Прва страна Часопис за све пријатеље физике Издавач Друштво физичара Србије Прегревица 118, 11080 Београд-Земун тел: 011/3160-260 лок. 166, Факс: 011/3162-190 mail: mf@dfs.org.yu web: http://mf.dfs.org.yu За издавача: проф. др Илија Савић, Председник Друштва физичара Србије Главни уредник и арт директор Душко Латас Заменици уредника Бранислав Цветковић и Зорица Пајовић Уредник web издања Антун Балаж Редакција Слободан Бубњевић, Марко Војиновић, Ненад Вукмировић, Драгана Илић, Владимир Јовановић, Славица Малетић, Катарина Матић, Предраг Миленовић, Марија Митровић, Бојан Николић, Новица Пауновић, Зоран Ристивојевић, Владимир Шамара, Милован Шуваков Спољни сарадници проф. др Јарослав Лабат, проф. др Дарко Капор, проф. др Милан Димитријевић, проф. др Вукота Бабовић, др Александар Богојевић, др Борко Вујичић, др Горан Ђорђевић, др Љубиша Нешић, Наташа Каделбург, Наташа Чалуковић, Славиша Станковић, Дејан Крунић, Слободанка Раковић, Милан Жежељ, Огњен Илић, Добросав Обрадовић, Коста Ристић, Димитрије Малетић, Феђа Хаџић, Јелена Станковић, Милија Јовичић Претплата Весна Вучић (011)3160-260/143 Штампа САВПО, Стара Пазова ISSN 0351-5575 COBISS.SR-ID 53980423 Претходни уредници “Младог физичара”: 1976/77 Ђорђе Басарић и Слободан Жегарац; 1977/78 Душан Ристановић и Драшко Грујић; 1978/79-1981/82 Љубо Ристовски и Душан Коледин; 1982/83 Душан Коледин, Драгана Поповић и Јаблан Дојчиловић; 1983/84-1986/87 Драшко Грујић; 1991/921993/94 Јаблан Дојчиловић; 1994/95-1996/97 Томислав Петровић; 1997/98 Александар Стаматовић; 1998/99 Душан Арсеновић; 1998/99-2003/04 Драган Маркушев
М
лади физичар пред своје читаоце излази стоти пут, али први пут му се посрећило да изађе у боји. То свакако не би било могуће да није било подршке и разумевања Министарства за науку и заштиту животне средине, на чему смо јако захвални. Тема овог броја је физика и уметност. Век иза нас с правом се може сматрати веком и физике и уметности. То знају готово сви, али маленом броју људи је познато у којој мери је физика утицала на уметности и обрнуто. Све је почело пре око сто година. У Париз, тада центар културног и научног развоја дошао је млади, надобудни сликар – Пабло Пикасо. Једна од академских тема тога доба је био проблем истовремености: када за два догађаја можемо рећи да су се заиста десили у истом тренутку. То је заинтересовало и Пикаса, који је сазнао од свог пријатеља Мориса Принса да је млади службеник патентног завода у Берну Алберт Ајнштајн решио тај проблем уводећи нов концепт четвород имензионалног простор-времена. Пикасо је био фасц ин иран и убрзо је насликао чувену слику Госпшођице из Авињона на којој је приказао истовремени поглед из различитих углова. Тиме је најавио нову еру у сликарству, која ће обележити уметност у веку који је почињао, баш као што је и Ајнштајново откриће обележило науку XX века. Данас, сто година касније подсећамо се Ајнштајнових открића, зато што знамо колики је њихов значај, али и због тога што волимо округле бројеве. И баш сто година након Ајнштајнове 1905. са задовољством можемо да вам представимо 100. број Младог физичара. Надам се да ћете са ужитком читати о везама физике и уметности. Није било лако издавати часопис о физици у протекл их 30 година. Да би се дошло до броја 100 многе наше колеге су напорно радиле на овом часопису. На жалост, између два броја, двојица су нас заувек нап уст или: Светозар Божин и Томислав Петровић. Њима дуг ујемо велику захвалност за све што су нам ост авили.