Sprečite i pobedite rak-Patrik Holford

SPREČITE I POBEDITE RAK

i

ii

Patrik

Holford uz pomoć Liz Efjong

SPREČITE I POBEDITE RAK VODIČ ZA PREVENCIJU I BORBU PROTIV RAKA BEZ LEKOVA Mono i Manjana 2011. iii

Naslov originala SAY NO TO CANCER, Patrick Holford Copyright © Patrick Holford 1999, 2010 Ovo izdanje je 2010. prvi put objavio Piatkus u Velikoj Britaniji Prava za srpsko izdanje © Mono i Manjana, Beograd 2011 Izdavač Mono i Manjana Za izdavača Miroslav Josipović Nenad Atanasković Glavni i odgovorni urednik Srđan Krstić Prevod Bojana Veselinović Lektura Aleksandra Jović Korektura Ana Ranđelović Kompjuterska priprema Lupa Štampa Elvod-print, Lazarevac E-mail: office@monoimanjana.rs www.monoimanjana.rs 613.2 616.006.6-084 ХОЛФОРД, Патрик Sprečite i pobedite rak : vodič za prevenciju i borbu protiv raka bez lekova / Patrick Holford ; uz pomoć Liz Efjong ; [prevod Bojana Veselinović]. - Beograd : Mono i Manjana, 2011 (Lazarevac : Elvod-print). - XVII, 367 str. : ilustr. ; 21 cm Prevod dela: Say No To Cancer / Patrick Holford. - Beleška o autoru: str. I. - Bibliografija: str. 366.

ISBN 978-86-7804-601-8 a) Исхрана - Хигијена b) Рак - Спречавање COBISS.SR-ID 188242188

iv

Sadržaj Zahvalnost vii Objašnjenje skraćenica i mera viii Uvod xi I deo: Šta izaziva rak?

1. Šta je rak?

2. Faktor oksidacije 3. Razoreni hormoni 4. Toksičan život – prisustvo kancerogena 5. U genima?

6. Koliko je jak vaš odbrambeni sistem?

7. Zašto nam je jetra najbolji prijatelj?

8. Uloga homocisteina 9. Kako stres i negativne emocije povećavaju podložnost?

10. Prekid komunikacije

1 3 10 16 29 35 39 46 59 75 85

II deo: Dobre i loše namirnice 11. Zašto ne treba jesti mnogo mesa?

12. Zašto je mleko „nevaljalo“?

13. Voće i povrće koje nas najbolje štiti od raka 14. Tajna salvestrola 15. Dobre i loše masnoće 16. GO faktor – zašto se treba kloniti slatkiša 17. Alkohol, kafa i čaj – potpuna istina

89 91 97 104 122 132 138 156

III deo: Načinom života protiv raka 18. Zaštitite se od zračenja 19. Dobra i loša strana sunčanja

161 163 173

v

20.

21.

22.

23.

Pesticidi i plastika Aktivno i pasivno pušenje Sposobnost odbrane od hemikalija Kako da smanjite stres i emocionalnu napetost

177 187 190 197

IV deo: Antikancerogeni hranljivi sastojci 24. Razbijanje mitova 25. Istina o antioksidansima i raku 26. Megadoza vitamina C i rak 27. Kako vitamin D štiti od raka 28. Ostali antikancerogeni sastojci 29. Antikancerogeni minerali – od selena do cinka 30. Probiotici – najbolji prijatelji imunog sistema 31. Lekovito bilje i prirodna sredstva protiv raka

215 217 230 240 247 258 262 266 274

V deo: Kako izbeći rak 32. Idealna ishrana i promena načina života 33. Recepti protiv raka 34. Blagotvorni suplementi

283 285 293 305

VI deo: Šta da radite ako imate rak 35. Konvencionalno i alternativno lečenje 36. Pospešivanje oporavka posle hemoterapije, zračenja i operacije 37. Kako smanjiti rizik od recidiva

309 311 314 320

VII deo: Isceljenje ishranom od A do Š Strategije za svaki oblik raka pojedinačno

337 339

Resursi 353 Preporučena literatura 366

vi

Zahvalnost

K

ako je rak složena tema, zahvalan sam svim onim istraživačima čiji je rad doprineo napretku na ovom polju, a među njima su dr Ričard Pasvoter, dr Balc Fraj i kolege sa Instituta Lajnus Poling i Svetskog fonda za istraživanje raka, koji su zaslužni za uvrštavanje ishrane u glavne činioce u borbi protiv raka. Takođe su me svojim istraživanjima zadužili profesori Džef Holi, Džejn Plant, Dan Burk i Geri Poter. Najveću zah­valnost sva­ kako dugujem Liz Efjong, koja mi je pomogla prilikom istraživanja i osa­ vremenjavanja ove publikacije. Zahvaljujem se, takođe, timu izdavačke kuće Piatkus, a posebno Džilijen Stjuart i Džen Katler na pomoći prilikom uređivanja knjige.

vii

Objašnjenje skraćenica i mera

1 gram (g) = 1.000 miligrama (mg) = 100.000 mikrograma (μg).

Količine većine vitamina izražavaju se u miligramima ili mikrogramima.

Količine vitamina A, D i E mogu biti izražene i u internacionalnim jedinicama (IJ), meri uvedenoj radi standardizovanja različitih oblika pomenutih vitamina, koji imaju različita dejstva.

1 μg retinola (1μgRE) = 3,3 IJ vitamina A (RE = ekvivalenti retinola) 1 μgRE β-karotena = 6 μg β-karotena 100 IJ vitamina D = 2,5 μg 100 IJ vitamina E = 67 mg 1 funta (lb) = 16 unci (oz) = 1 kilogram (kg) U ovoj knjizi se pod pojmom kalorije podrazumevaju kilokalorije (kcal).

viii

UPOZORENJE Ukoliko vam je dijagnostikovan rak, ne bi trebalo da samostalno odlučujete o uvođenju opsežnije nutricionističke strategije. Rak je složena i potencijalno smrtonosna bolest koja zahteva stručnu medicinsku negu. Pojedina alternativna sredstva mogu čak i pogoršati vaše stanje ukoliko se ne primenjuju pravilno. Stoga, ako želite da koristite bilo koju alternativnu metodu opisanu u ovoj knjizi, trebalo bi to da uradite isključivo u okviru programa lečenja koji će voditi i nadzirati stručni nutricionista, doktor ili drugi zdravstveni radnici sa iskustvom u oblasti lečenja raka i alternativne medicine i koji će s vašim lekarom osmisliti najprimereniju strategiju za vaš slučaj. To što je neka supstanca prirodna ne znači da ponekad ne može biti štetna. Vrlo visoke doze hranljivih materija mogu imati neželjena dejstva; upravo zbog toga treba da se obratite obučenom nutricionisti koji će vas posavetovati i obaviti ispitivanja na osnovu kojih će utvrditi šta vam je potrebno.

Ako uzimate lekove, preporučujemo da vaš lekar proveri da li kombinovanje lekova i dodataka ishrani, koje biste želeli da koristite, može dovesti do neželjenih reakcija. Konsultujte se s doktorom pre nego što izmenite ili prekinete konvecionalno lečenje i obaveštavajte sve vaše lekare i/ili alternativne stručnjake o svemu što primenjujete.

Preporuke iznete u ovoj knjizi isključivo treba posmatrati kao edukativne i informativne, a ne kao medicinski savet. Ni autori ni izdavač ne snose odgovornost ukoliko čitalac sam sebi odredi terapiju.

Sve dodatke ishrani treba čuvati van domašaja dece.

ix

Konsultovana literatura i dodatni izvori informacija Pri pisanju ove knjige konsultovano je nekoliko stotina priznatih naučnih publikacija. Oni koji bi želeli da saznaju nešto više mogu naći dodatne detalje na internetu. PubMed je baza podataka Nacionalne biblioteke za medicinu Sjedinjenih Američkih Država sa preko 18 miliona naslova objavljenih od 1948. godine do danas. Preko ove baze možete doći do većine pomenutih studija (videti http://www.ncbi.nlm.nih.gov/ pubmed/). Osim toga, na strani 367 naći ćete i spisak preporučene literature, odnosno knjiga koje bi trebalo da pročitate ako želite da produbite znanje o temama obrađenim u ovoj publikaciji.

x

Uvod

N

ijedna dijagnoza ne izaziva veći strah kod pacijenta od dijagnoze raka. O njemu se uglavnom razmišlja kao o neizlečivoj bolesti nepoznatog uzroka, pa su reakcije na njega slične onima koje je izazivala kuga u XVII veku: bojimo ga se i izbegavamo da pričamo o njemu. Dok smo mi stavljali glavu u pesak, rak je postao drugi najčešći uzročnik prerane smrti u zapadnom svetu, a predviđa se da će za dvadesetak godina izbiti na prvo mesto. Već sada je najveći ubica ljudi mlađih od pedeset godina. Kada je objavljeno prvo izdanje ove knjige 1999. godine, prognozirano je da će kroz petnaest godina svakom četvrtom čoveku pre ili kasnije u životu biti dijagnostikovan rak. Prošlo je tek deset godina, a to je već slučaj sa svakim trećim! Osim toga, pretpostavlja se da će do 2020. godine biti dijagnostikovan kod svake druge osobe! Iako smo dosta napredovali na području lečenja, ono što nam je preko potrebno jeste da pronađemo način da sprečimo pojavu ili povraćaj ove bolesti.

Rak uzima maha tek u XX veku Možda će vas iznenaditi činjenica da su se mnogi oblici raka pojavili tek u XX veku. Za trenutno najčešće kancere – pluća, dojke, želuca, debelog creva i prostate – maltene se nije ni znalo do početka XX veka. Porast obo­ljevanja od raka podudara se sa zamahom industrijalizacije i sve većom upotrebom hemijskih sredstava u svetu: što je zemlja razvijenija, to ima više obolelih od raka. I zaista, što je viši dohodak po glavi stanovnika, to je veća incidencija kancera. xi

UVOD

Razlog leži u tome što je većina kancera prevashodno posledica pro­ mena u našem sveukupnom hemijskom okruženju: u onome što jede­ mo, pijemo i udišemo. Izmenjeni oblici raka u ekonomski razvijenim de­ lovima sveta ukazuju na to da je stopa oboljevanja od ove bolesti usko povezana s faktorima prirodne sredine. Oni su, po mišljenju jednog od vodećih britanskih medicinskih stručnjaka ser Ričarda Dola uzročnici 90 % kancera. Najkonzervativniji stručnjaci za rak smatraju da je bar 75 % slučajeva raka povezano s našim prirodnim okruženjem i načinom života.

Ipak, procenjuje sa da se 85 % oblika kancera može sprečiti. Prema istraživanju objavljenom u Medicinskom časopisu Nove Engleske, zasno­ vanom na proučavanju 45.000 parova blizanaca, veća je verovatnoća da će rak izazvati neodgovarajući način ishrane i života – što su stvari koje možemo promeniti – nego geni. Utvrđeno je da je verovatnoća da će jednojajčani (genetski identični) blizanci razviti isti oblik kancera ne prelazi 15 %. Ovo ukazuje na to da je oko 85 % oblika raka uzrokovano spoljašnjim činiocima kao što su ishrana, način života i izloženost toksičnim supstancama. Pomenuto istraživanje pokazalo je da su izbori u vezi sa ishranom, pušenjem i fizičkom aktivnošću uticali na pojavu raka u 58–82 % slučajeva.

Za samo dve generacije, čovečanstvo je stvorilo deset miliona novih hemikalija, a hiljade njih, među njima i onih kancerogenih (tj. onih koje mogu izazvati rak), dospelo je u prirodnu sredinu. Mi ih sada u svoje telo unosimo putem hrane, vazduha koji udišemo i vode koju pijemo. Neke možemo lako izbeći, a neke ne.

Ono što jedemo je posebno značajno. Čini se da sami sebi kopamo grob viljuškama i noževima. Smatra se da je današnja ishrana, zasnovana na prerađenim, hemijski obrađenim namirnicama, siromašnim hranljivim materijama, osnovni pojedinačni faktor koji doprinosi povećanju rizika od pojave kancera. Samim tim, ako se pravilno hranimo, možemo taj rizik smanjiti i za 40 %, kako je utvrdio Svetski fond za istraživanje raka, dok je Evropska komisija procenila da bi se samo menjanjem ishrane u 27 zemalja članica EU moglo spasti četvrt miliona života godišnje. Prema podacima iznetim u kampanji Društva za istraživanje raka, bar tri četvrtine svih oblika raka može se sprečiti, ali pod uslovom da se ljudi o tome informišu od rane mladosti. xii

UVOD

No, rak nije povezan samo sa ishranom. Svi mi smo i kod kuće i na poslu nesvesno izloženi dejstvu kancerogenih materija. Ukoliko tu izloženost svedemo na najmanju moguću meru, možemo značajno smanjiti rizik od pojave raka.

Ojačajte imuni sistem Izbegavanje ili redukovanje poznatih kancerogenih supstanci samo je deo jednačine. Drugi deo je sprečavanje izloženosti promoterima tumora, kao što su pojedine hemikalije, namirnice, pa čak i naši vlastiti hormoni, koji, ukoliko se naruši njihova ravnoteža, mogu da podstaknu rast ćelija raka. Važan deo slagalice je i jačanje našeg odbrambenog sistema.

Kancerogene materije nisu novina. One postoje u prirodi, i to čak i u zdravim namirnicama, ali ne predstavljaju nužno problem, jer telo raspo­ laže mehanizmima za njihovu detoksikaciju. Problem se javlja onda kad nam je oslabljen odbrambeni sistem i kada smo izloženi prevelikom broju kancerogenih činilaca.

Zato su jačanje imunog sistema i poboljšanje sposobnosti jetre da de­ toksikuje kancerogene materije od ključnog značaja, kao što ćete videti u šestom i sedmom poglavlju. Smatram da se rizik od pojave raka zai­ sta može značajno smanjiti ili potpuno eliminisati kombinovanjem svih pomenutih faktora: izbegavanja poznatih kancerogena, pravilne ishrane, hormonske ravnoteže, poboljšanja jetrinog potencijala za detoksika­ ciju i jačanja imunog sistema. Ovakva strategija je osnova za prevenciju ponovne pojave raka i zaustavljanje procesa rasta ćelija raka. Činjenice iznete u ovoj knjizi dokazaće vam da raku zaista možete reći ne.

Da li pobeđujemo u ratu s rakom?

Nažalost, uprkos tome što znamo kako možemo drastično da smanjimo rizik od pojave raka, ne preduzimamo neophodne mere – iako ima i retkih pozitivnih primera. U mnogim zemljama, recimo, opada učestalost raka pluća jer je sve manje pušača. U opadanju su i rak grlića materice i

xiii

UVOD

rak želuca. Ipak, sveukupna stopa kancera, od koga oboleva svaka treća osoba, a umire svaka četvrta i dalje je u značajnom porastu.

Ono što naročito treba da nas zabrine jeste povećanje broja slučajeva raka za koje su odgovorni hormoni. To su kanceri tkiva osetljivih na hormone, tačnije prostate i testisa kod muškaraca i dojke, grlića materice, jajnika i materice (endometrijuma) kod žena.

Da uzmemo rak dojke kao primer. Trenutno od njega oboli svaka deveta žena u SAD i svaka osma u Velikoj Britaniji. Učestalost raka dojke u Velikoj Britaniji porasla je za više od 50 % u prethodnih 25 godina. Stopa obolevanja od raka prostate utrostručena je u proteklih 30 godina. Ovi kanceri se javljaju češće i u ranijem životnom dobu nego pre deset godina.

Vrlo je verovatno da promene u ishrani i izloženost toksinima iz okoline imaju značajnog udela u tome.

U saopštenju koje je 1992. godine potpisalo 69 renomiranih američkih medicinskih stručnjaka i naučnika kaže se: „U prethodnoj deceniji od raka je umrlo oko pet miliona Amerikanaca, a sve je više dokaza da je veliki broj njih mogao biti spasen.“ Povod za izdavanje saopštenja bilo je nezadovoljstvo zbog neuspeha državne politike i institucija koje se bave rakom. U izveštaju objavljenom 2010. u časopisu Američkog medicinskog udruženja navodi se da je u periodu od 1999. do 2006. godine broj novih dijagnoza raka opao za manje od 1 %, u čemu najvećeg udela, gotovo polovinu, ima smanjena učestalost raka pluća zahvaljujući, kako se veruje, kampanjama protiv pušenja. Takođe je procenjeno da će ove godine svakom drugom Amerikancu i svakoj trećoj Amerikanki biti dijagnostikovan rak. U Americi je 2009. godine registrovano milion i po slučajeva raka i više od 560.000 smrtnih slučajeva. To se teško može nazvati uspehom budući da je američka vlada u proteklih 40 godina uložila sto milijardi dolara u istraživanje raka.

Da li se uopšte borimo?

Da li se išta promenilo? Začuđujuće, vrlo malo novca uloženog u istraži­ vanja odvaja se za prevenciju – novac se uglavnom ulaže u razvoj konvencionalnih metoda lečenja kao što su operacije, hemoterapija i zračenje. xiv

UVOD

Unapređenje metoda lečenja zaista je dovelo do sniženja stope smrtnosti od raka. Danas žene koje obole od raka dojke mogu s tom bolešću živeti i preko 20 godina. Međutim, ono što statističari uglavnom prenebregavaju jeste činjenica da se kancer sada češće dijagnostikuje u mlađem živo­ tnom dobu, pa otud privid da pacijenti duže žive.

Važno je naglasiti da se konvencionalno lečenje, koje je u suštini za­ snovano na srednjovekovnom konceptu (iseci, spali ili uništi lekovima), ne bavi dovoljno osnovnim činiocima koji dovode do toga da obične ćelije postanu ćelije raka. To bi trebalo da bude prva linija napada.

Iako je očigledno da je bolje sprečiti nego lečiti, činjenica je da prevencija raka ne donosi profit. Zanimljivo je da neke od vodećih ustanova za borbu protiv raka dobijaju novac od farmaceutskih kompanija tako da nisu baš stimulisane da se usredsrede na proučavanje pravih uzročnika raka, a to su savremena ishrana, način života i prevelika izloženost kance­ rogenim hemijskim sredstvima. Ukoliko želite da donirate novac, raspitajte se koliki deo će biti potrošen na istraživanja prevencije bez lekova.

S druge strane, postoji lista činilaca za koje je utvrđeno da povećavaju rizik od pojave raka, pa možemo sami da damo sve od sebe da ih izbegavamo. U knjizi ćemo detaljnije opisati i njih i mere koje treba preduzeti.

Sprovođenje prevencije Svaki pojedinac bi trebalo da bude upoznat s tim kako se rak može spre­ čiti. Prva i osnovna stvar u prevenciji kancera jeste preduzeti sve odgova­ rajuće korake; osobe kod kojih je rak dijagnostikovan u ranom stadijumu ili koje su nekada imale kancer često mogu da preduprede njegov razvoj ili ponovnu pojavu. Primarni kanceri su retko kad opasni po život – živote uglavnom odnose oni koji se iz njih razvijaju, odnosno sekundarni karcinomi.

Neophodno je istaći da je izuzetno važno da se rak posmatra holistički, tj. da u obzir treba uzeti sve moguće činioce, i unutrašnje i spoljne, a ne samo usredsrediti se na ugroženi organ ili deo tela. Naše telo je izrazito složen i prilagodljiv organizam, ali većina ljudi se, nažalost, bolje ophodi prema svom automobilu nego prema vlastitom telu! Kola svake godine xv