BATAN BOGIĆEVIĆ
LJUDIU CRNOM - PARIS BY NIGHTROM AN - drugo izdanje -
E-m ail:legenda@eunet.rs www.legenda.co.rs
LEGENDA Cačak
2011.
oja večna zahvalnost gospodinu Daču Harperu, čuvenom profesoru i avanturisti, na njegovoj velikoj i nesebičnoj pomoa i savetima, jer bez njegove, neograničene podrške, ova knjiga, možda, nikada i ne bi, ni ugledala svetlost dana.
M
Velika zahvalnost i mojim pravim, živim i onima, koji to više nisu, prijateljima, bilo gde da se nalaze... Mojim klincima i svim onim dragim, životinjama, bez čije Ijubavi i nežnosti,ja, već odavno ne bih bio normalan i uravnotežen čovek. Autor
■^SVIM DRAGICAMA OVOG SVETAsn
Batan Bogićević
PREDGOVOR
Z
ašto smo, zašto smo kroz život prolazili tako, reagovali najedan način, a ne nekako drugačije? Zašto? Priznajem da sam ostao malo poremečen posle ove pročitane knjige. Toliko toga mi se vrzmalo po glavi. Mnogo toga mi padalo na pamet. Nizale su se reči iz stranice u stranicu, ali sam ih ja video u slikama. Citao sam i gledao niz slika kako promiču, pojavljuju se i nestaju kao na nekoj pokretnoj traci. Ceo jedan život, život drugih, možda i naši životi, događaji, i dešavanja, ispričani su ovde. Zašto sam posle svega, posle završetka poslednje stranice, ostao dugo da sedim, sam bez reči u osvetljenoj sobi ove lepe planine, gde se sve bilo utišalo i zamrlo. Kao da je priroda htela da mi pomogne svojom tišinom. Kao da je želela sve da učini da što duže ostanem tako, sam, razmišljajući o ovome što sam pročitao, o svemu, o životu, svrsi življenja... trajanju. Ovde u ovoj knjizi se vrlo često postavljaju pitanja o nekom moralu, etici i u najtežim momentima. Sta je, i iz čega j e sve satkan jedan život, njegova egzistencija? Iz čega sve? Da li smo došli na ovaj svet sa nekim zadatkom, nekim planom, da ako možemo nešto promenimo na bolje, ili smo rođeni da nam se godine nanižu, kao biseri na nekom svilenom koncu i protutnje tako bez traga i odjeka? Da li mi samim našim postankom imamo neku misiju na ovoj planeti? Da ili ne? U knjizi Batana Bogićevića im ajakih, teških, vrlo teških m om enatagde se ne ostaje ravnodušan, u toj borbi za ono malo mesta pod suncem ne izlazi se lako. Povrede su teške i jako duboke. Rane, one, teško, sporo i dugo zarastaju. Odatle se ne izlazi čitav. Tu je ishod nepoznat, je r su šanse skoro nikakve. I u takvoj situaciji u tim borbama na život i smrt, ipak postoji ona nada, ona želja, ona trunka, za koju se čovek uhvati, ona mala izbočina u potpunom mraku i beznađu za koju se čovek zakači u pokušaju da se nekako i uprkos svemu izvuče. Glavni junak dobro zna, da kada se u kolo tog surovog sveta uhvatiš u njemu moraš i da ostaneš, ali i da vraćaš surovo i bez milosti, sve one udarce koje budeš u tom kolu dobijao po glavi i telu, gde pravila nisu baš najasnije objašnjena, i gde nepoznanice i neko pogrešno tumačenje - skupo koštaju. "Mučili su mene, mučio sam i ja druge, to je tako ako želiš da preživiš" kaže u jednom delu knjige glavni junak. Znači, m oraš da vratiš, ali jače, mnogo jače nego što si primio da bi opstao i dalje koračao ovom zemljom. U svetu surovih, rnoraš biti jo š suroviji i svirepiji. U životu glavnog junaka postoji više perioda. On se u knjizi neprestano vraća na delove iz detinjstva, koji mu se neprestano pojavljuju tokom svih tih godina. 7
LJUDI U CRNOM - Paris by night
On priča i razmišlja o njima i to su mu, jedni od najboljih delova u romanu. Da li smo mi predodređeni samim svojim detinjstvom da postanemo ovo ili ono? K olikije to uticaj? Kako se i na koji način to sve odražava na naš, kasniji život? K olikije uticaj porodice, odnosi u njoj, kolikije taj genetski deo, a koliko naš lični stav, naša lična ocena o nečemu, o nekome? Priznajem iskreno, bio sam zaista zatečen mnogim stavovima koje sam ovde pročitao. Ovde sam i saznao, da postoji uzročna veza između vaše sudbine, zavisno od odnosa koji vi lično imate prema životinjama. Glavni junak u jednom momentu kaže, i u to je sto posto siguran, da to što je na kraju ostajao čitav iz najbeznadežnije situacije, može da zahvali samo toj Ijubavi, toj istinskoj i nikada nepomućenoj Ijubavi, koju je od najranijeg detinjstva osećao prema njima, tim "divnim" i plemenitim stvorenjima", kako ih je on nazivao. "Samo sam njima, sve uvek opraštao, samo njima i nikome više" govorio je. Osećao je Ijubav i toplinu samo u njihovom društvu. Od njih ništa loše nije očekivao. Sa njim aje bio, i ostajao srećan čovek. Volim knjige koje nagone na razmišljanje. Koje vas teraju da sebi postavljate razna pitanja. Volim knjige iz kojih toliko toga naučite. Ako sam sve to voleo, to sam sve i našao u ovoj dobro napisanoj storiji. Provesti lepe momente, zamisliti se, postavljati sam sebi razna pitanja, to sam uvek tražio između stranica. Ovoga puta lepih trenutaka imao sam na pretek. Vreme je neosetno prolazilo. Želeo bih na kraju da nam pisac ove knjige podari jo š mnogo, mnogo, ovakvih divnih trenutaka, koja će da traju, i svaki put, uvek, da se oni, ti divni momenti više nikada ne zaustave.
Emir Kusturica
8
Batan Bogićević
UVOD
ođen sam od oca Mongola, Agežop Cavoređa, čoveka diplomate iz Ulan-Batora i majke lepe rumunske Ciganke, Anke Dumitrašku, iz Ploeštija. U meni struji krv nepregledne mongolske ravnice, gde se i kamenje lomi i drobi od ljute i užasne mongolske zime, gde nema mnogo reka i zemlje, gde su vukovi gospodari. Kreču se i prevaljuju ogromna prostranstva, nekada sami, nekada u grupi, svesni svoje snage i lepote, slobodno, suvereno, gospodarski, onako, kako im i dolikuje. To je tamo, gde se nebo sastavlja sa zemljom, i gde deca čvrsto veruju da treba samo malo više da odskoče i uspeće i zvezde da dohvate. Struji, tako u meni i krv moje majke, koja je svet ugledala u čudnoj i mističnoj zemlji, gde se mit i stvarnost, istine i legende, prepliću vekovima, i gde se na kraju sve to gubi i meša, i više se ne zna šta je istina, a šta legenda. A ja? Ja sam odrastao usamljen u trećoj zemlji. U planinskoj zemlji, burne i tragične prošlosti, negde tamo izgubljenoj, na čuvenoj balkanskoj vetrometini. Tamo, gde dobre vile i zli demoni kroje sudbine, pričaju priče i određuju živote tih izgubljenih, ali ponosnih ljudi. U toj i takvoj zemlji ugledah svet, tu sam prvo otvorio oči, tu na kraju sveta, u tom prostoru jada i prokletstva. Posle... Posle su se izdešavale mnoge stvari. Mnogo se toga menjalo, gubilo i nestajalo. Menjao sam gradove, drugove, roditelje, mnogo toga. Niko me ništa nije pitao, a i da jeste, bio sam tada isuviše mlad da bih mogao nešto pametno da odgovorim i promenim tok svim tim stvarima i događajima. Posle su došli ratovi i trajali dugo. Beda i pustoš se useljavala u ljude. Rane u duši, haos oko njih i u njima samima, traju i danas. Gledali su nemoćni kako se sve raspada i nestaje. I ime te zemlje, i priroda, i oni sami - sve. Sada sam ovde negde na Zapadu. Nalazim se u ovoj staroj, prošlošću i civilizacijski, izbrazdanoj državi. Obreo sam se ovde sasvim slučajno. Nisam ni pomišljao da će se jedan ogroman deo moga života odvijati ovde. Kako da je opišem? Kako da saznate o kojoj je državi reč? Sve ću vam objasniti, samo budite malo strpljivi. Evo o kojoj se zemlji radi, u kojoj državi momentalno živim i u kojoj se i dešavaju sve ove stvari. Dakle? Ova stara zemlja, zemlja velikih pisaca, diplomata i učenih ljudi, je i vlasnica jedne impresivne i nadaleko čuvene gvozdene kule, sa čijeg vrha ugledate trećinu njenog prostranstva. Tu postoji i jedna reka koja deli ovaj grad, grad svetlosti i luksuza, na dva dela. Levu i desnu obalu. Jedan od najčuvenijih muzeja sveta, nalazi se ovde. Bila su nekada davno napuštena zelena polja, a sada se tu, na tom mestu nalazi najlepša avenija na ovoj našoj planeti, duga i prelepa avenija, sa širokom ulicom i trotoarima, duga nekoliko kilometara. Znao sam da ćete pogoditi gde se sve ovo nalazi. Nisam se prevario. Imali su najmanjeg rastom i najsposobnijeg vojskovođu i najvećeg generala na svetu koji je zemlju spasio od moralne propasti i poniženja.
R
9
Batan Bogićević
KRVAVA NOĆ nam da je ponoć davno prošla. Znam i to, da neko leži ovde ispred mene. Pljuje krv, guši se. Osim toga, ništa drugo ne pamtim. Sve se oko mene utišalo, ukočilo, sve je stalo. Samo ovu spodobu osećam, zgnječenu na zemlji, videh da je ipak tu, odmah, na metar i znam da mora da ostane tu toliko, koliko budem hteo i odlučio. Jer sada je moj. Sada sam mu ja jedini gospodar koga ima, sada samo ja odlučujem o njemu, od moje odluke zavisi njegova sudbina. Drugo, ne uspevam da osetim. Mozak mi je prenapregnut, umor ga valjda napao punom snagom, i nizašta se drugo ne zakačinje. Ličim na umornog i izgladnelog lava koji stoji pored žrtve, dahće, žmirka i gleda dugo, čeka i razmišlja, kao da traži savet od nekih dalekih i tajanstvenih sila, da ga posavetuju i odluče na koji će način i u kom momentu sve to jednom da se završi... - Majku ti jebem L. Jebem ti rasuL - kaže mi to ovaj dugački i čupavi melez, sa rasta frizurom, ustima punim krvi, kome sam zadao udarac nožem u stomak - do balčaka. - Moju majku nećeš moći, to ti garantujem, nećeš, nadam se više ničiju... Razmišljam tako dok ga gledam kako se grči, krivi usta od bola, krvari tu preda mnom, pokušavajući da se pridigne. - Nikog, nikada, i nikome ti više nećeš učiniti ništa nažao! - dobacujem mu sada, dok se previja ispred mene i pokušava da me pljune. - Znaš zašto ti to kažem? - pitam ga, polako mu prilazeći - zato što ću ja biti sve vreme sa tobom dok potpuno ne iskrvariš! Je l' kapiraš, majmune!? Tajger, moj saborac i prijatelj, koji je sve vreme bio tu pored mene, priđe mu naglo, i tako ga zavali nogom u glavu, da se ovaj prevrnu na leđa, pa onda polako na stomak, i njušku ukopa u trotoar. Posle nekoliko trenutaka, pokušava opet da se podigne, ali dosta teško i sa puno napora. Polako podiže glavu, tražeći me pogledom. Pokuša, sada i da me pljune, ali ni to ne uspeva. - Jebem ti rasu - kaže mi ponovo, pokrećući gornji deo tela, čas na jednu, čas na drugu stranu, pružajući ruku kao da nešto traži. Najednom se zgrči, pritiskajući stomak obema rukama, između kojih je obilato tekla krv. Za sve to vreme, postojao je samo on, i ja se više ničega ne sećam. U takvim trenucima vreme stane. Sećam se samo neke čudne svetlosti, koja se menja s vremena na vreme. Nekog strujanja tu oko mene, nešto kao da treperi, neka toplota, čudna i nedefinisana. Sve se isključi, smiri, sve je bez pokreta... Inertno. Sa ovim džukcem sam imao dosta računa da naplatim. Prvo je uspeo da rani iz pištolja jednog od mojih najboljih prijatelja. Ortak se izvuče, ostane živ, ali se osuši kao grana. Nikada više nije uspeo da povrati staru formu, i vrati se među ove naše ratnike. Sve sam ga ređe i ređe viđao, dok se nismo načisto izgubili. Ništa više o njemu ne znam, kao da nikada nije ni postojao. Pričamo ponekad, evociramo stare uspomene, ali i to sve ređe. Ne znam više koga da pitam, ne
Z
11
LJUDI U CRNOM - Paris by night
znam više na koja vrata da zakucam, gde da ga više tražim. Svi oni koje sam pitao, ne znaju ništa. Bili smo dobri drugovi, tolike bitke pregrmeli, a sada se izgubili za večita vremena. ' Na mene je, pre nego što je uspeo da rani iz pištolja ovog mog dobrog prijatelja, bacio zapaljenu flašu, dok je sa jednim njegovim pajtašem prolazio na motoru. Drug mu je vozio, a on sedeo pozadi. Zafrljači ovu flašu i ona tresne iza mene, u gvozdena vrata, razbije se u hiljadu delova, ali se ne zapali, ne eksplodira. Ni danas mi nije jasno zašto. Videći flašu kako leti prema nama, bacio sam se na jednu, a ovaj, molotovljev koktel, zveknuo o vrata, na drugu stranu, i dok sam se ja podigao i ovi moji pojurili, on se već izgubio, u prvoj sporednoj ulici. Odmah, nedugo posle toga, uništi mi devojku sa kojom sam se zabavljao, lepu i tihu Marokanku, koju sam mnogo voleo. Negde oko četiri sata ujutro, pošaljem je da mi kupi palačinke sa medom i bananama, u blizini, u prvoj ulici. Ovaj je sačeka sa njih nekoliko, uvuku je u jedan pasaž i premlate na mrtvo ime. Svu je iseku žiletima i izgore upaljačem po glavi i rukama, između nogu. Muka me uhvatila kada sam je ugledao. Našao sam je sklupčanu, između nekih kartona i kanti za đubre, uvaljanu u mokraću, čiji se smrad osećao na 20 metara okolo. Cvilela je kao kuče, jecala, kašljucala sva krvava i izgorela. Pored nje leže njena vindjakna, torba i rasuti novac, verovatno onaj koji sam joj dao pre nekoliko trenutaka. Sagnuh se i polako joj okrenuh glavu. Oči joj pune suza, obrazi i usta krvavi, iz ruke teče krv. Otupela od jada i bola, gleda me kroz trepavice, plače i cvili i kao da me ne poznaje. Gleda me kao stranca, kao da ne zna ko sam, i kao da me nemo pita zašto joj nisam pomogao, zašto sam je poslao tamo, zašto sam je poslao samu... Sve smo pretražili i nismo ga našli, ni njega, ni one koji su bili sa njim. Ni tada ga nisam ćapio, ali sam znao, da za sve ovo što je uradio, platiće mi jednog dana. "Molićeš Boga da umreš”, mislio sam. "Bićeš mi i zahvalan, ako umreš brzo", razmišljao sam dalje, lud od mržnje i nemoći. Nije ga bilo lako uhvatiti, jer sam znao da nema neku sigurnu adresu, gde bih mogao da ga ščepam sa ovim mojim tragačima. Spavao je levo, desno, upadao u prazne stanove, menjao brave i tu ostajao izvesno vreme, a onda odlazio dalje. Jednog dana... Jednog dana... Mislio sam. Jednoga dana... Bićeš moj, gubo. I taj dan dode. Ovoga puta se zajebao. Zaleti se autom sa jednim pajtašem, dok sam stajao ispred vrata i pričao sa gazdom, kod koga sam radio. U momentu ugledah kola koja izleteše na trotoar i poleteše prema nama... U deliću sekunde gurnem ovog čoveka sa kojim sam stajao ispred diskoteke i bacim se iza jedne velike drvene saksije. I ovi, verovatno da bi izbegli da udare u vrata, ili zid zgrade, skrenu naglo na levo, udarajući u kola parkirana odmah tu ispred, pored samog pomoćnog ulaza, krenu munjevito nazad, udarivši zadnjim delom u kola koja su naišla u punoj brzini iza njih, pa ponovo krenu napred, pođu desno, prema sredini bulevara i zakače malo taksi sa desne strane, ali ipak projure napred. 12
Batan Bogićević
Ja i još đvojica mojih drugara, več smo trčali za njima. Tajger me prestiže, jureći kao gepard. Mislim, izmaknuće nam i ovog puta. Trčim kao lud, gledam u pravcu samo tih kola, jer samo me ona interesuju. Osećam ovog drugog sa kojim radim, kako dahće kao pas, ali trči i dalje, odmah iza mene. Trčimo bulevarom, između kola, koja polako usporavaju, verovatno zbog semafora. Nisu nam više daleko. Približavamo im se u punom trku. Videh prvo jednog, pa drugog, kako iskaču iz auta, i trče kao divokoze, upućujući se gore prema Operi. Jure kao strele, odmorniji su nego mi. Uh, pomislim, zajebaše nas i ovog puta. Ipak su nam daleko izmakli. Razdaljina se povećava. Tu ni ovaj moj Kamerunac, neće, mislim dalje moći ništa promeniti. Odjednom ukapiram da me neko zove. "Natab! Natab!" Dere se neko pored mene, sa moje leve strane. Okrećući glavu, ugledah Sama, Jermenina iz Uzbekistana, profesionalnog boksera, koji da bi preživeo, čuva kurve na ulici, brz, hrabar, odličan i kao bokser i kao čovek, uvek nasmejan i vedar, kako mi sa otvorenih vrata kola rukom daje znak da uđem. Upadoh kao vetar uriutra pored njega, i jurimo napred. Nemamo vremena, za Džemsa, koji je malo izostao, već guramo tamo gore da pokupimo Tajgera, koji nema vremena da otvori zadnja vrata, nego ga ja, u punoj brzini povučem prema sebi i nekako se smesti meni u krilo. Od njega, ispred sebe, ne videh više ništa. Jermenin vozi kao poludeo. Cujem samo škripu guma, povike i negodovanja ljudi koje pretičemo. Udaramo u druga kola, i sa leve i sa desne strane, ali gazimo napred. Osetih udar i videh da sa kolima u punoj brzini, iskočismo na trotoar. Jureći, sredinom pločnika, čujem vrisku Ijudi koji se uspaničeni sklanjaju u stranu, i odjednom tup udar napred. Udarismo u nešto. Iskočismo, kao po komandi, gledajući, ovoga mog meleza kako se pridiže i ponovo nastavlja da trči, shvativši, da desnu nogu malo vuče. Ukapiram da je malo ulubljen, ali juri i dalje. "Ovoga puta nećeš daleko. Tamo gde bi hteo, nećeš stići". Naglo mu se približih... Odmah sam tu iza Sama i Tajgera. Pajtaša mu ne videh. On me, momentalno, mnogo i ne interesuje. Doći će na red i taj gospodin, ali malo kasnije. Ovaj mi je važan. On mi sada mnogo znači. Ovog momenta samo on. Ekskluzivno. Tajger mu prilete, i u punoj brzini ga pokosi po nogama. Pade kao vreća pokošen. Sam, kako stiže, rascepi ga nogom u glavu. Pokušava opet da se pridigne. Tu, u tom pokušaju da se ponovo uspravi, dobi udarac nožem u stomak, koji sam mu zadao punom snagom. Jače nisam mogao da ga ubodem. Razgoračivši oči od iznenađenja, opet pade, ali se odmah pridiže, napravi nekoliko koraka, i opet, tresnu na pločnik. Videh da mu je lice svo izguljeno u krvi, verovatno od udarca koje je dobio, kada ga je Jermenin, u punoj brzini pokosio kolima. - Hajdemo, Natab, - kaže mi Džems, koji je već bio stigao, hvatajući me ispod ruke. - Ovaj je završio. Ako ga neko uskoro ne nađe, on ostaje ovde. Pođosmo sva četvorica prema autu, kad odjednom ugledah Tajgera, kako se okrenu i vrati ovom dugačkom melezu, koji je bespomoćno ležao i krvario. Bili smo odmakli jedno petnaestak metara, ali ga ipak, lepo videh, kako skače oko ovoga rege-bojsa i čujem ga, kako urla kao medved. Kao da mu neko seče prst na nozi. - O čemu se radi? - pitam mada sam pretpostavljao. 13
LJU D IU CRNOM - Paris by night
- To da ti se ne osveti, Natab! - reče mi nasmejano, Džems, ulazeći u kola. A to! To smo nekada radili, kada nije bilo nikoga, i kada smo bili uvereni da će džukela da se osveti, da je opasna, i da je već upucavala ljude, što je sa ovim mamlazom, bio slučaj. Tako mu izdrobimo ruke, naprave se kao pihtije, i više u životu neće imati snage ni toalet papir da drži u ruci. Moj ortak je na to mislio kada se bio povratio i čizmama mu izrovao prste. Nije želeo da nam se ovaj sveti, da mi se osveti. Više nikada! Tajger je bio jedan od najhrabrijih i najbespoštednijih momaka koje sam znao. Sa njim si uvek bio siguran. Ni u najtežoj situaciji, ako je on tu, ako si sa njim, ne rizikuješ mnogo. Uvek nađe neku soluciju. Bilo o čemu da se radi, bilo kakva situacija da je, sa njim ne možeš da potoneš. Staze prema suncu uvek pronađe. Vredi mnogo. Toliko smo borbi preživeli, seča i povreda. Sa njim su i povrede zarastale brzo, kao da smo rane mazali sa medom.
14
LJUDI U CRNOM - Paris by night
BELEŠKA O AUTORU
Batan Bogičevičević je rođen u Titovom Užicu, ali je odrastao i školovao se u Užičkoj Požezi. Posle završene srednje škole upisuje se na Akademiju za Pozorište i film, ali zbog teže povrede noge prebacuje se na Poljoprivredni fakultet u Zemunu, koji ubrzo napušta i odlazi na odsluženje vojnog roka. Posle završetka armije usled raznih presuda i dosuda, biva prinuđen da napusti zemlju i ode u inostranstvo. Posle neuspešnog pokušaja da se domogne Novog Zelanda nastanjuje se u Francuskoj i tu ostaje do aanas. Ovde, u ovoj zemlji se bavio raznim zanimanjima, a najčešće se ogledalo u domenima vezanim za čuvanje, protekciju i sve vrste obezbeđenja. Posle nekoliko godina se ženi i dobija dvoje dece. Odmah, još na samom početku uspeva da se zaposli na čuvenom Institutu za istočne jezike, gde ostaje da radi, uporedo sa svim ostalim stvarima sa kojima se bavio, uprkos svemu, do dana današnjeg. Ta ostala zanimanja su ga često dovodila na razne kontinente, oblasti i zemlje. Išao je, tumarao raznim predelima, nekada i protiv svoje volje, ali uvek u nekoj skrivenoj nadi, da će tada, možda, tamo iza nekog btega naći, ili otkriti nešto, zbog čega će se ta stalna putovanja nekako zaustaviti i on na kraju naći svoj mir i spokoj...
492
SADRŽAJ:
PREDGOVOR............................................. 7 Uvod...............................................................9 KRVAVA. NOĆ......................... ...................11 OKLOPNICI............................................... 15 RASTANAK................................................ 17 TAJANSTVENI GLAS.............................. 21 DI-DŽEJIČOVEK OŽILJAK................... 24 PRIJATELJSKI SAVETI............................. 30 EKIPA LAVOVA................... .....................35 BRATSKI DOGOVOR......... .....................40 SUDBONOSNI SUSRET..........................43 POČETAK AVANTURE....................... ... .47 UKLETO MESTO................. .....................54 VERNOST.......................................... ........ 60 PITANJA I ODGOVORI........................... 63 LEDENA ŽENA.........................................65 DOLI............................................................ 69 OSTATI UPRKOS SVEMU...................... 71 NOĆNI KOJOTI.........................................76 MOĆNICIIZ PUSTINJE........................... 80 BEN.............................................................. 83 ZAŠTITA..................................................... 85 POSMATRAČI - RIKI.............................. 86 OČIPUNE SUZA...................................... 90 GOSPODARI............................................. 91 LOV NA LJUDE.........................................94 ISPOVEST................................................... 97 LJUDII DOGAĐAJI..................................99 SPECIJALAC.............................................101 PRVOBORCI.............................................102 ZVEZDE.....................................................103 KREATIVNO STANJE............................ 106 LIBANSKI RATNIK.................................107 OČEVII DECA.........................................110 IZGLED..................................................... 113 ČAPKO - LOVAC NA GLAVE...............115 DŽESIKA.................................................. 122 PRIJATELJI................................................125 SPORTSKI DRUGOVI............................ 127 SUDAR NA PARALELAMA.................. 129 UDARCIIZA LEĐA.................................133 POZIV ZA DRUŽENJA.......................... 136 ZADOKS................................................... 139 KOINCINDEN CIJA.................................145 OBRAČUN................... ............................158 TAKSI BEZ REDA VOŽNJE................... 163 MEHDI.......................................................165 POVRATAK NA ULICU.........................170 SVET SA DRUGE STRANE................... 174 HIJENE.......................................................180
LUIZIJANA..............................................184 TONI..........................................................187 ZA USPOMENUIDUGO SEĆANJE....192 GLAS IZ SPECIJALNE KUĆE.......... ...194 RONI......................................................... 196 KORESPONDENCIJA...........................202 GRADSKI LJUDI....................................206 LJUBAVNISASTANAK......................... 212 FAKIR I POLITIČAR..............................214 MISTERIJE............ ..................................215 DOGOVOR..............................................218 KRALJEVSKE PRIČE.............................221 RAMZESOVA SMRT........................... ..222 ZIDARSKO KOLO.................................223 MALA VEŠTICA.................................... 229 CELESTINA.............................................230 STVARI BEZ KRAJA..............................233 PRIPREME ZA SUDAR......................... 238 VUKODLAK............................................243 MENINGITIS...........................................245 SPECIJALITETI....................................... 257 POKUŠAJ................................................. 259 ARTISTICKI DIREKTOR...................... 263 VERNA PRATILJA................................. 266 OČI U OČI...............................................269 POVERENJE........................................... 282 ZADATA REČ......................................... 286 EPILOG SA SREĆNIM ZAVRŠETKOM........................................292 KORZIKA.................................................294 SAZNAJA.................................................300 BOKSER................................................... 303 FILMSKA PRIČA................................... 310 RADIKALNO REŠENJE........................ 316 MALI PSIĆ...............................................318 SELEKCIJA...............................................319 DOM SA REŠETKAMA........................ 323 SULTAN................................................... 331 UKUS MESA............................................334 TRENUCISREĆE....................................339 BORBA ZA SAN.....................................343 SPECIJALNO ODELJENJE.................... 349 MEDICINSKA NADA............................ 353 BORAC U PLAVOM................................359 VELIKIVEZIR..........................................363 RAJSKE ODAJE....................................... 369 MANIRI.....................................................374 KORACIPREMA SUNCU..................... 380 NA DVA FRONTA..................................382 MENGA....................................................384
LJUDI U CRNOM - Paris by night
ŽENA SA DRUGE PLANETE................390 SPECIJALNA NAGRADA......................392 NAGON.................................................... 394 TERAPIJA ZA PAMĆENJE.....................396 KRUGOVI - BELOGLAVISUPOVI......400 PRINOŠENJE ŽRTAVA KORISNA NAMENA.............................. 403 MALI PELIKAN.......................................407 ŽIVOTINJSKO CARSTVO.................... 415 LJUDIIZ KRAJA......................................419 GRESI MLADOSTI.................................421 SVETSKE RIBE........................................423 IGRE BEZ GRANICA............................ 433 ZASLUŽNI ODMOR..............................434 BINGO...................................................... 435 PLESAČ SA ISTOKA............................. 438 REALNA VREDNOST........................... 440 VESELI POSETILAC.............................. 441 FILMSKI ČOVEK.................................... 442 ČOVEK SA HILJADU LICA..................447
SVETE STVARI - AMAJLIJE.................449 RENOME.................................................. 451 PRAVILA PONAŠANJA........................453 UMETNICI................................................454 IZBRIŠIIZ MEMORIJE.......................... 458 NIKŠA.......................................................460 ŽELJEIPLANOVI...................................465 UDALjfeNO OSTRVO............................ 467 MELANHOLIJA.......................................468 TREĆA SREĆA........................................469 GORSKA VILA........................................472 SNOVII MAŠTANJA..............................474 SIN GENERALA......................................478 KARTE ZA BEJRUT................................. 481 ZAMRZNUTO SRCE..............................483 LET PREMA ZVEZDAMA.................... 486 SILE ZAŠTITNICE.................................. 490 RECENZIJA.............................................. 491 BELEŠKA O AUTORU........................... 492
Priznajem da sam ostao malo porem ećen posle ove pročitane knjige. Toliko toga mi se vrzmalo po glavi. Mnogo toga mi padalo na pamet. Nizale su se reči iz stranice u stranicu, ali sam ih ja video u slikama. Čitao sam, i gledao niz slika kako promiču, pojavljuju se i nestaju kao na nekoj pokretnoj traci. Ceo jedan život, život drugih, možda i naši životi, događaji, dešavanja, ispričani su ovde. U knjizi Batana Bogićevića ima jakih, teških, vrlo teških momenata gde se ne ostaje ravnodušan, u toj borbi za ono malo m esta pod suncem ne izlazi se lako. Povrede su teške i jako duboke. Rane, one, teško, sporo i dugo zarastaju. Odatle se ne izlazi čitav. Tu je ishod nepoznat, jer su šanse skoro nikakve. "Mučili su mene, mučio sam i ja druge, to je tako ako želis da preživiš" kaže u jednom delu knjige glavni junak. , Znači, moraš da vratiš, ali jače, mnogo jače nego što si primio da bi opstao i dalje koračao ovom zemljom. U svetu surovih, moraš biti još suroviji i svirepiji.
iz predgovora Emir Kusturica
v
kkk Odavno nisam pročitao takav obračun sa samim sobom sa samo jednim ciljem: reći istinu o surovom vremenu u kome je čovek čoveku najčešće - vuk. Ceo Batanov život, pretočen u ovaj uzbudljivi roman, surova je borba za pravdu, često po pravilima koja sam piše i kojih se čvrsto drži! Takav život nije lak i zahteva stalnu pripravnost, sličnu onoj koju su imali hajduci u „gori zelenoj". U Batanovoj priči, gora zelena su pariske ulice, kafići, diskoteke, noćni klubovi, prostitutke, transvestiti, narko dileri, policajci, zatvori, mafijaši svih boja...
iz recenzije Vanja Bulić