RECENZIJE
Žanr: TPS • Razvojni tim: Digital Extremes / Noviy Disk • Izdavac: D3 Publisher • Datum izlaska: 23. mart 2009. • http://www.darksector.com/
Autor: Silard Šimon
DARK SECTOR Godinu dana posle verzija za Xbox 360 i Playstation 3, Dark Sector stiže i za PC. Najavljen je pre čak devet godina, prvi put prikazan od 2004. godine, a razvijao ga je studio Digital Extremes (Unreal, Unreal Tournament). Očekivanja su očigledno bila na visokom nivou, što je u ovom slučaju za svakako iskusnu ekipu ipak bila prevelika prepreka. SPASAVANJE SVETA, 101. POGLAVLJE Hejden Teno (Hayden Tenno) je operativac specijalnih jedinica poslat na tajni zadatak u fiktivnu sovjetsku državu Lasria. Njegov cilj je jednostavan: eliminisati Viktora Sudeka, operativca iste organizacije, koji je zaražen nepoznatim virusom. Za njegovo širenje zaslužan je Robert Mezner, biološki terorista i glavni krivac pozadinske priče, koji svetu preti virusom Technocyte. Technocyte pretvara bilo koje živo biće u mutirano stvorenje čija je jedina svrha ubijanje, a pomoću njega Mezner namerava da regrutuje vojsku navedenih mutanata, pokori ljudsku rasu, osveti se... ukratko, savršeno se uklapa u kalup tipičnog antagoniste. Hejden nevoljno 30 • PCIGRE E-MAGAZIN • MAJ 2009
počinje svoju misiju i ubrzo nalazi Viktora, ali je njegov zadatak daleko od izvršenog. Od štaba dobija novi - sledeći na listi za odstrel je sam Mezner. Međutim, na putu do njega susreće se sa Nemesisom, koji ga zahvaljujući Technocyte-u olako savladava. Sledeće što Hejden doživljava je Nemesisovo metalno sečivo kroz njegovo rame, čime i sam postaje žrtva mutirajućeg virusa. Prvih dvadesetak minuta, koliko je potrebno da pređete ovaj uvodni deo, zapravo služi kao tutorijal kroz koji ćete se uhodati u mehaniku igre (a koja će vam odmah od prvog minuta biti poznata). Ako ste igrali Gears of War ili bilo koji sličan naslov, onda ćete se u Dark Sector-u osećati kao kod kuće. Nadaleko poznati cover sistem, glavni adut pomenutog Gears-a, očigledno je (ponovo) poslužio kao uzor pri koncipiranju mehanike. Na svakom koraku ćete nailaziti na strateški postavljene kutije, komade oronulih zidina i mnoge druge oblike zaklona iza kojih ste bezbedni od neprijateljske paljbe. Kombinacija „skoči u zaklon-pucaj-idi
do sledećeg zaklona-pucaj“ je, kao propratni efekat ovakvog sistema, procedura koju ćete ponavljati od prvog minuta igre do odjavne špice. Monotonost ovakvog načina napredovanja kroz poglavlja bila bi ublažena do ivice nepostojanja da Dark Sector može da se pohvali radnjom punom intriga i obrta koja bi vas, efektivno, terala da odigrate sledeću deonicu, ili barem raznovrsnim neprijateljima koji se smenjuju u zavisnosti od sredine u kojoj se trenutno nalazite. Nažalost, to nije slučaj. Priča se po providnosti komotno može takmičiti sa paus-papirom: pitanja o Hejdenovoj prošlosti su opšteprisutna, ali se igra ni ne trudi na odgovori na njih, osim u par prolaznih navrata koji jedva da su vredni spomena. Krajnji efekat odaje utisak kao da su je autori skoro završili, da bi se par nedelja pre roka setili da tu fali i nekakva radnja koja bi sve povezala u koherentnu celinu, pa su u nedostatku vremena zbrzali osnovnu fabulu i nalepili je na igru. Bez postepenog odmotavanja klupka, igra se svodi na niz borbi protiv mnogobrojnih i klišeiziranih neprijatelja (dolaze u tri oblika: ljudskom, koji koristi klasično vatreno oružje, zaraženih ljudi, koji najviše liče na zombije i bore se hladnim oružjem, i nevidljivih mutanata, koji vas napadaju brzinom munje) i veoma lako postaje dosadnjikava. Međutim, Hejden ima keca u rukavu, koji praktično čini celu igru: glaive.