Dušan Stojnov: NORMALNOST, MOĆ I REVIZIJA PSIHOLOGIJE
Karakteristična shvatanja moći u diskursu društvenih nauka U preovlađujućim koncepcijama koje su prošlog veka dominirale u zapadnom mišljenju, moć je najčešće shvatana kao jednostavni kvantitativni fenomen. U tome smislu, ona je opisivana kao ništa drugo do uopštene sposobnosti da se dela (Lukes 1974). 0 tome najrečitije govore i različiti primeri definisanja moći kao sposobnosti u različitim dis ciplinama društvenih nauka. Kao veoma reprezen tativan primer određenja moći u psihologiji, izd vaja se Meklilandov pojam motiva moći: cilj tog motiva je da se čovek oseća moćno i da se moćno ponaša. Moć se stoga shvata kao entitet koji može da se ograniči na individualne motive (McClelland 1975). Zatim, u domenu sociologije, prikladnu ilustraciju predstavlja Blauova definicija moći kao
5
sposobnosti osoba ili grupa da nameću svoju volju na druge uprkos otpora tih drugih - koristeći se zastrašivanjem - ili u formi uskraćivanja redovnih i zasluženih nagrada - ili u formi kažnjavanja i raznih drugih sankcija (Blau 1964). Najzad, posebno je el egantna jedan od definicija moći kao sposobnosti u ekonomiji, g d e je moć definisana na nivou poje dinca određena jednostavno kao sposobnost neke osobe da dobije ono što hoće (Boulding 1989). Shvatanja u kojima se moć određuje kao jednostavna sposobnost da se dela na određen način, veoma slično tretira sve različite vrste moći: psihološku, sociološku, političku, električnu, ili moć nekog motora ili mašine. U njima, moć je shvaćena kao kvantitativna sposobnost koja se može akti virati zarad različitih namera. Ljudi koriste moć kako naspram stvari, tako i naspram drugih osoba.
Prilikom svetskog prvenstva u fudbalu, održanog u Koreji 2002. godine, specifičnosti ishrane j e d n o g naroda uzburkale su svet. U protestima globalnih razmera, korišćenje pasa u korejskoj ishrani proglašeno je abnormalnim, a da pritom normalnost veoma raširene navike da se embrion nerođenog pileta pomešan sa uljem servira kao internacionalni prehrambeni delikates (poznatiji kao majonez) - nije uopšte dovođena u pitanje. Nijezgoreg pomenuti da je jedno isto ponašanje - uživanje marihuane - u Z a p a d noj civilizaciji medikalizovano kao vid abnormalne zavisnosti od droge, i kriminalizovano kao krivično delo, i komercijalizovano kao vid profitabilnog narko-turizma. "Normalni" habitus osobe koja sebi ovo uživanje priušti tako može da varira od bolnice, preko zatvora do hotela.
6
U "Priručniku za zdravlje emigranata" (Loue 1998) opisani su poremećaji kao "Bolest duhova" koja je opisana kao stanje u kome je neko preokupiran pojavama kao što su duhovi, smrt ili preminule osobe. Saopštenja o kontaktu sa preminulom osobom koja dolaze od strane emigranata sa j u g a američkog kontinenta biće okvalifikovane kao simptomi ove "bolesti", dok će se takvi sadržaji pripadnika zapadne civilizacije najčešće biti okarakterisani kao autentične "nadnaravne" sposobnosti ili njihovo simuliranje. Poremećaj "Zlo oko" čiji simptomi - svrab kože, glavobolja, jecanje, nervoza i poremećaj sna - predstavljaju posledicu uroka neke osobe, karakteristika je mentalnog stanja pojedinaca iz latinoameričkih kultura, ali ne postoji ni u j e d n o m priručniku za pripad nike Z a p a d n e civilizacije. Zato ne izgleda daleko od pameti očekivati da u skoroj budućnosti globalizovanog sveta korišćenje različitih aršina u proceni psihičkog zdravlja čitavih lokalnih kultura bude proglašeno "abnormalnim". Bujanje diskursa patologizacije društva polako uzima svoj danak.
269