qhjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghj klzxcvbnmrtyuiopasdfghjklzxcvb nmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnm qwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqw Песмарица ertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwert чика Јове Змаја yuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyui opasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopa sdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdf ghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghj klzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklz xcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcv bnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbn mqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmr tyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyu iopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiop
Наставни пројекат Моја прва књига
Песмарица чика Јове Змаја
Аутор антологије
Марина Матејић ученица II1 Техничке школе за дизајн коже
1
Увод „Моја прва књига“ је наставни пројекат ученика Техничке школе за дизајн коже из Београда, у сарадњи са наставницом Бранијетом Конџуловић, професором српског језика и књижевности. Циљ пројекта је интегрисање и примена више различитих знања и вештина које су ученици стекли током прве две године школовања. Уређујући своју прву књигу, ученици примењују своје знање о одликама романтичарске поезије (што је примарни задатак овог наставног пројекта), приказују умеће изражавања својих импресија о књижевном делу, усавршавају писменост, развијају информатичку писменост и демонстрирају своја умећа из подручја дизајна. Нашавши се у улози уредника једне песничке антологије, ученик самостално бира песника и песме које ће представити, образлаже свој избор и у кратким приказима песама указује на карактеристике романтичарске поезије које је у њима препознао. На тај начин освајамо виши ниво учења – примену усвојеног знања.
2
Јован Јовановић Змај спада међу највеће лиричаре српског романтизма. Рођен је 1883. године у Новом Саду, а овај свет напустио 1904. у Сремској Каменици. Био је лекар по занимању, али је током целог живота писао, издавао и уређивао књижевне, политичке и дечје часописе. Најзначајније Змајеве збирке песама су „Ђулићи“ и „Ђулићи увеоци“, први о срећном породичном животу, а други о болу за најмилијима. Писао је лирске, сатиричне и политичке песме, а нарочито је остао запамћен као први писац у српској књижевности који је писао поезију за децу. Змајеве прве дечије песме потичу из 1858. Око двадесет година уређивао је популарни часопис Невен, један од најбољих дечијих часописа који су икада објављивани код нас. У Невену је објављен највећи број његових песама за децу. Захваљујући чика Јови Змају и Невену код српске деце развијана је љубав према књизи, учењу, лепом васпитању. Српска књижевна задруга издала је две илустроване књиге његових дечјих песама: „Чика Јова српској деци“, 1899. за мању децу и „Чика Јова српској омладини“, 1909. за одраслију децу. Змајеве песме су једноставне, ритмичне, складног стиха, веома духовите, шаљиве и лако памтљиве. У њима деца могу да пронађу мноштво поука из ситуација које песник описује. Он их учи о природи и односу према њој, о људским особинама које треба неговати и онима које треба мењати, о сукобу добра и зла, али све то на ненаметљив и духовит начин. Чика Јова пева о играма и играчкама, животињама, односу деце према одраслима и обрнуто. Чак и када нема намеру да
3
поучава децу, када описује неке појаве из природе и живота песме су му занимљиве, забавне и личе на игру.
Пропратио је цело детињство од рођења до дечаштва писао о детету које тек проговара, о ђацима-првацима и испуњавао своје стихове свим мотивим који испуњавају дечји свет: певао о птицама, бубамарама и животињама; о воћу, секи, куми, баки. Он је аутор незаборавних песмица о игри мајке са својим чедом, које готовао сва српска деца чују већ одмах након што се роде („Таши, таши, танана“), и које представљају при вид њихове комуникације са најближима, али и са својим матерњим језиком. Ове песмице су инспирисане српским фолклором (по чему је карактеристична српска романтичарска поезија) и личе на народне ташунаљке, тепалице и успаванке: „Љуљо моја молована/ Успавај ми Радована,/ Љуљај ми га, љуљо лака/ Мога брацу, мог јунака“. Уз чика Јовине песме одрасле су многе генерације. Подједнако су интересантне данашњој деци као што су биле интересантне деци крајем 19. века. Ретко ко не зна за песме као што су: Пачија школа, Материна маза, Песма о Максиму, Коњаник, Деда и унук и друге. Само је чика Јова Змај знао да са подједнаком љубављу пева о доброј, као и о немарној, немирној и лењој деци, изражавајући похвалу или прекор на ненаметљив, спонтан и нежан начин. Јован скерлић написао је да је Јован Јовановић Змај неизмерно „волео децу, али не суво педагошки, но очински, срдачно и топло, и за њих и о њима испевао је велики број песама, најбоље дечје песме у српској књижевности, где су велике истине људске и благородна човечанска осећања казивана приступачно, лепо и просто. На тим песмама неколико нараштаја српских учили су се читати, и у њима су се научили љубави према народу, добру и истини.“ Драгутин Росандић приметио је нешто слично: „Он је тако волио дјецу да је уређујући лист Невен писао у једном писму пријатељу како му је "мало" тешко јер не само што нема новца за штампање листа него још и касни са текстовима, које мора сам да напише и уреди и приде да исцрта илустрације! И поред тога, он је понекад штампао посебно дијелове за богату дјецу, а посебно за сиромашну. Богатима је говорио како човјека не чини одијело и материјално благо него нешто друго и како високоумље и гордост нису добри, а сиромашне охрабривао да не буду тужни што немају све што им треба и подстицао њихова племенита осјећања.“
4
Избор песама сачинила Марина Матејић Зека, зека из јендека Скочи зека из јендека, па по снегу лако прти за њим скочи други, трећи, а за трећим и четврти. По ћилиму белом скачу један другом на кркачу преметну се преко њушке, ваљају се полеђушке. Гуркају се у том трку, ћушкају се у том хуку ко их гледа не мож знати, играју л се ил се туку. Гледао их ловац стари, пуцати му беше жао, узе листак књиге беле, па је зеке нацртао. Зека, зека из јендека, данаске си срећан био! Данас ти је - деце радистари ловац опростио. Ова весела песма говори о омиљеним животињама у дечијем свету. Многа деца имају свог плишаног зеку и скоро сви мислимо да су зеке нежне и незаштићене животиње. Деца их обично везују за игру.Такав разиграни призор посматра и ловац из ове песме. Играјући се по белом снегу зечеви су му личили на несташну децу. Било му је жао да их убије јер су га разнежили. Али још лепше је што су га подстакли да их нацрта и тако сачува ту прелепу слику из природе. То исто је учинио и песник пишући ову песму. На први поглед ово је песма о зечевима, али она много више говори о лепим људским осећањима, о милосрђу нежности и љубави према свим живим бићима. Такође, ово је песма и о инспирацији која се може наћи у свему око нас.
5
Није право Није право, секо Само срчеш млеко, А сирота цица, То јој глад голица. И она би хтела Због напитка бела. Теби даде мати, Ти ћеш цици дати. Да будете сити И цицуљка и ти.
Песма Није право је поучна песмица која говори о себичности, ружној људској особини. На једноставан начин, без оштрих и грубих речи чика Јова је нежно прекорио девојчицу која задовољно сре млеко и не примећује молећиве погледе своје гладне маце. Песмица је упућена сасвим малој деци и учи их да треба бити солидаран, а не мислити само на себе. Лепо је када поделимо нешто своје са онима које волимо, било да су нам то другови или нама драге животиње.
6
Лепа реч Једна лепа, блага реч пре ће ганут срца тврда, учиниће више него цео речник, пун погрда. Код нас постоји пословица „Лепа реч и гвоздена врата отвара.“ Ова Змајева песма и по свом значењу и по својој краткоћи и једноставности подсећа на њу. Иако спада међу дечије песмице, она је истоврмено упућена и деци и родитељима. У њој је садржана и критика и савет. Веома често, кад асмо незадовољни, увређени, љути или када покушавамо да дођемо до неког циља, једни на друге вичемо и изговарамо мноштво грубих и ружних речи. Али на тај начин нико не постиже циљ. Када се родитељи нежно обрате деци, када их посаветују уместо да их грде, деца ће лакше разумети шта се од њих очекује и речи ће имати сврху. То исти важи и за начин обраћања међу децом. Ово је најједностави пример поучне песме Јована Јовановића Змаја.
7
Жаба чита новине
Седи жаба сама на листу локвања, од жаркога сунца штитом се заклања. Да новине чита, то вам слика каже, ал не мож да нађе што јој очи траже. Знате већ о чему жабе бригу воде: хоће ли се скоро одселити роде.
На шаљив и духовит начин песник нам саопштава да сваки живи створ на свету има неку бригу. Песма о жаби која чита новине истовремено је и смешна и маштовита, али и поучна и наводи децу на размишљање. Од деце се очекује да нађу сама одговор на питање шта то једна жаба тражи у новинама. Мада песник у трећој строфи даје одговор, ту се не завршавају дечија питања. Зашто жабу брину роде и њихова селидба? Ако буду истраживала, деца ће сазнати да су роде непријатељи жаба, јер се њима хране. Тако ова песмица, на шаљив начин преноси деци и једну лекцију о природи. У њој је можда скривена и још једна мисао – о неопходности образовања и напредовања. Ето, чак и жаба је научила да чита да би могла лакше да се снађе у животу, а зашто онда то не би могла деца!
8
Под шљивом Дрво наше младо, морамо те трести. Прво, зато јер волимо слатких шљива јести. Друго, зато јер на теби велик терет, знамо, па смо ради својски да ти олакшамо. Треће, јер би нама било здраво жао, кад би дошо други когод па би те обрао.
Песма Под шљивом говори о раду као нечему веома радосном и лепом. Скупљање шљива није нарочито забаван посао, али чика Јова мотивише децу да у томе учествују са радошћу. Стављајући се у улогу деце, он говори о оним лепим стварима које произилазе из сваког рада и о начинима да се и у нечему што не волимо да радимо пронађу лепи разлози. Ако се потрудимо увек ћемо наћи више разлога да нешто корисно урадимо за себе и друге. Ако не оберу шљиве деца ће се одрећи задовољства да уживају у њиховој сласти, шљиве ће бити оптерећене и можда следећи пут неће тако богато родити, а најгоре од свега је што их могу обрати неке друге вредне руке.
9
Садржај: -Увод -Предговор о писцу 1. Зека зека из јендека 2. Није право 3. Лепа реч 4. Жаба чита новине 5. Под шљивом
10
11