Nauka i Bog
pravoslavni SVETIONIK
Svedo~anstva o mladosti Zemqe Pored analize ugqenika koji je neo~ekivano pokazao mladost Zemqine atmosfere, postoji i drugi na~in procene Zemqine starosti koji daju sli~ne rezultate. 1. Okeani Kao {to je poznato, reke donose u mora i okeane veliku koli~nu ~estica gline, peska, pa i soli i drugih materija. Koli~ina svake materije koju sve zemaqske reke donesu u okean mo`e se izmeriti. Ako se od tih materija izaberu one koje su dobro rastvorqive i mogu se jo{ dodati dana{woj morskoj vodi bez taloga, jasno je da se te materije postepeno skupqaju u okeanu sve vreme ulaze}i u wega i nemaju}i iz wega izlaz. Po{to se izmeri koncentracija tih materija u morskoj vodi i tempo wihovog unosa u okean preko reka, mo`e se oceniti starost reka. Pri tome smo opet prinu|eni da napravimo uniformisti~ku pretpostavku da je prvobitni okean bio prekriven destilisanom vodom i da
nije sadr`ao nikakve soli. Pored toga, mi ne uzimamo u obzir mogu}ne katastrofe: vulkanske erupcije, zemqotrese i sl. koje su kadre da morsku vodu obogate solima. U krajwem slu~aju, iz ovih merewa mo`emo dobiti pouzdanu gorwu granicu datirawa od koje reke ne mogu biti starije. Izuzetno mali periodi dobijeni za neke elemente svedo~e o velikom ekolo{kom zaga|ewu. Titana, hroma i mangana, po svemu sude}i, bilo je u okeanu premalo (a reke su ih donedavno donosile jo{ mawe) da bi se moglo nedvosmisleno suditi o starosti prema dana{wim podacima. Ali, i svi ostali pobrojani joni imaju tako|e vrlo malu starost u pore|ewu sa onim {to tra`e evolucionisti. Milijarde godina nikako se ne mogu dobiti. Samo dana{wim zaga|ivawem sredine, nemogu}e je objasniti te podatke. Uzgred, i oni }e biti znatno preuveli~ani, ako je prvobitno more bilo slano, i ako soli u wega ne unose samo reke, nego i podvodni vulkani. 1
Interesantan je prora~un tempa sakupqawa vode u okeanu na ra~un vulkanskih erupcija. Poznato je da znatan deo materijala koji vulkani izbacuju ~ini voda, koje pre nije bilo na zemqinoj povr{ini i koja potom nema kud da ode od we. Nau~nici, otprilike, registruju od 10-12 erupcija godi{we, ra~unaju}i i podvodne. Koli~ina vode koju oni svi zajedno otprilike izbace procewuje se otprilike tako da bi se sva voda koja postoji danas na Zemqi morala skupiti za 350 000 000 godina, {to bi zna~ilo da u pretpostavqenoj epohi riba na Zemqi nije bilo vode! Ako se, pak, izra~una savremeni tempo stvarawa ostalih vulkanskih formacija, ispostavi}e se da je celokupna Zemqina kora, samo kao produkt vulkanskih erupcija, morala nastati za najvi{e 5000 000 000 godina. Zna~i li to, dakle, da u kembriji uop{te nije bilo kopna?! 2. Erozija tla
bi to morale u~initi 440 puta, i to ne uzimaju}i u obzir da je u pro{losti erozija, po svojoj prilici, bila ve}a. Jedini izlaz je prihvatawe mi{qewa da je Zemqa mlada. Prema savremenoj dinamici formirawa zemqi{ta, mo`e se - u uslovima dana{we vegetacije koja znatno zaostaje za prvobitnom po bujnosti i brzini obrazovawa humusa - pretpostaviti da je brzina savremenog zemqi{ta morala da se formira 5-20 hiqada godina (sloj od 20 cm). Postavqa se pitawe: Za{to za mnoge milione godina organske evolucije ne `ivimo na samim slojevima humusa, debelim po vi{e metara? Za{to se plodni sloj jo{ uvek meri u santimetrima? Poznato je da reke prave u svojim u{}ima prili~ne nanose blata i gline. Ako se uzme dana{wi tempo nano{ewa muqa, reka Misisipi "zapu{ila" bi, na primer, svoju deltu za oko 5000 godina. Treba imati na umu da je ranije reka bila jo{ ve}a i da je pravila ve}e nanose. 3. Zemqino magnetno poqe
Koliko zemqe odnose reke u okeane? Ako se uzme dana{wi tempo erozija, ispostavi}e se da bi se svi kontinenti na Zemqi morali "sprati" do nivoa mora za 14 miliona godina, a za 5 milijardi godina reke
Prvi put je magnetno poqe Zemqe izmereno 1835. godine i otada relativno brzo opada. Wegova bi veli~ina morala da se dvostruko smawi za 1400 godina. To, pod uslovom da se ono neprekidno mewalo, zna~i da je ve} pre 10 000 godina ono moralo biti toliko veliko da `ivot na takvoj planeti ne bi bio mogu}. Takvim magnetnim poqem raspola`u veoma vrele "magnetne" zvezde. Logi~no je pretpostaviti da se sada magnetno poqe vra}a u svoje 2
normalno stawe posle nekakve globalne katastrofe. Ali, ako je tako, ona teorija uniformizma zapada u unutra{wu protivre~nost: ili prih-
vatite 10 000 godina postepenog razvoja, ili smatrajte da razvoj Zemqe nije bio miran i ravnomeran, nego da je pretpostavqao katastrofe, ali tada se ru{e i ina~e nepouzdani temeqi postepene hronologije od milion godina. Ako su na strukturu na{e planete glavni uticaj izvr{ile katastrofe, onda ne ostaje ni najmaweg osnova za pretpostavku da se starost Zemqe mo`e meriti milionima godina.
sakupqa u gorwim slojevima atmosfere. Atmosfera, pak, uop{te ne gubi helijum, ve} ga o~igledno, ~ak, sti~e zahvaquju}i kosmi~kom alfazra~ewu. Za milijarde godina stvarawa olova i helijuma od urana, u gorwim slojevima atmosfere trebalo bi da se helijuma skupi stotinehiqada puta vi{e nego {to ga stvarno ima. A wega je odista u atmosferi toliko da se on moga skupiti za ne du`e od nekoliko desetina hiqada godina (uz uslov da ga u po~etku nije ni bilo). Ovo je istovremeno jo{ jedan prigovor istovremeno protiv velike starosti Zemqe i protiv datirawa pomo}u urana i olova, na kome se baziraju pretpostavke o starosti Zemqe. Uzgred, ta procena starosti Zemqe po helijumu, prili~no je pouzdana. Helijum se nalazi na onim mestima koja ne remete vulkani, ili zemqotresi, ili potopi i koja ne zatrpavaju sedimentni nanosi.
4. Atmosferski helijum Jo{ jedan o{trouman dokaz mladosti Zemqe daje istra`ivawe gorwih slojeva atmosfere pomo}u satelita. Pretpostavimo da je ta~na uransko-olovna hronologija koja Zemqi daje milijarde godina postojawa. U tom slu~aju, sve je olovo na planeti proizvod raspadawa urana. Ali, poznato je da je jo{ jedan sporedan produkt te reakcije alfa~estice, to jest helijum. Kao najlak{i gas, helijum bi trebalo da se
3
5. Izbijawe nafte i gasa pod pritiskom Kada bu{ioci otvaraju naftne bu{otine, naj~e{}e nafta izbija iz zemqe kao fontana u kojoj se umivaju zadovoqni geolozi. Nafta se sa velike dubine podi`e na visinu prili~no visokoga hidrostati~kog stuba, pa i pored toga ~ini fontanu. Za{to?
po~etni materijal iznenada zatrpan slojevima sedimentnih formacija koje su stvorile potreban pritisak, a pod wim se odvijalo daqe formirawe nafte. Nemogu}e je zamisliti da je nafta postajala postepeno, u uslovima ravnote`e sa okolnom sredinom, bez visokih temperatura i pritiska, a da se pri tom odr`i izme|u geolo{kih formacija pod ogromnim pritiskom. Labaratorijski eksperimenti ve{ta~kog dobijawa nafte potvrdili su da za weno formirawe nisu potrebni milioni godina, ve} nu`ni re`im pritiska i temperatura. 6. Naslage kamenog ugqa
Sedimentne formacije kojima je okru`ena nafta poseduju izvesnu poroznost, makar i malu. ^ak je i nestru~waku jasno da bi za milione godina, nafta morala olak{ati svoj pritisak oticawem u te porozne formacije. Stru~waci, pak, ukazuju na to da u naftnim le`i{tima uop{te ne bi bilo pritiska, kada bi im vek bio ve}i od 10-100 hiqada godina. Uzgred, iz ~iwenice naftnog pritiska proisti~e i to da je nafta mogla da se formira kao rezultat katastrofe; u toj je katastrofi
Isto se mo`e re}i i za le`i{ta kamenog ugqa. Ona se nisu mogla fomirati za milione godina jednostavno le`e}i u mo~vari. U tom slu~aju drve}e, kao {to je poznato, naprosto truli. Kameni ugaq mogao je da se formira samo iznenadnim i brzim pokopavawem cele {ume gigantskog tropskog drve}a kako bi se u tome "{umskom grobu" mogla stvoriti odgovaraju}a temperatura i pritisak. Laboratorijski eksperimenti, ~iji je rezultat dobijawe antracita od obi~nog drveta za mawe od mesec dana, pokazuju i da je za formirawe ugqa potrebna visoka temperatura i pritisak uz nedostatak kiseonika. To jest, bila je potrebna katastrofa - brzo i iznenadno zatrpavaawe {ume pod vrelim geolo{kim formacijama. Teoriju postepenog formirawa ugqa opovrgavaju ~esti pronalasci takozvanih polistrata 4
skamewenih stabala drveta koji probijaju nekolike geolo{ke slojeve popreko, kada se drvo skamenilo vertikalno. Posebno efektno izgledaju polistrati ~ije je korewe okrenuto uvis! Kako se tu mo`e govoriti o formirawu svakoga sloja milionima godina?! Uzgred, uz postepeno odlagawe bilo kojih formacija tokom tako dugog vremenskog perioda, ne bi se uop{te videli slojevi sa izraz-
povr{ina kopna, kao {to }emo videti iz daqeg izlagawa, morala je biti znatno ve}a od dana{we. Najzad, veoma je zanimqiva okolnost da rezultati datirawa slojeva kamenog ugqa pomo}u ugqenika ne ukazuju na starost merenu milionima, ve} hiqadama godina. Uz to treba imati na umu da metoda Ce14 (ugqenik 14), kao {to smo videli, nije sklona da umawuje, nego naprotiv, da preuveli~ava starost. 7. Iskopine koje kriju iznena|ewa
itim granicama. Me|utim, mogu}e je ukazati na ogromna le`i{ta ugqa koja su se morala tobo`e formirati tokom mnogih pokoqewa biqaka. Ali, i ovde prora~uni pokazuju da se u svetskim zalihama ugqa sadr`i 1,4 puta vi{e ugqenika nego u svim biqkama koje bi mogle prekriti Zemqu onako obilno kako je to u dana{wim ekvatorijalnim {umama. Ali, drevna vegetacija i jeste bila mnogo bujnija ~ak i od savremenih ekvatorijalnih {uma i oko toga se sla`u svi paleontolozi, nezavisno koliku starost prepisuju toj praflori. Sem toga, sama
Teorija postepenog i dugotrajnog formirawa sedimentnih formacija ne mo`e da objasni samo poreklo nafte, ugqa i gasa, ali to nije sve. Nepremostivu te{ko}u za wu predstavqa i sam nastanak fosila. Da se telo `ivotiwe (ili, ~ak samo jedna kost) ne bi raspalo, potrebno je da trenutno i potpuno bude zatrpano u ~vrsto tlo, bez pristupa vazduha. Fosil nastaje kada se ko{tane {upqine ispune materijalom od koga je sazdano tlo, te tako daqeg raspadawa vi{e nema. Ali, poku{ajte da zamislite: Kako zatrpati, na primer, nekakvog diplodoka koji je velik kao bezmalo dva autobusa?! Na um pada popularna kwiga ameri~kog paleontologa Endrjusa; "^udesne `ivotiwe" o iskopavawima drevnih sisara u pustiwi Gobi. Autor je vatreni evolucionista. ^esto je u prilici da sastavqa ovakvu pri~u: Ide, na primer, mastodont, ili belugiterijum (poznat i po imenu indrikoterijum, a re~ je o bezrogom nosorogu od 10 metara), prilazi mo~vari gde rastu raznolike 5
ukusne biqke, i obuzet obrokom, ne prime}uje kako ga usisava `ivo blato. Potom se jadnik dugo trza u agoniji, ali sve je uzalud. Ne{to je mnogo, ~ini se, moralo na Zemqi biti takvih mo~vara koje sadr`e hiqade razli~itih `ivotiwa iz razli~itih perioda, ~ak i era! Sisari le`e u tim "mo~varama" zajedno sa vodozemcima i dinosaurusima. I svaku novu `rtvu "mo~vara" je tako bri`no prekrivala debelim slojem zemqe, pa makar to bio i kolos od nekoliko tona, a sve samo da bi je sa~uvala za paleontologe u {to potpunijem obliku. Sve to malo li~i na mo~varu, ali zato potpuno odgovara gledi{tu da je bogatu floru i faunu pro{losti uni{tio svetski potop gigantskom erupcijom vode i zemqe koja je odnela i zatrpala sve `ivo. Detaqnije o tome kasnije. U junu 1982. godine u dolini reke Peluksi (u drugim izvorima weno ime je Pelaksi river, ameri~ka dr`ava Teksas) posle velikih pquskova izronio je sloj zemqe koji se tradicionalno datira na 110 miliona godina, a na wemu odli~no sa~uvani tragovi {apa dinosaurusa i qudskih stopa. Pri tome postoje dvostruki tragovi: kada je ~ovek zgazio na trag dinosaurusa, ili kada je dinosaurus pre{ao preko qudskog traga. Antropolozi su primorani da priznaju kako tragovi stopala u potpunosti odgovaraju nogama savre-
menog ~oveka. U istim krajevima u teksasu, pri razbijawu pe{~ara koji se datira na 450 miliona godina, prona|en je kovani gvozdeni ~eki} sa ostacima drvene dr{ke, "zazidan" u kamen. On je tamo mogao dospeti samo pre nego {to se sloj stvrdnuo, sli~no kao {to su se i tragovi dinosaurusa i qudi morali utisnuti u tlo nalik na cement neposredno pre no {to }e se stvrdnuti. Ve} naredne godine analogno ukr{tawe tragova dinosaurusa i qudi prona|eno je u planinama Kugitang-Tau u Turkmeniji, ali o tome se provuklo samo kratko saop{tewe u sovjetskoj {tampi. Nalazi takve vrste uop{te nisu bili potrebni dr`avno-ateisti~koj nauci. U depoima Britanskog muzeja do danas se ~uva qudski skelet, otkriven u celovitoj kre~wa~koj steni ~vr{}oj od vajarskog mermera, koji datira na 12-25 miliona godina. Nalaz je donet iz Gvadalupe i poklowen muzeju 1812. godine, ali u doba trijumfa Darvinove teorije izuzet je iz postavke. Nema nikakvih sumwi da skelet pripada mladoj `eni, koja se ni po ~emu ne razlikuje od dana{wih. Kosti su prelomqene i izvijene na na~in na koji to mo`e u~initi samo bujica vode, ili muqa. Po svemu sude}i, ta bujica bila je uzrok smrti, budu}i da je stena koja okru`uje kostur ispuwena organskim materijama. 6
Do zatrpavawa je do{lo u trenutku smrti, ili neposredno posle we. Nau~nici-evolucionisti koji su istra`ivali tlo Karipskog basena pa`qivo su izbegavali razmatrawe ovoga nalaza i on se posledwi put spomiwe u geolo{kom izve{taju 1901. godine. Sli~ni nalazi fosilizovanih qudskih kostiju - u potpunosti identi~nim sa savremenim! - koji pripadaju geolo{kim formacijama tradicionalno datiranim na 10-12 miliona godina, prona|eni su i na drugim mestima: triput u Engleskoj, dvaput u Italiji i u Francuskoj, u Ju`noj Africi, u Australiji, u SAD. Ti savremeni qudi, ako je verovati datirawu geologa, `iveli su dugo pre svojih zami{qenih predaka-majmuna, australopiteka i pitekantropa. Jo{ jedno prosto razmi{qawe. Ako su savremeni qudi `iveli na zemqi ve} desetine hiqada godina, kako objasniti ~iwenicu da smo se sa problemom demografske eksplozije suo~ili tek u posledwem veku? Ili mo`da stanovni{tvo Zemqe nije raslo ~itave milenijume? Za{to tragovi civilizacije na Zemqi nisu stariji od 5000 godina? ^ime su se bavili qudi ostale desetine hiqada godina svoje evolucije, kada su dobili savremeni izgled i radne navike? Za{to se, najzad, u zemqinoj kori nalazi tako malo qudskih ostataka kada bi se moralo nakupiti mno{tvo na svakom kvadratnom metru? A ako su sve wihove kosti nestale bez traga, kako su mogla bez traga iz~eznuti kamena oru|a kojima
su se qudi koristili toliko hiqada godina? Dakle, kraj se sa krajem, o~igledno ne poklapa. Milionski vremenski periodi ne izra`avaju proveru na ~iwenicama. U tom slu~aju; najlak{e je ignorisati ~iwenice - radi spasewa teorije. Zakqu~ak Imamo, videli smo, sve osnove za pretpostavku da se starost Zemqe i Vasione meri hiqadama godina, a nema nikakvih dokaza od miliona i milijardi godina. Ali, ako su evoluciji bili na raspolagawu tako kratki rokovi, nijedan, pa ni najsmeliji evolucionista ne}e se latiti gradwe evolucionih modela u sku~enim uslovima kakve name}u ovi vremenski okviri. Genealo{ko drvo koje vodi od bakterije prema ~oveku, ne mo`e rasti tako brzo, ~ak, ni u {kolskim uxbenicima. Ali, protiv teorije evolucije postoje i konkretniji dokazi iz oblasti biohemije, genetike, paleontologije, demografije, filologije i mi }emo se i daqe baviti wihovim razmatrawem. Uz to, mi ne stavqamo sebi za jedan ciq opovrgavawe evolucije, tj. pri~e o onome ~ega nije bilo i za{to ga nije bilo. Potrebno je pokazati i kako je bilo. Ako nije evolucija, {ta jeste umesto we? protojerej Timotej Seqski iz kwige “Pravoslavni pogled na svet i savremena nauka�, Svetigora 7
Glas savesti
pravoslavni SVETIONIK
Arhimandrit Georgije Grigorijatski
Samo`ivost i sloboda
Prihvatawe i ozakowewe poba~aja kao ne~ega prirodnog i normalnog zna~i nagra|ivawe i prihvatawe samo`ivosti, a ne slobode, kao principa `ivota. A svaki trezven ~ovek }e se slo`iti da se istinska sloboda ne sastoji u egoisti~kom zadovoqewu nas samih, jo{ mawe u robovawu slepom instinktu, nego u otkrivawu i zadobijawu dubqeg bezgrani~nog smisla `ivota. Za nas hri{}ane to zna~i otkrivawe voqe Bo`ije o nama i weno ispuwewe na nama i na svetu oko nas. To je posti}i mogu}e jedino kroz
po{tovawe svetiwe `ivota i kroz na{e prevazila`ewe nas samih i podvi`ni~ko ispuwavawe na{ih obaveza prema Bogu i bli`wem. Istinski sam slobodan ne onda kada ispuwavam i radim ono {to mi name}e egoizam i samoqubqe, nego samo onda kada radim ono {to od mene tra`i samo`rtvena qubav. Jedino se tako opravdava i zadobija smisao - `rtvovawe sebe za velike ciqeve, za istinu, za bli`weg i domovinu, istinska ~ove~nost, ~estitost. Daleko od bilo kakvog moralisawa, uveren sam da nam savremeni 8
duhovni bezizlaz dolazi otuda {to u na{em dru{tvu sve vi{e preovla|uje samoqubqe i samo`ivost. Prema Ocima Crkve, samoqubqe je bolesna qubav prema nama samima i koren svih zala. Civilizacija koja se zasniva na samo`ivosti, postaje polako ali sigurno - civilizacija bezizlaza. Ako je u ime slobode opravdano vr{iti poba~aje, tj. ubijati najneza{ti}enija bi}a, za{to onda da ne bude slobodno i vr{ewe drugih zlo~ina? Na{im sopstvenim rukama potkopavamo temeqe na{eg dru{tva i stvaramo preduslove za razarawe i obesve}ewe svega. Na{e mlado pokoqewe najvi{e danas strada i pati od toga {to mu mi stariji predajemo i ostavqamo u nasle|e jedno "dru{tvo" obolelo, obezbo`eno i materijalizovano, zatrovano samo`ivo{}u i bezna|em. preuzeto iz ~asopisa @i~ki blagovesnik, maj 2000. godine
Uvreda prijatequ Kada ti uvredi{ svoga prijateqa, ko mo`e tu uvredu poni{titi: ti ili tvoj prijateq? Jasno je, da ti ne mo`e{ nego
tvoj prijateq. Ne samo ne mo`e{ ti sam poni{titi uvredu, nanetu prijatequ, nego ni svi qudi na zemqi, niti sva priroda zajedno sa svima qudima ne mogu to u~initi. Jer prijateq je primio uvredu od tebe i odneo je sobom. Uvreda je, dakle, kod wega i s wim. I jedini on mo`e onesna`iti je i uni{titi. Svaki greh, u posledwoj liniji, uvreda je Boga. Sve uvrede, svi gresi zemqe, hitaju k Bogu, vapiju Bogu. On ih prima sve, i dr`i sve. Ko mu ih mo`e oteti? Ko ih, osim wega, mo`e poni{titi? Kada ti uvredi{ svoga prijateqa, on je primio uvredu, i odneo je sobom. Mo`e{ ti za tu uvredu sto godina postiti, i ~istiti se, i kajati se, i ve`bati sve vrline, i ne vre|ati nikoga vi{e, pa sve to mo`e ostati uzalud. Ako uvre|eni prijateq tvoj ne blagovoli, da obesna`i i poni{ti uvredu, ti se sam ne mo`e{ ni kroz svu va~nost spasiti od toga greha, po{to ovaj nije vi{e u tvojoj vlasti, nego u vlasti tvoga prijateqa. Tvoj post, pak, i ~i{}ewe, i kajawe, ve`bawe u vrlinama, mo`e samo pobuditi prijateqa, da greh tvoj obesna`i, odbaci i uni{ti. No ti nema{ vlasti nad u~iwenim svojim grehom. U tome je beskona~an u`as greha. Jer u~iweni greh je slobodan od tebe, a ti nisi slobodan od wega. “Misli o dobru i zlu� Sveti vladika Nikolaj ohridski i `i~ki
9
Aktuelno
pravoslavni SVETIONIK
Roditeqi moraju da za{tite svoju decu od Internet-pornografije Zamislite da ste u{li u kwi`aru ~ije su police pune kwiga o istoriji, kwi`evnosti, putovawima, tehnologiji, zabave, i mnogim drugim temama, a onda zamislite da u jednom odeqku kwi`are stoji najve}a mogu}a kolekcija pornografskih kwiga. Tu su hiqade naslova, ~ije korice prikazuju sve vrste seksualne aktivnosti. Taj odeqak sa pornografijom ne mo`ete videti odmah ~im u|ete u kwi`aru, ali kada se malo pro{etate kwi`arom, morate naleteti na pornografiju. Da li vas to zabriwava? Da li biste svoje dete ikada pustili u takvu kwi`aru? Internet je takva kwi`ara. Internet je mo}no sredstvo komunikacije, ali je tako|e velika opas-
nost. Pogledajte samo veb-sajt Gr~ke arhiepiskopije Amerike, na primer, da biste videli kakvo samo bogatstvo sadr`aja Internet nudi. Ali u isto vreme pornografija je toliko prodrla na Internet da svako ko "surfuje" po Internetu mora da nai|e na pornografiju, pre, ili kasnije, ukqu~uju}i i va{e dete. Internetpornografija je veliki problem. Sudovi svrstavaju pornografiju pod pravnu rubriku "sloboda govora", {to regulisawe pitawa pornografije na Internetu ~ini veoma te{kim. Na primer; nedavno je Ameri~ki Vrhovni sud presudio da "virtuelna de~ija pornografija" ne mo`e biti stavqena van zakona, {to nikakva {teta nije nanesena stvarnom detetu ("virtualna" zna~i da slike dece koja u~estvuju u seksual10
nim ~inovima nisu uzete sa slika stvarne dece, ve} su stvorene digitalno). Na`alost, pitawe koje se nikada ne postavqa, jeste; Da li pornografija ima razorno dejstvo na dru{tvo? Da li pornografija podsti~e potencijalne napasnike da postupaju u skladu sa svojim prinudnim radwama (silovawe, napastvovawe, uznemiravawe, itd...), i da na taj na~in predstavqa veliku pretwu za decu (i ostale ~lanove dru{tva)? Niko se ne pita; da li treba dati pornografiji takvu slobodu koju ona danas u`iva? Ako kompanije za proizvodwu cigareta ne mogu da eksplicitno reklamiraju svoje proizvode na televiziji, ili na bilbordima u blizini {kola, za{to se pornografistima daje puna sloboda na Internetu? Jedan mogu}i pristip jeste da sudovi obezbede da svi pornografski-sajtovi dobiju jedinstven identifikator domena kao {to je na primer; "adu" (for Adult - za odrasle), umesto "com", ili "org". Ovo, naravno, ne bi eliminisalo pornografiju sa Interneta, ali bi u mnogome olak{alo filtrirawe pornografskih sajtova. Susret sa pornografijom na Internetu ~esto po~iwe potpuno nevino. Mo`e da se desi da va{e dete pogre{no unese adresu veb-sajta u svoj kompjuter i da zavr{i na pornografskom sajtu. Tako }e prosta gre{ka izlo`iti va{e dete ne~istim slikama i ne~istom jeziku koje ono ni u kom slu~aju ne bi trebalo da vidi i ~uje. Ponekad susret sa pornografijom nije tako slu~ajan. Sve{tenici
kod kojih se ispovedaju na{i pravoslavni tinejxeri, izve{tavaju da se me|u mladima {iri gledawe pornografskog sadr`aja na Internetu, i da su tome naro~ito podlo`ni tinejxeri. De~aci znaju da je to pogre{no i poku{avaju da prestanu, ali u`ivawe "surfovawa" po pornografskim sajtovima je isku{ewe kome neki mladi qudi jednostavno ne mogu da odole. Pornografske slike ni u kom slu~aju nisu "neutralne". One su stvorene da bi seksualno raspaqivale gledaoca (naro~ito mu{karce). Mu{karci kupuju 95% od pornogragskih proizvoda; "On Line" (preko interneta - nap.red.) pornografija godi{we donosi oko dve milijarde dolara godi{we u Americi u kojoj ima preko 100.000. pornografskih sajtova od mogu}ih 400.000. u svetu koliko ih ima. De~aci tinejxeri su naro~ito podlo`ni mo}i pornografije, zbog toga {to se u wima, u pubertetskim godinama javqa seksualna `eqa, i {to malog, ili nikakvog iskustva nemaju u tim stvarima. Gledawe pornografije mo`e imati ozbiqne duhovne posledice i lako se razvija u poro~nu naviku. Roditeqi moraju da za{tite decu od pornografije. To po~iwe time {to se u porodici ne prihvata dominantni kultni stav; da je pornografija, ukqu~uju}i u "mek{e" tzv. evropske programe na televiziji, ne{to {to je prihvatqivo u porodi~nom domu. Da li gledate "Seks i grad"? -Izbri{ite program na kome se serija daje. Da li gledate MTV? Izbacite ga iz televizora. Porodi~ni dom je "mala crkva" kako nas 11
u~e Oci Crkve. Ako se roditeqi ne suprotstave gledawu pornografije u svome domu, oni rizikuju da razore du{u svoje dece. Roditeqska odgovornost se nastavqa time {to }e budno da nadgledaju de~iju upotrebu Interneta. Kompjuter treba da stoji na javnom mestu u ku}i, kao {to je dnevna soba, ili ~ak u kuhiwi, gde je uvek u toku dana "gust saobra}aj" ~lanova porodice. Deci ne bi trebalo da se dopusti da "surfuju" po Internetu kad roditeqi nisu kod ku}e. Upotreba Interneta treba da bude ograni~ena, tako {to roditeqi ne}e dozvoliti besciqno tragawe po Internetu. Kompjuteri u de~ijoj sobi, u op{te ne bi trebalo da budu prika~eni na Internet, a roditeqi bi trebalo da nadgledaju svu internet aktivnost, naro~ito kod mla|e dece. Ove preporuke }e se nekim roditeqima u~initi kao suvi{e ograni~avaju}e za decu. Ali; da li bi odgovorni roditeqi dopustili da wihovo dete tumara po pornografskoj kwi`ari sa hiqadama pornografskih slika? Neka roditeqi dozvole deci da "idu" po Internetu, ali neka ih sa~uvaju od pornografskog sadr`aja. Protojerej Johanes Jakobsen
Deca se ugledaju na roditeqe, i u dobru i u zlu ...Roditeqi su du`ni da `ive hri{}anski i da paze na svoje pona{awe, zato {to deca od malih nogu, pre nego {to progovore, po~iwu kao kompijuter, da "bele`e" sve {to vide i ~uju u ku}i. I ako deca vide oca i majku kako vi~u, sva|aju se, vre|aju jedno drugo, kako vode r|ave razgovore, ona kao kasete "bele`e" sve to u sebi, i kada porastu, ne `ele}i to sami, naslediv{i od roditeqa sva strasna stawa, po~iwu da se sva|aju i da vre|aju bli`we svoje onim re~ima koje su ~uli od roditeqa. Najboqa pomo} i najboqe nasle|e koje uop{te roditeqi mogu da ostaviti svojoj dece jeste; u~initi ih prijemnicima svoje dobrote. I za to nije potrebna posebna briga, jer ako mali{an vidi da su roditeqi u qubavi, da blagorodno razgovaraju, smireno se mole i tome sli~no, onda je dete kao "kopir aparat", ono utiskuje to u svoju du{u. Mnogi roditeqi koji jako vole svoju decu na neki na~in ih kvare, ne shvataju}i, na `alost, kakvu {tetu im nanose. Na primer; onda kada majka iz neizmerne qubavi po telu, grle}i ga i celivaju}i ga, govori detetu: "Kako je dobro moje dete, najboqe na svetu", itd..... Starac Pajsije Svetogorac
12
@ivotna pri~a
pravoslavni SVETIONIK
Kroz zatvorena vrata Evo mladih qudi, Teret im na ple}ima. Evo mladih qudi, O, gde li su bili? Kucasmo na dveri Tamnih soba adskih, U{li smo i one za nama se zatvori{e... Ian Curtis, "Joy Division"
Maja 1980-te pesnik Ian Kurtis, peva~ grupe Joy Division obesio se u Man~esteru, Engleska, u svojoj ku}i dan pre nego {to je trebalo da krene na svoju prvu veliku turneju po SAD. Istog dana u dr`avi Va{ington vulkanska planina Sv.
Jelene imala je erupciju, a jedan mladi ~ovek pripremao se za polagawe mature i za pometwu u koju }e se wegov `ivot uskoro pretvoriti... Dan nakon mature otputovao sam za San Hoze tra`e}i skejterske ''Meke'' Severne Kalifornije. Prilikom mojih prethodnih izleta imao sam prvi dodir sa pank scenom San Franciska. Tu, u kr~mi "Holiday" na San Karlos bulevaru, o{i{ao sam se i postao panker. Voleo sam Pistolse, Ramounse, The Germs, a uspon i pad Darbija Kre{a te godine bili su pravo nadahnu}e. Odrastav{i u malom gradu, bio sam mlad, nevin i naivan. Odbacio sam represivni put koji je 13
nalagao da idem na kolex i dobijem posao. Budu}i osetqiv, bol odba~enosti zamenio sam gnevom koji je bio pogonsko gorivo generacije. Dok su moji drugovi odlu~ivali na koji kolex da idu, ja sam bio odlu~io da `ivim brzo i umrem mlad. Slede}e dve godine ostao sam u malom gradu nanose}i i trpe}i fizi~ko i mentalno maltretirawe. Sledila je potpuna otu|enost, i po~eo sam sa upotrebom alkohola i droge u ogromnim koli~inama, da otupim bol. Niko me vi{e nije mogao povrediti... Tokom ~estih putovawa upoznao sam skoro sve pankere sa scene uzdu` i popreko zapadne obale. U jesen 1982. preselio sam se u Portland, Oregon, sa 40 dolara i 40 konzervi supe. Grad je bio otkrovewe za mene. Video sam mnogo mladih qudi koji `ive mnogo `ivotnih stilova, i po prvi put osetio sam se prihva}enim! Kreativnost ranog pank pokreta be{e posrtala. Ideje su bile potpuno raskr{tavawe sa onim na {ta smo gledali kao na dosadne, sagorele 60-te i 70-te. Vi{e nema rok zvezda jer svako mo`e da bude u bendu. Najgore je najboqe. A ako smo bili negativni, to je bila samo reakcija na Reganovu ekonomiju i nuklearni rat ograni~enih razmera. Danak nihilizmu: u du{i, duhu i telu Prihvatili smo najboqe od bitnika 50-tih, iz 60-tih Velvet Underground, a iz 70-tih New York Dolls i britanski pank pokret, i preneli to klincima sa ulice. Iskakawe iz vozova, kupawe po smetli{tima i kra|a piva bili su tek
romanti~ni pojmovi, a samozadovoqavawe je bilo glamurozno. Nismo imali dovoqno predaha da razmislimo o danku koji }e nam nihilizam ove vrste nametnuti i na telo i na duh i du{u. Godine 1983. neki prijateq i ja svirali smo u jednom "industrial" bendu, i imali smo ku}u u ~etvrti robnih ku}a u severoisto~nom Portlandu. Imali smo svirke u podrumu svake subote uve~e. Najboqi bendovi iz Portlanda i Sietla dolazili su da sviraju, tu i tamo i poneki bend iz San Franciska i L.A.-ja bi navratio. The Accused, T.S.O.L. i jedan bend u kom su svirali kasniji ~lanovi Guns 'n' Roses svirali su tu. I mlada i bogata devojka Kortni Lav visila je tu, poku{avaju}i da se sprijateqi s nekim. Jedne ve~eri izbio je nered u kom su u~estvovali neki xokovi (posetioci disko klubova) i pankeri, i to ba{ ispred na{e ku}e. Lokalni hard-kor bend Poison Idea postavqao je opremu za nastup. Odjednom, gara`a u kojoj sam `iveo buknula je i plamen je sukqao 20-tak metara uvis. Kad je vatra zahvatila glavnu zgradu pojurili smo da spasemo opremu benda. Jedino {to sam uspeo da spasem od mojih stvari bilo je burence piva i skejt. To su bile vaqda jedine va`ne stvari u mom `ivotu. Kasnije 1983. pobedio sam na Severozapadnom {ampionatu u vertikalnom skejtbordingu, dosegav{i vrhunac koji vi{e nikada ne}u posti}i. Kao i obi~no, skejt sam vozio pijan - vi{e nisam mogao dobro voziti trezan. Pozvan sam da se prikqu~im skejtbording timu "Jak's" u San Francisku i `iveo sam 14
tamo ostatak leta. To su bili mladala~ki dani scene San Franciska koja je upravo planula. Pank-rok magazin "Maximum RocknRoll" tek je po~eo da izlazi, a "Thrasher", skejterski magazin, upravo je po~iwao da dobija na tira`u... Bili smo zbijenih redova, lutaju}a gusarska banda i to su bili moji najsre}niji dani... Vratio sam se na severozapad i oti{ao u Sijetl da visim tamo. Glem pokret bio je u punom sjaju. Muzika se usporavala, a Kurt Kobejn po~iwao je da oblikuje po~etke granxa. Tu sam po prvi put okusio {ta zna~i `ivot xankija (narkomana - nap.red.). J e d n e ve~eri jedan prijateq banuo je u stan u kome sam `iveo. On be{e provalio lokalnu apoteku i ukrao tri kese pune sedativa, barbiturata i narkotika. Nekoliko trenutaka kasnije, bez i pomisli o tome {ta ja to radim, dopustio sam prijatequ da mi zabode iglu u venu. Toplina je pro`ela moje telo i na trenutak sam pomislio sa sam u raju. Tada sam izgubio svest... Kad sam se osvestio, slede}eg jutra prijateq mi je saop{tio da je zeznuo stvar prilikom merewa i da sam bio overdozirao. On me je zadr`avao da ne padnem u predubok san i mogu}u smrt. Dao mi je stotine pilula - val-
ijuma, nekih crvenih, antidepresiva i odveo me na autobusku stanicu. Naredna nedeqa mi je sasvim mutna u se}awu, magnovewe koje je zavr{ilo tako {to sam razbio izlog neke samoposluge da ukradem pivo i onesvestio se ispred we. Probudio sam se u zatvoru, ubalavqenog nosa i sa ose}awem krize, koje }u tek dobro upoznati. Sve o ~emu sam mogao da mislim bilo je kako da nabavim jo{ dopa... Po~etkom 1984. zapadna obala bila je prepravqena jeftinim berklijevskim esidom i meksikanskim heroinom zvanim ^iva, sa visokim udelom tara. Svakodnevna upotreba esida ozna~ila je kraj mog ''istra`iva~kog'' perioda u upotrebi droge, i zapo~eo moj sunovrat prema svakodnevnoj upotrebi ^ive. Portlandska policija vr{ila je veliku reorganizaciju svojih redova zbog neke korupciona{ke afere, i nije imala nikakvu kontrolu nad onim {to se de{avalo na ulicama centra grada. Nije bilo ni{ta neobi~no videti qude na Kou~ Stritu kako se fiksaju na plo~niku, sede}i na haubi automobila. Stotine dilera stajalo je u nizu du` tri bloka, prodaju}i svoje proizvode portlandskoj omladini. Tog leta mnogi klinci prebrzo su 15
porasli. Neki nisu do`iveli 1985. Za drogu od sto do pet stotina dolara dnevno Marta 1985., optere}en ovisno{}u te{kom sto dolara dnevno, po prvi put sam oti{ao na le~ewe. To je bio jedan centar za le~ewe narkomana koji je pripadao ''staroj {koli'', koji je dr`ala jedna biv{a xanki-prostitutka iz Wujorka, u jednom gradi}u na oregonskoj obali. Moj savetnik je bio jedan krupni Italijan, izba~en iz Paklenih an|ela jer je bio suvi{e radikalan za wih. On je bio osu|en na smrt zbog niza ubistava, a onda je otkriveno da boluje od aneurizma koji ga dovodi do ludila. Deset godina u~e{}a u programu radne terapije i trezveno pona{awe doneli su mu pomilovawe, i dopu{teno mu je da poma`e drugima u ovom le~ili{tu. To je bio moj prvi ukus blagodati. Nisam mogao da kupim ''Bogoslovqe'' na kom je zasnovan ovaj dvanaestostepeni program le~ewa, ali on me je uzdrmao svojim neobi~nim ispovedawem vere i svojim ''Bogom'', kog je i sam po prvi put u `ivotu otkrio. Trebalo je da i ja ponesem to sa sobom i da se dr`im toga kao moje vi{e sile. Nakon izlaska iz centra, odselio sam se iz grada na obalu i postao sam drvose~a i srfer (srf jahawe na talasima). No, nedostatak li~nosnog Boga vodio me je ka jednoj svepro`imaju}oj praznini, i do kraja leta ponovo sam bio na ''igli''. Tokom naredne godine obnovio sam svoju sto dolara dnevno te{ku ovisnost, i ~ak sam uspeo da dobijem zajam da
otvorim skejtersku prodavnicu u Portlandu. To je bio moj san ve} neko vreme, ali sam ga ubrzo sabotirao navukav{i se na ''belo''. Prepustio sam ortaku da vodi radwu, a ja sam ponovo oti{ao na le~ewe. Skejterska prodavnica bila je izuzetno uspe{na (bez moje zasluge) i postala je glavno mesto za izlazak u severozapadnom Portlandu. Iako sam ovog puta uspeo da ostanem ~ist osam meseci, i daqe sam se uporno odupirao toj pri~i o ''vi{oj sili''. @iveo sam ni na nebu ni na zemqi i s mukom podnosio svakodnevne analize mokra}e i savetovawa. Kad sam se opet vratio igli, to je bilo brzo. Imao sam iglu u veni pre nego {to sam shvatio {ta se de{ava. Moj `ivot je tako lepo krenuo, ali bilo je nemogu}e raskrstiti sa xankijem u meni. Radio sam nekoliko meseci, i ovaj put moja tolerancija bila je enormna. Mogao sam uzeti dozu od nekoliko stotina dolara dnevno, a da to niko ne primeti na meni. Najzad, kad je zdravqe po~elo da mi se ru{i, ortak je napustio posao. Rekao mi je da me voli, ali ne mo`e da posmatra kako ubijam sebe. On je bio moj najboqi prijateq i ose}ao je jaku krivicu. Klinci koji su radili u prodavnici po{tovali su me, ali su znali da }u zauvek biti xanki i da je heroin moj `ivot... U naredna tri meseca, skinuo sam 30 hiqada dolara sa ra~una prodavnice za podmirivawe moje ovisnosti i najzad doveo posao do bankrota. Rasprodao sam sve da vratim dugove i ostao bez prebijene pare. Bez prihoda, a sa enormnom ovisno{}u, 16
bio sam u nevoqi. Po~eo sam da ubrizgavam kristalni metilat da suzbijem zavisnost i zavr{io infekcijom. Izgledao sam kao gubavac sa ranama i {ugav po celom telu. Sklonio sam se u stan jednog prijateqa i prekinuo da uzimam drogu. Samo heroinski ovisnik zna {ta zna~i intenzivni bol kroz koji ~ovek mo`e pro}i - gr~evi, mu~nina, povra}awe taj ko{mar skidawa i borbe protiv ovisnosti. Kona~no sam zaspao jedanaeste no}i. Tri nedeqe kasnije, vratio sam se me|u qude, i vide}i da me se ve}ina prijateqa odrekla, odlu~io sam da se vratim u gradi} iz kog sam do{ao. Porodica mi je uvek pru`ala podr{ku, prihvataju}i moju ovisnost onakvu kakva jeste. Ostao sam u wihovoj ku}i {est meseci poku{avaju}i da se otka~im starog okru`ewa. Me|utim, u ovom gradi}u usred isto~no-va{ingtonske pustiwe sreo sam neke useqenike, radnike na farmi koji su imali najboqi ^iva heroin iz Meksika koji sam ikada okusio. Danima sam bio slu|en, ~ak sam krao kreditne kartice od majke da nabavim jo{ dopa. Odlu~io sam da se vratim u grad i zapo~nem kona~nu trku. U Portlandu sam se spetqao sa starim poznanikom dilerom i jednim biv{im skinhedom s kojim sam bio zajedno na le~ewu. Taj skinhed je obo`avao |avola kao svoju vi{u silu, i bio je najlu|a osoba koju sam ikada znao. Prodavao sam heroin na ulici za dilera, dr`e}i balone heroina u ustima. Ako bi policija poku{ala da me uhapsi, progutao bi ih, a drogu bih dobio natrag kasnije, prilikom
vr{ewa nu`de. Jednog dana tri mlada Meksikanca zasko~ila su me i pritisnula mi no` uz vrat. Pretili su mi da }e me ubiti ako ne izbqujem heroin. Nisam jo{ bio sasvim spreman da umrem, te sam se povinovao. Diler je bio gnevan {to je izgubio stotine dolara, i ostavio me je da se razbolim. Moj prijateq skinhed vr{io je provalni{tva i imao je dobar wuh da ''oladi'' draguqarnicu. Zajedno smo opqa~kali 20-30 ku}a tokom naredna ~etiri meseca, vaqaju}i zlato i srebro za toliko potrebnu gotovinu. Ose}awe krivice bilo je nepodno{qivo, ali ve}inom prigu{eno zahvaquju}i ovisnosti koja je stalno visila u vazduhu. Jednog trenutka tro{ili smo po 500 dolara dnevno na heroin, dozu dovoqnu da ubije kowa. Ja sam namerno uzimao sve ve}u i ve}u dozu, nadaju}i se da }u se tako kona~no izvu}i iz bede. Slu~ajno sam pao u ruke policije koja nas je jurila ve} nekoliko meseci. Le~ewe na Aqasci Dok sam ~ekao su|ewe, podvrgnut sam metadonskoj terapiji i oslobo|en uz kauciju. Pozvao sam majku iz govornice i rekao joj da }u po svoj prilici i}i u okru`ni, mo`da ~ak i ka`weni~ki zatvor na par godina. Prijateq koji je svratio prvi put nakon pet godina ute{io ju je i rekao joj za Crkvu na Aqasci koja bi mogla da pomogne. Nisam hteo da idem, ali nisam imao mnogo izbora. Sudija je odlu~io da }e se to smatrati za ''le~ewe'' i da mogu da budem tamo 17
do po~etka su|ewa. Predose}aju}i da }e pro}i dosta vremena pre nego {to ponovo budem u mogu}nosti da se ''radim'' sa wim, ubrizgao sam heroin uz metadon - sna`na i opasna kombinacija. Moj prijateq skinhed bio je tako|e na metadonskoj terapiji, i kada je saznao da opet radim heroin, udario me je tako da mi je pokidao usnu sve do nosa. Rekao je da mu je `ao, ali da mu nisam pru`io nimalo nade. Odvezao me je u bolnicu i vratio se ne{to kasnije sa velikim fiksom heroina koji smo podelili upravo tu, u bolni~koj sobi. [esnaest uboda kasnije, iza{ao sam i spakovao se da krenem na Aqasku... Predose}aju}i da bih mogao da pobegnem, moj otac doputovao je u Portland da leti na Aqasku sa mnom. Zamolio sam ga da mi pozajmi 20 dolara. Dao mi je sa razumevawem, ne pitaju}i za{to. Kad sam uzeo svoju posledwu kesicu, bio sam ~udno miran. Hvala Bogu {to nisam imao vi{e novca, jer bih sigurno overdozirao. Napustio sam Portland spaliv{i sve svoje mostove temeqito... Ve~erwi let stigao je u Enkorix, a ja sam jo{ uvek bio ura|en. Zadremao sam u kolima na putu prema bratstvu Pravoslavne crkve. Dali su mi gostinsku sobu u ''Velikoj ku}i'', pove}oj zgradi koja je nekada bila katoli~ki samostan, a sada je sredi{te zajednice. Slede}eg jutra dva sve{tenika do{la su kod mog oca i odveli nas na doru~ak. Mladi sve{tenik bio je veoma topao i nije se gadio ove olupine ~ove~nosti koja je sedela pred wim.
Stariji sve{tenik bio je stare{ina zajednice, i veoma neobi~an ~ovek. Dok smo razgovarali za doru~kom po~eo sam da kriziram. Po posledwi put sam bio u kanxama tog u`asa. Stare{ina me je pitao mnogo toga o meni: Za{to sam tu? Da li sam `eleo da do|em? Da li sam ikada verovao u Boga?... Moj otac je govorio, jer ja nisam bio kadar da odgovaram. Kada sam oti{ao odatle tog jutra mislio sam o tome kako mi se stvarno dopao stare{ina. On je bio prvi hri{}anin koga sam sreo, a koji je zaista izgledao `ivo. Slede}ih {est ili sedam dana nisam izlazio iz gostinske sobe, jer sam ispitivao dubine pakla. Sam u stranom mestu, nisam imao ~ak ni utehu zvukova sa ulice da me umire. Ti{ina je bila zaglu{uju}a! Jedna devojka do{la je i dala mi mali krst da mi bude na pomo}. Najzad sam zaspao... Kad sam se probudio, groznica, gr~evi i studen nestali su. Bio je sun~an jesewi dan, a ja sam pre`iveo. Nisam bio siguran da li imam jo{ snage u sebi, i pomisao o samoubistvu pro{la mi je kroz um. Qudi koji `ive u ''Velikoj ku}i'' dobro su se starali o meni - hrane}i me i prave}i mi dru{tvo. Bio sam zadivqen kako su topli, a ipak niko nije poku{ao da mi govori o Bogu, niti da me preobra}a. Tokom slede}a tri meseca koliko }u biti ovde odlu~eno je da }u raditi sa ku}epaziteqem, koji je ujedno i upravnik ''Velike ku}e''. On je bio topao ~ovek i radio je vrednije od bilo koga koga sam upoznao. Krajem prvog dana rada bio sam 18
umoran, a moj um po~eo je da kuje planove. Pozvao sam mog dilera u Portlandu i on je pristao da mi po{aqe po{tom malo dopa. To }e putovati dva dana... Slede}e ve~eri svi iz ku}e oti{li su na hokej utakmicu. Sam u dnevnoj sobi ''Velike ku}e'', posmatrao sam lepotu Aqaske. Potpuno miran, potpuno vedar. Ali ipak, ovisni~ki probodi nisu mi dali mira. Tra`io sam alkohol, ali nisam mogao na}i ni{ta. Svuda u ku}i ikone Hrista i Wegovih svetiteqa gledale su u mene. Ose}ao sam se kao da sam pod prismotrom... Iznenada, silovit talas straha sru~io se na mene. Kao da je deset godina straha koji nikada nisam osetio nai{lo na mene sve odjednom. Ose}ao sam se si}u{an, rawiv i sasvim paralizovan. Nikoga nije bilo tu, premda je bilo blizu pono}i. Pozvao sam mamu, i podigao je iz kreveta. Pla~u}i rekao sam joj da `elim da umrem, a ona me je ute{ila, mole}i me da kleknem i da izgovorim molitvu sa wom. Spustio sam slu{alicu i otr~ao iz ''Velike ku}e'' do crkve. Pao sam na kolena i molio Boga, govore}i ''Ako si tu, ukloni ovaj strah i bol''. Podjednako nenadano kako je do{ao, strah je tako i oti{ao. Ose}awe mira uselilo se u mene i le`ao sam na podu crkve dugo. Najzad oti{ao sam iz crkve. Stajao sam u predwem tremu,
posmatraju}i lepotu Hristovog doma. Po{to sam bio poti{ten i pora`en, ovo je bio pravi ~as da mi Bog pristupi i da Ga poslu{am. Po~eo sam da jecam i po prvi put zahvalio Bogu {to me voli... *** Moja majka nekoliko meseci ranije imala je snovi|ewe u kom je velika ptica trideset metara {irokih krila nadletala moju sestru i wu. Bile su u poqu. Isprva ptica je izgledala prete}e, ali onda se nadnela nad wima, {tite}i ih krilom. Ptica je rekla mojoj majci da }e wen sin biti dobro. *** Nekoliko meseci kasnije, jo{ tu`bi za provalni{tvo bilo je podneto. I ja sam se vratio u Portland da odem u okru`ni zatvor. Mnogo puta ranije bio sam u zatvoru, ali sada sam bio Hri{}anin, i ne slu|en xankom. Strah je bio sveprisutan, ali je i Bo`ija milost bila uvek tu. Bio sam isku{avan drogom, ali nisam podlegao. Moji drugovi iz }elije rugali su mi se, cepaju}i stranice iz Biblije i motaju}i cigare u wima. Koli~ina podr{ke spoqa bila je silna svakodnevna prepiska i poseta pravoslavnih sve{tenika. A iznutra, stalno sam ose}ao Spasiteqevo prisustvo. Nove tu`be trebalo je da 19
prouzrokuju dve petogodi{we kazne u Oregonskom ka`weni~kom zatvoru. Kada sam stupio u sudnicu da se suo~im sa sudijom, ugledao sam sve{teni~ke crne odore. Oni su uspe{no peticionirali u sudskim odajama za moje oslobo|ewe i slawe Crkvi na Aqasci. Dobio sam uslovnu kaznu u trajawu od pet godina i povra}aj {tete u iznosu od 28.000 dolara. Ako bih ponovo u~inio kriminalno delo, dobio bih svih deset godina kazne. Zahvalio sam Bogu na Wegovim {tedrim i obilnim milostima. Na Veliku Subotu (uo~i Vaskrsa) 1989. godine primqen sam u Pravoslavnu crkvu, svetotajinski o~i{}en od graha mog dotada{weg `ivota. U godinama nakon toga, ostao sam trezven. Ne pomo}u Dvanaestostepenog programa, niti moderne psihologije, nego udubiv{i se u predawski onosvetski `ivot Pravoslavne Crkve. ''Raj me je uzdigao kada sam ga opazio, obogatio me je kada sam ma{tao o wemu; zaboravio sam moje sirotovawe jer me je opio svojim miomirisom'' (Sv. Jefrem Sirin). Jedino milo{}u Gospoda na{eg Isusa Hrista, i Wegovom beskrajnom qubavqu za sve ~ove~anstvo ja sam danas `iv. Zahvaquju}i Svetima, ~ije posredovawe nam svakodnevno spasava `ivote. Ja sam stigao na Aqasku 26. septembra, na dan kada na{a Crkva slavi spomen Svetog Jovana Evan|eliste, za{titnika crkve u kojoj sam do`iveo obra}ewe. U Svetom Pismu, Sv. Jovan se simboli~no javqa kao orao, isti onaj koji je ute{io moju majku u wenom snu. [esti oktobar je dan kada
slavimo spomen Svetog Apostola Tome, Sumwi~avca. To je datum i mog obra}ewa, a Toma je i moje ime. Ose}am se povezan sa ovim svetiteqima, ~ije su molitve ugodne Bogu. Svetog Jovana, zbog wegove velike qubavi prema deci, i Svetog Tome, koji je sumwao kao {to mnogi ~ine. Ovi svetiteqi su deo rodoslova ''buntovnika'' koji se`e do dana{wih dana. To su istinski radikalni qudi, ~ije `ivote mo`emo uzeti sebi za uzor, ispuwavaju}i duhovni vakuum koji nas mu~i danas gore nego kuga. Mo`emo slediti put igle i ka{i~ice i zavr{iti kao Xon Tanders (ex New York Dolls), mrtvi od overdoze na podu hotela u Wu Orleansu. Ili mo`emo slediti put otu|ewa i o~ajawa koji je doveo do tragi~nog kraja Kurta Kobejna, nesposobnog da se nosi sa slavom i bogatstvom koje mu je svet dao. Ili mo`emo slediti put Krsta, koji je osve{tan krvqu mu~enika i patwama pravednih... Sveti Apostoli Jovane i Tomo, molite Boga za nas! prevod sa engleskog Vladimir Markovi} iz fanzina
"Death To The World", br. 8.
20
Pravoslavqe i magija
pravoslavni SVETIONIK
Zli duhovi - mit ili stvarnost? Rusija. Zadonsk. Skit. U o~ekivawu grupa hodo~asnika stoji pred manastirskim vratima. Nad dremqivom gomilom, koja predstavqa me{avinu svakakvih lica, stale`a i materijalnih stawa, caruje spokojna ti{ina blagodati svetoga mesta. Veliki deo ~ekaju}ih su histeri~ni i besomu~ni. Pribli`ava se vreme molitve i vrata se {irom otvaraju. Gomila sa manastirskog dvori{ta se sa mukom probija kroz otvorena vrata. Ne obaziru}i se na gu`vu, gotovo svi |avoimani i histeri~ni uspevaju da se probiju napred, pravo pred i k o n e Spasiteqa i Majke Bo`ije. U po~etku molitve svi se usrdno mole, no na wenom kraju, kada sve{tenik, otac Petar prilazi ka ikoni Majke Bo`ije i po~iwe ~itawe akatista svetitequ Tihonu Zadonskom, besomu~ni i histeri~ni
po~iwu gotovo da vri{te. U po~etku se ~uju pojedina~ni retki zvuci, uzdisawe nalik na zvuke velikog ka{qa, zatim se wima dodaje pse}i lave` i vrlo bu~no {tucawe. Zatim sleduje pauza od nekoliko minuta, posle koje se zvuci obnavqaju sa novom silinom, ponekad nadja~avaju glas sve{tenika. U toku horskog pripjeva, |avoimani }ute, no ubrzo zvuci postaju ~e{}i i raznovrsniji, mada ne{to ti{i. Tu se jasno ~uje {tucawe, jecawe, kao da se besomu~ni dave. Smewuju se tiho stewawe i duboki uzdasi. ^esto opsednuti po~iwu voditi povezani razgovor i to promuklim prigu{enim glasom izgovorenim od tre}eg glasa, tj. od ne~istoga duha si{log u ~oveka. Tako je jedna |avoimana, dok je sve{tenik otac Petar ~itao jevan|eqe, {aputala: "Ostavi, ostavi, ja ~ujem! Dosta, ne mu~i me‌" Kada besomu~ne poku{aju 21
privesti svetim ikonama, oni ispoqavaju veliku fizi~ku silu u suprotstavqawu, ~ak i zdravim i sposobnim mu{karcima. Sre}a je, ipak da, s obzirom na wihove plahovite i nekontrolisane pokrete, nije bilo o{te}ewa svetih ikona od strane |avoimanih. Kad opsednutog, na silu, privode ikonama, on po~iwe da bogohuli, zbog u wemu ne~astivog duha, no pri{av{i ikoni odmah se smiruje. Ponekad besomu~ni padaju na pod, ali ni u tim slu~ajevima ne gube svest. Tako je jedna od onih pod vla{}u |avola, dopuzala do nogu oca Petra {apu}u}i re~i samog ne~astivog. De{avalo se da su |avoimani pquvali na ikone, cepali sa sebe odelo, ~upali sebi kosu, grebali lice, itd.
stari i sredwi vek susre}emo se sa istim, ako ne i ve}im procentem opsednutosti ne~astivim silama. Televizija i kompijuteri, letovi ~oveka u kosmos, ni na koji na~in nisu umawili brojnost |avoimanosti, niti se izmenilo manifestovawe wihove opsednutosti. Takve qude mo`ete videti po manastirima i mnogim hramovima, a koliko ih je sme{teno u psihijatriske klinike {irom sveta, samo Bog zna. Me|utim, opsednutost nije geografski pojam, tj. |avoimanost nije prisutna samo kod nas u Rusiji. Na opsednutost ne uti~e ni geografska {irina, ni nadmorska visina, niti klimatski uslovi. Ako pogledamo istra`ivawa etnografa {irom sveta, svuda }ete otkriti istu sliku.
Da se vratimo nekoliko stotina, pa i hiqada godina unazad, da bi smo imali jasniju sliku. Na primer; u mnogim starim izvorima govori se kako su `reci, drevni Rusi, mogli poslati ne~iste duhove na qude, koji bi onda postajali opsednuti. Tako u rukopisima `itja Zosima i Savatija pi{e: "Ima na pomorju (citat po Afanasjevu), nadomak Uwe`ma; u mestu tom `ivi ~ovek po imenu Nikon. Samom Nikonu desilo se veliko zlo. Dva ~arobwaka `ivela su u tom kraju i imala su nekakvu zajedni~ku imovinu. Desilo se da je Nikon svedo~io u wihovoj deobi; jednom je ugodio, a drugog naqutio. Ovaj drugi, pozelenev{i od besa, po ukorewenom obi~aju zlokaznenog delawa po{aqe ne~astivog duha na Nikona." Ako uzmemo dana{we vreme "prosve}ene civilizacije" u odnosu na
Tako na Novom Zelandu besoimanost je dobro poznata pojava. Kao najboqi pokazateq opsednutosti, kod wih se uzima prevelika bu~nost i larma besomu~nog. Oni veruju da sve bolesti dolaze od "Atua", koji budu}i gladan, ulazi u ~oveka u vidu gu{tera i jede ga iznutra sve dok ~ovek ne umre. I Karolinska plemena Ju`ne Amerike smatraju da nezdravqe i bolest svake vrste dolazi od ne~istih duhova. Kussi, Kafiri, Kole i Nap~uri, ^erkezi i Kinezi su uvek bolesti pripisivali zlim duhovima i vra~awu. Patagonci su verovali da je bolest uzrokovana ulaskom zlog duha u ~oveka i da je svaki bolestan ~ovek u zapravo opsednut. Po mi{qewu afri~kih crnaca uzroci su{tine bolesti su duhovi umrlih qudi, koji ulaze u telo bolesnog da bi ga priz22
vali sebi, ili pobudili na prino{ewe darova. Jedan od istra`iva~a tog fenomena Samcov, istakao je da se bolesti, po shvatawu ve}ine naroda javqaju kao demonsko postojawe i delovawe. "Duhovi mraka - neprijateqi zdravqa i `ivota pro`imaju telo ~oveka i postaju izvor bolesti, pomra~uju}i um i kine}i telo ~oveka". Zaista u glinenim kwigama drevnih Haldejaca, nailazimo na zavere demonskih stvorova. Sloveni, naro~ito Rusi, su tako|e verovali da je demonsko delovawe uzro~nik ve}ine bolesti. Gotovo su svi narodi verovali da se simptomi bolesti javqaju kao rezultat delovawa drugog principa, sli~nog du{i, tj. posrnulog duha. Opsednuti ~ovek je nespokojan, kao u groznici kida se i ~ezne, kao da se u wemu nalazi ne{to {to kida wegovo bi}e do iznemoglosti, i kao da ga dan za danom ne{to unutra pro`dire. Ponekad se takvom ~oveku desi da vidi svog mu~iteqa u stra{nim ko{marnim snovi|ewima, ili u vidu privi|ewa. Kada ta tajanstvena sila obori ~oveka na zemqu, primorav{i ga da se lomi u gr~evima, vi~e i baca sa nevi|enom jaro{}u opkoqene divqe zveri, kada sa iske`enim licem i divaim izgledom izgovara, ne svojim, ve} ne~ove~anskim glasom, divqe re~i, pa se nakon toga kod opsednutog jave misli i divne re~i koje daleko prevazilaze nivo wegovih uobi~ajenih sposobnosti, i on po~iwe nare|ivati, davati savete, predskazivati budu}nost razumqivo je da je takav ~ovek za okolinu i za samog sebe postao oru|e
zla duha, koji je ovladao wime, ili se naselio u wemu (sve vrste proroka, vra~ara, gatara, bioenergije, itd., su samo oru|a zlog duha). Kod stanovnika Dalekog Istoka bivalo je slu~ajeva prelaska iz bolesne opsednutosti u proricawe. Kod Patagonaca, qudi bolesni od padavice se preodre|uju za ~arobwake, odnosno posebno izabrane od samih demona. U Tejlorovom opisu opsednutosti kod `reca sa Fixija, nazire se slede}i lik: "On sedi usred dubokog }utawa, uporno zadr`avaju}i pogled na ukrasima od kitovih zuba. Kroz nekoliko minuta on po~iwe drhtati. U licu i udovima javqaju se slabi trzaji, koji se poja~avaju do `estokih gr~eva, pra}enih nadimawem vena, buncawem i stewawem. U tom ~asu u wega ulazi ne~isti duh, i proricateq sa prevrnutim o~ima, bledim licem i pomodrelim usnama, obliven znojem, u vidu potpuno besnog ~oveka, izgovara nequdskim glasom voqu ne~astivog. Zatim napad prolazi. Proricateq glupo gleda oko sebe, a "|avo se vra}a u zemqu zlih duhova". U Indiji se i sad mogu videti opsednuti kako vi~u, gr~e se od bolova, padaju u jarost i kidaju veze i debele konce. Na wih ni{ta ne uti~u ni prekliwawa, ni molbe. Po verovawu drevnih Indusa, uzroci du{evnih bolesti su demoni kojim se useqavaju u qude i delaju na wih. Za isterivawe demona, bolnima su nanosili udarce, probijali ih usijanim gvo`|em, bacali u jame sa zmijama (kojima su najpre povadili zube i otrovne kesice). Sve ovo su radili da bi "upla{ili demona". 23
U starom Egiptu su opsednute sme{tali u hramove, gde su ih le~ili specijalnom muzikom, kupkama i uz primenu hipnoze. Sa tim u vezi i prvobitno zna~ewe re~i - epilepsija - ozna~avalo je shvatawe ~oveka kao natprirodnog delateqa, {to je i bilo jedno od aksioma gr~ke filosofije. U opisu Gvineje, Jilson govore}i o pona{awu crnaca ka`e slede}e: "Obuzetost demonima je ovde sasvim obi~na stvar, i na~in na koji se ona ispoqava podse}a na prizore iz Novog Zaveta. Divqa `estina, gr~ewe, pena na usta, ispoqavawe natprirodne snage, trzawe sopstvenog tela, {krgutawe zuba, i drugi sli~ni simptomi daju nam pravo da naslu}ujemo demonsko prisustvo". prevod sa ruskog Dragan Tulimirovi}
Lepota ~oveka Qudi izgledaju lepi samo me|u qudima. ^ovek ~oveku izgleda lep. Ina~e niko u svetu ne opa`a lep-
otu ~oveka. Priroda ne opa`a lepa ~oveka. Za wu su svi qudi maske, ispod kojih ona se trudi da raspozna dobru ili zlu voqu, i dobru ili zlu nameru. Me|utim, priroda jako opa`a dobronamerna ~oveka. Ne samo pas, i kow, i vo, nego i zverovi, i to ba{ zverovi opa`aju dobrotu dobra ~oveka ja~e nego doma}e `ivotiwe. I na samo `ivotiwe, nego ~ak i biqke i elementi opa`aju, na svoj na~in, dobrotu dobra ~oveka. I kao god {to priroda opa`a dobrotu dobra ~oveka, tako isto ona opa`a i zlo}u zla ~oveka. Mnogobrojni primeri za ovo mogu se navesti iz `ivota svetih qudi i zlobnih qudi. No nema ni jednog primera, sem u apsurdnim bajkama, da priroda ma koliko opa`a spoqa{wu lepotu ~oveka. Isto tako ni svet duhova ne opa`a lepotu ~oveka, no samo wegovu dobrotu ili zlo}u, to jest: wegovu unutra{wu lepotu ili rugobu. Qudi izgledaju lepi samo jedan drugom. Lepotu ~oveka ni jedan drugi svet ne opa`a. Da li zato {to je lepota ~ovekova bezpredmetna u moralnoj i duhovnoj drami sveta? Ili zato {to lepota ~ovekova i nije lepota nego rugoba u sravwewu sa wegovom prototipskom lepotom? Ili oboje? “Misli o dobru i zlu� Sveti vladika Nikolaj ohridski i `i~ki
24
^uda Bo`ija
pravoslavni SVETIONIK
Monahiwa o`ivela tre}eg dana posle smrti Pskovska monahiwa Antonija je videla ad i Gospod ju je vratio na zemqu Ona je videla svoje telo sa strane le`alo je na operacionom stolu. Okolo su se skupili lekari. Ka grudima su prinosili pribor sli~an pegli. Pra`wewe! - uzviknuo je profesor Psahes. Telo se trgnulo. Ali ona nije osetila bol. - Pra`wewe! - Srce ne reaguje! - Pra`wewe! Jo{! Jo{! Lekari su poku{avali da ''o`ive'' weno srce skoro pola sata. Ona je videla kako je mladi asistent stavio ruku na rame profesoru: - Borise Isakovi~u, ostavite. Pacijentkiwa je mrtva. Profesor je svukao rukavice, skinuo masku. Ona je videla wegovo nesre}no lice - celo u kapqama znoja. - Kako `alosno! - rekao je Boris Isakovi~. Takva operacija, {est sati smo se trudili‌ - Ja sam tu doktore! Ja sam
`iva! - povikala je ona. Ali lekari nisu ~uli wen glas. Ona je poku{avala da uhvati Psahesa za mantil, ali tkanina ~ak nije mrdnula. Profesor je oti{ao, a ona je stajala pored operacionog stola i gledala kao oma|ijana na svoje telo. Bolni~ari su ga premestili na kolica, prekrili ~ar{avom. Ona ih je ~ula kako govore: - Opet glavoboqa: do{av{i je preminula, iz Jakuti‌ - Rodbina }e je sahraniti. - Ali ona nema nikog ro|enog, samo maloletnog sina. Ona je i{la pored kolica, i vikala: - Ja nisam umrla! Ja nisam umrla! Ali niko nije ~uo wene re~i. Monahiwa Antonija se se}a svoje smrti sa trepetom. - Gospod je milostiv! On nas sve voli, ~ak i posledweg gre{nika‌ Antonija je neprestano okretala brojanicu. Weni tanki palci drhte. Izme|u palca i ka`iprsta se 25
vidi stara tetova`a - jedva primetno slovo "A". Matu{ka Antonija ''hvata'' moj pogled. Ja sam se zbunio, kao da sam ugledao ne{to zabraweno. - To je se}awe na pro{lost u tamnici - govori monahiwa. Prvo slovo moga imena. Po paso{u ja sam Angelina. Iz mladosti neposlu{nost … - Ispri~ajte nam! Matu{ka Antonija ispitiva~ki gleda u mene. Imam takav ose}aj, kao da me skroz vidi. Minut se ~ini kao ve~nost. Najednom za}uta, najednom tajac? Na{ susret nije bio slu~ajan. U Pe~or-Pskovskoj oblasti, gde u blizini poznatog SvetoUspewskog manastira `ivi 73godi{wa matu{ka Antonija, doputovao sam dobiv{i vesti od poznanika vernika: ''Imamo ~udesnu monahiwu! Bila je na mnogim mestima.'' Matu{ka Antonija, kako se pokazalo, u ne tako davnoj pro{losti je bila neimarka i nastojateqka `enskog manastira u Vjatskim Poqanama Kirovske oblasti. Posle tre}eg infarkta, slabog zdravqa, trebalo je da bude sahrawena. Slo`ila se da se sretne sa novinarem lista ''@ivot'' po{to je dobila preporuku od duhovnika. ^ini mi se da je moju molbu uputila negde navi{e. I dobija odgovor. Meni staje dah. Na kraju ona iznosi: - Ispri~a}u. Ne znam moju pro{lost, ne shvatam to {to se desilo sa mnom posle smrti. [ta je bilo - bilo je… Matu{ka Antonija stavqa krsni znak na sebe. Jedva ~ujno, samo usnama, {apu}e molitvu. Ose}aju}i da povratak u pro{lost zahteva od we
ne male du{evne i fizi~ke napore sli~no pliva~u, koji treba da uroni u bu~an vodopad. Detiwstvo Rodila sam se u ^istopoqu. To je mali grad na Kami u Tatariji. Otac, Vasilij Rukabinikov, je oti{ao na front kao dobrovoqac. Poginuo je na Brjancini, u partizanima. Mama, Ekaterina, se ponovo udala za starijeg - on je 30 godina bio stariji od we. Ja sam ga zamrzela, tako da sam be`ala od ku}e. Obrela sam se u de~ijem domu kao siro~e. Na kraju rata obu~ili su me zajedno sa drugaricama za ma{inca i poslali u rudnik u Sverdlovsku oblast. Prvih dana smo se pobunili zbog …..Mi smo maloletne, a rudari su tamo do{li. Prvog dana su nas nezgrapno grlili…Ali ja sam pobegla u Moskvu, drugu Voroilovu, `aliv{i se. Dokopavaju}i se vise}ih stepenica vagona, bili smo o~ajni, hrabri. No}evali smo u parku Gorki, u `buwu, pribijaju}i se jedno uz drugo… Voroilov Ujutru ja, kao najmawa, iako su mi davali 12 godina, po|oh u izvi|awe. Izabrala sam du}an~i} starijeg ~ike. Pri{la, upitala kako da na|em Voroilova. Dekica je odgovorio da se upis na prijem vr{i na prijemnici Vrhovnog Saveta u Mohovoj ulici. Na{li smo tu prijemnicu. Tu je bila gomila qudi. ''Kuda?'' - upitao nas je milicioner na vratima. ''K Voroilovu'' - ''Za{to?'' 26
-To }emo samo wemu da ka`emo. Milicioner nas je doveo u neki kabinet. Za stolom je sedeo debeli na~elnik. Viknuo je na nas strogo: ''Govorite!'' A ja dreknuh: ''Be`ite devoj~ice! To nije Voroilov!" Takav smo zvuk ~uli da smo se svi razbe`ali. I tad videh kako Voroilov ulazi. Znala sam ga na osnovu fotografija. Uveo nas je sa sobom. Naredio je da se donese hleb, ~aj. Saslu{ao je i upitao: ''Ho}ete da u~ite?'' - ''Da''. -Recite koji smer da napi{em. Ja sam izabrala geologiju u Kelirovskoj oblasti. A tamo je i{la sirotiwa - povezivala se sa lopovima. Zbog gluposti i od gladi. Svidelo mi se kako `ive: rizi~no, lepo. Napravila sam tetova`u kako bi svi videli da sam …..Samo nije trajalo dugo: na{u dru`inu su uhvatili. U zatvoru mi se nije svidelo. Sin - Kada sam iza{la na slobodu zaklela sam se sebi da nikada vi{e ne do|em iza re{etaka. Udala sam se, oti{la u Jakutu - u seoce Wi`nij Kuran. Radila sam tamo u ''Jakutzolotu''. ~ak sam dobila orden Radnik Crvenog znaka…U po~etku je u porodici sve bilo normalno, rodila sam sina, Sa{ewku. Zatim je mu` po~eo da pije. I da me bije zbog qubomore. Zatim se bacio. Nisam patila tako sam se s wim namu~ila! A jo{ me je i bolest savladala. U po~etku nisam pridavala zna~ewe, a zatim kako je po~ela da pritiska (nekoliko puta u sred bela dana sam ostajala bez
svesti), po{la sam lekarima. Ispitivali su me i na{li tumor u glavi. Upitili su me hitno u Krasnojarsk, na kliniku medicinskog instituta. Ja pla~em: ''Spasite me!''. Imam jednog sina, jo{ ide u {kolu, osta}e sam… Profesor Psahes je po~eo da operi{e…Znala sam da je operacija opasna, bojala sam se stra{no! Tada sam se setila Boga. Pre sam bila ateista, bogohulnica, ali je odjednom molitva do{la na um. Ta~nije, duhovni stih kome me je jednom u detiwstvu jedna `ena nau~ila. Zove se ''San Bogorodice''. O Isusu, svim Wegovim stradawima, skoro celo Jevan|eqe je u tim stihovima prepri~ano…Povezli su me na operaciju, a ja drhtim i sve ''San Bogorodice'' {apu}em…Dali narkozu, po~eli da probadaju lobawu…Ja bol ne ose}am ali sve ~ujem - kako s mojom glavom rade. Dugo su operisali. Zatim sam, kao kroz san ~ula, kako me po obrazima pqeskaju. Sve si prespavala - govore mi. Ja sam se probudila od narkoze, mrdnula, htela da ustanem, podigla se i tu je srce stalo. A meni je ne{to iz tela isteklo - mo`e biti iz haqine, skliznulo… Smrt Kolica sa be`ivotnim telom su odvezli u hladnu sobu bez prozora. Angelina je stajala pored. Videla je kako su wen le{ premestili na gvozdenu seciju. Kako su skinuli s nogu cipele, koje su bile na woj za vreme operacije. Kako su privezali etiketu od mu{eme i zatvorili vrata. U sobi je postalo mra~no. Angelina se 27
zadivila: ona je videla! - Udesno od mog tela je le`ala neka `ena sa, na brzinu, za{itim razrezom na stomaku, se}a se monahiwa. Bila sam pora`ena: pre je nikada nisam znala. Ali sam osetila da mi je skoro ro|ena. Znam od ~ega je ona umrla desilo se zavrtawe creva. Meni je postalo stra{no sa mrtvakiwom. Udarila sam vrata i pro{la kroz wih! Iza{la na ulicu - i zaprepastila se. Trava, sunce - sve je nestalo! Be`im napred, a nema puta. Kao privezana za bolnicu. Vratila sam se nazad. Vidim lekare i bolesnike u bolesni~kim sobama i hodnicima. A oni mene ne prime}uju. Glupa misao mi pade na pamet: ''Ja sam sad nevidqiv ~ovek!'' Samoj mi je postalo sme{no. Po~ela sam da se kiko}em, ali me niko ne ~uje. Trebalo je skroz kroz zid da pro|em - uspela sam! Vratila sam se u mrtva~nicu. Opet sam videla svoje telo. Zagrlila sam se (telo), po~ela da drmam, i da pla~em. A telo se nije mrdalo. I ja sam zaridala, kao nikada u `ivotu - ni ranije, ni kasnije nisam tako nikad ridala… Ad Pri~a Matu{ka Antonija: -Odjednom, pored mene, kao iz vazduha, pojavile su se figure. Ja sam ih za sebe nazivala - vojske. U ode}i kao Sv. Georgije Pobedonosac na ikonama. Nekako sam znala da su oni i{li za mnom. Po~ela sam da se otimam. Vi~em: ''Ne dirajte me fa{isti!'' Oni su me bukvalno uzeli pod ruku. I unutar sebe sam ~ula glas: ''Sada }e{
saznati gde si se obrela!'' Meni se zavrtelo u glavi, smra~ilo. I tako je navalilo - u`as! Bol i `alost neopisiva! Ja urlam, grdim, a mene sve vi{e boli. O tim mu~ewima ne mogu da pri~am - nema tih re~i da to opi{em…I odjednom na desno uvo neko ne{to tiho {apu}e: ''Rabo Bo`ija Angelina, prestani da grdi{ mawe }e te mu~iti…Ja sam u}utala. I iza le|a bukvalno osetila krila. Poletela sam nekud. Vidim: tiwaju}i plami~ak napred… Plami~ak tako|e leti, i ja se bojim i odmi~em od wega. I ose}am da desno od mene, kao mala p~ela tako|e neko leti. Pogledala sam dole, kada tamo puno mu{karaca sa crnim licima. Di`u ruke uvis i ~ujem wihove glasove: ''Pomoli se za nas!'' A ja sam pre toga bila neveruju}a. U detiwstvu su me krstili, a zatim u Crkvu nisam i{la. Odrasla sam u de~ijem domu, tamo su nas sve ateisti~ki vaspitavali. Samo pre operacije sam se setila Boga. Tu ''p~elicu'' s desna ne vidim, ali je ~ujem. I znam da nije zla. Pitam je o qudima: ''Ko je to i {ta je to?'' I umilan glas odgovara: ''To je tartar, mesto tame…'' Shvatila sam da je to ad. Raj - Odjednom sam osetila kao da sam na Zemqi. Ali je sve mnogo …, lep{e, cveta kao prole}e. I miris je ~udan, sve je blagouhano. Jo{ me je zapawilo: na drve}u su istovremeno i cvetovi i plodovi - pa toga nema. Videla sam ogroman, izrezbaren sto, a za wim tri mu{ka lica sa istim veoma lepim licima, kao na ikoni 28
''Sveta Trojica''. A okolo mnogo mnogo qudi. Ja stojim i ne znam {ta da radim. Doletele su do mene te vojske, koje su dolazile u mrtva~nicu, i postavili me na kolena. Ja sam se poklonila do same zemqe, ali me vojska podigla i gestom pokazala da ne treba tako, ve} ramena treba da budu prava, a glava na grudima. I po~eo je razgovor sa tima, {to su sedeli za stolom. Zapawila sam se: oni su znali sve o meni, sve moje misli. I wihove re~i o meni su bukvalno tekle: ''Sirota du{a koliko je grehova nakupila!'' A mene je bilo u`asno sramota: odjednom sam se jasno setila svakog mog lo{eg postupka, svake r|ave misli, ~ak i one koje sam davno zaboravila. I odjednom sam po~ela samu sebe da `alim. Shvatila sam da sam tako `ivela, ali nisam nikoga krivila - sama sam svoju du{u pogubila‌ GOSPOD Iznenada sam shvatila, kako da nazovem Tog, Koji sedi u sredini i rekla: ''Gospode!'' On se odazavao - u du{i je ve} nastalo takvo rajsko bla`enstvo. Gospod je upitao: ''Ho}e{ na Zemqu?'' - ''Da, Gospode!'' - ''A pogledaj okolo, kako je ovde dobro!'' Podigao je ruke nagore. Ja sam pogledala okolo - sve je zasijalo, tako je bilo neobi~no lepo! A unutar mene odjednom se rodila beskona~na qubav, radost, sre}a, - sve redom. I ja sam rekla: ''Oprosti Gospode, ja sam nedostojna!'' I odjednom mi je do{la misao o sinu; i ja sam rekla: ''Gospode imam sina Sa{ewku, on }e propasti bez mene! Jadna sama se nisam zatvora
spasla. @elim da on ne propadne!'' Gospod odgovara: ''Vrati}e{ se, ali popravi svoj `ivot!''- Ali ne znam kako! - Sazna}e{. Na tvom putu }e se na}i qudi koji }e ti re}i. Moli se! - Ali kako? - Srcem i mi{qu! Budu}nost I odjednom su mi otkrili budu}nost: ''Uda}e{ se za drugog ~oveka.'' - Ko }e mene da uzme ovakvu?'' - On }e te sam na}i. - Nije mi potreban vi{e mu`, s prethodnim pijancem sam se namu~ila za ceo `ivot.! - Novi }e biti dobar ~ovek, ali tako|e ne bez greha. Sa Severa ne odlazi dok sina u armiju ne isprati{. Zatim }e{ sresti novog mu`a i uda}e{ se. A zatim ti je su|eno da na|e{ brata. - Zar je on `iv? Ja od rata o Nikolaju nemam vesti! - Invalid je, u kolicima. Na}i }e{ ga u Tatariji, i sama }e{ se s mu`em tamo preseliti. Bi}e{ veoma potrebna bratu, negova}e{ ga i sama }e{ ga ~uvati. - Ho}e li sa sinom sve biti u redu? - Za wega se ne brini. On, kad poraste odvoji}e se od tebe. Ali ti ne o~ajavaj. Seti se Gospoda i pri~aj qudima o tome {to si ovde videla! I seti se - obe}ala si ispraviti svoj `ivot! Povratak - Ve} sam se obrela u svom telu. Osetila sam da mi je stra{no hladno: smrzla sam se veoma. Pomolila sam se: Hladno mi je! I ~ujem glas na desno uvo: 29
Strpi se odmah }u do}i za tobom! I ta~no otvaraju se vrata, ulaze dve `ene sa malim kolicima hteli su da me voze na secirawe. Do{li su kod mene, a ja sam zbacila ~ar{av. Oni - u viku i be`! Profesor Psahes, koji me je operisao, dolazi s lekovima. Govori: ''Mogu}e je da je `iva!'' Svetli nekom lampom. A ja sve vidim, ose}am, i zavr{ilo se tako, da ni{ta nisam mogla re}i, samo sam namignula. Odvezli su me u bolni~ku sobu, oblo`ili termoforima, umotali u ode}u. Kada sam se zagrejala, ispri~ala sam {ta se desilo sa mnom. Boris Isakovi~ Psahes me je pa`qivo saslu{ao. Rekao je da je posle moje smrti pro{lo tri dana. Produ`etak - Jo{ u bolnici - govori matu{ka Antonija - ja sam napisala o tome, {ta se sa mnom desilo u novinama ''Nauka i religija''. Ne znam da li su {tampali. Profesor Psahes je nazvao moj slu~aj jedinstvenim. Kroz tri meseca su lepo napisali. O~ajawe - Vratila sam se natrag u Jakutiju - govori matu{ka Antonija. Opet u Jakutzoloto, gde sam na dobroj poziciji bila. Radim, sina hranim. Po~ela sam da idem u Crkvu i da se molim. Sve se desilo onako kako mi je na onom svetu bilo predskazano. Udala sam se, a zatim sam o`enila sina. I starijeg brata Nikolaja, izgubqenog u ratu, na{la - u Tatariji. On je bio sam samcat, invalid u kolicima, ve} veoma bolestan.
Preselili smo se u Ni`wekamsk, bli`e bratu. Dali su nam tamo stan, kao severcima. Ja sam u to vreme ve} bila u penziji. Negovala sam brata do wegove smrti. Sahranila, oplakala. A zatim se i sama razbolela. Probadalo me u krstima, u ustima mi je postalo kiselo. Trpela sam dugo. U pore|ewu sa adskim mukama sve zemaqske bolesti su kao ubod iglom. Sin i mu` su me nagovorili da po|em u bolnicu. Sa poliklinike su me uputili na ispitivawe u Kazaw. I tamo su na{li rak jetre. Rekli su da sam zakasnila za operaciju, da je metastaza ve} po~ela. I takva tuga me je obuzela predati se. Do{la mi je gre{na misao: ''Kome sam potrebna ovakva, samo sam na teretu.'' Po{la sam na most - da sko~im. A pre nego {to sam se u vodu bacila re{ila sam s nebom da se oprostim. Spustila sam o~i i videla krstove i kupolu. Hram. Mislim: pomoli}u se posledwi put pre nego se utopim. Do{la sam u Sabornu Crkvu. Stojim pred ikonom Bogorodice i pla~em. Odjednom `ena {to je u hramu skupqala, primetila je moje suze, pri{la i upitala {ta mi se desilo. Ispri~ala sam joj o raku, o tome da je mu` po~eo da pije, da nikome nisam potrebna, da sin ima svoju porodicu i da sam mu ja samo teret. Da sam htela ruku na sebe da podignem. A `ena meni govori: ''Ti treba sada da ode{ u Nabere`nije celwi. Tu je do{ao ~udesan ba}u{ka, arhimandrit Kiril iz Rige. On sve na svetu le~i
30
Arhimandrit Matu{ka Antonija pokazuje fotografiju sve{tenika koja visi u wenoj keliji. Na snimku je - blagog lica, stasit ba}u{ka sa dva krsta na ode`di.
- To je moj duhovni otac umilno govori monahiwa. Arhimandrit Kiril Borodin, ~udotvo-rac i pravednik. Stradao je za veru u vreme sovjetske vlasti. On je sam lekar po obrazovawu, mnoge qude iscelio, 1998-e godine je oti{ao Gospodu. On ne samo da mi je spasao `ivot, ve} mi je du{u iscelio. Do{la sam tada u Nabere`nije celwi na re~enu mi u crkvi adresu, ~ak ku}i u Ni`wekamsk nisam svra}ala. U stanu u kojem je otac Kiril primao red se odu`io. Mislim, treba ~ekati celu no}. Odjednom se vrata otvaraju, izlazi sve{tenik i meni ma{e rukom: ''Matu{ko, do|i!'' Zvao me je k sebi. Stavio mi je dlan na glavu: ''Ah, kako si ti bolesna.'' I odjednom me je
obuzela radost kao onda u onom svetu pred Gospodom‌Htela sam da ka`em ocu Kirilu sve o sebi, o tome da sam na onom svetu bila, ali me je on zaustavio: ''Ja sve o tebi znam.'' Manastir - Odjednom ba}u{ka meni govori: ''Putuj u Elabugu, tamo se nalazi manstir. Re}i }e{ matu{ki Evgeniji, da sam te ja poslao,'' govori matuska Antonija. Ja sam se zbunila: ''[ta Vam je ba}u{ka? Imam mu`a i sina.'' Odjednom otac Kiril izre~e ~udne re~i: ''Nema{ ti nikoga!'' Ja rop}em: ''Ve} je no}.'' A on strogo: ''Blagoslovim, idi!'' Kuda da se denem? Po{la sam na raskr{}e. Putni~ki autobusi su ve} svi oti{li. Odjednom neki mu{karac ko~i: ''Ko je za Elabugu?'' Dovezao me je do samog manastira. Tamo su ve} ~ekali. Po~ela sam da `ivim u manastiru i da se molim. A snage je ponestajalo. Ve} sam malo {ta mogla: jetra je sasvim otkazivala‌Jednom usnim ovakav san. Vidim ~etiri mu{karca, odevena u belo. Oni su oko mene. Ja le`im, a jedan od wih govori:''Tebe }e sad boleti. Istrpi, rak }e pro}i.'' Ujutru sam se probudila, a jetra ne boli. Apetit se pojavio - navalila sam na hranu. Jedem sve {to sam ranije odbacivala - zemi~ku, supu. Bar da jednom u krstima probode! Odjednom, otac Kiril doputova. Ispri~ala sam mu o stra{nom snu. Pitam: ''Ko me je u snu iscelio?'' A ba}u{ka odgovara: ''Zar se to desilo? To je milost Bo`ija!'' 31
Sin - Otac Kiril me je blagoslovio da otputujem ku}i u Ni`wekamsk - da uzmem stvari i sredim dokumenta - pri~a matu{ka Antonija. - Doputovala sam, a sin i mu` su me zaboravili. Mislili, da sam ve} umrla. Mu`u sam objasnila da treba da se razvedemo, da ja `elim u manastir, du{a `eli Bogu da slu`i. On se smirio. A sin - nikako: ''Ne pu{tam te!'' Stavio mi je pse}i lanac. Tri dana me je dr`ao tako, ~ak i u toalet me vodio na lancu. Ja sam se molila da Gospod urazumi sina. Dopustio mi je sada da odem u manastir. Iza le|a je doviknuo: ''Sin se tebe odri~e.'' Postrigli su me u monahiwu po imenu Antonija. U prevodu sa gr~kog to zna~i ''dobijeno mesto''. U manastiru sam promenila svoj `ivot, kako sam tad Gospodu obe}ala. Zatim su me blagoslovili da gradim novi manastir u Vjatskim Poqanama, postavili me za nastojateqnicu. Slu`ila sam tamo. A posle infarkta molila se da me Gospod uzme. Doputovala sam u Pskov, potom se obrela u Pe~ori. Ovde, pokraj svetih mesta lak{e je i moliti se i disati… Dar O matu{ki Antoniji u Pe~ori govore sa qubavqu. Pri~aju da pored velikog dara da ute{i qude ona ima i dar da vidi duhovnim o~ima. - Bilo je vremena kada sam neverovatno ''videla'' - govori matu{ka Antonija. Zatim sam zamolila Gospoda da mi oduzme taj dar.
Tako je to. - Rekli su mi da ste videli ~udo u hramu: tajnu pretvarawa hleba i vina u Telo i Krv Hristovu. - To je bilo na Pashu, kada su Carska Vrata, koja zatvaraju ulaz u oltar, otvorena. Stojim ja pored Carskih Vrata, ~ekam Pri~est. I posmatram kako sve{tenici u oltaru savr{avaju tajinstvo, vade iz prosfore ~estice….Mislim se: kako }e hleb postati Telo Hristovo? I odjednom je na Oltaru kao sunce zasijalo. Vidim - umesto prosfore Mladenac le`i. Prelep, sav se svetli. A sve{tenici Wega … u grudi! Povikala sam : ''Ne bodite Mladenca!'' Qudi me gledaju, ne shvataju u ~emu je stvar. A ja vidim: ~a{a zlatna, za Pri~est, izgleda prozra~na, skoro staklena. I sama se puni Krvqu. Posle Slu`be sam sa strahom pri~ala o svemu svom duhovniku. On me je umirio: ''Gospod ti je pokazao ~udo, raduj se!'' - Evo i `ivim u radosti. Ho}u svima da ka`em: nema smrti, postoji `ivot ve~ni! Treba samo voleti bli`we i biti veran Gospodu. - A budu}nost predskazujete? - Ne. Jedno znam: Rusiju ~ekaju te{ka isku{ewa. Ali ako postanemo boqi Gospod }e nam oprostiti… prevod sa ruskog R.M. preuzeto sa internet prezentacije manastira Lepavina
32
Aktuelno
pravoslavni SVETIONIK
Iz dnevnika izle~enog narkomana
Dvadeset ~etvrti maj. Ve} ~etiri dana ne uzimam drogu. Jednom dnevno odem kod lekara po metadon. Tokom preostalog vremena sedim kod ku}e. Niko kod mene ne dolazi, a slu{alicu telefona ne di`em. Sve u svemu, ne ose}am se lo{e, ponekad me, istina, uhvate gr~evi i bolovi u mi{i}ima, ali sve je to sitnica u pore|ewu s krizom, zbog koje sam ja ve} dva puta prekidao le~ewe. Moje sada{we stawe podse}a na lagani grip, a to se mo`e podneti. Osmi jun. Proces odvikavawa u celini proti~e uspe{no. Danas
sam bio kod lekara i pri~ao sam sa wim du`e nego obi~no. On je tako|e zadovoqan mojim odnosom prema le~ewu. Rekao je da }e za dva-tri dana mo}i da mi ukine metadon. To me je malo upla{ilo, mada ve} nekoliko dana kod mene nije bilo manifestacije krize. Ne mogu da poverujem - prvi put za sedam godina moram da se sna|em i bez narkotika i bez leka... Oko devet uve~e je uporno zvonio telefon, ali ja, kako sam i obe}ao doktoru, nisam dizao slu{alicu. Uveren sam da je to bio neki narkoman, sa kojim sam mnogo godina bio u kontaktu. 33
Petnaesti jun. Od sveta narkomanije sam se u potpunosti ogradio. Nikuda ne idem, ni s kim se ne vi|am. Mnogo ~itam, slu{am muziku, fizi~ki sam se potpuno oslobodio od droge, kada slu{am muziku prise}am se ranijeg `ivota, putovawa u Amsterdam, putovawa u Indiju... U tim trenucima kod mene se pojavquje `eqa da se bar jednom ufiksam ili da popu{im travu. Te{ko mi je; `eleo bih da iza|em da s nekim popri~am. Dvadeset sedmi jun. Ju~e sam kraj ulaza u zgradu susreo B. On me je pitao da li mu mogu prodati opijum. Ja sam odgovorio da ga nemam i da me to vi{e ne interesuje. On me je po~astio cigaretom trave, {to sam ja odbio. Uve~e je kod mene do{la devojka i tra`ila je da odmah do|em kod we. Ona ima krizu, a nigde ne mo`e da na|e B. Ja znam {ta je to kriza i zato sam i po{ao, mada nerado, da joj dam injekciju, zato {to se ona boji igle i ne mo`e da sebi pogodi venu. U stanu sam zatekao B. i nekoliko drugih narkomana. Oni su spremali opijum. Dvoje ih se pred mojim o~ima ufiksalo, {to su oni predlo`ili i meni da uradim. Oni su se hvalili da je opijum iz Turske, da je to ''pravi''. Ja sam shvatio da je sva ta predstava u moju ~ast, zato {to sam ja po~eo da se le~im. Oni nisu `eleli da me izgube. To su bili najte`i trenuci u mom `ivotu. S jedne strane, `eleo sam da se izle~im, a sa druge - u`asno sam `eleo da se jo{ jednom ''ufiksam'', da mi bude dobro kao posle prve
injekcije. Imao sam da odlu~im. B. mi je sa {pricom, punim crne te~nosti, pri{ao i rekao da mu podmetnem ruku. Kao u bioskopu, ja sam video svoj `ivot i sebe, duhovno nestabilnog i fizi~ki uni{tenog. Ta me je slika potresla. Ja vi{e ne `elim prolazne iluzije, ne `elim da umrem mlad. Ja sam mu otrgao {pric i bacio ga na pod. [pric se razbio na stotine krhotina. Jedna devojka je zapaweno gledala kako se po podu razliva ''dragocena crna te~nost'' i na jednom je po~ela histeri~no da vri{ti: ubij ga, on je poludeo! Oteo sam mu se iz ruku i istr~ao iz ku}e. Pla{io sam se da se okrenem, zato {to mi se ~inilo da tr~e za mnom. Stra{no sam se upla{io. Najzad sam se prebacio do ku}e i iznemogao se sru~io na krevet. Ujutro sam se probudio umoran, ali sa izvesnim olak{awem. Ose}am da sam postigao va`nu pobedu, pobedu nad samim sobom. Sedamnesti jul. Polagano dolazim sebi. Dva puta nedeqno idem kod lekara na razgovor. Ti razgovori za mene mnogo zna~e. Na putu ka klinici ja se trudim da zaobi|em mesta gde bih mogao susresti nekog od starih poznanika. Po~eo sam da odgovaram na telefonske pozive. ^esto me zovu narkomani i pitaju me da li imam drogu na prodaju, da li bih mo`da `eleo ne{to da kupim. Neki me direktno zovu ''na iglu'', a drugi kroz aluzije - da ''slu{amo muziku''. Oni mi ne daju da se dosa|ujem. Naro~ito je uporan I. M. koji poku{ava da me ubedi da se nije mogu}e izle~iti, da ja sam sebe 34
obmawujem i da }u kad-tad opet da se vratim na staro. Ima i onih koji mi prete i koji me proveravaju, predstavqaju}i se kao policajci i tra`e}i informacije o nekom od narkomana. Oni tako|e telefonom zovu moju majku i prete da }e me ubiti. Deseti oktobar. Le~ewe se nastavqa uspe{no. Ja se ne fiksam ve} nekoliko meseci, a provokacije narkomana postepeno postaju sve mawe dosadne. O~ito je da su najzad shvatili da sam tvrdoglav. Tek sada sam po~eo da shvatam re~i jedne devojke sa kojom sam se le~io pre dve godine: ''Ne zavaravaj se, narkoman mo`e da ti bude prijateq samo onda kada ima{ robu. Ti je deli{ sa wim i vi se zajedno vaqate u istom |ubretu. Ako poku{a{ da pobegne{ iz wihovog dru{tva, oni }e uraditi sve da bi im se vratio. Zapamti pravilo: narkoman }e pre dati drogu onom ko se le~i, nego onom ko je u krizi.'' Dvanesti oktobar. Lekar je rekao da sam se ve} prakti~no izle~io. Na{ao sam posao, po~iwem od sutra. Ja sam verovatno sre}an zato {to po~iwem novo poglavqe u svom `ivotu. Istovremeno dopisujem posledwe redove i zauvek zatvaram tu`nu svesku, punu otrova i nesre}e, mole}i Boga da se to nikada ne ponovi. Enciklopedija zlo~ina i katastrofa - Narkotici i otrovi, 1996. godina
Stid Dajte mi kulturu, koja pove}ava stid kod ~oveka, i ja }u glasati za wu. Stidqiva divqina milija mi je od kulture, {to uni{tava stid kod ~oveka. Kada neko govori o "la`noj kulturi", on u stvari mo`e da misli samo na dvoje: ili na pritvoran stid ili na bestidnu drskost. Stidom zbog telesnog nesavr{enstva ~ovek muklo priznaje, da ovo telo nije telo nije telo, koje wemu prili~i; stidom zbog duhovnog nesavr{enstva ~ovek muklo priznaje, da ovaj duh nije duh, koji wemu prili~i. Stidom uop{te ~ovek priznaje svoj pad s carskog dostojanstva na prosja~ki {tap. Kad se prosjak obu~e u prosja~ku ode}u, on se ne stidi ni prosja~ke ode}e ni pro{we. No kada je carski sin primoran obu}i se u prosja~ku ode}u i prositi, on se stidi obojega. Stid pora|a smirenost, i krotost, i dugotrpeqivost, i ~ovekoqubqe. Izgubiti stid zna~i, na kraju krajeva, priznati sebe savr{enim. No ni~emu se tajanstvene sile ne svete tako stra{no kao ovome. Gle, gubitak telesnog stida vodi razvratu do gnu{awa, a gubitak duhovnog stida vodi razvrat do ludila. Razvrat i gordost jesu blizanci, od kojih nekad prvi prethodi drugom, a nekad drugi prethodi prvom.
“Misli o dobru i zlu� Sveti vladika Nikolaj ohridski i `i~ki
35
pravoslavni SVETIONIK
Pri~a
Srpska jabuka Ovo je samo kratka pri~a o jabuci i siroma{nom vojniku na umoru. Nije napisana za kakvu ~itanku, ve} za sve one koji toliko hitaju da omladini ispri~aju da je otaxbina samo jedan "starinski pojam", za one koji se toliko trude da nam oduzmu na{a najtoplija, najboqa, najplemenitija ose}awa. Pri~u je mome drugu, kapetanu Holestadu i meni ispri~ao urednik "Politike" dok smo jednoga dana sedeli i ru~ali razgovaraju}i o ratu. On je kao rezervni oficir u~estvovao u oba pohoda, i u Turskom i u Bugarskom ratu, bio dvaput rawen pred Adrijanopoqem i jedanput u posledwem ratu. Upravo smo stigli do slatki{a, pred nama je stajala ~inija sa jabukama i pomoranxama. Prvo je uzeo pomoranxu, a onda je iznenada vratio natrag i umesto we uzeo jabuku i rekao: - "Sada }ete ~uti ne{to najlep{e {to sam do`iveo tokom celoga rata. Video sam mnogo primera najve}e po`rtvovanosti i odanosti, samoodricawa i hrabrosti, ali ipak ni{ta nije ostavilo tako jak utisak na mene kao ono {to sam do`iveo kada sam posledwi put le`ao rawen u velikoj bolnici ovde u Beogradu. To je bilo posle bitke na Bregalnici i ja sam bio najzad sme{ten u krevet u Vojnoj bolnici.
Jednoga dana stigao je vozom iz Soluna transport od 250 novih rawenika; bili su to oni nesre}ni drugovi koji su pre{li Albaniju, koji su pro{li kroz u`asne muke prvo tokom mar{a bore}i se protiv groznih Albanaca, a kasnije u Duru i Alesiji bore}i se protiv bole{tina. Rawenici i bolesnici, koji su uz mnogo truda sme{teni na parobrod i posle burnog i dugog putovawa preba~eni u Solun, stigli su najzad vozom u Beograd, opet posle veoma dugog puta. Nekolicina je umrla usput, a jo{ vi{e ih je bilo na ivici smrti. U krevet pokraj mog sme{ten je jedan prili~no mlad vojnik; bio je skoro gotov. Lice mu je imalo boju posivele zemqe i bio je toliko slab da su lekari odlu~ili da ga vi{e ne mu~e pregledima. Jedino se jo{ vaqalo pobrinuti da mu posledwi ~asovi proteknu {to lak{e. Tu je upravo bilo prisutno nekoliko engleskih i nema~kih lekara, a kao tuma~ ih je pratila supruga primarijusa, gospo|a Zondermajer. Neka mlada medicinska sestra je stajala odmah uz wih dr`e}i u ruci korpu s jabukama i pomoranxama. Pribli`ila se raweniku i pru`ila mu jednu pomoranxu, ali on je odmahnuo glavom kao da mu je ponudila kakvo zlo. Pru`io je ka woj svoje nemo}ne, isu{ene ruke i pogledao je kao da je o~ima moli za ne{to. Zatim je oborio pogled na 36
korpu. Onda je ona uzela jednu jabuku, lepo crvenu i `utu, ina~e kakve su divne srpske jabuke, i stavila je na wegov pokriva~. Vojnik je uze sa vidqivom rado{}u, stavi je pred sebe, blagoslovi je znakom krsta. Wegove {ake s isu{enim prstima ne`no su milovale jabuku kao da maze de~iji obraz, iznova i iznova, neprekidno. Suze su lile niz usahle, izborane obraze. "O, to je srpska jabuka, srpska! Da, srpska je", govorio je jedna ~ujno. Na usnama mu se pojavio osmeh, wegove o~i su potra`ile sestrine kao da joj iz dubine svoje du{e {aqe re~i zahvalnosti. "Hvala, hvala!" Engleski i nema~ki lekari upita{e gospo|u Zondermajer {ta to vojnik ka`e. Ali ona vi{e nije mogla da odgovori. Ona, koja je mesecima svakodnevno hodala izme|u rawenika, koja je videla tako mnogo dirqive odanosti i po`rtvovanosti, bila je suvi{e uzbu|ena. Suze su joj curile niz obraze i na kraju je promucala: - "On samo ka`e da je to srpska jabuka."
Lekari se pogleda{e me|usobno, dubokim naklonom pozdravi{e tu Srpkiwu i otido{e. Dva dana kasnije rawenik je umro. U {akama je stezao jabuku, a umro je sa osmehom na licu. Dan kasnije sam razgovarao sa gospo|om Zondermajer i pomenuh joj "vojnika i srpsku jabuku". Ona onda re~e: "Niko me nije video da pla~em za vreme rata, ni kada su moja dva sina oti{la; ni kada smo saznali da su eskadron u kome je slu`io moj mla|i sin verovatno opkolili Bugari i sasekli do posledweg ~oveka, nisam imala pravo da zapla~em, ali tada nisam mogla ni{ta drugo. Duboka qubav na{eg naroda prema otaxbini kazuje mi da je to dobar i zdrav narod i da idemo u susret bezbednoj i velikoj budu}nosti. Plakala sam od radosti i zahvalnosti." Henrih A. Angel iz kwige: "Srpske vojni~ke pri~e", Beograd, 1995. godine
Spaqeni manastir Sv. Arhangela NA[EM NARODU NA KOSOVU I METOHIJI JE NEOPHODNA POMO]. POMOZIMO!!!
37
pravoslavni SVETIONIK
Brak i porodica
dr Pol Turnije
Vi{e razumevawa u braku Mnogi se bra~nici se}aju, gotovo sa bolom, vremena svojega vereni{tva: onda im se ~inilo da se razumeju! Za{to? Zato {to su razgovarali, zato {to su se jedno drugome poveravali, zato {to su se radovali tome {to drugoga shvataju i {to od wega bivaju shvatani‌ Otvarawe jednoga izazvalo je otvarawe drugoga. Verenik je shvatio svoju izabranicu i ona se ose}ala shvatanom, kao i obrnuto. A sada? Zapravo vi{e ne razgovaraju. Govore o mnogim neva`nim stvarima, o banalnim spoqnim doga|ajima, ali o onome {to je va`no, {to je intimno i li~no - uop{te vi{e ne razgovaraju. Pravi dijalog je prekinut, ostaje samo povr{na razmena misli. [tavi{e, ima bra~nika koji gotovo ni ne razgovaraju. Upoznao sam neke koji nedeqama nisu razmenili ni re~i. Tako u porodici nastaje stra{na atmosfera. Zamislite kako se razvijaju deca u porodici u kojoj jedan od roditeqa za trpezom ne progovara ni re~, dok drugi, da bi ispunio mu~nu ti{inu, govori i
suvi{e... I{~ezla je lepa radoznalost iz vremena vereni{tva. Presu{ila `e| za upoznavawem i razumevaqem. Suprug veruje da svoju suprugu sasvim dobro razume. Na prvu re~ koju ona zausti, on se nervozno trgne - kao da ka`e: "Pri~a{ mi uvek iste stvari!". Suo~ena sa takvim razo~aravaju}im licem, supruga se, dakako, ne usu|uje da nastavi‌ I tako se sve mawe otkriva, pa }e i mawe biti shva}ena, a {to se ose}a mawe shva}enom, vi{e }e se i zatvarati. Nestala je dra` otkrivawa. Ako mislite da svoju `enu ili svoga mu`a dovoqno poznajete, zna~i da ste prestali da (ga) je uistinu upoznajete. Razlika izme|u slike koju ste o woj (wemu) stvorili, i stvarnosti wene (wegove) li~nosti sve }e vi{e da se pove}ava. Moj mu` je "tajanstveno ostrvo" Ali, upoznavawe li~nosti bli`ewega nikada nije lako. Se}am se `ene koja je do{la da mi poveri svoju teskobu. Na kraju razgovora, upitao sam je: "[ta o tome misli va{ 38
suprug?!" - "O!", uzviknula je, "moj mu` je tajanstveno ostrvo. Ja ga stalno obilazim, a ne nalazim nikakvo pristani{te kojim bih mu pristupila... " Dobro sam razumeo... Ima qudi koji su kao ostrva puna tajni... Brane se od svakog pristupa. Ne izra`avaju se, nikada se ne o~ituju. Kada im `ena govori o ne~emu va`nom, oni se skrivaju iza svojih novina. Dr`e se rastreseno, ili odgovaraju, ne gledaju}i je, nekim bezli~nim, bezimenim i neodre|enim re~ima koje iskqu~uju svaku diskusiju, ili joj izmi~u kakvom {alom. Svako ko je u svojim o~ekivawima razo~aran, po prirodi je sklon da neuspeh baca na onog drugog: kriv je drugi! To je, naravno, mnogo lak{e nego uvideti vlastitu krivicu. Samo, to je u potpunosti jalovo‌ Taj put vodi jedino u jad, pobunu i gor~inu, u me|usobna stalna i ove{tala prebacivawa me|u supru`nicima. Ili se, pak, tu`e na sudbinu: neki suprug misli da je nesre}om nai{ao na svoju "nemogu}u" `enu, a wegova supruga misli da se namerila na mu`a "sa kojim se ne mo`e `iveti". Da se oslobodi sopstvene odgovornosti svako je sklon da optu`uje karakter supru`nika, wegovu razdra`qivost, wegovo nevaspitawe, wegove gre{ke, ili lo{ uticaj okoline‌ Takozvana "nespojivost naravi" pri~a je koju su izmislili pravnici koji nisu imali dokaza u prilog razvoda, ili je to zgodan izgovor supru`nika da prikriju svoj neuspeh. [to se mene ti~e; u to ne verujem. Nema nespojivih }udi, a ima nerazumevawa i gre{aka koje se mogu ispraviti - ako se to ho}e.
Naj~e{}a gre{ka je nedostatak iskrenosti i otvorenosti. Upoznao sam (kao psihijatar) mnoge bra~nike. U pozadini wihovih te{ko}a uvek nalazim taj nedostatak me|usobne otvorenosti, verne i svecele, bez koje ne mo`e da bude pravog razumevawa. Bra~nici koji uvek imaju hrabrosti da ka`u sve, pro}i }e, naravno, kroz mnoge potrese, ali }e biti u stawu da izgra|uju sve uspe{niji i sre}niji brak. A svako }e "(samo)utajivawe", naprotiv, biti znak i put prema neuspehu. Mnogi supu`nici vi{e ni ne mare {to od bra~noga druga kriju jedan deo svojih ose}awa, svojih ideja, svojih uverewa i li~nih reakcija. Jedan mi suprug, ulaze}i u svoji ku}u, re~e vrlo iskreno: "O, ja svojoj `eni sve ka`em". Zatim stadosmo razgovarati o mnogo ~emu {to mu le`i na srcu. Na kraju ga upitah: "[ta o svemu tome misli va{a supruga?" On na to odgovori: "O, ja se itekako ~uvam da joj o tome govorim, ne bi razumela!" "Ne bi me razumela" - to zna~i: "Ne bi se samnom slo`ila i ja izbegavam diskusiju". Vrlo ~esto, dakle, supru`nici se radi "mira u ku}i" naviknu da skrivaju izvesne teme i to teme nabijene ose}ajno{}u, koje su veoma va`ne za istinsko me|usobno razumevawe. Tada se ono prozirno staklo, kakva vaqa da bude veza izme|u bra~nih drugova, postepeno zamagquje. I oni se malo-pomalo me|usobno otu|uju. Udaqavaju se od onog savr{enog jedinstva‌ koje je bo`anski zakon braka. Kada je Bog zasnovao brak, rekao je: "i ne}e vi{e biti dvoje nego jedno". Biti jedno zna~i i nemati za 39
drugoga, supru`nika svoga, tajne. ^im bra~nici po~nu ne{to da skrivaju, ugro`avaju time to osnovno jedinstvo braka i kre}u putem neuspeha... Za pravi preporod uslov je ve}a i te`a me|usobna iskrenost.
vati. Moramo da je pripremimo u ~asovima delikatnog pribli`avawa...
Da bismo se razumeli moramo se "otkriti"
Jasno je: izme|u razumevawa i qubavi postoji tako uska veza, da se nikada ne zna gde se jedno zavr{ava, a po~iwe drugo… Ko voli - on i razume, a ko razume - on i voli. Ko se ose}a shva}enim, on se ose}a i voqenim, a ko se ose}a voqenim, ima izvesnost da je shva}en. ^oveku je potrebno sna`no ose}awe da je voqen, da bi mogao da poveri neku svoju tajnu, vrlo bremenitu emocijama… Onaj ko govori li~nim tonom, pa nije bio shva}en, zapada u gorku usamqenost. Zbog toga se mo`e i oboleti. U takvim okolnostima, neki }e da odu sve{teniku, a neki psihijatru… jednostavno, da bi na{li nekoga ko ih razume. U nekim slu~ajevima neophodna je intervencija duhovnog pastira, ili lekara. Ipak, vrlo ~esto svome supru`niku takvu izbaviteqsku pomo} mo`e da pru`i i bra~ni drug - ako ga slu{a sa srda~nom pa`wom... I kako je lepo i silno kada se to dogodi me|u bra~nicima! Ne mo`e se dovoqno naglasiti potreba qudi da budu saslu{ani, ozbiqno primqeni i shva}eni. Crkva je to oduvek znala, a moderna psihologija je dovoqno osvetlila. Sama su{tina svake psihoterapije, sastoji se u tome poverqivom odnosu u kome se sve mo`e re}i. Niko se na ovome svetu ne mo`e blagotvorno razviti i napre-
Ako je prvi uslov me|usobnog razumevawa - voqa da se razumemo, drugi uslov jeste - da se otkrivamo. Svaki ~ovek ose}a potrebu da se izrazi. Ako za to nema prilike, mo`e i da oboli. Razume se da se ne otkrivamo jedino u braku… Ali onaj ko je u braku, ose}a potrebu, veoma sna`nu, da se otkrije pred svojim bra~nim drugom. Ima qudi koji se tu`e na lo{e zdravqe svojih `ena, a ne pomi{qaju da su one mo`da bolesne zato {to ih oni - ne slu{aju. Da bismo se o~itovali, potrebno je da nas bra~ni drug prima, da nailazimo na atmosferu prisnosti, pa`qivog i dobronamernog slu{awa. Svako lako nalazi izgovor da izbegne pravi susret. Jedna `ena mi je jednom prilikom rekla: "Kada svome suprugu po~nem da govorim o ozbiqnim stvarima, on uzima {e{ir i odlazi u svoj klub!"... Ali, i `ene umeju da prekinu va`an razgovor. Uistinu, mnogi supru`nici se me|usobno izbegavaju, boje se potpune iskrenosti - za to nemaju vremena. ^ak i u vreme praznika, vrte se, tr~e za zabavama, pozivaju prijateqe koji im gode - samo da izbegnu svaku mirnu intimnost. Potrebno je mnogo vremena da se izgradi pravi brak... Duboka iskrenost, retko se mo`e improvizo-
Da bismo se razumeli moramo da se volimo...
40
dovati, ako se ne ose}a shva}en - bar od jedne jedine osobe. Ni od koga neshva}en, ~ovek gubi elementarno poverewe u sebe, pouzdawe u `ivot, i ~ak pouzdawe u Boga - zako~i se i zapada u depresiju. ...I eto, postoji jo{ jedna tajna: da, naime; niko ne otkriva samoga sebe zagledaju}i samo u sebe... u samo}i intimnog dnevnika, nego upravo u dijalogu, u susretu sa drugim... Ko sebe `eli jasno da vidi, vaqa da se otkrije nekom pouzdanom, slobodno izabranom i dostojnom poverewa. To mo`e biti sve{tenik, prijateq, ili lekar, ali mo`e biti i supru`nik. Tada brak postaje… neprestano otkrivawe i sebe i svoga druga, svagda{wa prilika da se pro{iri svoj vidokrug, da se nau~i ne{to o `ivotu, o ~oveku, o Bogu. I zato na prvim stranicama Svetog Pisma Bog ka`e: "Nije dobro da je ~ovek sam!". Nije dobro da qudsko bi}e bude samo. Qudsko bi}e ose}a potrebu za zajedni{tvom, za drugom, potrebu za istinskim susretom potrebno mu je da razume drugoga i sam bude shva}en. To je i Bo`ija namera sa ustanovom braka… Ako je sam (i bez mona{kog priziva), ~ovek tapka u mestu i postaje tvrd, okamewuje se. U obaveznom suo~avawu u braku on sebe mora neprestano da nadma{uje, da se razvija. Da uzrasta. Kada se brak svede na dru`ewe, mo`da ~ak i spokojno, dvaju bi}a stranih i neznanih jedno drugome - tada je wegov ciq proma{en - i tada ne propada samo brak, nego propadaju i bra~nici… Ne hteti razumeti svoga druga zna~i ne hteti razumeti samoga sebe, ne hteti da se razvija{ i napre-
duje{ u ~ove{tvu… Psiholozi koji prou~avaju brak, danas ih zovu gamolozima, jasno su to protuma~ili. Oni u braku razlikuju tri etape. Prva je etapa medenog meseca, kada bra~nici imaju utisak da se divno i lako razumeju… Ova etapa produ`uje se u prvim godinama braka… zatim dolazi druga etapa, koju specijalisti obi~no stavqaju izme|u pete i desete godine braka. Tada svako od bra~nika prime}uje da mu wegov bra~ni drug nije onako sli~an i srodan kako je mislio. Otkriva kod wega nedostatke koje u po~etku nije zapa`ao, ili je verovao da }e oni u sre}i qubavi brzo nestati. A to su ~esto veoma te{ke i uporne mane - gnevqivost, egoizam, la`qivost, {krtost, nasilnost, vulgarnost, sklonost ka pi}u i opijawu. Kakvog li razo~arawa! Najpre se uqudno upozorava, zatim grdi, zakliwe, preti… I ni{ta ne koristi… Tada se javqa isku{ewe da se povu~emo u sebe… zato da se smawi opasnost od sukoba. I najzad dolazi tre}a etapa. Ona se razvija smerom koji se ocrtao u prethodnoj krizi. Ili }e to biti postepeno napu{tawe borbe za sre}u, bes, gor~ina, pobuna… Ili, pak, `ivot u beskrajnim raspravama. Ili, mo`da, u sporazumu na temequ kapitulacije jednog od supru`nika, koji se odrekao svoje sopstvene li~nosti. Ili, najzad, prihvatawe osredwosti, napu{tawe svakog daqweg poku{aja oboje }e se dr`ati na udaqenosti, ustrojava}e `ivot sami za sebe i postajati jedno pred drugim sve pritajeniji... Ili }e, naprotiv krenuti putem mu`anstvenog suo~avawa 41
naime, odva`no prihvatiti stvarnost, tj. supru`nika kakav on jeste, bez umi{qenog oreola kojim smo ga bili ukrasili u vreme vereni{tva, i poku{ati da ga razumemo. Jeste, on ima nedostataka, ima problema koje ne mo`e sam da re{i. On ni sam sebe ne razume i o{tro reaguje kada mu se mane pomenu... upravo zato {to ose}a da nema snage da ih nadvlada. Ali, mo`e mu se pomo}i na sasvim drugi na~in: time {to }emo da ga volimo ne zbog wegovih odlika, nego i pored wegovih nedostataka, uzimaju}i u obzir ono {to mu je nedostajalo u detiwstvu i {to mu sad nedostaje, i pru`aju}i mu - upravo to. Vaqa se dakle sa problemima suo~iti, a ne izbegavati ih suo~iti se zajedni~ki i zajedni~ki tra`iti wihovo re{ewe, na temequ dubqeg razumevawa svoga `ivotnog druga... Da bismo se razumeli potrebno je da se predamo Hristu Gospodu Bog se duboko zanima za svaku qudsku li~nost, i na|emo li Boga, On }e u nas blagodatno uliti to sna`no interesovawe za sve kojima smo okru`eni... Srce ne mo`e da se otvori Bogu, a da se, istovremeno, ne otvori na{em bli`wem... I obrnuto, budu}i da Sam Bog neprestano tra`i ~oveka da ga istrgne iz wegove usamqenosti i wegovog nerada, svaka osoba koja se nagiwe nad svojim bli`wima jeste za
ovoga sredstvo Bo`ije Qubavi - ~ak i onda kada ni jedan ni drugi nisu vernici... Psihologija mo`e, dakle, otkriti probleme i sugerisati pametne postupke, Ali, korenito re{ewe problema zahteva dubqe preobra`ewe duhovnog reda. Tu promenu Sveto Pismo naziva "preumqewem", "metanijom", promenom duha, pokajawem kao povratkom sebi pravome, smerno{}u, osve{}ivawem u pogledu zanemarenih odgovornosti. Nao~igled zamr{enosti bra~nih sukoba, danas ima sve vi{e bra~nih savetovali{ta i psiholo{kih te~ajeva i to mo`e biti dobro. Ali je isto tako jasno da savetovali{ta i te~ajevi nikako nisu dovoqni pri dana{woj velikoj degradaciji braka. Potrebno je ne{to vi{e od dobrih saveta. Potrebna je svojevrsna nova obuzetost kojom }e se preizmeniti raspolo`ewe srca, novi dah, dah Duha Svetoga. Nijedna sila na svetu ne mo`e dubqe ganuti ~oveka - ovo srce da ga najzad u~ini sposobnim za razumevawe drugoga. Za poznawe svoje odgovornosti. Za uvi|awe da smo zlo nanosili onome koga nismo shvatili, i da ne shvatiti i da ne nastojati shvatiti zna~i - zatvoriti se u svoj slepi egoizam. Suprug koji se `alio na mane svoje `ene i tu`io na zlu sudbinu koja ga je sa wime sjedinila, uvide}e da je za sve sam odgovoran, jer nije 42
umeo da stvori bra~nu klimu u kojoj bi `ena mogla da se razvija, duhovno napreduje, i uz wegovu pomo} nadvlada svoje nedostatke. Zato {to se nije ose}ala shva}enom, nazadovala je i zapela se u svoje prirodne reakcije... Poznata je lepa crkvena molitva: "Gospode u~ini da vi{e nastojim da drugoga shvatim, nego da sam budem shva}en...". Tu novu `equ budi Duh Sveti u supru`nicima i preobra`ava wihov brak. Dok nam je u prvom redu do toga da nas na{a `ena shvati, mi smo nesre}ni, mori nas samosa`aqewe, duh zahtevnosti i gorkog povla~ewa. A ~im nastojimo da mi shvatimo, da kod `ene shvatimo
ono {to u woj nismo shvatili, tada stvari kre}u druga~ijum smerom... ^im se oseti shva}eno, qudsko bi}e se otvara, i zato {to se otvara, mo`e potpunije i da se poverava... Ovladavawe tajnom razumevawa, tajnom `ivota, jeste unutarwi doga|aj. To nije sticawe novog znawa nego otkrivewe, obra}ewe... iz kwige ''Pravoslavni brak i porodica - Sveta tajna bra~ne qubavi'', Svetigora
POMOZIMO OBNOVU MANASTIRA HILANDAR 43
Iz sve{teni~ke prakse
pravoslavni SVETIONIK
"Bolest i ozdravqewe mog brata Rada" U [amcu u Republici Srpskoj i u Beogradu na VMA Krajem februara, qeta Gospodweg 1995. godine te{ko se razbole moj mla|i brat Rade. Bolest mu se manifestovala visokom temperaturom, suvim ka{qem, stezawem u grudima i ose}ajem nedostatka vazduha. Kako je on alergi~an na penicilin, le~i{e ga geramicinom deset dana. To mu je delimi~no ubla`ilo tegobe, ali ve}ina simptoma je i daqe bila tu. Bio je ubledeo, a na RTG snimku uo~eno mu je postojawe senki u plu}ima obostrano. I kao vojnik rezervista upu}en na daqe le~ewe na VMA kliniku u Beograd. Tu su ga primili i smestili u kliniku za plu}ne bolesti. Smestiv{i ga lekar specijalista dr Slobodan A}imovi}, re~e nam da gs ostavqa na daqem le~ewu i da ho}e da proveri da li svetle senke na plu}ima poti~u od malignog oboqewa, tj. raka plu}a. Na toj klinici sreo sam jednog poznani-
ka iz Kosjeri}a, koji mi re~e da je imao sli~ne simptome, da su mu radili bronhoskopiju i da na `alost ima kancerogeno oboqewe; "Sad me", re~e mi, "zra~e, ne bi li me kako izle~ili". Na wegovu `alost, le~ewe nije uspelo i on je ubrzo umro. Ja sam se iz Beograda vratio u Brajkovi}e (op{tina Kosjeri}) gde sam stanovao kao podstanar. Obuzeo me strah. Brat je imao samo 27 godina, bio je o`ewen nepunih godinu dana, ali nije imao dece. Upla{io sam se da ne umire, a da ne ostavi potomstvo iza sebe. Ja sam isto bio o`ewen, ali za razliku od wega, imao sam sina, dve i po godine starog. U o~ajawu sam po~eo da pla~em. Nikako nisam mogao da se smirim. Pogotovu kad mi je brat javio da }e mu raditi snimak na skeneru, i bronhoskopiju. Kle~e}i svako ve~e, molio sam Gospoda Boga da ostavi mog brata u `ivotu, da pomogne da ozdravi. I jedno ve~e, sredinom marta 1995. godine, desilo 44
se slede}e; ....... ‌Kleknuo sam pred ikonu Belog An|ela, izgovorio naglas molitvu “O~e Na{“ i potom pomolio se Gospodu ovim re~ima: "Gospode, molim ti se da moj brat ozdravi, da se ozdravqen vrati svojoj porodici, te da i on ima svoje potomstvo. A ako neko iz na{e porodice mora da ispusti svoju gre{nu du{u, neka to Gospode budem ja. Ja ve} imam potomstvo, iza mene ima ko ostati, a osim toga, moj brat je u svakom pogledu boqi od mene, pa vi{e od mene i zaslu`uje da u`iva blagodati zemaqskoga `ivota. Wegova naro~ita zasluga je {to se on ratnih 1992./'93./'94. i '95-te godine, hrabro borio za o~uvawe vere pravoslavne, po{tuju}i sve principe i zapovesti hri{}anske." I odjednom, iz o~iju Belog An|ela bqesnu{e dva crvena svetlosna zraka i pado{e na moje o~i. To je trajalo par sekundi. Zalu|en prosto sam zanemeo od radosti. Kad sam se pribrao, nastavio sam sa molitvom. Negde oko jedan sat posle pono}i spokojno sam zaspao, jer sam bio siguran da su moje molitve, posredstvom Belog An|ela stigle do samog Gospoda. A u pravednost odluka Gospodwih nikada nisam sumwao. I par dana posle te ve~eri bratu je bilo mnogo boqe. Stigao je i rezultat sa bronhoskopskog ispitivawa kojim je utvr|eno, Bogu hvala, da ne boluje od malignog, ve} da mu je dijagnoza: "bronchopneumonia atipica bilateralis", {to }e re}i - atipi~na upala plu}a. Daqom terapijom moj brat je, neka je SLAVA i HVALA GOSPODU, potpuno ozdravio.
Po ozdravqewu, brat se vratio u rodni [amac. Rat se zavr{io, a on i supruga mu nikako da dobiju potomstvo. Rezultati medicinskih ispitivawa ukazivali su na to da oni mogu da imaju dece, ali snaja Svetlana nikako da ostane u drugom stawu. I onda se brat po`ali {ama~kom proti Ocu Jovanu. Prota im dade savet; da isposte ceo post, da se pri~este, a on sam objasni slu~aj monasima u Svetoj Gori, i zamoli ih da im po{aqu lekovito gro`|e sa groba prepodobnog Oca Simeona. Brat i snaja poslu{a{e protin savet, posti{e ceo post i pri~esti{e se. Utom im sa Svete Gore sti`e lekovito gro`|e koje uzima{e umesto lekova. I desi se novo ^udo Gospodwe; Moja snaja ostade u maju '96. god. u blagoslovenom stawu, a u februaru '97. god. rodi zdravo i napredno mu{ko dete kome dado{e ime Lazar. Tri godine potom rodi i drugog sina po imenu Mihailo. U zahvalnost Gospodu, moj brat je u {ama~koj Crkvi preuzeo da vodi crkveni hor (brat mi je po zanimawu nastavnik muzike). Ina~e, danas taj hor peva u ~etiri glasa, a brat je za svoj rad dobio i pismenu Gramatiku od Vladike Zvorni~ko-tuzlanske eparhije Vasilija Ka~avende. [ta jo{ re}i osim; Slava i Hvala Gospodu! zapisao u Brajkovi}ima kod Kosjeri}a Marko Bosi} 01.07.2003.god
45
Interesuje me...
pravoslavni SVETIONIK
Odgovori sve{tenika
[ta zna~i umawivati grehe na ispovesti? Pazite da ne govorite: "Drugi su me nagovorili...", "Slab sam, pa sam zgre{io...", “Uradih to po nemo}i qudskoj...", "Qutim se zato {to me drugi nerviraju...", "Ne idem u crkvu zato {to me bole noge...". Greh je tako se samoopravdavati i umawivati svoje grehe na ispovesti. Samoopravdawe vam usa|uje |avo, a ko govori "oprosti", taj `e`e |avola ogwem pokajawa i smirewa. Jednom su upitali Prepodobnog Pimena Velikog {ta je Bogu najmrskije. Sveti je odgovorio: "Kad ~ovek sam sebe opravdava". Samoopravdavawe baca ~oveka u ad, a pokajawe izaziva milost Bo`iju. Mogu li pozvati policiju ako moj mu` pije i tu~e me? Da li je to hri{}anski?
Hri{}ani su uvek postupali ovako: ono {to je za du{u ne{kodqivo, oni su trpeli, a od onoga {to za du{u i za `ivot mo`e da bude {kodqivo su se uklawali. Na primer, dok bolesnik (du{evni) nije ~inio nikakvo zlo, pazili bi ga, hranili, dvorili bi ga, a kad postane opasan - lupa stakla, tu~e qude i sl., odvodili bi ga u bolnicu za du{evne bolesnike. Ako detetu ili deci preti opasnost, imate obavezu kao majka da ih za{titite, uostalom kao i va{ `ivot, jer je on prvo Bo`iji, pa tek onda va{. Da li se sve}e za `ive pale iskqu~ivo "gore", a sve}e za upokojene iskqu~ivo "dole", jer neki ka`u da je pogre{no paliti sve}e za upokojene "gore"? Neki tvrde da ima qudi koji mogu da na{kode `ivom ~oveku tako {to, pale}i za wega sve}u "dole", (gde se pale sve}e za upokojene) "bacaju prokletstvo" na wega, tj. ~ine da on ubrzo umre? U mnogim hramovima postoji davna{wi obi~aj da se "za `ive" sve}e pale - "gore", a "za upokojene" - "dole", tj. na mestima koja su u crkvi ili ispred crkve za to naro~ito odre|ena. Ali, su{tinski nema nikakvog zna~aja gde palite sve}e, jer u Bogu nema mrtvih, ve} su svi `ivi, i oni koji su se upokojili i oni koji jo{ `ive, budu}i da je na{ Bog, kako ka`e Sveto Pismo, "Bog `ivih, a ne mrtvih".
46
Drugo se pitawe odnosi na najobi~nije sujeverje i besmislicu. Oni koji poku{avaju da takvim "vra~awem" na{kode drugima u vlasti su |avola i ~ine te`ak greh protiv svoje du{e i svoje ve~ne sudbine, i treba taj greh odmah da ispovede i da se za wega iskreno pokaju. Na{ `ivot zavisi od Boga @ivoga, a ne od qudi i wihovih (zlih) namera. Sve {to se de{ava u na{im `ivotima zavisi od blage voqe Bo`ije, a na od zle voqe qudske. Postoje takvi gresi (naro~ito neki telesni), o kojima je ~oveka stid da govori na Ispovesti, naro~ito ako `ena mora da govori mladom sve{teniku. [ta da se radi u takvim slu~ajevima (naro~ito ako su ti gresi te{ki i ne mogu biti opro{teni na zajedni~koj ispovesti)? Treba na}i drugog, starijeg i iskusnijeg duhovnika u koga mo`e{ imati poverewe, i pred wim se pokajati za takve grehe. Da li hri{}ani koji `ive u svetu mogu uza se da nose brojanice? "Nosi ih uza se", govorio je svojoj duhovnoj k}eri Prepodobni Varsonufije Optinski, "ali tako da ih ne bi ko video". Ima nekih koji nose brojanice kako bi odavali utisak "duhovnih" osoba, a to je greh, jer je gordost. Da li je dobro da se ku}a kadi tamjanom? Mo`e li to da radi obi~an vernik? Neki tvrde da ka|ewe deluje samo ako to ~ini sve{tenik? Dobro je kaditi tamjanom svoj dom svake nedeqe i svakog crvenog
praznika. Kadi se tako {to se kadionicom u vazduhu ~ini znak krsta prema ikoni. To treba da ~ini doma}in doma sa usrdnom molitvom Bogu, pra}en ostalim uku}anima. Najpre se okade sve ikone, a potom i sve prostorije doma. Naro~ito je dobro okaditi one koji su bolesni. Da li post uti~e na zlog duha? Post, po re~ima Gospodwim, zajedno sa molitvom, izgoni demone. Post je isto tako stra{no oru`je protiv |avola kao Krst Hristov i druge svetiwe koje ne~ista sila demonska ne podnosi. Post poga|a zlobu demonsku u najosetqivije mesto i demoni be`e od ~oveka koji posti. Da li je greh koristiti kontraceptivna sredstva (prezervativ, spiralu, anti-bebi pilule i druga sredstva protiv za~e}a) i koliko je to ozbiqan greh? U Bibliji ~itamo da je to veoma ozbiqan greh, jer namerno spre~avawe za~e}a predstavqa protivqewe voqi Bo`ijoj, Koji je zapovedio qudima "mno`ite se i ra|ajte se". Ovaj greh treba obavezno da se ispovedi pred sve{tenikom. Pla{im se da u crkvi stojim pored bolesnih (opsednutih |avolom) ili da pijem iz iste ~a{e posle wih {ta ako |avo pre|e i na mene? Taj strah dolazi od |avola. Iz Jevan|eqa znamo da |avoli nisu mogli da u|u, ~ak ni u sviwe. Postoji narodna poslovica: "Hvalio se |avo da }e celim svetom zavladati, a Bog mu ne dade vlasti ni nad sviwom". \avo u qude
47
ulazi zbog wihovog ne~asnog, gre{nog ili bezbo`nog `ivota, zbog gordosti ili odracawa od Boga. Ako je dete (beba) u crkvi nemirno i to ometa slu`bu ili one koji se mole, treba li da iza|e iz hrama? Treba i mora da se iza|e dok dete pla~e i smeta, a potom opet treba da se stane blizu vrata kako bi moglo opet da se iza|e, ako bi se takav slu~aj ponovio. ^esto ~ujem da se qudi sve{tenicima i svojim poznanicima, crkvenim qudima, `ale na vra~are, da im ovi ne daju da mirno `ive i mole ih da im nekako pomognu. Da li je ispravno kad uzrok svojih neprijatnosti tra`e u vra~arima i zlim qudima? Zar ovi zaista imaju takvu mo}?
vra~are, la`ne "isceliteqe", vidovwake, okultiste i razne nadrilekare sa Gospodom na{im Isusom Hristom je najve}a mogu}a drskost. Kad biste samo znali koliko je qudi posle le~ewa kod takvih pomodnih "vidara" duhovno nastradalo, bili biste neuporedivo oprezniji sa svojim pitawima i ocenama. Posle le~ewa kod takvih "vidara", vra~ara, "isceliteqa" i "magova" bolesnima prestaju da poma`u i medicinski lekovi, jer je ciq |avola-~ovekoubice i ~ovekomrsca od iskoni ne da izle~i ~oveka, ve} da mu, pored telesne bolesti, nanese i nepopravqive duhovne rane i {tetu, ne bi li ga time upropastio za svu ve~nost. iz kwige “Posavetujte me, o~e�, Svetigora
To su |avoqa na{aptavawa. Bez voqe Bo`ije i dopu{tewa Bo`ijeg, ka`e Sveto Jevan|eqe, ni dlaka s glave ne pada ~oveku. Treba kriviti sebe {to su nam zbog greha poslata isku{ewa kako bismo se pokajali. Me|utim, nerazumni qudi krivicu svaquju na druge. Moglo bi se re}i da oni pate, ali nagradu za takvu svoju patwu ne}e dobiti, jer to je isto kao kad bi vodu "nosili" u re{etu. Kada je Isus le~io uboge, i Wegove u~enike su smatrali svecima, a sada, one qude koji le~e (isceliteqe) i tvrde da rade po zapovesti Bo`ijoj vi nazivate slugama |avola? I ako preko Sina Bo`ijeg ide svako dobro, a od Imena Wegovog dolazi isceqewe, za{to onda vi te qude tako zovete? Upore|ivati
savremene
Izlazak lista pomogli: porodica Tomislava Mileti}a,Miroslav Mirkovi}, Slobodan Bogi}evi}, Nikola Kuburovi}.
48