АЛЕКСАНДАР СЕРГЕЈЕВИЧ ПУШКИН Мала збирка
Избор песама начинила Марија Ђуровић ученица II 1 Техничке школе за дизајн коже
Наставни пројекат Моја прва књига Александар Сергејевич Пушкин Мала збирка Избор песама начинила Марија Ђуровић ученица II 1 Техничке школе за дизајн коже
1
Увод
„Моја прва књига“ је наставни пројекат ученика Техничке школе за дизајн коже из Београда, у сарадњи са наставницом Бранијетом Конџуловић, професором српског језика и књижевности. Циљ пројекта је интегрисање и примена више различитих знања и вештина које су ученици стекли током прве две године школовања. Уређујући своју прву књигу, ученици примењују своје знање о одликама романтичарске поезије (што је примарни задатак овог наставног пројекта), приказују умеће изражавања својих импресија о књижевном делу, усавршавају писменост, развијају информатичку писменост и демонстрирају своја умећа из подручја дизајна. Нашавши се у улози уредника једне песничке антологије, ученик самостално бира песника и песме које ће представити, образлаже свој избор и у кратким приказима песама указује на карактеристике романтичарске поезије које је у њима препознао. На тај начин освајамо виши ниво учења – примену усвојеног знања. 2
О Пушкину Александар Сергејевич Пушкин је је био Руски књижевник. Рођен је 6. јуна 1799. године у Москви, a умро је 10. фебруара 1837. у Санкт Петербургу. Многи га сматрају за најбољег руског песника и оца модерне руске књижевности. Пушкин је међу првима у Русији почео да пише народним језиком и дистанцирао се од романтичарске књижевности популарне у западној Европи. Направио је стил који је мешао сатиру, романтику и драму. Пушкин је рођен у имућној, образовној, аристократској породици. Прадеда по мајци му је био црни Етиопљанин, Ибрахим Петрович Ганибал, кога је у Цариграду купио српски гроф Сава Владиславић Рагузински и поклонио га цару по повратку у Русију. Када се родио Александар Пушкин, цар Петар Велики га је присвојио и он је постао његово омиљено кумче. У раном детињству о Пушкину су се старале дадиље и учитељи француског језика. Он је потом на учење језика подстицао чланове нижих сталежа. 1811. године је примљен у елитну гимназију у Царском селу, коју је похађао до 1817. године. Након школовања, обезбедио је место у савету спољних послова у Санкт Петербургу. Пушкин је брзо упливао у либеларне политичке воде и због револуционарних песама је послат у егзил у јужну Русију (званично је само премештен по дужности), где је остао од 1820. до 1823. године. Пошто није био покоран Пушкин је и по други пут протеран, овај пут у северну Русију, на сеоско имање своје мајке Михајловско. Био је страствен човек и љубоморан муж. У то време многи младићи су страдали у двобојима јер је било у моди да се за сваку увреду противник позива на двобој. Тако је и Пушкин, због својих сумњи и љубоморе, изазвао на двобој официра Д'Антеса и погинуо.
3
У овој књижици се налазе три кратке песме које приказују особине романтичарске поезије.
Волео сам вас Волео сам вас; моја љубав стара Још увек, можда, спи у срцу моме. Ал´ зашто она немир да вам ствара? Ја нисам рад жалостити вас њоме.
Волео сам вас немо, безнадежно, Пун стрепње и пун љубоморне боли, Волео сам вас искрено и нежно; - Нек бог да тако други да вас воли.
Песма „Волео сам вас“ је песма о несрећној љубави. Романтичари су највише певали и љубави и то обично о несрећној љубави. Ова Пушкинова песма има лични исповедни тон. Песник поставља реторско питање „Ал´ зашто она немир да вам ствара?“, не зато што жели да добије одговор већ зато што је ироничан према својој љубави. Најснажније осећање у овој песми је бол. Његова љубав је неузвраћена. Осим бола, присутно је и осећање усамљености. Песник није заборавио стару љубав, али пати у самоћи и не жели да је узнемирава са својим старим осећањима. Иако је одбачен младић је пун племенитости и његова љубав и љубомора нису прешле у мржњу. То потврђују стихови: „Волео сам вас искрено и нежно; - Нек бог да тако други да вас воли.“
4
Не певај драга Не певај, драга, кад си са мном грузинске песме пуне туге; у сећању ми буде тамном далеки жал и дане друге. Кад разлију се у тишину те песме луде, занесене, ја видим степу, месечину и лик далеке једне жене.
Стихови ове песме пуни су носталгије и неке тихе туге. Као да се чује тужни звук песма коју пева девојка. Атмосфера помало подсећа на поему „Цигани“ и на осећања која је у својој души носио Алеко када је убио Земфиру. Младић из ове песме крије своју прошлост у којој је много волео неку жену. Та љубав из прошлости не да му да воли другу жену ни да буде срећан, јер му се у тренуцима среће увек јави успомена на некадашњу љубав. Ово је још једна романтичарска песма у којој је меланхолија основно осећање. Прошлост, лепота природе, повезаност природе и осећања, туга и љубав су романтичарске особине у овој песми.
Слика Пушкинове жене
5
Ноћ Сав чежња, милошта, мој глас чим си преда мном, Ремети ћутање у ноћном часу тамном. Крај моје постеље, при невеселој свећи, Промичу стихови сливени, жуборећи Бујице љубави што, пуне тебе, хује. Блистави поглед твој с осмехом знаним ту је, За мене сија он. И чујем сад, у тмини: - Мој мили . . . твоја сам . . . да, твоја сам, једини.
Романтичари су често описивали ноћ јер је тајанствена и пуна неке слутње и јаких осећања. Осим тога волели су да мешају лирику и епику, да у лирске песме уносе дијалоге и причу. У овој песми се то види. Песника ноћ подсећа на тренутке које је проводио са својом драгом. Када вољена особа није са њим ноћи су му дуге, хладне,чежња му обузима мисли, срце, тело. Све око њега је тужно па чак и свећа. „Невесела свећа“ је персонификација. Та осећања песника инспиришу да пише песме. Колико је велика та љубав говоре стихови „Промичу стихови сливени, жуборећи Бујице љубави што, пуне тебе, хује.“ Утеху му доносе само речи које је његова вољена говорила: „Мој мили... Твоја сам... Да твоја сам, једини“.
Двобој Пушкина и Д'Антеса
6
САДРЖАЈ
7
УВОД О ПУШКИНУ ВОЛЕО САМ ВАС НЕ ПЕВАЈ ДРАГА НОЋ
Прва књижица Марије Ђуровић
8