PITANJA MIŠELU FUKOU Ο GEOGRAFIJI Herodot: Ono što je potrebno podvući, u vezi sa određenim prostornim metaforama, jeste da su one geografske koliko i strateške, a to je i normalno pošto se geografija razvijala u send vojske. Između geograf skog i strateškog diskursa može se primetiti protok pojmova: region geografa nije drugo do vojni region (od regere, komandovati), a provincija je osvojena, pobeđena teritorija (od vincerel Polje upućuje na bo jno polje... Fuko: Dosta mi je zamerano što mi je prostor bio opsesija i zaista sam njime bio opsednut. Ali verujem da sam kroz te opsesije prostorom otkrio ono što sam, u osnovi, tražio: odnose koji mogu posto jati između moći i znanja. Čim se znanje može analizirati u terminima regiona, oblasti, sraslosti, premeštanja, prenošenja, možemo shvatiti proces kroz koji znanje funkcioniše kao moć i da otpratimo njegove učinke. Imate administraciju znanja, poli tiku znanja, odnose moći koji prolaze kroz znanje i koji vas, sasvim prirodno, ako hoćete da ih opišete, upućuju na te oblike dominacije u kojima se koriste pojmovi kao što su polje, pozicija, region, teritorija. A političko-strateški izraz pokazuje kako se ono voj no i administrativno zaista upisuju bilo u tlo, bilo u oblike diskursa. Onaj ko bi diskurs analizirao samo u terminima vremenskog kontinuiteta, nužno bi bio naveden da ga analizira i razmatra kao unutrašnji preobražaj neke individualne svesti. On će izgraditi još jednu veliku kolektivnu svest unutar koje će se sve događati.
3
U metafore prevoditi preobražaje diskursa tako što ćemo izokola koristiti vremenski rečnik, nužno vodi ka upotrebi modela individualne svesti, sa njenom sopstvenom vremenitošću. Naprotiv, pokušaj da ga dešifrujemo, kroz prostorne, strateške metafore, omogućuje da precizno zahvatimo tačke kroz koje se diskursi preobražavaju u odnosima moći, kroz odnose moći i počev od njih. Herodot: U tekstu Čitati Kapital Attiser postavlja, postavlja i sebi, jedno analogno pitanje: "Pribegavanje prostornim metaforama (...) koje ovaj tekst koristi, postavlja teorijski problem: na koji način one egzistiraju u diskursu sa naučnim pretenzijama? Taj problem može biti izložen na sledeći način: zbog čega određeni oblik naučnog diskursa nužno zahteva upotrebu metafora pozajmljenih od ne-naučnih diskursa?"3Na taj način pribegavanje prostornim metaforama Attiser predstavlja kao nužno, ali u isto vreme i kao regresivno, ne rigorozno. Sve, naprotiv, navodi na mišljenje da su prostorne metafore, daleko od toga da su reakcionarne, tehnokratske, preterane ili nelegitimne, da su one, dakle, pre simptom nekog "strateškog" mišljenja, mišljenja "koje se bori", a koje prostor diskursa postavlja kao teren i ulog političkih praksi. Fuko: U takvim izrazima u pitanju su, zaista, upravo rat, administracija, sraslost, upravljanje moći. Valja lo bi izložiti kritici to isključenje prostora koje vlada već mnogim generacijama. Da li je to započelo s Bergsonom, ili pre njega? Prostor je ono mrtvo,
Althusser ( L ) , Macherey (P.), Rancière (J.), Lire le Capital, 1.1, Paris, Maspero, 1965; Althusser ( L ) , Balibar (É.), Establet (R.), Lire le Capital, t. II, Paris Maspero, 1965,
95