Četvrti oktobar 1945. Prve dane i mesece, prve korake i poduhvate FK Partizan, danas je gotovo nemoguće utvrditi, sem naslutiti po sećanjima nekoliko aktera tih događaja. Pisanih dokumenata o počecima gotovo da i nema. Zapisnika, ili makar beležaka, takođe. Ipak, može se vratiti film na te dane, iako je sve to dosta nepotpuno, a postoje izvesne nesaglasnosti u detaljima, što je i razumljivo, jer je reč o vremenu od pre šest i po decenija.
Proslavljeni ratni komandant Peko Dapčević, kasnije i jedan od predsednika JSD Partizan, a povodom pola veka od osnivanja 1995. Godine, u pismu kojim čestita jubilej, napisao je kako i gde je rođena ideja, pa i odluka o osnivanju kluba: ‐
Većina nas, mladih generala, koja je igrala i volela fudbal, okupili smo se i dogovorili da osnujemo fudbalski klub. Oko imena nije bilo natezanja: bili smo partizani, bilo je i najprirodnije da se naš klub zove Partizan.
Na samom skupu, čini mi se, neformalno je predsedavao Svetozar Vukmanović Tempo, bili su još prisutni Otmar Kreačić Kultura, Vujica Gajinović, Ratko Čoče Vujović (bio je izbaran za prvog predsednika), Koča Popović, Mijalko Todorović Plavi. Možda još i neko. Ne mogu se setiti, sećanja blede... Ako je danas teško, ili gotovo nemoguće utvrditi detanje, celina događanja, prvenstveno kao atmosfera, može se dosta jasno osetiti.