za smjer i smisao svoga života. Naučila sam napustiti ustaljene navike i nazore, koji su me zadržavali da pođem onamo gdje bih rado bila.

Naučila sam se pouzdavati u to da bi nepoznat mi komad puta preda mnom mogao biti najbolji dio čitava putovanja. Da me na sljedećem raskrižju opet čeka mogućnost novoga shvaćanja što je za moju životnu sreću zapravo važno. Nikada se nije dogodio pravi završetak. Uvijek se ono strano u meni, porok, prividan nedostatak, pokazalo kao svojevrstan putokaz. Uvijek

14

Čemu ova knjiga

se nakon toga otvarala mogućnost doživljavanja dubljeg i izvornijeg osjećaja ispunjenja nego ikada prije. Uvijek iznova bila sam prinuđena izdržati pražnjenje jednog naviknutog prostora — samo da bi se oslobodilo mjesto za nešto novo. No to naoko novo nosilo je u dubini još uvijek isto. U mojem se životu — a da toga dugo čak nisam ni bila svjesna — konačno uvijek radilo o istraživanju odnosa i prihvaćanju same sebe.

Kao petogodišnjakinja često sam se osjećala usamljenom.

Ponekad bi me spopao nekakav čudan strah, da se nisam usuđivala ni s kim o tome govoriti. Imala sam osjećaj da život nekako nije stvaran. Promatrala sam ljude i pitala se je li njima sve jasno, a samo ja pojma nemam. Uplašeno sam zamišljala da su osobe oko mene možda samo glumci koji su izmislili kazališni komad. Da sam ja možda jedina koja to sve smatra stvarnim. Jedina koja poznaje stvarni strah ili se istinski veseli.

Ili sam se pitala, je li sve možda upravo obratno. Da jedino ja slutim kako u ovom životu nešto uopće nije stvarno. Da se zato često osjećam tako strano i usamljeno, a svi su drugi zacijelo sretni i zadovoljni.

U vrijeme dok sam pohađala školu često sam, kada sam bila među ljudima, dobivala jake migrene i mogla sam biti jedino u zatamnjenoj prostoriji. U mladenačkoj sam dobi u većim skupinama ljudi često iznenada hiperventilirala dok se ne bih onesvijestila. Jedva punoljetna, napustila sam gotovo bježeći naš gradić i istupila iz Katoličke crkve u nadi da ću već negdje naći vjeru i osjećaj pripadnosti. S netom navršenih dvadeset godina imala sam veliku sreću što sam kao novinarka mogla otići u Egipat. Kulturna, vjerska i prostorna udaljenost od prijašnjeg života probudila je svu moju znatiželju. Bila sam očarana gotovo opipljivom sveprisutnošću življene vjere u svakodnevnom životu. Život i vjera bili su ondje naizgled povezani, no cijena Čemu ova knjiga

15

je bila visoka. Dok su glasovi hodža odjekivali ulicama Kaira, te su ulice bile pune prijeteće požudnih muških očiju i žena koje su se pomirile sa sudbinom.

Potkraj dvadesetih moje me je nutarnje traženje otjeralo do Rta dobre nade. No čak ni u zemlji crnog i bijelog nisam mogla naći jasnoću. Umjesto toga postala sam ondje putnik između svjetova i naišla na ljude koji su bili do kosti nepomirljivi, ali s ipak istim dubokim čežnjama — neovisno o boji njihove kože.

Uskoro je došlo vrijeme da ni ondje nisam sebi mogla priuštiti jasno teoretsko stajalište protiv rasne podjele. Nisam više bila u stanju funkcionirati kao novinarka. Tri minute priloga na radiju o stanju na Rtu sličile su mi na silovanje istine. Pitanja koja su me nakon razgovora s radikalnim desničarskim Burima, koji su još uvijek nosili kukaste križeve, ili s crnim pripadnicima pokreta otpora, koji su godinama bili zlostavljani, najviše zanimala, bila su nakon dvije godine sve manje političke, a sve više psihološke prirode. Počela sam o Južnoj Africi razgovarati sa slijepima. Oni su drugu boju kože naučili namirisati ili osluhnuti. Sve mi je izgledalo besmisleno. Čeznula sam još samo za jednim — uspostaviti kontakt između ljudi različite boje kože.

Da bih ostala vjerna svojim iskustvima, okončala sam svoj posao novinarke u Južnoj Africi i sebi u jednoj knjizi dala dovoljno prostora za kompleksne, katkada zbunjujuće susrete s crncima i bijelcima na Rtu. Po povratku u Njemačku čekao me već novi obrazovni ciklus u istraživačkom projektu čovjek. Pao je Berlinski zid.

Postala sam odgovorna za komunikacije, poslije i za personalna pitanja u jednom velikom nekad istočnonjemačkom poduzeću u Berlinu. Dobre tri godine bila sam među pionirima izgradnje i preobrazbe Istočne Njemačke, kada sam jednoga jutra u svojem uredu doživjela živčani slom. Toga sam dana široj javnosti 16

Čemu ova knjiga

prvi put trebala predstaviti strategije komunikacija koje sam razvila za naše poduzeće. Slom živaca bio je samo vrhunac jednog procesa koji se već dulje prikradao.

Danima se sve u meni bunilo protiv tog predavanja. Ulažući velik trud napisala sam ga onako, kako jedna menadžerica formulira takva predstavljanja: pokazna ploča, brojke, dijagrami, menadžerski govor. No to već odavno nije bilo ono što me je u radu pokretalo. To su opet bili ljudi. Ovoga puta ne u napetosti između crnih i bijelih. Nadležna za internu komunikaciju u našem poduzeću, uz svoje službene zadatke napredovala sam u svojevrsnog posrednika između Istoka i Zapada, između menadžmenta i radništva. Vodila sam coaching-procese i seminare za razvitak osobnosti, a naš me je predsjednik nadzornog odbora pri svim mogućim pregovorima uključivao kao posrednika.

Ponovno sam se našla pred izazovom komunikacijskog prevladavanja prividno nepremostivih razlika među ljudima. Službeno sam bila odgovorna za svoje područje, njegove suradnike i dnevne poslove, no opet sam u svojem životu u nutrini bila potpuno prožeta istraživačkim duhom i željom za stvaranjem mogućnosti međusobnog približavanja ljudi različite društvene razvijenosti.

Sada sam posebno dugo pokušavala udovoljiti zahtjevima.

Vanjštinom dinamična, jurila sam sa sve punijim rokovnikom i pušeći cigaretu za cigaretom, i tako dvanaest radnih sati na dan.

Iznutra, sve su me češće mučile medicinski neobjašnjive smetnje srčanog ritma i neodređeni osjećaji straha. Činilo se kao da igram određenu ulogu u kojoj se ne snalazim i s kojom se ne poistovjećujem. Slom živaca bio je dovoljno snažan da me još jedanput istrgne iz svega i vrati mi hrabrost i vjernost samoj sebi: ne znajući što bi moglo uslijediti, dala sam otkaz i napustila dobro plaćeni posao. Time sam bila prinuđena oprostiti se i od Čemu ova knjiga

17

svojeg sportskog automobila, prostranog stana na vrhu zgrade, putovanja i noćenja po luksuznim hotelima. Renovirala sam dotrajalu starogradnju i živjela prilično povučeno od povremenog pisanja tekstova, bez ikakve predodžbe o svojem budućem životu.

Sama sam sebi izgledala iscrpljena i prazna, poput nekoga tko je obišao cijeli svijet i svagdje i nigdje uzaludno pretraživao, tražeći odgovor na svoja pitanja o ljudskoj naravi. Bile su mi taman tridesetdvije godine, prilično krivudavu karijeru završila sam slomom živaca, i sada sam nakon godina lutanja svijetom živjela povučeno poput pustinjaka. Svela sam se na jednu temu: Kako ću pronaći ispunjenje? Kako pritom mogu raditi nešto zaista smisleno? I kako mogu stvoriti vezu među ljudima?

Na ta sam pitanja dobila čudan odgovor: zatrudnjela sam.

Spirala mi je skliznula. Sudbina mi je podarila dijete koje je imalo dovoljno volje za životom da se provuče unatoč sredstvu za sprečavanje trudnoće. A za oca mi je donijela jednog mladog čovjeka u prolazu, koji nije poznavao ni sumnje niti traženja, i čija životna iskustva i izgledi nisu mogli biti različitiji od mojih. Bio je šest godina mlađi od mene, naviknut da mu život bez većih okolišanja pruža sve što je od njega želio. Mladenački atraktivan, gotovo uvijek dobro raspoložen, želio je zadovoljstvo, rast prometa svoje tvrtke i svojeg profesionalnog utjecaja.

Jednoga dana biti bolji od svoje velike braće — to je bilo ono što je tada očekivao od života.

Prije nego je mene upoznao, bio je dobro upućen u noćni život i vesele, plitke veze. U njegovu okruženju i životnoj svakodnevici djelovala sam nekako strano, ne samo zato što sam izgledala potpuno drugačije od gracioznih i uspravnih stvorenja koja je nepoznati otac mojega djeteta imao prije mene. On sam nije bio utjelovljenje ničega od mojih dotadašnjih 18

Čemu ova knjiga

ideala. U njegovoj blizini bilo je topline, nasmijavao me, no niti nas je pri prvom susretu pogodila munja, niti je on bio kreativac — nadareni arhitekt ili virtualni umjetnik o kojemu sam uvijek sanjala. Nije imao široka ramena na koja sam se mogla nasloniti, a niti je bio u potrazi za smislom ili ženom svog života. Ja sam naprotiv do toga trenutka uvijek bila u potrazi za muškarcem svog života. Uzalud. Stalno u nadi da ću ga naći, našla sam dvije ljubavi i čitav niz prolaznih ljubakanja. Moje se srce nikako nije moglo smiriti. Iako sam tako rado htjela ostati, toliko se željela posve predati, uvijek me je nešto otrgnulo: kod jednoga je to bio strah od napuštanja, kod drugoga strah da će me zdrobiti. Svi koji su me poznavali bili su jedinstveni u prosudbi: ona ne može ostvariti vezu!

S nama je bilo nespektakularno. Nikakva velika romantična priča. Jedva da sam i poznavala svoga šest godina mlađeg muža. Svatko je mogao vidjeti da nismo nikakav par iz snova.

No bili smo roditelji, to je također uskoro svatko mogao vidjeti.

Za mene je bilo posve jasno da ću iznijeti to dijete. A za njega je bilo jasno: »To ćemo već srediti!« Sve smo ostavili, odselili se u drugi grad i sklopili brak.

Dvije godine poslije: Naša je kći prohodala. Naš brak je krhka dolina dosade. Mama kuha, tata radi. Gotovo ništa što bi nas uistinu povezivalo. Moj muž dolazi kući sve kasnije i sve rjeđe, ja se gušim između sanduka s pijeskom i grupa za malu djecu. Sve se češće svađamo. Neki od prijatelja znali su to od početka, drugima se činilo neminovno: s to dvoje i nije moglo dobro završiti.

Ništa nije zadovoljavajuće, no mi se ne rastajemo. Prilagođavamo se. Puno rutiniranih postupaka i dragih navika. Zajedničko dijete. U početku se nekako provlačimo — duševno i tjelesno sve manje rječiti. Tihe i glasne borbe za prevlast. Na Čemu ova knjiga

19

koncu se mučimo: kućna svakodnevica i zatajene avanture, karijerni skokovi, selidbe, beznađe i novi počeci. No unatoč tomu, ne rastajemo se. Uvijek kada bismo došli do toga, uhvatila bi nas tuga, pojavio bi se topli osjećaj duboke nutarnje povezanosti za koji smo mislili da je već odavno izgubljen. Ništa divlje, ništa strastveno — jedan tih, melankoličan osjećaj u prisjećanju na ljubav, koji bi, kao što bi se iznenada pojavio, jednako brzo opet nestajao.

Taj osjećaj još doduše nije odgovor na moje nutarnje traženje, no on za mene ima magičnu privlačnost. Podsjeća me na kakvu tajnu šifru, koju još samo moram odgonetnuti. Pokušavamo taj osjećaj aktivno tražiti. Počinjemo ga istraživati. Nekako slutim da je u odnosu riječ o nečem drugom, ne samo o onom jednom pravom. Nešto u meni govori mi: nemoj se još predati! Nekako otkrivam među nama rovove kakvi su me svojedobno odvojili od posve drugih muškaraca. Da, ako sam dovoljno očajna i iskrena, onda moram sebi priznati: sve mi je to već poznato. Jednako je tako malo kriv kao što su drugi bili!

U tom trenutku svoga braka nalazim se na neki način usred Townshipa u Južnoafričkoj Republici, točno na zidu koji dijeli istok i zapad. Nalazim se na onoj prividno neprevladivoj točci, na kojoj sam ljude uvijek htjela približiti iako se nisu mogli osjećati razdjeljeniji.

Sada se češće susrećemo na granici svojih ozljeda. Razgovaramo, počinjemo promatrati svijet onoga drugog sa znatiželjom, umjesto sa strahom i obrambenim stavom. Postajem istražiteljica odnosa, čitam svaku knjigu na tu temu. Posjećujem seminare, počinjem vlastitu terapeutsku izobrazbu. Sve se češće usuđujemo našu osobnu istinu zaista otkriti onom drugom. Time što govorimo o tome koliko smo jedno drugom daleko, sve se više približavamo. Ohrabreni počinjemo i s 20

Čemu ova knjiga

prijateljima razgovarati o svojem ne baš idealnom bračnom životu. Kod drugih nije ništa bolje. Olakšanje. Još veće zbližavanje između nas i s drugima.

I dok moj muž sve češće dolazi kući, ja ponovo počinjem raditi. U međuvremenu kao završena psihoterapeutkinja radim s ljudima koji su u svom zvanju dospjeli u istu onakvu slijepu ulicu u kakvoj sam se ja našla kao menadžerica. Konačno u neposrednom središtu mojega djelovanja stoje ljudi. Počinjem shvaćati da se sve u čemu je čovjek osobno prošao proces ozdravljenja, može i drugim ljudima prenijeti. Moje poslovno traženje, ondašnje krivudanje, sve ima svoj smisao. U isto vrijeme i moj se brak počinje buditi — uspjeh i ispunjenje dolaze usporedno.

Na početku toga razdoblja sve se odjednom na nekakav čudesan način slaže u životu. Dok još nisam ni slutila da bi me uskoro mogao zapljusnuti val poremećenih odnosa, upoznala sam dr. Chucka Spezzana. Blokade u mojem braku odvele su me na jedan od njegovih seminara. I tako sjedim ondje među stopedesetero drugih ljudi i znam jedino da je on ugledan stručnjak za odnose, da je iz Amerike i da je napisao mnoštvo knjiga. Nijednu od njih još nisam pročitala.

Otprilike desetak minuta nakon početka predavanja toliko sam u svojoj nutrini dirnuta i uzbuđena, da ne mogu zadržati suze. Taj čovjek ispred mene čini se da poznaje moje traženje, svaku moju misao. Ključne teze i zakonitosti odnosa iznosi takvom jasnoćom — teze kojima se ja već odavno u sebi bavim, no u čiju duboku istinu nikada nisam posve povjerovala. Osim toga očito je već godinama kao špijun boravio iza zastora kod nas doma. Svakim svojim primjerom, svakom pričom, svakom šalom, odavao je da mojega muža i mene poznaje do u dubinu duše.

Potresena sam, dirnuta, a istodobno se osjećam oslobođena. Čemu ova knjiga

21

Naredna tri dana moram se uvijek iznova prepuštati svojim suzama i dubokoj nutarnjoj potresenosti. Tada znam da sam u svojem terapeutskom i osobnom životu pronašla odgovor na odlučujuća pitanja, odgovor koji me, neovisno o tome kakav je bio problem u mojem životu, uvijek sučeljava s ljubavlju prema samoj sebi. Moj brak i posao već su me dugo upućivali na tu jezgru, no nikada mi je nisu približili tako utemeljeno, detaljno i precizno. Svi su odgovori oduvijek bili u meni, no nisam im vjerovala. Chuck Spezzano skrenuo je pogled na to i konačno se u meni razvilo i utemeljilo jedno novo razumijevanje. Bila sam sretna i zahvaćena neopisivim istraživačkim duhom.

Moj način rada ponovno se mijenja. Moj odnos prema mužu ponovno doživljava promjenu. Poduzimamo sljedeće korake u svojem braku. Još iskrenije se očitujemo koliko smo jedno drugom bili strani. Zato svatko od nas od onoga drugog odjednom dobiva razumijevanje i podršku ondje gdje je prije vladala stalna borba. U našoj novoj svijesti o razlikama i čežnjama trebamo sve manje riječi, a ipak se naša komunikacija dramatično popravlja. Prijatelji ne mogu vjerovati svojim očima. »Baš njih dvoje…« Naša novostečena snaga i ljubav ne mogu ostati nezamijećeni. U svakodnevnim situacijama djelujemo kao svježe zaljubljen par.

U isto vrijeme u krugu naših prijatelja izbija bolest koju smo mi upravo preboljeli. Ne prođe ni dan u mojem životu, a da mi netko ne govori o teškoćama u partnerstvu. Izgleda da sve više muškaraca, žena i parova dospijeva u slijepu ulicu.

Ponekad sam upravo zgromljena silinom tih tema. Još jučer ćaskanje o vremenu, danas rastajanje i hladna ogorčenost. »Moja supruga upravo se odselila. Želi nastaviti živjeti sa svojim ljubavnikom.« Ponekad je tu po četvero male djece, ponekad oboje imaju ljubavnike. Ponekad među supružnicima jednostavno 22

Čemu ova knjiga

vlada praznina, ponekad se vodi pravi rat. To pomalo podsjeća na epidemiju. Tihi, no nezaustavljivi tijek bolesti sve češće završava smrću kroz rastavu. Odnosi se raskidaju sve brže, sve češće i pod sve spektakularnijim okolnostima. Dobri prijatelji, susjedi, kolege — nitko se ne želi rastajati, no svi su rezignirali, osjećaju se prinuđeni učiniti taj posljednji korak.

U mojoj se praksi ta tema u početku pojavljuje tek obilazno i težište se pomiče gotovo neprimjetno. Muškarci dolaze na razgovor uglavnom u potrazi za uspjehom i ispunjenjem u poslovnom životu. No obično je dostatan jedan ili dva razgovora o usmjerenju i ciljevima, i sve se počinje vrtjeti oko odnosa — odnosa s kolegama, suradnicima, pretpostavljenima i, za moje klijente iznenađujuće, odnosa s partnerom. Kod te točke mnogima iznenada zastane dah, izgube nadzor nad sobom i poteku im suze, jer pravo središte orkana kod kuće ide točno sredinom bračnog kreveta.

Istodobno s tim dugo gomilanim valom osjećaja obično dolazi do duboke spoznaje: iako su u karijeri konačno daleko dogurali, moraju sebi priznati koliko se sve njihovo djelovanje osamostalilo i koliko se udaljilo od njihovih sposobnosti i potreba. Koliko su se pritom udaljili od svojih partnera i obitelji.

Koliko je velika njihova želja za ponovnom uspostavom sklada između osobnih i profesionalnih ciljeva. Uglavnom, dotadašnja neograničena usmjerenost na profesionalni uspjeh polako gubi na važnosti čim u središte razgovora konačno dospiju teškoće u odnosu s partnerom, teškoće koje troše silnu energiju. Odjednom se pojavi želja za razgovorom s partnerom, za tim da i on dođe na naše razgovore.

U svojoj se praksi konačno sve češće susrećem s problemima odnosa kakve sam i sama dugo proživljavala. Sve više parova dolazi k meni u takvom beznađu i očaju, u kakvom sam i Čemu ova knjiga

23

sama bila. Jedva da se itko želi rastati. Jedva da itko od njih razumije kako se taj virus mogao ušuljati u njihov odnos. Većina je rezignirana, puna osjećaja krivnje ili straha za djecu.

Iako to osobno nisam svjesno odabrala i razglasila, postala sam nešto kao stručnjak za pitanja odnosa. Postala sam to jednostavno tako kao što korito postaje samim time što ga dubi rijeka. Moj brak je bio izvor. Knjige i izobrazba bili su prva kopnjenja snijega. Chuck Spezzano poplava. Moji klijenti stalna rijeka. Oni su bili moji učitelji. Svakim njihovim pitanjem sve se jasnije ocrtavala karta prolaza kroz šikaru odnosa. Svakim njihovim pitanjem spoznavala sam da se u onome što sam doživjela i iskusila u svojem braku nalaze skrivene zakonitosti. Da privatni i poslovni odnosi — pa čak i rasni sukobi — u istoj mjeri slijede te zakonitosti. Da svaki odnos želi u dubini samo biti shvaćen i življen. Da probleme u odnosu ljudi koji u njemu žive samo moraju shvatiti kao zahtjev da sami sebe liječe. Da rastajanje nije rješenje, nego samo odgoda ozdravljenja.

Neka ovom knjigom rijeka i dalje teče. Njome želim izraziti zahvalnost za dar ljubavi u svojem životu. Bila bih beskrajno sretna kada bi do ljudi, koji su izgubili vjeru u svoj brak ili partnerstvo, ova knjiga dospjela na vrijeme, prije rastave. Kada bih im ovim retcima mogla dati nešto od nade, ljubavi i hrabrosti koju sam i sama našla na svojem putu. Kada bih ih mogla ohrabriti da to i u svojim odnosima ponovno otkriju.

24

Čemu ova knjiga