Јохан Волфганг Гете
Мала збирка песама
Наставни пројекат Моја прва књига
Јохан Волфганг Гете Мала збирка песама
Аутор антологије Ирина Бјељац ученица II 1 Техничке школе за дизајн коже
Увод
„Моја прва књига“ је наставни пројекат ученика Техничке школе за дизајн коже из Београда, у сарадњи са наставницом Бранијетом Конџуловић, професором српског језика и књижевности. Циљ пројекта је интегрисање и примена више различитих знања и вештина које су ученици стекли током прве две године школовања. Уређујући своју прву књигу, ученици примењују своје знање о одликама романтичарске поезије (што је примарни задатак овог наставног пројекта), приказују умеће изражавања својих импресија о књижевном делу, усавршавају писменост, развијају информатичку писменост и демонстрирају своја умећа из подручја дизајна. Нашавши се у улози уредника једне песничке антологије, ученик самостално бира песника и песме које ће представити, образлаже свој избор и у кратким приказима песама указује на карактеристике романтичарске поезије које је у њима препознао. На тај начин освајамо виши ниво учења – примену усвојеног знања.
Јохан Волфганг фон Гете Гете је био немачки писац, политичар, песник, научник и филозоф. Написао је чувена дела „Фауст“ и „Теорија боја“. Рођен је у Немачкој у граду Франкфурту на реци Мајни. Студирао је права у Лајпцигу и ботанику, хемију, анатомију у Штрасбургу. Почео је да пише под утицајем пријатеља Хердера. Други његов велики пријатељ био је Фридрих Шилер. 1774. године објављује роман „Јади младог Вертера“ и он му доноси светску славу. Његова велика инспирација била је Шарлота фон Штајн. Написао је и веома важна дела, трагедију „Гец фон Берлихинген“, „Егмонт“, „Ифигенија“ и „Торквато Тасо“. У периоду док се дружио са Фридрихом Шилером довршио је „Године учења Вилхелма Мајстера“ и прелепу песму „Херман и Доротеа“ (у овом епу, поводом револуције, против које је био, слави породицу, свакодневни рад и мир), као и „Римске елегије“. У периоду од Шилерове до своје смрти, написао је „Фауста“, „Избор по сродности“, своју псеудо-аутобиографију „Из мог живота: чињенице и фикција“, описао је путовање по Италији, објавио је доста научних радова и серију расправа о немачкој уметности. Његова дела имала су огроман утицај на књижевност и уметност чим су се појавила. Преминуо је 1832. године у Вајмару.
Гете и Шарлота фон Штајнер
Гетеове песме
Близина драгог Мислим на тебе кад се од сунца запали пучина сва, Мислим на тебе кад месец устрептали кладенцем тка. Видим те кад на путу далеком спазим узвитлан прах, сред ноћи, кад човека на уској стази обузме страх. Чујем те кад се све море усколеба уз мукли хук. Слушам у лугу кад испод целог неба завлада мук. Ти си уз мене, блискошћу својом расплину даљину сву! Залази сунце,скоро ће звезде да сину. О, да си ту !
Гете је ову песму започео прелепим сликама заласка сунца и месеца који се огледа у извору. Ту је употребио хиперболу (да се запалила пучина) и персонификацију („месец устрептали кладенцем тка“). Потом набраја разне ситуације у којима је изражена стрепња и страх, описана ноћна атмосфера и осећање усамљености. Све то га подсећа на љубав која је далеко и појачава његову самоћу и тугу.
Кларичина песма Поплављен срећом и јадом и сном, стрепети надом и грцати њом, клицати с небом, немети под њим – волети! – Боже, шта има над тим!
У овој краткој песми Гете је са мало речи описао чаробно стање заљубљености. Он говори о помешаности осећања. О срећи, нади, сновима и љубавном болу истовремено. Песма је испуњена веома појачаним, узвишеним осећањима, има кратке и неједнаке стихове и завршава се узвиком радости. Све су то особине романтизма.
Лиди Јединог, Лида, којег волети можеш тражиш целог за себе, и с правом. И јесте само твој. Јер откад одох од тебе чини ми се и најбржег живота комешање бучно само копрена лака, кроз коју гледам твој лик вазда као у облацима: блиста ми љупко и одано као што кроз немирне зраке северне светлости одбљескују вечите звезде. Песма Лиди има исповедни тон. У њој се младић обраћа девојци и говори јој колико је усамљен без ње. Због љубави коју осећа он улепшава стварност јер у свему види њену слику.
Морска тишина
Мир дубоки водом влада, непомично море ћути; низ пучину глатку свуда гледа лађар забринути. Нигде ветра с једне стране! Смртни покој, страшан, ледан! У даљини грдној тамо не миче се вал ниједан.
Романтичари су често описивали природу. За њих је природа била велика и моћна тајна. Описи пејзажа су често наговештавали неку слутњу или осећања. И у овој песми је тако. Морска тишина као да прети и најављује неки страшан догађај.
Мињон II Ко чежњу зна, тај зна јад јада мога! Печална с душе дна, без иког свога, онамо гледам ја у небо меко. Ах, ко ме воли, зна, тај је далеко. Свест мркне, горим сва с дна срца свога. Ко чежњу зна, тај зна јад јада мога.
Исповедни тон, чежња и туга испуњавају ову песму. Пред нама се исповеда једна тужна девојка која пати без свог вољеног. Она дели своју тугу са свима који су некада осетили исто што и она. Основна осећања су љубав, чежња и усамљеност.
Ноћне мисли Жао ми је вас, о ви јадне звезде, Које дивно тако јасно сјате, Невољеноме светлећи бродару, Без награде од бога и људи, Јер не знате јадне, шта је љубав, Нити сте за љубав икад знале! Без прекида воде вечни сати Небесима поворке вам сјајне. Какве ли сте превалиле путе, Док ја бејах у наручју драге, Не мислећи на вас ни на поноћ!
У песми Ноћне мисли песник разговара са звездама. Он према њима осећа сажаљење. Оне су лепе, сјајне, вечне, али немају осећања. Од њих су срећнији чак и они које је оставила вољена особа, зато што они знају шта значи волети, а то је највећа срећа у животу. Ова песма велича љубав, најважније осећање и најчешћу тему у време романтизма.