Turizam 2014

година VIII • специјално издање, 2014. • бесплатан примерак www.nacionalnarevija.com

SVET jE KWIGA OTVORENA

Najbolja ponuda Turistički aranžmani Karte za međunarodne i međugradske autobuske linije Avio karte Međunarodno zdravstveno osiguranje Menjački poslovi Iznajmljivanje autobusa Rent -a -car Ulaznice i prevoz za koncerte i izložbe POSLOVNICA BEOGRAD - SAVSKI TRG Milovana Milovanovića 1a (Savski trg 1a) tel: +381 (11) 6642 473, 7620 658 • faks: +381 (11) 6641 251 e -mail: turizam01@lasta.rs PRODAJA AVIO KARATA • e-mail: avio@lasta.rs POSLOVNICA BEOGRAD - BALKANSKA Balkanska 35-39, Tržni centar, I sprat, Lokal 10 tel: +381 (11) 3622 298, 3660 090 • faks: +381 (11) 3620 066 e -mail: turizam02@lasta.rs INFO CENTAR OPEN TOP • e-mail: opentop@lasta.rs

www.lastatravel.rs

БАСТИОН I Стари град 517, Котор +382 32 322 116

Рибљи ресторан Бастион I је отворен давне 1996. у старом граду у Котору.

БАСТИОН II Браћа Рибникар 40, Београд +381 11 344 7711

Ресторан Бастион II, такође рибљи ресоран, је отворен у Београду 2007, а ресторан Бастион III своја врата је отворио децембра 2011. који у својој понуди има националне специјалитете.

БАСТИОН III Табачина бб, Котор +382 32 335 330

Ресторани БАСТИОН I, II и III одобравају посебне попусте за групе и организоване посете. www.bastion123.com

ОХРИДСКИ БИСЕРИ

Ohrid pearl

О Н В И З У Л К С ЕК ! И Ј И Б У СР ДИСТРИБУЦИЈА:  +381 11 322 70 34, 322 16 92

П Р О Л О Г УЗ МЕ­ЂУ­НА­РОД­НИ СА­ЈАМ ТУ­РИ­ЗМА У БЕ­О­ГРА­ДУ, 36. ПУТ

Из­да­вач „Прин­цип Прес“ Це­тињ­ска 6, 11000 Бе­о­град Тел.: +381 (11) 322 70 34, 322 16 92 www.na­ci­o­nal­na­re­vi­ja.com prin­cip.press@gmail.com Ди­рек­тор и глав­ни уред­ник­ Ми­шо Ву­јо­вић Уред­ник­ Бра­ни­слав Ма­тић

Е

Тех­нич­ки уред­ник­ Алек­сан­дар Ћо­сић Уред­ник фо­то­гра­фи­је­ Дра­ган Бо­снић За­гла­вље и ди­зајн на­слов­не стра­не­ Јо­ван Жељ­ко Ра­ја­чић

Ис­пу­ни­те се­би же­љу

во нас. Не баш та­мо где смо се про­шле го­ди­не рас­та­ли, мно­ го то­га се ис­по­ме­ра­ло, у на­пред и у на­зад, али ту смо. По­зна­ то вам је од­не­куд то што као жа­мор чу­је­те на све стране? „Нај­ ве­ћи у овом де­лу Евро­пе“, „пре­ко хи­ља­ду из­ла­га­ча из ви­ше од пе­де­сет зе­ма­ља“, „обо­ре­ни сви до­са­да­шњи ре­кор­ди“, „нај­ску­пљи аран­жма­ни пр­ви рас­про­да­ти“, „упр­кос кри­зи“, „пра­те­ће ма­ни­фе­ ста­ци­је са­јам ви­на, уго­сти­тељ­ске опре­ме и су­ве­ни­ра“... Све тач­

Са­рад­ни­ци­ Ми­ло­ван Ви­те­зо­вић, је­реј Јо­ван Пла­ме­нац, Бо­јан Ман­дић, Дра­ган Ла­ки­ће­вић, Не­бој­ша Је­врић, Ол­га Ву­ка­ди­но­вић, Јо­во Ба­јић, Де­јан Бу­ла­јић, Вла­да Ар­сић, Де­јан Ђо­рић, Ђор­ђе Ср­бу­ло­вић, Ми­ха­ил Ку­ла­чић, Ду­брав­ка Пре­ра­до­вић, Ми­ле­на З. Бо­га­вац, Ро­за­на Са­здић, Во­ји­слав Фи­ли­по­вић, Са­ша Шар­ко­вић, Зо­ран Плав­шић, Лен­ка Ши­ба­ли­ја Мар­ке­тинг­ Мир­ко Ву­јо­вић, Ире­на Сто­лић Се­кре­та­ри­јат и пла­сман­ Је­ле­на Јо­вић, Дра­га­на Ди­ми­три­је­вић, Ми­лен­ко Ва­си­лић Пред­став­ни­штво за Срп­ску­ „Прин­цип Прес РС“ Але­ја Све­тог Са­ве 7, 78000 Ба­ња­лу­ка Тел/Факс: +387 (51) 304 360 Пред­став­ни­штво за Аустра­ли­ју­ „Prin­cip Press Austra­lia PTY LTD“, 12/24 Loch Stre­et, 3182 St Kil­da West, VIC Штам­па­ „Пор­тал“, Бе­о­град

На на­слов­ној стра­ни: Спо­ме­ник „Бе­о­град­ски по­бед­ник“ (Ар­хи­ва „На­ци­о­нал­не ре­ви­је“) Часопис уписан у Регистар јавних гласила Републике Србије, бр. NV000385

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд ISSN 1452-6905 = Национална ревија Србија COBISS.SR-ID 139088140

08

но и ни­шта но­во. Ре­клам­ни дре­кав­ци до­сад­ни су као по­ли­ти­ка у про­тек­то­ра­ти­ма. Не­под­но­шљи­ви чак и кад не ла­жу. А у осно­ви све­га је пра­ста­ра и једноставна људ­ска по­тре­ба за пу­то­ва­њем. У дав­ни­ни, без те­ле­ви­зи­је и ин­тер­не­та, ма­што­ви­ти љу­ди зна­ли су да се на­пу­т у­ју иако ни­ка­да ни­с у на­пу­шта­ли сво­је род­но ме­сто. Ве­ли­ки Ње­гош пи­ше при­ја­те­љу 1851, из На­пу­ља, ско­ро на са­мр­ти: „Гре­хо­та је на пу­то­ва­ња ви­ка­ти. Ко не пу­т у­је тај не жи­ви, тај не зна­де шта је свјет­ска мје­ша­ви­на. Сви­јет је књи­га отво­ре­на у ко­јој и тре­ба учи­ти што је сви­јет. Сви­јет је по­зо­ри­ште сми­је­шно гдје се тре­ба у раз­ли­чи­тим и сва­ко­бој­ним ма­ска­ма по­ка­зи­ва­ти.“ На иде­ји пу­то­ва­ња и по­тре­би љу­ди да пу­т у­ју ни­кла је јед­на огром­на при­вред­на гра­на и та­ко­зва­на ту­ри­стич­ка ин­ду­стри­ја. На Сај­му ће по­сле­ни­ци из те бран­ше пред­ста­ви­ти оно нај­бо­ље што има­ју и уме­ју. А ми ће­мо пред ва­ма пре­ли­ста­ти ста­ри ле­то­пис, во­ди­ти вас кроз Бе­о­град, па у Ца­ри­град, Ати­ну, Со­фи­ју, Сан­ре­мо, Ин­до­не­зи­ју, на­ци­о­нал­не пар­ко­ве Аме­ри­ке, на Ја­хо­ри­ну, у Ле­ско­ вац, Не­го­тин, Лу­ков­ску Ба­њу... За­пра­во, пред­ло­жи­ће­мо. А ви, у скла­ду са мо­то­ом ово­го­ди­шњег Сај­ма, ис­пу­ни­те же­љу се­би. 

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2014.

САДРЖАЈ Витраж 08 ПРО­ЛОГ: ИС­ПУ­НИ­ТЕ СЕ­БИ ЖЕ­ЉУ 10 АЛ­БУМ: НЕО­БИЧ­НА СР­БИ­ЈА

Путоказ 16 ДО­МА­ЋИН: БЕ­О­ГРАД 22 МОСТОВИ: ИНДОНЕЗИЈА 28 ВО­ДИЧ: АТИ­НА 36 ПО­СЕ­ТА: СО­ФИ­ЈА 42 МА­ГА­ЛО­ПО­ЛИС: ИС­ТАН­БУЛ 52 ОБА­ЛА: САН­РЕ­МО 58 ПУ­С ТО­ЛО­ВИ­НЕ: ПАР­КО­ВИ САД 68 ВИ­СО­КО: ЈА­ХО­РИ­НА 78 СВЕТ­КО­ВИ­НЕ: ЛЕ­СКО­ВАЦ 82 ПО­ЗИВ­НИ­ЦА: НЕ­ГО­ТИН

Представљање 84 МЕ­ЛЕМ: ЛУ­КОВ­СКА БА­ЊА 86 ПРИ­МЕ­РИ: „МЕР­КУР“, ВР­ЊАЧ­КА БА­ЊА 90 ДО­БРО­ДО­ШЛИ­ЦА: ХО­ТЕ­ЛИ „СЛА­ВИ­ЈА“, БЕ­О­ГРАД 92 УСАВРШАВАЊЕ: „СИНГИДУНУМ“ 96 СУ­СРЕ­ТИ: „ГУ­ЧА 2014.“ Партнери издања:

ВРЊАЧКА БАЊА

ОПШТИНА КОВАЧИЦА

ПД РБ „КО­ЛУ­БА­РА“

ГРАД КЊАЖЕВАЦ

ГРАД НЕГОТИН

ОПШТИНА РУМА

БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА

СРЕМСКА МИТРОВИЦА

СТУДЕНТСКА ОДМАРАЛИШТА

ТЕНТ

Медијски партнери:

РТС - ЈАВНИ СЕРВИС СРБИЈЕ

РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈА ВОЈВОДИНА

НОВИНЕ СРПСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ

ЧАСОПИС СЕ ШТАМПА УЗ ПОДРШКУ МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ SERBIA  SPECIAL EDITION  2014

09

А Л Б У М

ДО­КУ­МЕН­ТАР­НА ФАН­ТА­С ТИ­КА КАО БУ­ЂЕ­ЊЕ

Нео­бич­на Ср­би­ја

Ј

Фо­то­гра­фи­је: Ар­хи­ва „На­ци­о­нал­не ре­ви­је“, Дра­ган Бо­снић

10

ед­ном смо о то­ме на­пи­са­ли књи­жи­цу. О Ср­би­ји от­ка­че­ној и за­го­нет­ној, дру­га­чи­јој од све­га што је стра­ни пут­ник до­сад знао о њој. Кад су нас пи­та­ли о жан­ру, ре­кли смо: до­ку­мен­тар­на фан­та­сти­ка. Про­ми­ца­ле су пред чи­та­о­цем нео­бич­не иде­је, ћак­ну­та так­ми­че­ња, чуд­ на име­на, ре­кор­ди за Ги­ни­со­ву књи­гу. По­ја­вљи­ва­ли се нео­че­ки­ва­ни „од­ра­ зи ду­ше Ср­би­је“, раз­ли­чи­ти ти­по­ви ње­них љу­ди и сми­сла за ху­мор. Ис­те­ ри­ва­ли смо зле ду­хо­ве, при­зи­ва­ли ки­шу, бо­ри­ли се про­тив уро­ка, сме­хом ода­гна­ва­ли бу­да­ле и де­мо­не. Ука­за­ли на спо­ме­ни­ке при­ро­де пред ко­ји­ма увек за­ста­не­мо за­па­ње­ни. Пре­ли­ста­ли хер­ба­ри­јум не­ве­ро­ват­них цве­то­ ва, ски­цу за не­ки бу­ду­ћи бор­хе­сов­ски При­руч­ник фан­та­стич­не бо­та­ни­ке Ср­би­је. Се­ти­ли се жи­во­ти­ња и пти­ца ка­квих не­ма ниг­де дру­где на све­ ту, по­се­ти­ли њи­хо­ва ста­ни­шта. Ви­де­ли смо све­ти­те­ља са жи­во­тињ­ском гла­вом и ис­при­ча­ли ње­го­во чу­де­сно жи­ти­је. Па­жљи­во осмо­три­ли пе­ћин­ ску фре­ску зва­ну „ће­ла­ви Исус“. На јед­ној оку­ци тог пу­та пред нас су, из пре­де­ла где се ме­ша­ју исто­ри­ја и ле­ген­да, хру­пи­ли зма­је­ви­ти ју­на­ци ко­ји нас от­кад пам­ти­мо бра­не од не­ма­ни. Не­да­ле­ко од оне во­де­ни­це ко­ја још упор­но стру­же из ду­би­на вре­ме­на, пред нас су, пра­во из беч­ке штам­пе и по­вер­љи­вих из­ве­шта­ја са дво­ра Лу­ја XV, ис­ко­чи­ли не­ки од слав­них ов­да­ шњих вам­пи­ра. Об­ја­сни­ли смо да у мно­ге све­то­ве не­ће­мо ова­ко кро­чи­ти, као што су све­то­ви ми­не­ра­ла или све­то­ви нео­бич­них љу­ди, јер се та­мо свра­ћа на цео жи­вот. Са­да, кад се у ова­ко ве­ли­ком бро­ју оку­пља­мо под ку­по­ла­ма Ме­ђу­на­ род­ног сај­ма ту­ри­зма у Бе­о­гра­ду, Ал­бу­мом вас под­се­ћа­мо на све то. А ви ће­те, сва­ка­ко, зна­ти за­што.  (Б. М.)

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2014.

SERBIA  SPECIAL EDITION  2014

11

А Л Б У М

12

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2014.

SERBIA  SPECIAL EDITION  2014

13

А Л Б У М

14

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2014.

SERBIA  SPECIAL EDITION  2014

15

Д О М А Ћ И Н

МИ­ЛОШ ЦР­ЊАН­СКИ (1893–1977) И ЈЕ­ДАН НЕ­ПРЕ­ВА­ЗИ­ЂЕ­НИ ДУ­БО­КИ НА­КЛОН ГО­СПО­ДИ­НУ БЕ­ОГ ­ РА­ДУ

Веч­ни жар слав­не ва­ро­ши

Зна­ме­ни­ти пи­сац је во­дич „Бе­о­град“ на­пи­сао дав­не 1936, на фран­цу­ском је­зи­ку. И дан-да­нас та књи­жи­ца је вр­хун­ско учи­ло ка­ко се пи­ше, са­ња, во­ли, гра­ди, бра­ни и раз­у­ме свој град. У ви­ше­ми­ле­ни­јум­ској исто­ри­ји Бе­ог­ра­да, ни­ко о ње­му ни­је пи­сао бо­ље и ду­бље не­го Цр­њан­ски, тај ден­ди и рат­ник, сав прек и не­жан, ва­тра и ла­хор, с ми­ри­сом ба­ру­та и ба­гре­ма. А ка­да ће му се Бе­ог­рад оду­жи­ти? Пи­ше: Дра­га­на Бу­ку­ми­ро­вић

16

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2014.

„Ч

и­ја ли су име­на упи­са­на у Пе­ тер­бур­гу и Мо­скви? Уђем ли у сне­жне ве­че­ри Бе­ча, за­ђем ли ма­глом Лон­до­на, Па­ри­за, про­чи­там ли исто­ри­ју Бу­ку­ре­шта, си­ђем ли до Ца­ ри­гра­да, ни­ти и кон­ци, као па­у­чи­на, све ме во­ди ср­цу Бе­о­гра­да. Не­ма ва­ро­ши у Евро­пи ко­ја је то­ли­ко би­ла ве­за­на за све дру­ге и ко­ја је то­ли­ко по­кре­та­ла ма­ри­о­ не­те дру­гих као Бе­о­град.“ Та­ко је пи­сао Ми­лош Цр­њан­ски у свом ма­ло по­зна­том ту­ри­стич­ком во­ди­ чу Бе­о­град. Тан­ка књи­га, сто­ти­нак стра­ни­ца, са фо­то­гра­фи­ја­ма, ду­бо­ки је на­клон пи­сца гра­ду ко­ји је но­сио у ср­цу као за­ви­чај. На­че­ка­ли смо се ви­ше од по­ла ве­ка да је мар­љи­ви Гој­ко Те­шић на кра­ју иш­че­ пр­ка и об­ја­ви у На­род­ној књи­зи, у еди­ ци­ји Слу­чај, а у пре­во­ду Ми­ре Ву­ко­вић са фран­цу­ског. Јер, ова ту­ри­стич­ко-ли­ те­рар­на пи­кан­те­ри­ја из пе­ра на­шег ве­ ли­ка­на, об­ја­вље­на је у Фран­цу­ској још 1936. го­ди­не! Ве­ли­ки пи­сац ла­ко је осво­јио но­ ву фор­му пи­са­ња ту­ри­стич­ких во­ди­ча и пу­то­пи­са, где се дар под­ра­зу­ме­ва, а из­и­ску­је и прак­ти­чан ум и мај­стор­ски са­жет стил. Ње­гов бе­де­кер је дир­љи­ва књи­жи­ца и прак­ти­чан пу­то­каз – где ће, ка­ко и чи­ме пут­ник без­бол­но осво­ји­ти но­ву де­сти­на­ци­ју – на по­вр­ши­ни мир­но шти­во, а из­ну­тра на­то­пље­но ме­лан­хо­ ли­јом и ду­бо­ким осе­ћа­њем пре­ма гра­ду ко­ји је то­ли­ко во­лео и за ко­јим је че­знуо. Мај­стор пе­ра зна да се свет мо­же опи­са­ти, не и об­ја­сни­ти, да по­сто­ји са­ мо оно што се не ви­ди. И сам је жи­вео као но­мад, ишао из гра­да у град, из др­ жа­ве у др­жа­ву (од род­ног Чон­гра­да, Те­ми­шва­ра, Пан­че­ва, Стра­жи­ло­ва, слу­

Слу­чај Ми­лош Цр­њан­ски (1893–1977) – из­у­зет­ни ро­ман­си­јер, песник, путописац, драм­ски пи­сац, но­ви­нар, учи­тељ, ди­пло­ ма­та, фуд­ба­лер, бла­го­тво­рац и ср­це­ло­мац, та­ко­ре­ћи Слу­чај (што је и на­зив еди­ци­је у ко­јој је ње­гов ту­ри­стич­ки во­дич, одоц­не­ло и у скром­ном ти­ра­жу, об­ја­вљен на срп­ском). Ка­ко би дру­га­чи­је, у да­на­шњој Ср­би­ји­ци, мо­гао да се про­би­је или пот­кра­де го­спо­дин Цр­њан­ски не­го под озна­ком „слу­чај“. У Бе­ог­ ра­ду, ко­ји је то­ли­ко пу­та бра­нио и гра­дио, у сно­ви­ма и у ствар­но­сти, он да­нас не­ма до­стој­ну ули­цу, ње­го­ва за­ду­ жби­на ча­ми у шпај­зу јед­ног суд­ски оспо­ре­ног зда­ња, на­гра­да с ње­го­вим име­ном је зга­сла у бес­па­ри­ци и бе­зна­чај­но­сти. А ње­гов бе­де­кер Бе­о­град и да­нас мо­же слу­жи­ти као вр­хун­ско учи­ло то­ли­ки­ма ко­ји су, не­на­у­че­ни, по­ста­вље­ни за учи­те­ље дру­ги­ма.

жбо­ва­ња у Ри­му и Бер­ли­ну, ду­гих и те­ шких го­ди­на у Лон­до­ну), но­се­ћи у ср­цу Ср­би­ју и Бе­о­град. Од сва­ког гра­да у ко­ме му је про­ла­ зио жи­вот оста­ја­ли би му са­мо обри­си на ноћ­ном не­бу, увек раз­ли­чи­те но­ћи а исто не­бо, и раз­ли­чи­те ли­ни­је ру­бо­ва гра­да. Али тај Бе­о­град, та кон­стан­та у ње­му, по­кре­тао је ру­ку да пи­ше бе­де­ кер и да по­зи­ва: „До­ђи­те, до­ђи­те да га ви­ди­те.“ „Жи­вео сам сву­да, по­т у­цао се сву­да, па кад за­ле­ле­чем, да­ле­ко, на­и­ђе ми Бе­о­ град ко­ји ме уте­ши“, го­во­рио је, а сво­јој су­пру­зи, го­спо­ђи Ви­ди, при­знао: „И те­бе сам узео са­мо за­то што сам те на­шао у Бе­о­гра­ду...“

Фо­то­гра­фи­је: Алек­сан­дар Ћо­сић

ОТ­МЕ­НОСТ ОД НЕ­ЗА­СЛУ­ЖЕ­НИХ УВРЕ­ДА

 Храм све­тог Са­ве и Спо­ме­ник Ка­ра­ђор­ђу

Цр­њан­ски че­зне да европ­ског и сва­ ко­ја­ког дру­гог пут­ни­ка збли­жи са обо­ жа­ва­ним гра­дом. Кад пе­ро по­ле­ти,

Пи­о­нир­ски (не­ка­да Двор­ски) парк

SERBIA  SPECIAL EDITION  2014

17

Д О М А Ћ И Н  Сав­ско при­ста­ни­ште и Са­бор­на цр­ква Бе­ог­рад­ска твр­ђа­ва, по­глед са ре­ке

 Цр­ква Ру­жи­ца на Бе­о­град­ској твр­ђа­ви

осло­бо­ђе­но ста­ти­сти­ке и дру­гих нео­п­ ход­них по­да­та­ка, од исто­ри­је до кли­ме и ге­о­граф­ског по­ло­жа­ја, он ус­хи­ће­но по­ зи­ва у Бе­о­град, иако зна да ње­гов ми­ље­ ник не­ма са­вр­ше­ну ле­по­т у оних гра­до­ва ко­ји су се раз­ви­ја­ли спо­ро и без­бед­но. „То је град чи­нов­ни­ка и офи­ци­ра, ство­рен ни из че­га, док су дру­ги пре­ жва­ка­ва­ли швап­ску ми­лост. Ку­ћа до ку­ће, удад­ба до удад­бе, по во­љи оче­вој, смрт до смр­ти по во­љи Бож­јој, и ра­ то­ви. Из тих ули­ца ви­дим пла­ву пру­гу Сре­ма... Бе­о­град има от­ме­ност ко­ја се до­би­ја од не­за­слу­же­них увре­да. Пун је осе­ћа­ја јед­ног ве­ли­ког европ­ског так­та. Ни­ко­га у ње­го­вом гор­ком ча­с у увре­дио ни­је, ни­ком се у свом гор­ком ча­с у ули­ зао ни­је...“ Град на споју две моћ­не ре­ке, на једном од нај­леп­ших места у Евро­пи,

не­ка­да су хва­ли­ли хо­до­ча­сни­ци ко­ји су ту­да про­ла­зи­ли на пу­т у за Је­ру­са­ лим, по­том иза­сла­ни­ци и ам­ба­са­до­ри европ­ских дво­ро­ва ко­ји су се ту за­у­ста­ вља­ли иду­ћи за Ис­тан­бул на по­кло­ње­ ње сул­та­ну, а у на­ше вре­ме ди­ве му се фи­нан­сиј­ски маг­на­ти и ве­ли­ке филм­ске зве­зде на про­пу­то­ва­њу, бе­ле­жи пи­сац. Алек­сан­дар Хум­болт, упо­ре­ђи­вао га је са Ли­са­бо­ном, Ис­тан­бу­лом и Шток­хол­ мом, а на­шег Пу­пи­на је по­ло­жај ста­ре бе­о­град­ске твр­ђа­ве под­се­ћао на по­ло­жај Ги­брал­та­ра. Цр­њан­ски, на за­дат­ку ту­ри­стич­ког пи­сца, са­жи­ма епо­хе про­х у­ја­ле над бе­ о­град­ским не­бом, са­би­ја их у не­ко­ли­ко ли­сти­ћа сво­је књи­жи­це, и по­на­вља: „Бе­ де­кер ни­је ли­те­ра­т у­ра као пу­то­пис.“ У ту се раз­ли­ку раз­у­ме овај мај­стор, зна шта ће са ре­чи­ма, али сво­је ми­сли по­ не­кад те­шко сти­же да об­у­зда и за­пи­ше, по­го­то­ву ка­да су ва­жни­је не­ке дру­ге чи­ ње­ни­це жи­во­та – це­на кре­ве­та, пут­не кар­те, из­ле­ти, хо­те­ли, за­ба­ва... Има ис­ку­ства, на­пи­сао је већ бе­де­кер Рим и ње­го­ва око­ли­на, али чи­та­лац Љу­ ба­ви у То­ска­ни, искре­но је го­во­рио, ло­ ше ће се про­ве­сти ако ми­сли да по њој пу­т у­је. На­мер­ни­ка спрем­ног на по­ход у Бе­о­ град он рев­но­сно упу­ћу­је у бур­ну исто­ ри­ју и зга­ри­шта из ко­јих се, увек из­но­ва, по­ди­зао овај град. Мо­же ли да не под­ се­ти ко­ли­ка је не­сре­ћа по­го­ди­ла град у V ве­ку, за вре­ме по­хо­да Ху­на из Ази­је, ка­да су уни­ште­ни и твр­ђа­ва на Ду­на­ву и чи­тав град? Шта уоп­ште мо­же из­о­ста­ ви­ти из бур­не исто­ри­је тог не­ве­ро­ват­ ног гра­да? Све то ру­ка мај­сто­ра сво­ди на не­ко­ ли­ко стра­ни­ца, не за­по­ста­вља­ју­ћи вла­ да­ре и вој­ско­во­ђе, ста­ре гра­ђе­ви­не, му­ зе­је, по­зо­ри­шта, ства­ра­о­це и де­ла, али ни до­бре ре­сто­ра­не и хо­те­ле. Они­ма ко­ ји жу­ре пре­по­ру­чу­је до­ла­зак ави­о­ном, ма­да пу­то­ва­ње Ду­на­вом сма­тра нај­при­ јат­ни­јом са­о­бра­ћај­ни­цом из­ме­ђу За­пад­ не Евро­пе и Ис­то­ка. ЛЕ­ПО­ТА ДЕ­СПОТ­СКА И ДУ­НАВ­СКА У вре­ме Цр­њан­ског, Бе­о­град је имао ви­ше ве­ли­ких ка­феа „беч­ког ти­па“, по­ пут „Ру­ског ца­ра“, „Ака­де­ми­је на­у­ка“ и „Мо­скве“. Го­сти су, по­ред оста­лог, на рас­по­ла­га­њу има­ли све ве­ли­ке до­ма­ће и стра­не но­ви­не. (А да­нас?)

18

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2014.

SERBIA  SPECIAL EDITION  2014

19

Д О М А Ћ И Н

Цр­њан­ски пи­ше и о ка­рак­те­ру Бе­о­ гра­ђа­на, тој чуд­ној ме­ша­ви­ни ве­дри­не и иро­ни­је. На­зи­ва их ра­спи­ку­ћа­ма. Зна он да је тај свет под­нео то­ли­ко не­во­ља, да се ху­мо­ром бра­ни и жи­вот чи­ни под­но­ шљи­ви­јим, да га ма­ло шта мо­же за­чу­ди­ ти, пра­шта му ви­но и до­бро рас­по­ло­же­ ње. „Ниг­де на све­т у се не го­во­ри о на­ма та­ко ру­жно као ту, код ку­ће, а и дру­ги­ма се то до­пу­шта. Ка­кви све ни­с у из­ли­ли свој гнев, му­дровање и жуч над Бе­о­гра­ дом!“ љу­ти се Цр­њан­ски. Нај­ста­ри­ја ле­по­та овог гра­да ни­ти се зна ни­ти се слу­ти, ни­ти се тра­жи. Ле­по­та ње­го­ва сва је де­спот­ска и ду­нав­ска. Ка­ мен ку­ла огле­да се у во­ди. Куд ми­ну­ше бо­га­те, сви­ле­не тур­ске га­ли­је, са жу­тим и кри­вим ма­че­ви­ма као по­лу­ме­се­ци, са­ ви­је­ни пре­ко го­лог те­ла ро­би­ња? пи­тао се Цр­њан­ски, онај исти пи­сац и сне­вач

Во­зо­ви и от­ме­ност И пу­то­ва­ње во­зом има сво­јих ле­по­та, ка­же Цр­њан­ски. Згра­да бе­о­град­ске же­ле­знич­ке ста­ни­це, по­диг­ну­та још у до­ ба кне­за Ми­ха­и­ла, окру­же­на је до­брим ре­сто­ра­ном и ба­штом, ки­о­сци­ма са но­ви­на­ма, про­дав­ни­ца­ма ду­ва­на... Стра­не ту­ри­ сте у том го­спод­ском гра­ду, ко­ји из­ра­ња пред на­шим очи­ма, че­ка­ју во­ди­чи аген­ци­је „Пут­ник“ ко­ји зна­ју стра­не је­зи­ке. Мо­ гу без бо­ја­зни да по­ве­ре пр­тљаг но­са­чи­ма ко­ји на ка­пи има­ју број, а на из­ла­зу их че­ка ред так­си­ја. Та­ри­фа: 8 ди­на­ра по­чет­ не це­не и ди­нар за сва­ких пре­ђе­них сто ме­та­ра. Ауто­бу­си ве­ ли­ких хо­те­ла че­ка­ју до­ла­зак бр­зих во­зо­ва, а пред ста­ни­цом су и фи­ја­ке­ри и трам­ва­ји.

20

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2014.

ко­ји је ди­ва­нио да жи­вот ни­је ви­дљив, не­го ван на­ших мо­ћи, „на не­бе­си­ма“, и на­ста­вљао: „Где ли је де­спот ко­ји је то­ли­ко во­ лео Бе­о­град, са ле­по­том ку­ле из­вид­ни­це, на врх бр­да? Где ли је ша­ре­ни­ло ста­ро, стам­бол­ско, ко­је се мо­ра­ло про­сти­ра­ти ту не­где из­над во­да? Је ли нам од њих оста­ло по­зна­то на­ше мла­ко про­ле­ће, за­ ба­че­но у стр­ме, ста­ре ули­це, са воћ­ка­ма иза пло­то­ва. То по­зно тур­ско до­ба још је ту, у пр­ ва фе­бру­ар­ска сун­ча­ња, под бе­де­ми­ ма са ло­ма­чом огром­них за­ла­за­ка сун­ ца. По­не­ки ће­пе­нак, са ми­ри­сом ал­ве и ка­фе, још је тих. Бе­ло ко­пље ми­на­ре­та чу­ва их, а про­ла­зе као што све про­ђе. Зар тре­ба да не­ста­не тај Бе­о­град што је тре­сао Бал­кан? Ко­ја на­ша ва­рош има у сво­јој про­шло­сти тај жар? Ни­с у ли ње­га га­си­ли ти ен­гле­ски, фран­цу­ски и ру­ски кон­зу­ли? Бе­о­град је ку­цао за Бал­кан, сто го­ди­на већ. Он је ср­це сва­чи­је ко ди­ше на Ја­дран­ском и Егеј­ском мо­ру.“ СУН­ЧА СЕ ЛА­БУД БЕ­ЛИ Његова опчињеност Београдом није потицала отуд што ни­је ви­део све­та. У број­ним пу­то­пи­си­ма и ре­пор­та­жа­ма ви­ди­мо га ка­ко је сво­јим да­ром оза­рио пла­же Ја­дра­на, Бо­ку Ко­тор­ску и мно­ге европ­ске гра­до­ве. На про­пу­то­ва­њу кроз Беч, пи­сао је:

„На­по­љу па­да снег, а још увек про­ла­ зе да­ме са по­лу­го­лим гру­ди­ма, уви­је­не у кр­зна. Ду­ги и бле­ди Дал­ма­тин­ци, ко­је су, че­сто, из­др­жа­ва­ле пу­нач­ке го­спо­ђе, одо­ ше. Не­ма ни Ба­на­ћа­на ко­ји но­се сви­ле­не ча­ра­пе. Оста­ли су тр­гов­ци, сви ру­ме­ни. Они сад ру­ча­ју у, Бри­сто­лу’ и по­сле ве­че­ ре шту­ца­ју...“ Јед­ног ма­гло­ви­тог ју­тра Цр­њан­ски је у Мин­хе­ну. За­ми­шљен над сво­јим „лу­дим жи­во­том“, уз кло­пот же­ле­зних точ­ко­ва, бе­ле­жи: „Уђо­смо у ста­ни­цу и све по­ста Мин­хен. Ни­шта се ни­је про­ме­ни­ло. Го­во­ рио сам са офи­ци­ри­ма, мир­но, као и са коч­ни­ча­ри­ма трам­ва­ја, и ве­че­рао са со­ ци­ја­ли­сти­ма, а пред по­ноћ раз­го­ва­рао са они­ма ко­ји су се опи­ја­ли те­шким пивом, масним као по­ми­је. Офи­ци­ри су ми го­ во­ри­ли да је на­ше хе­рој­ство са­мо ди­вља­ штво, и да су Срп­ки­ње још јев­ти­ни­је не­ го Ма­ђа­ри­це и По­ља­ки­ње. Баш та­ко. Ох, не бој­те се, ја сам се сме­шио, и спо­ми­њао Се­не­гал­це и Не­ми­це...“ За­но­сио се Ита­ли­јом, „лак и про­ви­ дан, са шљун­ком у ру­ци“, сво­јим да­ром оба­сјао и То­ска­ну. „Куд одо­ше сви на­ро­ ди, из­у­зев сло­вен­ских, одох и ја, збу­ње­ но, да на­ђем зве­зду зор­ња­чу“, за­пи­сао је у пу­то­пи­с у Љу­бав у То­ска­ни. „Тек ту у Си­је­ни, по­ми­слих бла­го­шћу и жа­ло­шћу сво­јом, мо­гу ство­ри­ти је­дан но­ ви за­ви­чај, ка­квог дав­но не бе­ше. Не ве­зу­ ју ме ста­ре фор­ме и об­зи­ри, пла­ве шу­ме ср­би­јан­ске је­два се ви­де. При­не­ћу се­бе

про­ле­ћу, осло­ни­ћу ле­ђа о тре­шње­ви и ви­ шње­ви Срем и, не­ви­дљи­во, ни хва­љен, ни исме­јан, са­ста­ви­ћу те­лом сво­јим, из­не­мо­ глим, бла­то и тра­ве, бр­да и обла­ке...“ Уди­сао је ми­рис Па­ри­за и Се­не, ди­вио се ве­че­ри­ма пу­ним ши­ро­ких во­да и мо­ сто­ва ко­ји се пре­ви­ја­ју пре­ко веч­но­сти и про­ле­ћа, по­сле ки­ша ко­је до­но­се мир. Ди­вио се па­ри­ским ба­ба­ма ко­је про­да­ју че­шље­ве, на­ран­џе, но­ви­не и пе­вуц­ка­ју це­ло ве­че. Ди­вио се љу­ди­ма, по­гр­бље­ним од гре­хо­ва и раз­вра­та, без­бри­жним, све ра­ди жи­во­та. Пу­т у­ју­ћи, ове­ко­ве­чио је сво­јим пе­ром нај­ма­ње по­ла Евро­пе, али ни­шта се не мо­же упо­ре­ди­ти са ре­до­ви­ма о ста­ром Бе­о­гра­ду, воћ­ка­ма ње­го­вим, ли­це­ји­ма ста­рим и про­зо­ри­ма у сми­рај. Тај лир­ски ча­роб­њак је знао: „Не­ста­ће и онај пред­ рат­ни Бе­о­град, што се по­ву­као у Крун­ску ули­цу и на Вра­чар. Бе­о­град то­плих ве­че­ ри и ба­гре­ма, ку­ћа у вр­то­ви­ма, омла­ди­не пу­не бри­га за Ста­ру Ср­би­ју. Бе­о­град што је чи­нио ства­ри ко­је ни­ко у Евро­пи ни­је смео ни да са­ња, врео и чио, ди­ван у сво­ јој мла­до­сти...“ „Бе­о­град што иде још је леп­ши. Сто­ји ту и зи­да се као да је сва зе­мља пра­зна. Сто­ји и сун­ча се из­над Са­ве, ,ла­буд бе­ли’, ка­ко га је на­звао Бран­ко Ра­ди­че­вић. Ро­ман је жи­вот Бе­о­гра­да већ дав­но, од он­да још ка­да су мно­ги на­ши гра­до­ ви би­ли па­лан­ке. Жар је Бе­о­град што већ дав­но го­ри...“  SERBIA  SPECIAL EDITION  2014

 По­глед са Ка­ле­мег­да­на на ушће Са­ве у Ду­нав и Ве­ли­ко рат­но остр­во

21

М О­С Т О­В И

ЊЕ­ГО­ВА ЕК­СЕ­ЛЕН­ЦИ­ЈА СЕ­МЈУ­ЕЛ САМ­СОН, АМ­БА­СА­ДОР ИН­ДО­НЕ­ЗИ­ЈЕ У СР­БИ­ЈИ

Зе­мља-ар­хи­пе­лаг и ње­ни да­ро­ви

Ка­ко на јед­ном ме­сту, на Ме­ђу­на­род­ном сај­му ту­ри­зма у Бе­о­гра­ду, где је Ин­до­не­зи­ја зва­нич­но зе­мља-парт­нер, пред­ста­ви­ти ра­зно­вр­сне кул­ту­ре са 17.000 остр­ва и из пре­ко 300 ет­нич­ких гру­па? Из­у­зет­но атрак­тив­на зе­мља, са не­ким од нај­по­зна­ти­јих свет­ских ту­ри­стич­ких де­сти­на­ци­ја, по­пут Ја­ве и Ба­ли­ја, има­ће мно­го то­га да нам по­ка­же. У 2014. обе­ле­жа­ва се и 60 го­ди­на би­ла­те­рал­них од­но­са Ин­до­не­зи­је и Ср­би­је, што је раз­лог ви­ше за овај ле­пи су­срет Пи­ше: Бра­ни­слав Ма­тић

 Сли­ке из Ин­до­не­зи­је

22

У

Ср­би­ји је ви­ше од три го­ди­не и већ је сма­тра, ка­же, сво­јим дру­ гим до­мом. Же­ли да се Ин­до­не­ зи­ја на три­де­сет ше­стом Ме­ђу­на­род­ ном сај­му ту­ри­зма у Бе­о­гра­ду, где је зе­мља-парт­нер, пред­ста­ви у нај­бо­љем све­тлу. У су­срет том ле­пом и ва­жном до­га­ђа­ју, Ње­го­ва Ек­се­лен­ци­ја го­спо­дин Се­мју­ел Сам­сон раз­го­ва­рао је са на­шим уред­ни­ком.

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2014.

На че­му ће­те за­сни­ва­ти свој на­ступ? Као пр­ва зе­мља из ре­ги­о­на Ази­јаПа­ци­фик ко­ја ће би­ти зва­нич­ни парт­ нер Ме­ђу­на­род­ног сај­ма ту­ри­зма у Бе­о­гра­ду, же­ли­мо да љу­ди­ма у Ср­би­ји при­ка­же­мо све о Ин­до­не­зи­ји и ње­ним ле­по­та­ма. Ме­ђу­тим, би­ће при­лич­но те­ шко у окви­ру јед­ног до­га­ђа­ја, на јед­ном ме­сту, при­ка­за­ти ра­зно­вр­сне кул­т у­ре са 17.000 остр­ва и из пре­ко 300 ет­нич­

SERBIA  SPECIAL EDITION  2014

23

М О­С Т О­В И

24

/

B R I D G E S

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2014.

ких гру­па. Сто­га ће­мо ове го­ди­не при­ка­ за­ти део на­шег кул­т ур­ног на­сле­ђа и тра­ ди­ци­о­нал­них пле­со­ва. У 2014. сла­ви­мо и 60 го­ди­на би­ла­те­рал­них од­но­са из­ме­ђу Ин­до­не­зи­је и Ср­би­је, што је раз­лог ви­ше да љу­ди­ма у ва­шој зе­мљи при­ка­же­мо не­ што од оног нај­бо­љег што има­мо. Ин­до­не­жан­ски штанд ће би­ти ди­зај­ ни­ран у об­ли­ку тра­ди­ци­о­нал­ног ин­до­ не­жан­ског бро­да, што је ин­спи­ри­са­но оке­а­ном и ис­тра­жи­вач­ким ду­хом Ин­ до­не­жа­на. На­да­мо се да ће тај брод-ме­ та­фо­ра уисти­ну по­ве­сти мно­ге љу­де из Ср­би­је да по­се­те Ин­до­не­зи­ју, и обрат­но. Да би­смо омо­гу­ћи­ли лак­ши про­ток ту­ ри­ста из Ср­би­је у Ин­до­не­зи­ју, до­ве­шће­ мо углед­не пут­нич­ке аген­ци­је из на­ше зе­мље. Оне ће по­ну­ди­ти сво­је аран­жма­ не и ус­по­ста­ви­ти са­рад­њу са пут­нич­ким аген­ци­ја­ма у Ср­би­ји. Штанд ће би­ти укра­шен сли­ка­ма мно­гих пре­ле­пих ту­ри­стич­ких атрак­ ци­ја Ин­до­не­зи­је. По­се­ти­о­ци ће мо­ћи да ужи­ва­ју у пред­ста­ва­ма тра­ди­ци­он ­ ал­ног ин­до­не­жан­ског пле­са. Има­ће­мо и жи­ ву де­мон­стра­ци­ју тех­ни­ке тка­ња са Су­ ма­тре, где се про­из­во­ди „сонг­кет“, јед­на од нај­по­зна­ти­јих вр­ста тра­ди­ци­о­нал­ног тек­сти­ла у Ин­до­не­зи­ји. Из­ван Сај­ма, у бе­о­град­ском хо­те­лу „Crow­ne Pla­za“, ор­га­ни­зу­је­мо и „Не­де­љу ин­до­не­жан­ске ку­хи­ње“. Же­ли­мо да по­ ну­ди­мо аутен­тич­ни укус ин­до­не­жан­ских по­сла­сти­ца, сто­га до­во­ди­мо глав­не ку­ва­ ре из Ин­до­не­зи­је. Шта су глав­ни аду­ти у ту­ри­с тич­кој по­ ну­ди Ин­до­не­зи­је? Ње­на ра­зно­вр­сност и ње­не ле­по­те. Као нај­ве­ћа зе­мља-ар­хи­пе­лаг на све­т у, Ин­до­не­зи­ја је бо­га­та кул­т ур­ном ра­зно­вр­ сно­шћу тра­ди­ци­о­нал­них је­зи­ка, тра­ди­ци­ о­нал­не му­зи­ке и пле­со­ва, као и ку­ли­нар­ ством. Уве­ра­вам вас да ће ту­ри­сти ко­ји по­се­те Ин­до­не­зи­ју до­жи­ве­ти не­за­бо­рав­ не тре­нут­ке, пу­т у­ју­ћи с јед­ног на дру­го остр­во, од ко­јих сва­ко има вла­сти­т у кул­ ту­ру и тра­ди­ци­ју, због че­га ће има­ти ути­ сак као да су на јед­ном пу­то­ва­њу по­се­ти­ ли не­ко­ли­ко зе­ма­ља. Украт­ко, све што сви ту­ри­сти са­ња­ју да ви­де и до­жи­ве мо­же се на­ћи на јед­ном ме­сту: у Ин­до­не­зи­ји. При­мер ка­ко мо­же­мо да пу­т у­је­мо по Ин­до­не­зи­ји пру­жи­ла нам је аген­ци­ ја „Кон­Ти­ки“, у са­рад­њи са аген­ци­јом „Па­но­ра­ма тре­вел“. Го­ди­не 2011. они су ор­га­ни­зо­ва­ли пу­то­ва­ње по Ин­до­не­зи­ји

у тра­ја­њу од 28 да­на. Ту­ри­сти су има­ли при­ли­ку да по­се­те Су­ма­тру, Ја­ву, Ка­ли­ ман­тан, Су­ла­ве­си, Па­пуу, Ба­ли и Ис­точ­ ну Ну­са Тен­га­ру, об­и­шав­ши про­стор го­ то­во ве­ли­чи­не Евро­пе. ПРЕ­ПО­ЗНА­ВА­ЊЕ НЕ­ЋЕ ИЗ­О­С ТА­ТИ

 На­род­не свет­ко­ви­не на Ба­ли­ју Сур­фер на Лом­бок Ге­ру­пу­ку

Пре­ма Ва­шим уви­ди­ма и ис­тра­жи­ва­ њи­ма, ко­ли­ко је све то по­зна­то Евро­ пља­ни­ма? Од дав­них вре­ме­на, Евро­пља­ни по­зна­ ју Ин­до­не­зи­ју због ње­них ква­ли­тет­них за­чи­на и ка­фе, ча­ја и ка­каа. Вре­ме­ном, Ин­до­не­зи­ја је по­ста­ла по­зна­та и по сво­ јим пре­ле­пим пре­де­ли­ма и је­дин­стве­ној кул­т у­ри, по љу­ди­ма и ку­ли­нар­ским спе­ ци­ја­ли­те­ти­ма. Не­ке од нај­по­зна­ти­јих ту­ ри­стич­ких де­сти­на­ци­ја су остр­ва Ба­ли и Ја­ва. Ту­ри­сти из це­лог све­та са­да по­се­ћу­ју и дру­га ин­до­не­жан­ска остр­ва, као што су Су­ма­тра, Су­ла­ве­си, Ка­ли­ман­тан, Ис­точ­на Ну­са Тен­га­ра, Ма­лу­ку и Па­пуа. Ту­ри­зам је по­стао је­дан од глав­них сту­бо­ва на­ше еко­но­ми­је, што је до­при­не­ло ве­ли­ком на­ прет­ку у умет­нич­ким за­на­ти­ма, из­ра­ди су­ве­ни­ра, на­ме­шта­ја, тра­ди­ци­о­нал­них тка­них тек­сти­ла, мно­штва је­дин­стве­них про­из­во­да, ква­ли­тет­них и по­вољ­них. Си­гу­ран да ће и љу­ди у Ср­би­ји и окол­ним зе­мља­ма има­ти ве­ли­ко ин­те­ре­ со­ва­ње за Ин­до­не­зи­ју.

Фе­сти­вал на Па­пуи

Об­ли­ку­ју­ћи ту­ри­стич­ки про­из­вод Ин­ до­не­зи­је, шта би­с те же­ле­ли да бу­де у пр­вом ре­ду асо­ци­ја­ци­ја на по­мен Ва­ше зе­мље? Уз ње­ну ра­зно­вр­сност и ле­по­т у, осмех и љу­ба­зност ње­них љу­ди. Ин­до­не­зи­ја има мно­го то­га да по­ну­ ди, не мо­же­мо да се огра­ни­чи­мо на је­дан или не­ко­ли­ко аду­та. То је је­дин­стве­на зе­ мља, бо­га­та у сво­јој ра­зно­вр­сно­сти. Ту­ ри­сти у њој мо­гу да до­жи­ве све што по­

Ре­сто­ра­ни и ру­ко­тво­ри­не – У са­мој Ср­би­ји, са­да има­мо два ин­до­не­жан­ска ре­сто­ра­ на, „Su­ra­baya“ у Но­вом Са­ду (отво­рен про­шле го­ди­не) и „In­ do-food“ у Бе­о­гра­ду (по­сто­ји две го­ди­не). На­да­мо се да ће гра­ђа­ни Ср­би­је ту мо­ћи да ис­ку­се на­ше из­вр­сне ку­ли­нар­ске спе­ци­ја­ли­те­те као да су у са­мој Ин­до­не­зи­ји. У Ср­би­ји са­да мо­ гу ла­ко да се ку­пе и ин­до­не­жан­ске ру­ко­тво­ри­не и на­ме­штај. Не­ко­ли­ко ком­па­ни­ја у око­ли­ни Бе­о­гра­да („Tut­to Per Tut­ti“, „Wa­bi Sa­bi“, „Iso­la di Ba­li“, „Ga­nes“) уво­зе ову ро­бу из Ин­до­не­зи­ је. Већ су на­шли до­бро тр­жи­ште у Ср­би­ји, а су се чак про­ши­ ри­ли и на су­сед­не зе­мље.

SERBIA  SPECIAL EDITION  2014

25

М О­С Т О­В И

Де­ле­га­ци­ја – Да би наш на­ступ на Ме­ђу­на­род­ном сај­му ту­ри­зма у Бе­ о­гра­ду био што успе­шни­ји и пло­до­твор­ни­ји, оче­ку­је­мо до­ла­ зак де­ле­га­ци­је од пре­ко сто­ти­ну љу­ди из Ин­до­не­зи­је, ко­ју ће пред­во­ди­ти за­ме­ник ми­ни­стра ту­ри­зма и кре­а­тив­не еко­но­ ми­је. У окви­ру те де­ле­га­ци­је, има­ће­мо и по­себ­ну де­ле­га­ци­ју вла­де про­вин­ци­је Ју­жна Су­ма­тра, ко­ја је за­ин­те­ре­со­ва­на да са­зна не­што ви­ше о то­ме ка­ко Ср­би­ја упра­вља и ко­ри­сти ре­ ке Ду­нав и Са­ву, бу­ду­ћи да и Ин­до­не­зи­ја има број­не ре­ке.

же­ле: во­де­ни ту­ри­зам, аван­т у­ри­стич­ки (оби­ла­зак џун­гли, ро­ње­ње...), кул­т ур­ни, ку­ли­нар­ски, шо­пинг ту­ри­зам... Мо­гу да иза­бе­ру трет­ма­не за не­гу ле­по­те, да ужи­ ва­ју у ве­ли­ком мо­дер­ном гра­ду ко­ји ни­ ка­да не спа­ва и има бо­гат ноћ­ни жи­вот... У сва­ком слу­ча­ју, пут­ни­ка ко­ји до­ђе у на­шу зе­мљу ми до­че­ку­је­мо то­пло и по­ здра­вља­мо осме­хом. Да ли сте за­до­вољ­ни са­рад­њом из­ме­ђу Ин­до­не­зи­је и ју­жно­сло­вен­ских зе­ма­ља? Са­рад­ња са зе­мља­ма бив­ше Ју­го­сла­ ви­је је до са­да би­ла ста­бил­на и обо­стра­ но про­фи­та­бил­на. На­рав­но, увек мо­ра­мо да тра­жи­мо но­ве и бо­ље ви­до­ве са­рад­ње.  Ин­до­не­жан­ка Стра­те­шки, би­знис и еко­но­ми­ја су пр­во

у фо­ку­с у. На­ста­ви­ће­мо да про­мо­ви­ше­мо ту­ри­зам, ко­ји ће до­при­не­ти по­ве­ћа­њу при­хо­да на­ших зе­ма­ља и под­ста­ћи њи­ хо­ве кре­а­тив­не еко­но­ми­је. Кроз са­рад­њу у до­ме­ну ту­ри­зма, учи­ни­ли смо да је на­ ша кул­т у­ра да­нас по­зна­та ши­ром све­та. Оства­ри­ли смо раз­у­ме­ва­ње из­ме­ђу на­ ших љу­ди и љу­ди ши­ром све­та, као и бо­ ље од­но­се и раз­ме­ну зна­ња, ко­ји ће та­ко­ ђе пред­ста­вља­ти те­ме­ље бу­ду­ћег раз­во­ја у мно­гим сек­то­ри­ма, као што су спорт или обра­зо­ва­ње. НАЈ­ТЕ­ЖИ ЋЕ БИ­ТИ РА­С ТА­НАК Ка­да сте да­ле­ко од сво­је зе­мље, у тре­ну­ ци­ма но­с тал­ги­је, шта Вам нај­ви­ше не­до­ ста­је? То­ком ових го­ди­на про­ве­де­них у Ср­ би­ји, ни­сам осе­ћао ве­ли­ку но­стал­ги­ ју. Љу­ди у Ср­би­ји су бла­го­на­кло­ни, још увек одр­жа­ва­ју од­но­се за­сно­ва­не на по­ ро­ди­ци и при­ја­тељ­ству, па сам се увек осе­ћао до­бро­до­шлим, као да сам у вла­ сти­тој зе­мљи. Ако ипак не­што мо­рам да из­дво­јим, из Ин­до­не­зи­је ми не­до­ста­је мор­ска ри­ба. Ро­ђен сам у гра­ду Ам­бон, у ис­точ­ном де­лу Ин­до­не­зи­је, 93 од­сто мо­је зе­мље чи­ни во­де­на по­вр­ши­на а са­мо се­ дам од­сто коп­но, па је у ис­хра­ни ве­о­ма за­сту­пље­на ри­ба. Ме­ђу­тим, срп­ска ку­хи­ ња та­ко­ђе има сво­је спе­ци­ја­ли­те­те, ко­је мо­ја по­ро­ди­ца и ја ве­о­ма во­ли­мо, и ко­ ји по­не­кад учи­не да за­бо­ра­ви­мо на то да нам не­до­ста­је ин­до­не­жан­ска хра­на. Ко­ли­ко ду­го сте у Ср­би­ји и ко­ли­ко сте ус­пе­ли да је упо­зна­те ван оног свог основ­ног де­ло­кру­га? У Ср­би­ји сам већ ви­ше од три го­ди­ не. Имао сам при­ли­ку да се упо­знам и спри­ја­те­љим са мно­гим љу­ди­ма ов­де, по­чев од др­жав­них слу­жбе­ни­ка и по­зна­ тих лич­но­сти, као и са јед­ним ба­што­ва­ ном. Пре­ко њих, мо­ја по­ро­ди­ца и ја смо са­зна­ли мно­го о овој зе­мљи и ње­ним љу­ди­ма. Мо­гу да ка­жем да ужи­ва­мо у жи­во­т у у Ср­би­ји. Ме­ђу ства­ри­ма ко­је нај­ви­ше во­лим у овој зе­мљи сва­ка­ко су ср­дач­ност љу­ди, при­ро­да, кул­т у­ра, хра­на (ко­ју ја сма­трам из­вр­сном). Нај­те­жи део ће би­ти, на­рав­но, од­ла­ зак из ове зе­мље, ко­ју већ сма­трам сво­ јим дру­гим до­мом. По­го­то­ву што по­ сто­ји мно­го то­га на че­му бих же­лео да на­ста­вим да ра­дим, раз­ви­ја­ју­ћи да­ље са­ рад­њу из­ме­ђу Ин­до­не­зи­је и Ср­би­је. 

26

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2014.

www.visitljubljana.com

Na

us

ije

sr i Ce ed nt in ra i s ln to e la Slo ve n

Uk

В О­Д И Ч

Бе­ла ру­жа АТИ­НА, ЗА­ВИ­ЧАЈ БО­ГО­ВА И ВИ­СО­КЕ ЕВРОП­СКЕ КУЛ­ТУ­РЕ

ста­рог све­та

28

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2014.

Ме­ди­те­ран ов­де ни­је са­мо ге­о­гра­фи­ја, мо­ре и не­бе­са, ми­ље и чво­ро­ви, не­го дух. Ми­то­ви чу­ва­ју се­ћа­ње на до­га­ђа­је ко­ји прет­хо­де вре­ме­ну и исто­ри­ји. Град је бе­ло мра­мор­но са­ће над во­да­ма. Древ­ни хра­мо­ви ни­су са­мо слав­не ру­ше­ви­не, крај ко­јих се, ах, сли­ка­мо за успо­ме­ну, не­го ме­ста где се за­у­век до­ди­ру­ју све­то­ви. Мо­дер­ни ту­ри­ста, не­ки из ми­ли­он­ске ма­се ко­ја ов­де ку­ља то­ком це­ле го­ди­не, мо­же про­ћи кроз Ати­ну а да га ни­шта од ово­га не до­так­не. Он ће про­на­ћи сво­ју за­ба­ву и сво­ја уз­бу­ђе­ња, јер сва­ко одав­де по­не­се тач­но ко­ли­ко му при­па­да

Текст и фо­то­гра­фи­је: Дра­ган Бо­снић

SERBIA  SPECIAL EDITION  2014

29

В О­Д И Ч  Су­тон на Акро­по­љу

 Ев­зон на Тр­гу Син­таг­ма

30

Да су ста­ри Гр­ци жи­ве­ли у ова­квој фр­ци ђа­во­ла би Гр­ци ста­ри на­пра­ви­ли ле­пе ства­ри Сти­хо­ви Љу­би­во­ја Ршу­мо­ви­ћа нај­ бо­ље од­сли­ка­ва­ју пр­ви су­срет са древ­ ном Ати­ном, пре­сто­ним гра­дом са­вре­ ме­не Грч­ке. Од удре­ма­ног Гор­њег гра­да, од­но­сно Акро­по­ли­са, ши­ре се у бес­крај ули­це на­пу­че­не ха­о­тич­ним са­о­бра­ћа­јем у ко­ме је­ди­но ма­ли ску­те­ри бр­зо до­ла­ зе до свог од­ре­ди­шта. Ја­ну­ар­ско сун­це, тем­пе­ра­т у­ра од 20 сте­пе­ни Цел­зи­ју­са и ста­бла оки­ће­на зре­лим ман­да­ри­на­ ма ви­ше под­се­ћа­ју на сре­ди­ну ма­ја не­ го по­че­так зи­ме. Сим­бо­лич­на ко­ли­чи­на па­да­ви­на узро­ку­је да су кро­во­ви рав­ни и бе­ли, па про­стра­ ни град са уз­ви­ше­ња де­лу­је још про­стра­ ни­је. Ако по­се­ти­ лац ни­је ве­зан про­ гра­мом оби­ла­ска гра­да, нај­бо­ље је да се пр­во поп­не на Ли­ка­ви­то­со­ во бр­до, са ко­га је мо­гу­ће са­гле­да­ти град као на дла­ну. До вр­ха бр­да се сти­же ле­пом и не мно­го на­пор­ном ста­зом или жи­ча­ ром ко­ју баш и ни­је ла­ко про­на­ћи. На вр­ ху су про­стра­на те­ра­са, Ка­пе­ла Све­тог Ђор­ђа и ре­ сто­ран. Са те­ра­се по­глед

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2014.

Ула­зни­ца за Акро­пољ Акро­пољ је мо­гу­ће по­се­ти­ти до 15 ча­со­ва, ула­зни­ца се пла­ћа 15 евра. Са истом ула­зни­цом се по­се­ћу­је и Зев­сов храм и Аре­о­паг у под­нож­ју Акро­по­ља.

до­пи­ре до де­се­так ки­ло­ме­та­ра уда­ље­не лу­ке Пи­реј и пла­нин­ских ла­на­ца ко­ји су огра­ни­чи­ли ши­ре­ње гра­да на про­стор од се­дам­де­сет ки­ло­ме­та­ра у преч­ни­ку. Су­мрак на Ли­ка­ви­то­с у је по­се­бан до­жи­ вљај: док град у та­ми оба­сја­ју не­бро­је­на све­тла, не­бо над мо­рем оста­је још ду­го не­ствар­но пла­во. По пре­да­њу, Ати­ну је осно­вао ве­ли­ки ју­нак Те­зеј, син кра­ља Еге­ја, ма­да при­ че ка­жу да је сво­је по­лу­бо­жан­ско по­ре­ кло до­био од пра­вог оца По­сеј­до­на, бо­га мо­ра. Град је по­све­ћен Ати­ни, бо­ги­њи му­дро­сти, ма­да је и По­сеј­дон био по­тен­ ци­јал­ни за­штит­ник гра­да. Ати­ња­ни су по­ди­гли сво­јој за­штит­ни­ци ве­ле­леп­ни храм у ср­цу гра­да. Да би уми­ло­сти­ви­ ли бо­га мо­ра, по­ди­гли су и ње­му храм на рту Су­ни­он, нај­а­трак­тив­ни­јем де­лу Апо­ло­но­ве оба­ле. Не­да­ле­ко од хра­ма је краљ Егеј че­као си­на да се вра­ти са Кри­ та, где је Те­зеј оти­шао да пр­во са­вла­да чу­до­ви­ште Ми­но­та­у­ра а по­том и не­ре­ ши­ве ход­ни­ке Ла­ви­рин­та. У по­бед­нич­ ком за­но­с у Те­зеј за­бо­ра­вља да ис­так­не уго­во­ре­на бе­ла је­дра. Са ли­ти­це је Егеј угле­дао цр­на је­дра и не са­че­кав­ши да брод при­ста­не у лу­ку ско­чио је у мо­ре ко­је се од тог до­ба на­зи­ва Егеј­ско мо­ре. То­ли­ко о ми­то­ви­ма и бо­го­ви­ма. Под­руч­је Ати­не су пре шест ми­ле­ ни­ју­ма на­ста­ни­ли Пе­ла­зги а Акро­пољ су по­ди­гли њи­хо­ви след­бе­ни­ци Јо­ња­ни на сте­ни ко­ја до­ми­ни­ра око­ли­ном. Свој пр­ви успон Ати­на до­жи­вља­ва у ми­кен­ ском пе­ри­о­ду, пре три ми­ле­ни­ју­ма, а да­ на­шња исто­ри­о­гра­фи­ја ње­ним злат­ним пе­ри­о­дом сма­тра пе­ти век пре но­ве ере, у до­ба Пе­ри­кла. По­сле Пе­ло­по­не­ских ра­то­ва моћ Ати­не опа­да, да би то­ком хе­ле­ни­стич­ког и ви­зан­тиј­ског пе­ри­о­да по­ста­ла ми­но­ран град. По осло­бо­ђе­ њу од Ту­ра­ка пр­ва пре­сто­ни­ца Грч­ке по­ста­је На­фпли­он а Ати­на тај ста­т ус до­би­ја тек 1834. го­ди­не. Бо­га­та остав­ шти­на ста­ре Ати­не је ви­дљи­ва на сва­ ком ко­ра­ку у број­ним му­зе­ји­ма у овом гра­ду и дру­гим ве­ли­ким свет­ским ме­ тро­по­ла­ма.

SERBIA  SPECIAL EDITION  2014

31

В О­Д И Ч

32

/

G U I D E

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2014.

БО­ГО­ВИ, ХРА­МО­ВИ, МЕ­ТА­ФО­РЕ Са Ли­ка­ви­то­со­вог бр­да је нај­у­оч­љи­ ви­ји Акро­пољ. Пр­ви ста­нов­ни­ци Ати­не су жи­ве­ли су у пе­ћи­на­ма на 156 ме­та­ ра ви­со­кој креч­њач­кој сте­ни. Ка­сни­је је сте­на утвр­ђе­на и на њој је по­диг­нут Гор­њи град или Акро­пољ. Пар­те­нон је до­ми­нант­но зда­ње на Акро­по­љу и по­ све­ћен је де­ви­ци (парт­хе­ни) Ати­ни. Зна­ча­јан је и храм Ати­не Ни­ке ко­ји су Ати­ња­ни по­ди­гли сво­јој за­штит­ни­ци по­сле по­бе­де над Пер­си­јом. Ово зда­ње је по­зна­то и као храм По­бед­ни­це без кри­ ла, јер је Ати­на при­ка­за­на без кри­ла да не би ле­те­ла да­ле­ко од гра­да. Ерех­те­и­јон је храм по­све­ћен кра­ љу-хе­ро­ју Ерех­те­ју ко­га мно­ги по­и­сто­ ве­ћу­ју са По­сеј­до­ном. По пре­да­њу, на том ме­сту до­шло је до су­ко­ба Ати­не и По­сеј­до­на. Ати­на је на ка­ме­ну од­га­ји­ла ма­сли­но­во др­во и по­ста­ла за­штит­ни­ца гра­да а да сми­ре По­сеј­до­нов гнев ста­ нов­ни­ци у ње­го­ву част по­ди­жу Ерех­те­ и­јон. Ерех­те­и­јон је по­знат по Ка­ри­ја­ти­ да­ма, скулп­т у­ра­ма мла­дих све­ште­ни­ца ко­је на сво­јим гла­ва­ма др­же свод хра­ма. На Акро­по­љу се на­ла­зи му­зеј са екс­ по­на­ти­ма ко­ји по­ти­чу из нај­ста­ри­јег пе­ ри­о­да гра­да, за­кључ­но са рим­ским до­бом. Са­став­ни део Акро­по­ља су и Оде­он Хе­ро­ да Атич­ког и Ди­о­ни­си­јев ам­фи­те­а­тар. Храм Зев­са Олим­пиј­ског пла­ни­ран је као све­ти­ња до­стој­на вр­хов­ног бо­га, али ни­је за­вр­шен ни до рим­ског пе­ри­о­да. Огром­ни сту­бо­ви са ко­ринт­ским укра­ си­ма на­го­ве­шта­ва­ју да би овај храм, да је за­вр­шен, сва­ка­ко био јед­но од чу­да ан­тич­ког до­ба. У не­по­сред­ној бли­зи­ни Зев­со­вог хра­ма се на­ла­зи Ха­дри­ја­нов лук ко­ји чи­ни гра­ни­цу Ха­дри­ја­но­вог и Те­зе­је­вог гра­да.

Му­зе­ји Ати­не Оби­ла­зак атин­ских му­зе­ја зах­те­вао би по­себ­но пу­то­ва­ње. За­то ће­мо ов­де са­мо по­ме­ну­ти да се у Ати­ни на­ла­зе – На­ци­о­ нал­ни ар­хе­о­ло­шки, Ви­зан­тиј­ски, Бе­на­ки, По­зо­ри­шни, Ге­о­ло­шки, Акро­пољ­ски му­ зеј, На­ци­о­нал­ни исто­риј­ски му­зеј, Му­зеј грч­ке на­род­не умет­но­сти, По­мор­ски му­ зеј у Пи­ре­ју и мно­ги ду­ги. Ако би за је­дан ипак мо­гли да одво­ји­те ма­ло вре­ме­на, то би сва­ка­ко тре­ба­ло да бу­де На­ци­о­нал­ни ар­хе­о­ло­шки му­зеј.

Пла­ка Циљ свих хе­до­ни­ста ко­ји до­ла­зе у Ати­ну је Пла­ка. У уза­ним ули­ца­ма под Акро­по­љем на­ла­зе се број­не та­вер­не са грч­ким спе­ци­ја­ли­те­ти­ма, ви­ном и бо­га­тим фол­клор­ним про­гра­мом. Пла­ка је и ме­сто где се ку­пу­ју су­ве­ни­ри, за сва­ки уз­раст и сва­ ки џеп. Пра­ви­ло је јед­но­став­но: што се ви­ше уда­ља­ва­те од цен­тра Пла­ке, и ко­но­бе и про­дав­ни­це су јеф­ти­ни­је.

ТР­ГО­ВИ, ТА­ВЕР­НЕ, ЛУ­КЕ Тр­го­ви су би­ли ду­ша ста­ре Ати­не. На њи­ма се жи­ве­ло, ра­ди­ло, тр­го­ва­ло, за­ба­ вља­ло... За ве­ће пре­сту­пе гра­ђа­нин ни­је мо­гао да по­се­ћу­је по­зо­ри­ште шест ме­ се­ци а за нај­ве­ће је про­те­ри­ван из по­ ли­са. Та­да је то зна­чи­ло си­гур­ну смрт. Тр­го­ви да­на­шње Ати­не су под­јед­на­ко жи­ви као и не­кад, али је жи­вот по­стао ин­ди­ви­ду­ал­ни­ји. Трг Син­таг­ма је епи­цен­тар мо­дер­ не Ати­не. Ту се на­ла­зе лук­с у­зни хо­те­ли, згра­да Пар­ла­мен­та, спо­ме­ник Не­зна­ном Ју­на­ку, по­слов­не згра­де... Са Син­таг­ме по­ла­зе трам­ва­ји, под­зем­на же­ле­зни­ца и ауто­бу­си на све стра­не Ати­не. У број­ним ка­фе­и­ма и ве­ли­ком На­ци­ о­нал­ном пар­ку се ра­до се­ди и за­ка­ зу­ју са­стан­ци. Го­ми­ле ту­ри­ста се не одва­ја­ју од по­ча­сних стра­жа­ра ев­зо­на ко­ји сто­је не­по­ мич­но, као и Не­зна­ни Ју­ нак ко­га чу­ва­ју, и до­сто­јан­стве­но под­но­се ли­ко­ве из це­лог све­та ко­ји се са њи­ма у не­пре­кид­ном ни­зу сли­ка­ју. Сла­вља, све­ча­но­сти и про­те­сти – све по­чи­ње или се за­вр­ша­ ва на Син­таг­ми. Са Син­таг­ме во­ди ва­жна са­о­бра­ћај­ни­ца Ста­ди­оу до дру­гог зна­чај­ног тр­га – Омо­ ни­ја. У не­по­сред­ној бли­зи­ ни Син­таг­ме се на­ла­зе број­ни му­зе­ји, На­ци­ о­нал­ни парк, Ака­де­ ми­ја и Атин­ски ста­ ди­он ко­ји је 1896. го­ди­не ком­плет­но об­ но­вљен за пр­ве са­вре­ ме­не Олим­пиј­ске игре.

SERBIA  SPECIAL EDITION  2014

 Му­зеј у Ати­ни и ма­ри­на у Пи­ре­ју

 Скулп­ту­ра бо­ги­ње Ате­не

33

В О­Д И Ч

За­ла­зак сун­ца на Су­ни­о­ну На мор­ској оба­ли се пут гра­на на две стра­не. Де­сни крак во­ди до Пи­ре­ја а ле­ви Апо­ло­но­вом оба­лом до се­дам­де­сет ки­ло­ме­та­ра уда­ље­ног рта Су­ни­он. По­сеј­до­нов храм је до­бар раз­лог за по­се­ту овом рту, ко­ји нај­леп­ше из­гле­да у сми­рај да­на. За­ла­зак сун­ца на Су­ни­о­ну је леп ско­ро као онај на Ка­ ле­мег­да­ну.

Од Син­таг­ме по­ла­зи и Ер­моу или Жен­ ска ули­ца, јед­на од нај­а­трак­тив­ни­јих у Ати­ни. То је пе­шач­ка зо­на са екс­клу­ зив­ним про­дав­ни­ца­ма али и улич­ним про­дав­ци­ма и за­ба­вља­чи­ма. Па­ра­лел­ но са њом, на­ни­же се спу­шта и ули­ца Ка­ра­ђор­ђа Срп­ског, а обе за­јед­но из­ла­зе на Пла­ку. Не­кад су глав­не спо­не Ати­не са де­ сет ки­ло­ме­та­ра уда­ље­ном лу­ком Пи­реј би­ле Те­ми­сто­кло­ве Ду­ге зи­ди­не. Да­нас се до Пи­ре­ја сти­же трам­ва­јем за по­ла са­ та а под­зем­ном же­ле­зни­цом и бр­же. Део гра­да од Син­таг­ме до Пи­ре­ја је на­стао у по­сле­рат­ном пе­ри­о­ду, са мо­дер­ним зда­ њи­ма, ка­рак­те­ри­стич­ним рав­ним кро­ во­ви­ма и со­лар­ним ће­ли­ја­ма. Ту се на­ла­ зе и мно­ги спорт­ски објек­ти по­диг­ну­ти за прет­ход­ну Олим­пи­ја­ду.

ХТП ТРЕНД КОРАЛИ Обала Ива Новаковића бб, Сутоморе, Црна Гора Служба продаје : +382 30 37 37 20, Рецепција +382 30 301 900 E-mail: prodaja.trendkorali@t-com.me Web: www.trendkorali-montenegro.com

Пи­реј је јед­на од ве­ћих лу­ка Ме­ди­ те­ра­на. До ње до­ла­зе огром­ни тан­ке­ри, пре­ко­о­ке­ан­ски бро­до­ви и бр­зи тра­јек­ти ко­ји су ве­за са не­бро­је­ним грч­ким остр­ ви­ма. У ма­лим лу­ка­ма уси­дре­не су јах­те бе­ло­свет­ског џет-се­та. Ста­но­ва­ти у Пи­ ре­ју је сан сва­ког Ати­ња­ни­на. То­га се др­ жао и Она­зис али и мно­ги дру­ги бо­га­та­ ши. Нај­а­трак­тив­ни­ја и нај­ро­ман­тич­ни­ја лу­ка Пи­ре­ја је Тур­ко­ли­ма­но или, ка­ко је Гр­ци ра­ди­је зо­ву, Ми­кро­ли­ма­но. Ма­ла лу­ка по­ста­ла је чу­ве­на за­хва­љу­ју­ћи Гр­ку Зор­би, Ме­ли­ни Мер­ку­ри, Те­о­до­ра­ки­с у, Де­ци Пи­ре­ја ко­ја су пе­ва­ла у Бе­лој ру­жи Ати­не и Ни­кад не­де­љом, фил­мо­ви­ма ко­ ји су ове­ко­ве­чи­ли сва­ки стуб ове лу­ке. Ту се наш свет осе­ћа као код ку­ће јер је оба­ла за­ли­ва на­чич­ка­на ре­сто­ра­ни­ма као сав­ска оба­ла шле­по­ви­ма. До­ду­ше, це­не су до­ста ви­ше а и сва­ка ка­фа­на има свог ко­мер­ци­ја­ли­сту ко­ји са­ле­ће број­не ту­ри­сте и ну­ди best cho­i­ce и best food. Ати­на је град ко­ји сва­ка­ко тре­ба по­ се­ти­ти. Не­ко да от­кри­је за­ни­мљи­ви­ју стра­ну исто­ри­је ко­ја је у шко­ли де­ло­ва­ла до­сад­но, дру­ги да осе­те дах Ме­ди­те­ра­на или мо­жда не­ко са­мо­по­што­ва­ње ко­је нам је на ја­дран­ској оба­ли стал­но из­ми­ца­ло. 

OT K R I J T E DISCOVER ...jedinstveni šarm srednjoeuropske metropole

...the unique Central European charm and air

TURISTI»KA ZAJEDNICA GRADA ZAGREBA - ZAGREB TOURIST BOARD tel. +385 (0)1 481 40 51 www.zagreb-touristinfo.hr

П О ­С Е ­Т А

Од Не­бе­ске Му­дро­сти У СО­ФИ­ЈИ, ДА­НАС ПРЕ­С ТО­НИ­ЦИ БУ­ГАР­СКЕ, ГРА­ДУ СТА­РОМ 2.800 ГО­ДИ­НА

Фо­то­гра­фи­је: НР Прес и Рад­ми­ла Та­мин­џић

36

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2014.

Ри­мља­ни су је зва­ли Сер­ди­ка, у сред­њем ве­ку би­ла је Сре­дец, а да­на­шње име до­би­ла је у тур­ско до­ба, по зна­ме­ни­тој цр­кви по­све­ће­ној Пре­му­дро­сти Бож­јој. Шет­ња је­згром овог гра­да је као спу­шта­ње у ду­би­ну, кроз мно­ге кул­тур­не сло­је­ве: трач­ке, рим­ске, ви­зан­тиј­ске, сло­вен­ске, ото­ман­ске, но­во­бу­гар­ске... На­рав­но, са­да је то мо­де­ран град и ту­ри­стич­ка де­сти­на­ци­ја, са лук­су­зним хо­те­ли­ма и шо­пинг мо­ло­ви­ма, али то је већ при­ча на­лик на то­ли­ке дру­ге Пи­ше: Ду­шан­ка Та­дић

Фо­то­гра­фи­је: Бо­ри­слав Ди­ми­тров, Рад­ми­ла Та­мин­џић

SERBIA  SPECIAL EDITION  2014

37

П О ­С Е ­Т А

 На­ци­о­нал­ни те­а­тар у Со­фи­ји

К

уд год се окре­неш, пул­си­ра исто­ ри­ја. У Со­фи­ји смо у по­след­њим да­ни­ма ок­то­бра, нео­бич­но сун­ ча­ним и то­плим. По пе­шач­кој зо­ни у цен­тру гра­да вр­ви од љу­ди у крат­ким ру­ка­ви­ма, ба­ште ка­феа до­ба­цу­ју јед­на дру­гој, на­пра­сно је про­ра­ди­ла и по­не­ка фон­та­на, раз­ле­те­ли се клин­ци на ро­ле­ ри­ма, за­це­ре­ка­ли се клов­но­ви на тр­го­ ви­ма, а и сви оста­ли се сме­шка­ју. Она­ко, ле­по им. Шта их бри­га што је про­сеч­на пла­та из­ме­ђу 300 и 350, а пен­зи­ја из­ме­ ђу 70 и 110 евра, и што су ме­се­ци­ма на ули­ца­ма мир­ни про­те­сти. Са­да су се до­ те­ра­ли, иза­шли у шет­њу и не би баш да ми­сле о то­ме. Со­фи­ја, по рим­ском Сер­ди­ка, у сред­ њем ве­ку Сре­дец. Цар Кон­стан­тин је, твр­де, го­во­рио: „Сер­ди­ка, то је мој Рим.“ Да, ствар­но је ле­па та пре­сто­ни­ца Бу­ гар­ске ко­ја спа­да ме­ђу нај­древ­ни­је ме­ тро­по­ле Евро­пе. Да­на­шње име гра­да по­ти­че од Ту­ра­ка ко­ји су је та­ко на­зва­ ли по Цр­кви Све­те Со­фи­је. На­ро­чи­

Срп­ске ђа­ко­ни­је У бли­зи­ни Бо­јан­ске цр­кве, Бе­о­гра­ђа­нин Зо­ран Па­вло­вић отво­рио је срп­ски ре­сто­ран „Проа“ („Про­ја“), по­сле исто­и­ме­ ног ко­ји већ не­ко­ли­ко го­ди­на има у цен­тру. Пре пет­на­е­стак го­ди­на до­шао је у Со­фи­ју као ку­вар, а са­да већ гра­ди и тре­ћи ре­сто­ран. То зна­чи да ужич­ка пр­шу­та и кај­мак, ду­ван чвар­ци и ки­се­ли ку­пус, пих­ти­је и те­ле­ћа гла­ва у шкем­бе­ту, као и оста­ ле срп­ске ђа­ко­ни­је, има­ју до­бру про­ђу у Бу­гар­ској, у шта смо се и лич­но уве­ри­ли. Ни­смо смо се ско­ро та­ко слат­ко нај­е­ли као у „Прои“.

38

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2014.

то је им­пре­си­ван цен­трал­ни део гра­да, ши­рок, по­пло­чан. Од Ка­те­дра­ле Све­тог Алек­сан­дра Нев­ског, та­ко­зва­не Злат­не цр­кве, пре­ко исто­им ­ е­ног тр­га, но­гу пред но­гу сти­же се до цр­ка­ва Све­та Со­фи­ја, Ру­ске, Ро­тон­де Све­ти Ге­ор­ги­је, Цар­ског двор­ца, Те­а­тра „Иван Ва­зов“, Бу­гар­ске на­род­не бан­ке, На­род­не скуп­шти­не, Пред­сед­ни­штва, ЦУМ-а (то је ве­ли­ки тр­жни цен­тар), Бу­гар­ске ака­де­ми­је на­ у­ка (БАН), нај­ста­ри­јег и нај­леп­шег уни­ вер­зи­те­та „Све­ти Кли­мент Охрид­ски“, Ви­то­шке ули­це, оне са ску­пим рад­ња­ма што се про­те­же од На­ци­о­нал­ног двор­ца кул­т у­ре до Цр­кве Све­те Не­де­ље... Све се ту ску­пи­ло, шћу­ћу­ри­ло и бли­ста. ЧЕ­ТР­НА­ЕСТ МЕ­ТА­РА КУЛ­ТУ­РЕ – Куд год да кре­неш, на­ић ­ и ћеш на Ка­те­дра­лу Све­тог Алек­сан­дра Нев­ског, не мо­жеш се из­гу­би­ти – об­ја­шња­ва на­ шој ма­лој но­ви­нар­ској еки­пи во­дич и пре­во­ди­лац Да­ни­је­ла Ја­нев, под ку­ по­лом се­ди­шта бу­гар­ског па­три­јар­ха и нај­гран­ди­о­зни­јег сим­бо­ла глав­ног гра­да. Ова сим­па­тич­на де­вој­ка не­у­мор­но нас во­ди и под мно­штво дру­гих ку­по­ла, си­па по­дат­ке и ле­ген­де, ни­кад кра­ја. Ре­ ци­мо: ис­под да­на­шње Со­фи­је на­ла­зе се оста­ци ста­ре Со­фи­је. При­ча се да по­сто­ је под­зем­ни ту­не­ли од Цар­ског двор­ца до хо­те­ла „Ше­ра­тон“, по­ред ко­га су оста­ ци Ро­тон­де Све­ти Ге­ор­ги­је, јед­не од нај­ ста­ри­јих цр­ка­ва, у ко­јој је, ве­ле, одр­жан

Сер­ди­киј­ски са­бор 342. го­ди­не. Исто та­ ко се при­ча да сва­ко ко уђе у Ру­ску цр­ кву, са оним злат­ним ку­по­ла­ма, тре­ба да по­же­ли не­ку же­љу, јер се ве­ру­је да ће му она си­гур­но би­ти ис­пу­ње­на... Клуп­ко исто­ри­је овог тла мо­та се чак од VII ве­ка пре но­ве ере, ка­да су се Да­ча­ ни (се­вер­ни огра­нак Тра­ча­на) на­се­ли­ли ов­де и осно­ва­ли град. Ар­хе­о­ло­зи у ша­ли овај фе­но­мен на­зи­ва­ју „14 ме­та­ра кул­ ту­ре“, бу­ду­ћи да су на по­је­ди­ним ло­ка­ ли­те­ти­ма око Со­фи­је ис­ко­па­ва­ња ишла до 14 ме­та­ра ду­би­не, у ко­ји­ма се сме­њу­ ју раз­ли­чи­ти кул­т ур­ни сло­је­ви. Вр­ло је уз­бу­дљив тај ход по тра­чан­ској, рим­ској, ви­зан­тиј­ској, ото­ман­ској и „осло­бо­ди­ лач­кој про­шло­сти“, оној на­кон Ру­скотур­ског ра­та (1877–1878), ка­да је про­гла­ ше­на но­во­ве­ков­на не­за­ви­сна бу­гар­ска др­жа­ва. За раз­ли­ку од жи­во­пи­сног де­ла при­че о два бу­гар­ска цар­ства, ко­ја су прет­хо­ди­ла ото­ман­ском роп­ству ду­гом око 500 го­ди­на, пе­ри­од ко­му­ни­зма ни­ је на нас оста­вио не­ки ја­чи ути­сак, док је ис­ку­ство нај­си­ро­ма­шни­је чла­ни­це Европ­ске уни­је од 2007. пре­ви­ше тан­ко да би се сте­кла зна­чај­ни­ја сли­ка. НЕ­КИ СЈАЈ, ТУ­ЂИ И НЕ­ДО­С ТУ­ПАН Од осам ми­ли­о­на ста­нов­ни­ка Бу­гар­ ске, не­што ви­ше од де­сет по­сто жи­ви ов­де, у ју­жном де­лу Со­фиј­ске до­ли­не, сме­ште­не на тер­мал­ним и ми­не­рал­ним из­во­ри­ма, оме­ђе­не пла­ни­на­ма Ви­то­ шом, Љу­лин и Ста­ром пла­ни­ном. Град

је на­стао то­ком осмог и сед­мог ве­ка пре Хри­ста, на раз­ме­ђи пу­те­ва ко­ји су по­ве­зи­ва­ли Евро­пу са Ази­јом и Ме­ди­ те­ра­ном. Отуд, Со­фи­ја да­нас има ви­ше од 250 ар­хе­о­ло­шких, ар­хи­тек­тон­ских и исто­риј­ских зна­ме­ни­то­сти, ме­ђу ко­ји­ ма су не­ке под за­шти­том UNE­SCO-а. Да по­ме­не­мо са­мо жи­во­пи­сну Цр­кву Све­тог Ни­ко­ле и Пан­те­леј­мо­на из 1205. го­ди­не, по­зна­ти­ју као Бо­јан­ска цр­ква, у ко­јој је от­кри­вен слој исли­кан тем­пе­ра­ ма мно­го пре не­го што су Ђо­то­ве фре­ ске и ико­не по­ста­ле по­пу­лар­не. Да­на­шњу Со­фи­ју кра­си, из­ме­ђу оста­лог, и за­и­ста ве­ли­ки број га­ле­ри­ ја, му­зе­ја и пар­ко­ва ко­ји су углав­ном ле­по уре­ђе­ни и одр­жа­ва­ни. Град­ња ме­троа по­че­ла је од­мах по­сле Дру­гог свет­ског ра­та, то­ком пр­вог ман­да­та То­до­ра Жив­ко­ва, а са­да се ра­ди на но­ вим ста­ни­ца­ма, за ко­је на­ша Да­ни­је­ла ка­же да ће би­ти пре­див­не, „све у не­ ким па­стел­ним бо­ја­ма“. Тре­нут­но по­ сто­ји јед­на ли­ни­ја ме­троа ко­ја по­ла­зи из за­пад­ног де­ла гра­да, про­ла­зи ис­под

 Ви­то­шка ули­ца, со­фиј­ска Кнез-Ми­ха­ло­ва

Ба­ни­ца и чу­бри­ца Што се бу­гар­ске тр­пе­зе ти­че, ра­зно­вр­сна и ша­ре­на, али ни­ је пре­пу­на ме­са и хо­ле­сте­ро­ла. Скром­ни­ја је. Има мно­го вр­ста чор­би­ца, сар­ми­ца и па­при­ка, углав­ном пу­ње­них пи­рин­чем. По­вр­ће се је­де на мно­го на­чи­на, ту и та­мо пи­ле­ти­на, кло­ба­се... Кад их пи­та­те за на­ци­о­нал­ни спе­ци­ја­ли­тет, од­мах ће да ка­жу ба­ни­ца (вр­ста пи­те са си­ром), а за за­чин – чу­бри­ца. Сву­да ста­ вља­ју ту сво­ју чу­бри­цу (не­ки бе­ли цвет ко­ји се су­ши и ме­ље, по уку­су нај­слич­ни­ју ори­га­ну): у хлеб, чор­бе, па­при­ке, сар­ме...

SERBIA  SPECIAL EDITION  2014

39

П О ­С Е ­Т А

По­што­ва­ње соп­стве­не про­шло­сти Дир­љи­ва је па­жња с ко­јом се бу­гар­ска др­жа­ва, иако у ве­ ли­ким еко­ном­ским про­бле­ми­ма, од­но­си пре­ма свом кул­тур­ ном и ду­хов­ном на­сле­ђу. А по­да­ци су за­и­ста им­пре­сив­ни: на тлу зе­мље ко­ја за­у­зи­ма са­мо два од­сто те­ри­то­ри­је Евро­пе, на­ла­зи се чак 40.000 исто­риј­ских спо­ме­ни­ка (од ко­јих је се­ дам упи­са­но на UNE­SCO-ову ли­сту свет­ске кул­тур­не ба­шти­ не), 36 кул­тур­них цен­та­ра, 160 ма­на­сти­ра и око 330 му­зе­ја и га­ле­ри­ја. Од са­мог по­чет­ка на­шег пу­то­ва­ња ни­за­ли су се ма­на­сти­ри, цр­кве и цр­кви­шта, џа­ми­је, твр­ђа­ве, ћу­ви­ци, ет­нопар­ко­ви, му­зе­ји, спо­ме­ни­ци... И све је то у од­лич­ном ста­њу или је об­но­ва у то­ку.

цен­тра и за­вр­ша­ва се у ис­точ­ном де­ лу, та­ко да по­ве­зу­је нај­бит­ни­је тач­ ке бу­гар­ске пре­сто­ни­це. У по­след­њих не­ко­ли­ко го­ди­на, от­ка­ко је Бу­гар­ска по­ста­ла чла­ни­ца ЕУ, у са­мом гра­ду и пред­гра­ђи­ма ни­кли су мно­ги тр­го­вач­ ки цен­три и шо­пинг мо­ло­ви ко­ји по асор­ти­ма­ну ро­бе не за­о­ста­ју за знат­ но бо­га­ти­јим европ­ским ме­тро­по­ла­ ма, а ту су и екс­клу­зив­ни хо­те­ли по­пут „Кем­пин­ског“, „Ше­ра­то­на“, „Хил­то­на“, „Ра­ди­со­на“, „Гранд хо­те­ла“... Го­то­во да је су­ви­шно по­себ­но под­вла­чи­ти да про­

се­чан бу­гар­ски гра­ђа­нин ма­ло шта од то­га се­би мо­же да при­у­шти. Што се ноћ­ног про­во­да ти­че, Да­ни­је­ ла нам је пре­по­ру­чи­ла Сту­дент­ски град. Ис­кљу­чи­во. На при­мед­бу да је то ве­ро­ ват­но са­мо за мла­де, ка­те­го­рич­но је од­ го­во­ри­ла: – Ма не, за сва­ко­га је. Пре­ко да­на су то сту­дент­ски до­мо­ви, а уве­че све ожи­ ви, ули­це, ка­феи, ре­сто­ра­ни, ди­ско­те­ке... Све ра­ди це­ле но­ћи и пот­пу­но је без­бед­ но. Ако ти се је­де сла­до­лед, пра­вац та­мо, ако си гла­дан, та­мо... У цен­тру Со­фи­је мо­жеш да умреш гла­дан, све је за­тво­ре­ но, не­ма жи­вог чо­ве­ка. Одо­смо да про­ве­ри­мо, упа­до­смо у јед­ну ди­ско­те­ку. „Бла­це“ се зва­ла, та­ко не­ка­ко. Па је­сте, тре­шти му­зи­ка, игра сва­ко са сва­ким, му­шко са жен­ским, жен­ско са жен­ским, му­шко са му­шким, мла­до са ста­рим, сви џу­мле, око сто­ло­ ва, на сто­ло­ви­ма, не­ки то­по­ви ис­па­љу­ју огром­не кон­фе­те... У не­ко до­ба за­чу­смо Ле­пу Бре­ну, Це­цу, Дра­га­ну Мир­ко­вић... А так­си­ста се у по­врат­ку сме­је: „Аааа, Ср­би­ја...! Раз­би­рам, раз­би­рам, Дра­га­на Мир­ко­вић...“ 

Хотел има 9 једнокреветних, 87 двокреветних соба, 22 апартмана, једну резиденцију и један председнички апартман. Све собе имају телевизоре, телефоне, тоалете и купатила са кадама, односно туш кабинама и феновима. Неке од соба имају мини баровима.

Гранит Хотел Св. Стефан 6000 Охрид, Македонија Teл: + 389 (0)46 207 100; Факс:+ 389 (0)46 207 141; www.hotelgranit.com.mk hotelgranit@europe.com

Сви апартмани имају велике терасе, велике и удобне собе, телевизоре и мини барове. Тоалети су опремљене феном, туш кабином или ђакузијем. Све собе и апартмани у хотелу имају интернет прикључак, који је бесплатан.

М Е­Г А­Л О­П О­Л И С У СТАМ­БО­ЛУ, НА ША­ВУ КОН­ТИ­НЕ­НА­ТА, СЕ­ЋА­ЈУ­ЋИ СЕ ЦА­РИ­ГРА­ДА

Ша­ре­ни џин на Бос­фо­ру

42

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2014.

Јед­ном но­гом је у Евро­пи, дру­гом у Ази­ји. Ста­ри ко­лек­ци­о­нар кон­трастâ, жи­ви чу­вар сво­јих ве­ко­ва, гран­ди­о­зни ва­шар кул­ту­ра, оби­ча­ја и сти­ло­ва. Пре­сто­ни­ца три ста­ра цар­ства, да­нас је град-му­зеј, град-ба­зар, сав од тр­го­ви­не и ве­ли­ке игре бро­је­ва, при­вла­чан и те­жак, за­во­дљив и од­бо­јан, али сва­ка­ко не­из­о­ста­ван. Ни­је слу­чај­но Ла­мар­тин у XIX ве­ку ре­као: „Ако на свет мо­раш да по­гле­даш са­мо јед­ном, он­да по­гле­дај Ис­тан­бул“ Пи­ше: Рад­ми­ла Та­мин­џић

SERBIA  SPECIAL EDITION  2014

43

М Е­Г А­Л О­П О­Л И С  Де­во­јач­ка ку­ла на во­ди и улич­ни при­зор ис­пред Пла­ве џа­ми­је Аја Со­фи­ја Уну­тра­шњост рас­ко­шне Топ­ка­пи па­ла­те, у ко­јој је и чу­ве­ни Ха­рем

Фо­то­гра­фи­је: Ар­хи­ва НР и Рад­ми­ла Та­мин­џић

44

М

а­да он има пу­но ки­шо­бра­на у ви­ду ку­по­ла или по­кри­ве­них чар­ши­ја, по­пут чу­ве­не Ка­па­ли, а има и мо­дер­них шо­пинг мо­ло­ва згод­ них да се по­бег­не од пљу­ска, ни­ка­ко не ва­ља ки­ша у Ис­тан­бу­лу. Не ле­жи му. Она­ко пр­по­шан, он се кан­да не да, ги­ца се и ђи­ли­та, али га ки­ша ипак по­ма­ло омли­та­ви и ути­ша, обла­ци му по­там­њу­ју сјај. Ис­па­да као да се не­ка­ко сма­њио, па ни­је то­ли­ко очи­гле­дан ње­гов бес­крај што се раз­ба­шка­рио на два кон­ти­нен­та. Док па­да ки­ша, као да су ви­ше у пра­ву они што твр­де да има 15, не­го­ли они што се за­кли­њу да је ту цир­ка 20 ми­ли­о­на ста­ нов­ни­ка. А и они пр­ви га баш пре­те­ра­ше. Али за­то кад гра­не сун­це пре­ко Злат­ ног ро­га, при­род­не лу­ке ко­ја европ­ски део Ис­тан­бу­ла де­ли на два де­ла, па за­ца­ кле Бос­фор­ски мо­ре­уз и Мра­мор­но мо­ ре, кад из во­де бље­сну Де­во­јач­ка ку­ла и Прин­чев­ска остр­ва, кад се хо­ри­зонт пре­ тво­ри у тан­ку ли­ни­ју, кад из­ми­ли и за­ жа­го­ри сав тај људ­ски ша­ре­ниш и џу­мле кре­не на вас, та­да на пи­та­ње да ли се то и то на­ла­зи у Ис­тан­бу­лу или из­ван ње­га, по­ста­је пот­пу­но сми­слен од­го­вор: „Он је то­ли­ко ве­ли­ки, да ни­шта не мо­же да бу­ де из­ван ње­га!“ Мо­же, али као да не мо­ же: пре­ма не­ким про­це­на­ма, Ис­тан­бул го­ди­шње до­би­је око 500.000 ста­нов­ни­ка и 1.000 но­вих ули­ца, у ње­му се при­ми­ла по­ло­ви­на спо­ме­ни­ка и му­зе­ја из це­ле зе­ мље, а сва­ки пе­ти гра­ђа­нин Тур­ске жи­ви у овом еко­ном­ском, тр­го­вач­ком и кул­т ур­ ном цен­тру у ко­ме ца­ру­ју сви за­ми­сли­ви ар­хи­тек­тон­ски сти­ло­ви.

шћан­ство, ју­да­и­зам и ислам), по­стао се­ ди­ште ва­се­љен­ског па­три­јар­ха, на кра­ју је са „оцем на­ци­је“ мо­дер­не Тур­ске, Му­ста­ фом Ке­ма­лом па­шом Ата­т ур­ком, до­био и ре­пу­бли­кан­це, са­да опет на­ди­ру исла­ми­ сти... И све је то ту, на том јед­ном ме­сту, до­ду­ше огром­ном, пре­ко се­дам бр­да, све у исто вре­ме, жи­во, бра­те, да жи­вље би­ти не мо­же. Сва­ки ку­так Ис­тан­бу­ла је улаз у не­ка­кав дру­ги свет, че­сто и у дру­го вре­ме. И сад се сна­ђи у све­му то­ме. Сна­ла­зе се жи­те­љи Ис­тан­бу­ла она­ко ка­ко то са­мо они зна­ју, јер је тај не­пре­ кид­ни ва­шар ра­зних кул­т у­ра и оби­ча­ја њи­хо­ва при­род­на сре­ди­на. Од­лич­но се сна­ла­зе и умет­ни­ци ко­ји­ма је овај спој ци­ви­ли­за­ци­ја и ве­ко­ва ве­чи­та ин­спи­ра­ ци­ја чак и он­да кад га с љу­ба­вљу кри­ти­ ку­ју, по­пут тур­ског но­бе­лов­ца Ор­ха­на Па­му­ка ко­ме је Ис­тан­бул род­ни град. Тр­ гов­ци свих фе­ла се још по­нај­бо­ље сна­ла­ зе. Упо­ре­до са ми­ле­ни­ју­ми­ма на­та­ло­же­ них кул­т у­ра, ов­де на све стра­не пул­си­ра онај го­ли жи­вот ко­ји на­ла­же: ако хо­ћеш да оп­ста­неш, мо­раш јеф­ти­ни­је да ку­пиш, ску­пље да про­даш. Тај за­кон исто ва­жи на си­ро­тињ­ском, да ка­же­мо ег­зо­тич­ном тр­ гу Еми­но­ну, као и у лук­с у­зним че­твр­ти­ма по­пут Ни­шан­та­ша и Мач­ке у европ­ском, или Баг­дад џа­де­си­је и Бо­стан­ци­ја у азиј­ ском де­лу.

ГО­ЛИ ЖИ­ВОТ, ОБ­УЧ ­ Е­НА УМЕТ­НОСТ

Ма­ра­ме и џа­ми­је

У XIX ве­ку фран­цу­ски пе­сник и др­ жав­ник Ла­мар­тин ре­че: „Ако на свет мо­ раш по­гле­да­ти са­мо јед­ном, он­да по­гле­дај Ис­тан­бул. Та­мо су Бог и чо­век, при­ро­да и умет­ност ство­ри­ли је­дин­ствен при­зор.“ Па је­сте, не­ма та­квог гра­да на све­т у, а за све је крив тај ње­гов ге­о­граф­ски по­ло­ жај. Не­ко­ли­ко пу­та је ме­њао име (Би­зан­ ти­он, Но­ви Рим, Кон­стан­ти­но­пољ, Ца­ри­ град и Ис­тан­бул), јед­ном но­гом за­га­зио је у Евро­пу, дру­гом у Ази­ју, укр­стио је и мор­ске и друм­ске пу­те­ве, чвр­сто је стис’о све сво­је ве­ко­ве и не да им да про­ху­је. А у тим ве­ко­ви­ма је био пре­сто­ни­ца три­ју ве­ли­ких цар­ста­ва (Рим­ског, Ви­зан­тиј­ског и Ото­ман­ског), при­гр­лио три ве­ре (хри­ SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2014.

НА ТР­ГУ ИМ­ПЕ­РИЈÂ Ту­ри­сти углав­ном зна­ју да се нај­ве­ ћи део оно­га што тре­ба да оби­ђу згу­снуо

Бе­о­гра­ђан­ка Је­ле­на Сте­ва­но­вић Ил­ газ, ко­сти­мо­граф, уда­та за тур­ског ин­же­ ње­ра, већ два­на­ест го­ди­на жи­ви у овом ме­га­ло­по­ли­су, а у по­след­ње вре­ме из­ра­ ђу­је на­кит за тур­ске са­пу­ни­це.

– У све­му ов­де се осе­ћа ре­не­сан­са ото­ман­ске кул­ту­ре – об­ја­шња­ва. – От­ка­ ко сам ов­де, по штам­пи и на те­ле­ви­зи­ји не пре­ста­ју да по­ле­ми­шу о ма­ра­ма­ма. Док је Ата­тур­ко­ва иде­о­ло­ги­ја про­гла­ша­ ва­ла Тур­чи­ном сва­ког ко жи­ви у Тур­ској, уз пот­пу­но иг­но­ри­са­ње по­сто­ја­ња на­ци­ о­нал­них ма­њи­на, са­да ви­ше ни­је бит­но да ли си Тур­чин, не­го да ли си му­сли­ман, уз иг­но­ри­са­ње оста­лих кон­фе­си­ја. Не по­ сто­ји сто­па зе­мље где не до­пи­ре глас му­ је­зи­на. За де­сет го­ди­на Ер­до­га­но­ве вла­ сти из­гра­ђе­но је 11.000 џа­ми­ја!

SERBIA  SPECIAL EDITION  2014

45

М Е­Г А­Л О­П О­Л И С

46

/

M E G A L O P O L I S

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2014.

око тр­га Сул­та­нах­мет, ста­ром цен­тру Осман­ске им­пе­ри­је на тлу не­ка­да­шњег рим­ског Хи­по­дро­ма. Ако има­ју до­вољ­ но вре­ме­на и жи­ва­ца да че­ка­ју у не­пре­ глед­ним ре­до­ви­ма, ус­пе­ће да за­ви­ре у чу­ве­ну Аја Со­фи­ју, не­коћ нај­ве­ћу цр­кву Ви­зан­тиј­ског цар­ства ко­ју су Тур­ци ка­ сни­је пре­тво­ри­ли у џа­ми­ју, а Ата­т урк у му­зеј. Та­ко­ђе и у Сул­та­нах­мет или Пла­ву џа­ми­ју, са шест ми­на­ре­та и мно­ штвом ку­по­ла, нај­ве­ћу у Ис­тан­бу­лу. А љу­би­те­љи­ма гла­му­ра ма­шту ће нај­ви­ше раз­бук­та­ти пар­ко­ви, фон­та­не, зла­то и дра­гу­љи Топ­ка­пи па­ла­те и ње­ног Ха­ре­ ма за ви­ше од 300 кон­ку­би­на. Од­мах у ком­ши­лу­ку, сме­сти­ла се и Ба­зи­ли­ка ци­ стер­на, им­пре­си­ван про­стор под во­дом са 336 сту­бо­ва, не­ка­да­шња га­ран­ци­ја да жи­те­љи Ис­тан­бу­ла за вре­ме ра­то­ва не­ће оста­ти жед­ни. И обли­жњи Гранд ба­зар, или Ка­па­личар­ши­ја, сво­је­вр­стан је спо­ме­ник из XV ве­ка. То ни­је ни згра­да, ни па­ла­та ни пи­ ја­ца, већ пра­ви ма­ли по­кри­ве­ни град са ше­зде­се­так ули­ца и, ка­жу, чак око 4.000 ду­ћа­на. Пр­во се фа­сци­ни­ра­те ко­ли­чи­ на­ма зла­та, те­пи­ха, ке­ра­ми­ке, све­тиљ­ки, би­жу­те­ри­је, са­то­ва, обу­ће, оде­ће, ко­же, кр­зна, вен­ча­ни­ца, по­сла­сти­ца, гриц­ка­ ли­ца... По­сле вам се ствар­но за­вр­ти у гла­ви од тог агре­сив­ног ца­кле­ћег ша­ре­ ни­ла. Пра­ва је сре­ћа што тр­гов­ци ни­с у ви­ше та­ко на­ме­тљи­ви као не­кад, не ву­ку баш за ру­кав и не­ће мно­го да се цен­ка­ју. Ма­ло би­сте да пре­дах­не­те, па за­ла­зи­ те у та­ко­ђе по­кри­ве­ну Ми­сир-чар­ши­ју, од­но­сно Еги­пат­ску пи­ја­цу за­чи­на, а тек ту вас хва­та не­све­сти­ца од ис­па­ре­ња, бо­ја, ми­ри­са и ве­чи­те бу­ке. Из­ле­ће­те на­по­ље, пра­во у ла­ви­ринт кри­ву­да­вих ули­чи­ца, кад и та­мо те­зга до те­зге све­га и сва­че­га. Не­ка­ко се про­би­је­те до Но­ве џа­ми­је, про­ђе­те по­ред му­шка­ра­ца ко­ји пе­ру но­ге пред мо­ли­тву, стиг­не­те на трг где се по тра­ди­ци­ји про­да­ју си­ми­ти (ђе­ вре­ци), ку­ван ку­ку­руз и пе­че­но ке­сте­ње, пре­ђе­те ули­цу, трам­вај­ске ши­не и опет ка­фа­ни­це, ба­ро­ви, ме­њач­ни­це, пе­ка­ре, по­сла­сти­чар­ни­це, зла­та­ре, рад­њи­це, ту­ ри­стич­ке аген­ци­је... Не­ма кра­ја. У ВР­ТЛО­ГУ БО­ЈА, МИ­РИ­СА И УЛИ­ЦА Про­пу­сти­ли сте трам­вај јер ни­сте има­ли же­тон а ни­сте баш вич­ни ни оном ауто­ма­т у, па хај­де по­ла­ко пе­шке

Ср­би­стан Кад у Ис­тан­бу­лу ка­же­те да сте из Ср­би­је, оба­ве­зно усле­ ди ши­рок осмех: „Ааа, Ср­би­стан, Ср­би­стан!...“ Аски Ср­би­стан у пре­во­ду зна­чи Ста­ра Ср­би­ја. О број­ним „ста­рим ве­за­ма“ све­ до­че и Бе­о­град­ска ка­пи­ја, јед­на од че­ти­ри у Ис­тан­бу­лу, као и Бе­о­град­ска шу­ма, рас­ко­шно из­ле­ти­ште на 6.000 хек­та­ра. Да не го­во­ри­мо о по­дат­ку да је на про­сто­ру тур­ске им­пе­ри­је срп­ ски је­зик био је­дан од че­ти­ри слу­жбе­на, по­ред тур­ског, арап­ ског и пер­сиј­ског. Чак су се и сул­та­ни њи­ме слу­жи­ли, јер се сма­тра­ло да са­мо нео­бра­зо­ван свет не го­во­ри срп­ски. Дра­ го­слав Ми­ло­са­вље­вић, пред­сед­ник Дру­штва срп­ско-тур­ског при­ја­тељ­ства, ис­ти­че и да у Ис­тан­бу­лу жи­ви три ми­ли­о­на љу­ ди ко­ји по­тен­ци­ра­ју сво­је срп­ско по­ре­кло, а у це­лој Тур­ској чак де­вет ми­ли­о­на.

пре­ко Га­ла­та мо­ста ко­ји по­ве­зу­је две европ­ске оба­ле. И ту су­кља на­род на обе стра­не, ма­ло-ма­ло па вас гур­ну у про­ла­ зу али се и не окре­ну јер је гур­ка ов­де на­чин жи­во­та. Про­ла­зи­те по­ред го­ми­ле буч­них пе­ца­ро­ша и њи­хо­вих ша­ре­них шта­по­ва за­ба­че­них у не баш чи­сту во­ду, али не ви­ди­те ре­сто­ран­чи­ће на ни­жем ни­воу мо­ста ко­ји то­ком ле­та, при­ча­ју упу­ће­ни, ви­се на лан­ци­ма и де­ру це­на­ ма. Сти­же­те на дру­гу стра­ну и по­глед вам па­да на ре­до­ве за фе­ри­бот ка оба­ли са ко­је сте сти­гли, по­ла­ко ули­чи­цом уз­ бр­до, још ма­ло, још ма­ло, ко­нач­но ево и те чу­ве­не Ишти­кал џа­де­си, ис­тан­бул­ске Кнез-Ми­ха­и­ло­ве, пе­шач­ке зо­не за шет­ њу, шо­пинг и ноћ­ни про­вод. Ту је и ста­ ри трам­вај на јед­ној пру­зи го­ре-до­ле, у ко­ји мо­гу да ста­ну „два и по чо­ве­ка“, али, до­бро, ту­ри­стич­кој атрак­ци­ји се не гле­ да у зу­бе. Па и ми има­мо сво­ју „Ро­ман­ ти­ку“ на ши­на­ма! У Ишти­кал џа­де­си ни­жу се рад­ње са фир­ми­ра­ном ро­бом, кон­зу­ла­ти, цр­кве, на­и­ђе­те на нај­ста­ри­ју гим­на­зи­ју у гра­ду, ста­ру по­шту, мно­штво па­са­жа... А тек ули­чи­це, или со­ка­ци (ка­ко их ов­де зо­ву), што се ули­ва­ју са стра­не! Сва­ка во­ди у не­ки но­ви ла­ви­ринт, што ре­сто­ран­чи­ћа, што бар­чи­ћа, што рад­њи­ца, пи­ја­чи­ца са ри­бом, во­ћем и по­вр­ћем... За­во­дљи­ви­је од за­во­дљи­ви­јег. Ова­мо се ди­ме до­не­ри, ке­ба­би и пр­же­на ри­ба, она­мо вам ну­де даг­ње с ли­му­ном или ја­сто­ге, онај та­мо це­ди сок од по­мо­ран­џи и на­ра (нај­бо­ље ме­ша­но), а онај до ње­га раз­вла­чи сла­до­ лед као те­сто. Од­јед­ном ис­кр­сне из­лог са сар­ми­ца­ма, му­са­ка­ма, јаг­ње­ћим пи­ кље­ви­ма, ша­ре­ним са­ла­та­ма и ко зна ка­ квим за­пе­че­ним је­ли­ма, а још че­шће са пре­ли­ве­ним скулп­т у­ра­ма од не­бро­је­них SERBIA  SPECIAL EDITION  2014

 Трам­вај у Ишти­кал ули­ци Во­жња фи­ја­ке­ром по Прин­чев­ским остр­ви­ма Три при­зо­ра из Ка­па­ли чар­ши­је, нај­по­зна­ти­је тр­го­вач­ке че­твр­ти у Ис­тан­бу­лу

47

М Е­Г А­Л О­П О­Л И С

Луд­ни­ца Оби­ћи зна­ме­ни­то­сти Ис­тан­бу­ла ни­је ла­ко. Не са­мо због ве­ли­ких раз­да­љи­на, већ и због то­га што је у са­о­бра­ћа­ју пра­ ва луд­ни­ца. На рас­по­ла­га­њу су кра­так ме­тро, трам­вај, ауто­ бус, дол­муш, так­си, фе­ри­бот на сва­ких пет­на­ест ми­ну­та, али об­ја­шње­ња на ли­цу ме­ста су кон­тра­дик­тор­на, ста­ни­це че­сто нео­бе­ле­же­не, са­о­бра­ћај­на пра­ви­ла не по­сто­је. Не ва­же чак ни цр­ве­но све­тло или пе­шач­ки пре­лаз.

 Су­тон у Бос­фор­ском мо­ре­у­зу

48

вр­ста ба­кла­ва, ту­лум­би, хал­ви, ра­тлу­ка и ра­зно­бој­них по­сла­сти­ца. Кроз ули­цу Ишти­кал сти­гли сте на чу­ве­ни трг Так­сим, дру­ги цен­тар у Ис­ тан­бу­лу, око ко­га су сме­ште­ни нај­лук­с у­ зни­ји хо­те­ли. Огро­ман је, на сре­ди­ни је ве­ли­ки спо­ме­ник Ата­т ур­ку, са стра­не се про­сти­ре онај чу­ве­ни парк чи­је је др­ве­ ће, на­вод­но, би­ло узрок кр­ва­вих де­мон­ стра­ци­ја про­шлог про­ле­ћа. Ипак, Так­ сим не оста­вља бог-зна-ка­кав ути­сак. Иако се у ње­га ули­ва не­ко­ли­ко ве­ћих ули­ца, трг де­лу­је не­ка­ко ће­ла­во, парк за­ пу­ште­но, а окол­не ку­ће соц­ре­а­ли­стич­ки. Осим де­ло­ва око Сул­та­нах­ме­та и Так­си­ма, има још до­ста то­га што тре­ ба ви­де­ти и до­жи­ве­ти у Ис­тан­бу­лу. Ре­ ци­мо, ку­лу Га­ла­т у, чи­ја 143 сте­пе­ни­ка

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2014.

тре­ба пре­ћи да би се ба­цио по­глед на Злат­ни рог, Бос­фор и Мра­мор­но мо­ре, па­ла­те и џа­ми­ју Дол­ма­бах­че, ком­плекс гра­ђе­ви­на Ми­кри­мах-сул­та­ни­је, Ва­се­ љен­ску па­три­јар­ши­ју, ка­фе и ви­ди­ко­вац „Пјер Ло­ти“, рас­ко­шан као и онај си­ ро­тињ­ски део оба­ле... Оба­ве­зно тре­ба пре­ћи на азиј­ску стра­ну пре­ко мо­сто­ ва Ата­т урк или Фа­тих Сул­тан Мех­мет, оби­ћи же­ле­знич­ку ста­ни­цу Хај­дар­па­ша, па­ла­т у Беј­лер­беј, за­др­жа­ти се у ре­ги­о­ну Ка­ди­кој у ко­ме нај­ја­че ми­ри­ше ори­јент. Уз ве­ли­ке мо­дер­не стам­бе­не згра­де, ов­де су се шћу­ћу­ри­ле на­хе­ре­не ни­ске др­ве­не ку­ће у уским ули­чи­ца­ма, по­ред ста­рих џа­ми­ја, ше­др­ва­на, ха­ма­ма и ха­но­ва. Све у све­му, Ис­тан­бул ни­је сви­ма јед­ на­ко при­вла­чан. Има оних ко­ји се то­ ли­ко ве­жу за ње­га да ма­ло-ма­ло мо­ра­ју да се вра­те, али и оних ко­ји­ма је не­под­ но­шљив, јер је мно­го бу­чан, агре­си­ван, пре­те­ра­но ша­рен и на­тр­пан, уда­ра на све стра­не, не до­зво­ља­ва пре­дах. Али сви­ђао се не­ко­ме или не, сва­ка­ко тре­ба ви­де­ти овај чу­де­сни град ко­ји ли­чи на ста­рог ко­лек­ци­о­на­ра кон­тра­ста. Бар јед­ ном. И бар јед­ном про­кр­ста­ри­ти Бос­фо­ ром. Оба­ве­зно. 

Travel Agency - Incoming Tour Operator Ohrid - Macedonia Путничка агенција „ВИС ПОЈ“, Охрид, Македонија, Балкан. То смо ми. Прича о Охриду и Македонији већ је испричана. Стварана је миленијумима, од стране природе, кроз историју. Наша намера је, једноставно, да представимо себе. Овде смо да вас проведемо стазама којима се ходало миленију­ мима. Да вас обавестимо да смо довољно велики да бисмо било ваш партнер у Македонији, али у исто време довољно мали да бисмо посвећивали дужну пажњу сваком поједи­ ном посетиоцу. Нудимо бројне услуге у области туризма. Ми нисмо само висококвалитетан организатор свих врста појединачних и групних путовања, већ и првокласан агент за услуге наших клијената­партнера.

УСЛУГЕ Пружамо услуге по високим стандардима и гарантованог квалитета, што је резултат нашег веома пажљивог избора локалних партнера. То, с друге стране, омогућава да пун оп­ сег програма, а то је наш коначан туристички производ, бу­ де што оригиналнији и што савршенији. КОНГРЕСНИ ТУРИЗАМ Велико искуство тима агенције „ВИС ПОЈ“ у домену конгре­ сног туризма, наша посвећеност и стручност, разлог је ви­ ше да организацију ваших будућих састанака, семинара и/ или конгреса једноставно препустите у руке ових профе­ сионалаца.

КУЛТУРНИ ТУРИЗАМ Пресрећни смо што живимо у региону који обилује култур­ ним наслеђем и где сама та чињеница мотивише да будемо прави ствараоци посебно осмишљених културних тура, ко­ је су планиране до најмањих детаља и које ће задовољити потребе наших најзахтевнијих клијената.

Можете да контактирате агенцију „ВИС ПОЈ“ ако вам устреба ма шта од овога: • Мотивациона путовања • Специјални програми • Обиласци манастира • Еко туре • Дневне екскурзије • Класични програми по Македонији • Програм „Винарије у Македонији“ • Спортски туризам (лов и риболов) • Хотелски смештај • Приватни смештај • Пакет аранжмани • Семинари и конгреси • Авионске карте • Трансфери • Rent-a-car

На десној обали реке Дрине, у средишту гучевског раседа, између планине Гуче­ во (Србија) и Мајевице (Српска), у Бањи Ковиљачи, налази се Спортско­рекреатив­ ни комплекс „Сунчана Река“, површине четири хектара. Јединствена оаза за одмор, опуштање, спорт и рекреацију, преко потребна људи­ ма преоптерећеним свакодневним обавезама, убрзаним темпом живота, изложе­ ним стресу, без довољно времена да се посвете себи и својој породици. У изванредном амбијенту овог комплекса на располагању су: • Кућа за смештај гостију „Нада“ (1/1, 1/2, 1/3, 1/4, 1/5 - 30 лежаја); • Смештај у кућицама за госте (1/1, 1/2, 1/3, 1/4, ТВ, тераса) и вили „Сунчана Река“ – укупан капацитет 57 лежаја • Кафана „Под врбом“ (270 места) • Организовање прослава, коктела, стручних скупова • Организовање ручка „у пролазу“ • Организовање музичког програма • Организовање свадби у ресторану и на терасама • Летња башта, отворена и наткривена (500 места) • Летњиковац (40 места) • Бизнис сала (100 места) • Пилатес програм • Wellness програм • Спортски терени за мали фудбал, велики фудбал одбојку на песку, тенис, бадминтон, кошарку, столови за стони тенис, стаза за џогинг (5.000 метара) • Забавни парк за децу • Ергела, коњи за јахање, вожња фијакером • Пространи паркинг • Уређена плажа на обали Дрине • Вожња чамцем • Организовање излета и пешачких тура уз професионалног водича • И много тога још... Адреса: „Сунчана Река“, 15316 Бања Ковиљача, Лозница (Србија) Телефон: +381 69 825 80 37, +381 15 822 250; Факс: +381 15 822 239; Мејл: sales@suncanareka.rs, suncanareka11@gmail.com Веб: www.suncanareka.rs

МИТРОВИЦА СРЕМСКА

ЛЕПОТИЦА

Искориштавање туристичких потенцијала Сремске Митровице и унапређење понуде и квалитета услуга, представљају један од приоритетних задатака челних људи и туристичких радника ове сремске лепотице. Оближња Фрушка гора, коју због бројних манастира Српске православне цркве многи називају и фрушком Светом гором, Специјални резерват природе Бара Засавица, непрегледна и питома војвођанска равница, река Сава и њене обале, представљају праве драгуље које је природа подарила Сремцима, знајући да ће у тим даровима уживати и сваки путник намерник кога пут нанесе у овај део наше земље. Археолошки локалитети са остацима грађевина древнога Сирмиjума,међу којима се издваја Царска палата, која сврстава Митровицу у важно културнотуристичко одредиште на туристичкој мапи света, затим темељи најстарије хришћанске цркве у нашој

земљи, прелепо граско језгро старо два века, позивају све добронамерне људе да упознају Сремску Митровицу и осете непролазни дух овог града и његових становника. Велики број модерних, али и старинских угоститељских објеката са надалеко чувеним сремским специјалитетима и гурманлуцима, винима и ракијом из приватних подрума, спремно је да угости и задовољи укусе и најзахтевнијих гостију. Смештајни капацитети хотела и преноћишта у граду и ближој околини, сеоских домаћинстава и салаша, на располагању су свима који одлуче да посете Сремску Митровицу и да уживају у непроцењивом богатству које јој је историја оставила у наслеђе. Добро дошли у Сирмијум, Civitas sancti Demetrii и Сремску Митровицу!

The exploitation of the tourist potentials of Sremska Mitrovica and the improvement of the offer and quality of services are some of the main tasks of the leading people and tourist workers of this beautiful town in Srem.

The nearby mountain of Fruska gora, which is also called "Holy Fruska gora" due to the numerous monasteries of the Serbian Orthodox Church, the Special nature reserve Zasavica Pond the vast and tame Vojvodina plain, the river Sava and its banks are real gems which nature bestowed on the people of Srem, knowing that every chance traveler arriving in this part of our country will also enjoy these gifts.

All well-meaning people are welcome to come and see the archaeological sites and feel the undying spirit of this town and its people. You can visit the remains of the buildings of ancient Sirmium, among which we can single out the imperial palace which places Mitrovica among important cultural and tourist destinations on the tourist map of the world. Visitors can also see the

foundations of the oldest Christian church in our country and the beautiful 200-year old town centre.

A large number of both modern and rustic hospitality premises, with widely-known specialties from Srem and wine and brandy from private cellars, are prepared to welcome and please the tastes of even the most demanding guests. The accommodation capacity of hotels and B&B*s in the town and its vicinity and of village households and farms is at the disposal of all those who decide to visit Sremska Mitrovica and to enjoy the invaluable wealth which history bequeathed.

Welcome to Sirmium, Civitas Sancti Demetrii and Sremska Mitrovica! Туристичка организација Града Сремска Митровица Светог Димитрија 10, 22000 Сремска Митровица Тел/Факс: 022/618-275; turistorgsm@yahoo.com www.tosmomi.rs

О Б А ­Л А

52

/

C O A S T

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2014.

САН­РЕ­МО, ЛИ­ГУ­РИЈ­СКИ ГО­СПО­ДИН ПО­С ТО­ЈА­НОГ СЈА­ЈА

Злат­ни прах Цвет­не ри­ви­је­ре Ма­до­на на оба­ли бди над овим гра­дом од XII ве­ка. Пет чу­де­сних ку­по­ла Ру­ске цр­кве ис­пи­су­ју на не­бу сло­вен­ски ле­то­пис ра­зу­мљив са­мо по­све­ће­ни­ма. На плоч­ни­ку Кор­зоа Ма­те­о­ти из­ли­ве­на су име­на свих по­бед­ни­ка чу­ве­ног ов­да­шњег фе­сти­ва­ла. Ли­гу­риј­ски мај­сто­ри цве­ћа не­над­ма­шни су у Евро­пи, у шта се уве­ра­ва­мо на сва­ком ко­ра­ку, баш као и сва­ког 1. ја­ну­а­ра на кон­цер­ту у Бе­чу. Исти­на, ово ни­је ва­рош за оне ко­ји­ма ру­ке дрх­те кад пла­ћа­ју, али би јед­ном и они тре­ба­ло да до­ђу. Бар на крат­ко

Текст и фо­то­гра­фи­је: Ми­о­драг Гру­бач­ки

П

ри по­ме­ну овог жи­во­пи­сног гра­да на оба­ли Ли­гу­риј­ског мо­ ра, пр­ва ми­сао во­ди ка му­зи­ ци и пла­не­тар­но по­зна­том фе­сти­ва­лу „ла­ких но­та“, чи­је је пре­ми­јер­но из­да­ ње би­ло да­ле­ке 1951. Сан­ре­мо, за­и­ста, сва­ког фе­бру­ар ­ а жи­ви за му­зи­ку, али је­дан од цен­та­ра ита­ли­јан­ског мор­ског ту­ри­зма пу­ним плу­ћи­ма ди­ше свих два­на­ест ме­се­ци у го­ди­ни. Исто­ри­ја и гла­мур ов­де не­пре­кид­но ко­ке­ти­ра­ју с

ту­ри­змом, а ту­ри­ста је, за лет­њих ме­се­  Цр­ква ци, ви­ше не­го стал­них жи­те­ља (ко­јих је Ма­до­на на оба­ли, око 60 хи­ља­да). Сан Си­ро и Ита­ли­ја­ни област уз гра­ни­цу с Ру­ска цр­ква Фран­цу­ском, у ко­јој се на­ла­зи Сан­ ре­мо, на­зи­ва­ју „Цвет­на ри­ви­је­ра“. Из ви­ше раз­ло­га. Око­ли­на гра­да оби­лу­је ста­кле­ним ба­шта­ма из ко­јих се цве­ће из­во­зи у чи­та­ву Евро­пу, а сва­ког пр­вог ја­ну­а­ра сти­же и до Злат­не са­ле Беч­ког му­зич­ког дру­штва, Му­зик­фе­рај­на, где SERBIA  SPECIAL EDITION  2014

53

О Б А­Л А

 На­ран­џа­ста и Бе­ла пла­жа

 Спо­мен-би­сте кра­ља Ви­то­риа Ема­ну­е­ла III и кра­љи­це Је­ле­не Са­вој­ске, у пор­ти Ру­ске цр­кве Ви­ла Ал­фре­да Но­бе­ла Кор­зо Ма­те­о­ти, цен­трал­на пе­шач­ка зо­на Сан­ре­ма

чи­ни не­за­бо­рав­ни де­кор тра­ди­ци­о­нал­ ног Но­во­го­ди­шњег кон­цер­та. Сан­ре­ме­зи (уста­љен на­зив за ло­кал­ но ста­нов­ни­штво) пре­ма цве­ћу, уоп­ште пре­ма зе­ле­ни­лу, га­је по­се­бан од­нос, не­гу­ ју­ћи га на сва­ком ко­ра­ку. Тр­го­ви, ули­це и оба­ле Сан­ре­ма пре­тво­ре­ни су у пре­ле­ пе ве­ли­ке жар­ди­ни­је­ре, але­је и пар­ко­ве. Сва­ки сло­бо­дан про­стор тог гра­да, ина­че пре­на­се­ље­ног, обо­га­ћен је бес­пре­кор­ним трав­ња­ци­ма, фон­та­ном или спо­ме­ни­ком, a по­је­ди­ни пар­ко­ви, по­пут Но­бе­ло­вог или бо­та­нич­ке ба­ште ста­ре по­ро­ди­це Мар­са­ља, ли­че на оне ка­кви се ви­ђа­ју са­ мо у нај­ро­ман­тич­ни­јој филм­ској кла­си­ ци. У фе­бру­а­ру се одр­жа­ва и „Кар­не­вал цве­ћа“, то­ком ко­јег сво­је уме­ће у из­ра­ди цвет­них аран­жма­на де­мон­стри­ра­ју жи­ те­љи свих ме­ста из обла­сти Ли­гу­ри­ја, ко­ јој Сан­ре­мо ад­ми­ни­стра­тив­но при­па­да. ПО­СЛЕД­ЊЕ БО­РА­ВИ­ШТЕ ПЕ­ТРО­ВИ­ЋА У гра­ду и око­ли­ни ве­ли­ко је кул­т ур­ но-исто­риј­ско и гра­ди­тељ­ско на­сле­ђе, o че­му све­до­че стал­на по­став­ка ме­сног му­зе­ја и број­не мо­ну­мен­тал­не гра­ђе­ви­ не у град­ском је­згру. Ста­ра зда­ња рев­ но­сно су одр­жа­ва­на, не­ма оро­ну­лих и оште­ће­них фа­са­да, a све што је за­ни­ мљи­во до­ступ­но је и ту­ри­сти­ма. „Ста­ра ва­рош“ не раз­ли­ку­је се мно­го од оних

Но­бел Пет го­ди­на је у Сан­ре­му жи­вео и чу­ве­ни Ал­фред Но­бел. Ње­го­ва кит­ња­ста ви­ла из 1874. пре­тво­ре­на је у му­зеј, a сам Но­бел тек је јед­на из пле­ја­де по­зна­тих лич­но­сти ко­је су, ду­же или кра­ће, бо­ра­ви­ле у том гра­ду.

54

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2014.

у дру­гим ме­ди­те­ран­ским гра­до­ви­ма и од­ли­ку­је се уским ули­ца­ма, ску­че­ним ка­ме­ним згра­да­ма, др­ве­ним жа­лу­зи­на­ ма на про­зо­ри­ма и да­хом не­ких дав­но про­х у­ја­лих до­ба. Би­сер град­ске ар­хи­тек­т у­ре је Ру­ска цр­ква, ко­ју су, по угле­ду на Храм Све­ тог Ва­си­ли­ја у Мо­скви, го­ди­не 1912. по­ ди­гли ру­ски еми­гран­ти и до да­нас при­ па­да пра­во­слав­ној цр­кви. Пет ку­по­ла им­по­зант­ног зда­ња до­ми­ни­ра оба­лом, a y пор­ти хра­ма су две спо­мен-би­сте по­ све­ће­не лич­но­сти­ма ко­је су у ве­зи и са на­шим про­сто­ри­ма – по­след­њем ита­ ли­јан­ском кра­љу Ви­то­ри­ју Ема­ну­е­лу Тре­ћем и ње­го­вој су­пру­зи, цр­но­гор­ској прин­це­зи Је­ле­ни од Мон­те­не­гра Са­вој­ ској, кће­ри кра­ља Ни­ко­ле, ко­ме је та­ко­ђе по­диг­нут спо­ме­ник у јед­ном од пар­ко­ва Сан­ре­ма. У Ру­ској цр­кви се на­ла­зио и прин­це­зин гроб, све до 1989, ка­да су ње­ ни по­смрт­ни оста­ци вра­ће­ни у за­ви­чај. Краљ Ни­ко­ла та­ко­ђе је са­хра­њен у цр­ кви, 1921, да би, на­кон 68 го­ди­на, био ис­ пу­њен ње­гов ама­нет и по­смрт­ни оста­ци пре­не­ти на Це­ти­ње. По­след­ња цр­но­гор­ ска ди­на­сти­ја Пе­тро­вић ода­бра­ла је за сво­је бо­ра­ви­ште упра­во Сан­ре­мо, у ком је би­ла при­зна­та и по­што­ва­на од ита­ли­ јан­ских вла­сти, све до до­ла­ска Му­со­ли­ ни­је­вих фа­ши­ста. На бр­ду из­над гра­да, ода­кле се пру­ жа нај­леп­ши па­но­рам­ски по­глед, у XVII ве­ку са­гра­ђе­но је све­ти­ли­ште Ма­до­на на оба­ли, сво­је­вр­сни сим­бол Сан­ре­ма и мо­тив на ве­ћи­ни ов­да­шњих раз­глед­ ни­ца и су­ве­ни­ра. Шет­ња до овог ме­ста, кри­ву­да­вим ули­чи­ца­ма, са ви­ше сто­ти­ на сте­пе­ни­ца, по­се­бан је до­жи­вљај и ако сте у овом гра­ду ни­ка­ко не би тре­ба­ло да га про­пу­сти­те.

SERBIA  SPECIAL EDITION  2014

55

О Б А­Л А У ста­ром Сан­ре­му, на исто­им ­ е­ном тр­гу, на­ла­зи се Ка­те­дра­ла Сан Си­ро. По­ диг­ну­та још у XII ве­ку, до да­нас је оста­ ла цен­трал­ни град­ски ка­то­лич­ки храм. То­ком лет­њих ве­че­ри, про­стор пред ка­ те­дра­лом ис­пу­ња­ва­ју глум­ци, пе­ва­чи, му­зи­ча­ри, а при­ступ пу­бли­ке њи­хо­вим про­гра­ми­ма је сло­бо­дан. ЊЕ­ГО­ВО ВЕ­ЛИ­ЧАН­С ТВО ФЕ­С ТИ­ВАЛ Нај­при­влач­ни­је ту­ри­сти­ма је ма­ сив­но зда­ње „Ка­зи­на“, окру­же­но рас­ ко­шним пал­ма­ма. Оне c ду­бљим џе­пом ви­ше ма­ме ње­го­ви ен­те­ри­је­ри, док се оста­ли углав­ном за­до­во­ља­ва­ју фо­то­ гра­фи­са­њем фа­са­да, но­ћу де­ко­ра­тив­но осве­тље­них. Ту је одр­жа­ван Фе­сти­вал ита­ли­јан­ске кан­цо­не све до 1976. го­ди­ не, ка­да је пре­се­љен у дво­ра­не те­а­тра „Ари­стон“, у ис­тој ули­ци – Кор­зо Ма­ те­о­ти – са­мо ко­ју сто­ти­ну ме­та­ра да­ ље. Кре­а­тив­ни Ита­ли­ја­ни спо­ји­ли су ова два зна­ме­ни­та ме­ста је­дин­стве­ном пе­шач­ком зо­ном, чи­јом сре­ди­ном, на са­мом тлу, до­ми­ни­ра­ју олов­не пло­че са угра­ви­ра­ним го­ди­на­ма, на­зи­ви­ма ком­ по­зи­ци­ја и пе­ва­ча ко­ји су на фе­сти­ва­ лу по­бе­ђи­ва­ли. Шет­ња овом ули­цом та­ко по­ста­је емо­тив­но пу­то­ва­ње кроз му­зич­ку исто­ри­ју не са­мо ове зе­мље, с об­зи­ром да је фе­сти­вал у Сан­ре­му одав­но по­при­мио ин­тер­на­ци­он ­ ал­не раз­ме­ре. За­ста­је­мо по­ред пло­че са го­ди­ном 1958. По­бед­ник фе­сти­ва­ла био је ле­ген­ дар­ни До­ме­ни­ко Мо­ду­њо, са још чу­ве­ ни­јом Nel blu di­pin­to di blu, чи­ји је без­број пу­та по­но­вље­ни ре­френ „Воо-лаа-рее... кан-та-ре“ („ле­те­ти, пе­ва­ти“), по­стао по­пу­лар­ни­ји од на­ци­о­нал­не хим­не. Мо­ ду­њо је остао упам­ћен као пе­вач са нај­ ви­ше по­бе­да у Сан­ре­му, укуп­но че­ти­ри,

На­ши То­ком на­шег бо­рав­ка на Цвет­ној ри­ви­је­ри сре­ли смо и мно­ге љу­де са ју­жно­сло­вен­ских про­сто­ра. На при­мер, из Ду­ бров­ни­ка, пре­ко Бе­ог­ ра­да и Аран­ђе­лов­ца, у Сан­ре­мо је пре ви­ше од две де­це­ни­је сти­гла и у ње­му оста­ла по­зна­та пли­ва­ чи­ца Мир­ја­на Ше­грт, не­ка­да­шња ју­го­сло­вен­ска ре­кор­дер­ка. Пли­вач­ко уме­ће са­да пре­но­си мла­ђим на­ра­шта­ји­ма, ра­до се при­се­ћа­ју­ћи да­на про­ве­де­них у Бе­о­гра­ду. И Вр­шчан­ка Ан­ ка Ђу­ра­но­вић и Бе­о­гра­ђан­ка Ја­сми­на Цум­бо, у бра­ко­ви­ма с Ита­ли­ја­ни­ма, та­ко­ђе су на­шле свој дом и оста­ле да жи­ве у овом гра­ду. (...)

56

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2014.

као и ни­шта ма­ње по­пу­лар­ни ве­те­ран кан­цо­не Кла­у­дио Ви­ља. Три по­бе­де за­ бе­ле­жи­ла је Ива За­ни­ки, та­ко­ђе још јед­ но звуч­но име ита­ли­јан­ске му­зи­ке. Олов­не пло­че дуж Кор­зоа Ма­те­о­ ти на­ста­вља­ју ову је­дин­стве­ну при­чу, а ње­ни ак­те­ри по­ста­ју, из­ме­ђу оста­лих, Адри­а­но Ће­лен­та­но, Ана Ок­са, Ри­ки е По­ве­ри, То­то Ку­т у­њо, Ма­тиа Ба­зар, Ерос Ра­ма­цо­ти, Ти­ци­ја­на Ри­ва­ле... Не­ма ни­јед­ног зна­чај­ни­јег име­на ита­ли­јан­ске по­пу­лар­не му­зи­ке ко­је ов­де ни­је за­пе­ ва­ло, а то­ком пр­ве две де­це­ни­је, у ал­ тер­на­ци­ји са њи­ма, на­сту­па­ле су и не­ке стра­не зве­зде. Ха­ри­зма Сан­ре­ма, уз ко­ји су, ка­ко у пе­сми ка­же и Ке­мал Мон­те­но, „ра­сли, пле­са­ли, пе­ва­ли и зна­ли га сви“, оста­је при­с ут­на до да­нас. До те ме­ре да је, не­да­ле­ко од те­а­тра „Ари­стон“, по­диг­ ну­та ста­т уа чак и јед­ном Мај­ку Бон­ђор­ ну, те­ле­ви­зиј­ском во­ди­те­љу ко­ји је је­да­ на­ест пу­та во­дио фе­сти­вал и да­вао му по­се­бан шти­мунг. ЗА ДУ­БОК ЏЕП Сан­ре­мо ни­је ме­сто за бо­ра­вак без ду­бо­ког џе­па, јер це­не ту­ри­стич­ких услу­га у ње­му тек не­знат­но за­о­ста­ју за све­га 40 ки­ло­ме­та­ра уда­ље­ним Мон­те Кар­лом и дру­гим ве­де­та­ма Азур­не оба­ ле. Као што ви­ше не по­сто­је фор­мал­не гра­ни­це из­ме­ђу Ита­ли­је и Фран­цу­ске, не­ма их ни у из­бо­ру ту­ри­стич­ких ра­ зно­ли­ко­сти и мо­гућ­но­сти да се ква­ли­ тет­но (чи­та­ти: уз до­ста нов­ца) утро­ши сло­бод­но вре­ме. Од ка­зи­на, пре­ко на­ ци­о­нал­них ре­сто­ра­на и брен­ди­ра­них тр­го­ви­на, до за­ба­ве у би­ло ком хо­те­лу, од пре­ко сто­ти­ну њих на­ни­за­них дуж оба­ле. На са­мом су­сре­т у гра­да и ње­го­ вог мо­ра, по­пут ле­го-коц­ки, сло­же­на су уни­фор­ми­са­на ку­па­ли­шта, па се та­ко, у за­ви­сно­сти од бо­је сун­цо­бра­на и ле­ жаљ­ки на њи­ма, мо­же по­се­ти­ти бе­ла, пла­ва, цр­ве­на, зе­ле­на, на­ран­џа­ста пла­ жа... Ни је­дан де­таљ ов­де ни­је слу­ча­јан, ни су­ви­шан. Ло­ци­ран уз је­дан од нај­а­трак­тив­ ни­јих и нај­про­мет­ни­јих ауто-пу­те­ва Евро­пе, Ђе­но­ва – Мон­те Кар­ло – Ни­ ца – Мар­сеј – Бар­се­ло­на, угла­ђе­ни го­ спо­дин по­сто­ја­ног сја­ја, би­сер Ли­гу­ри­ је, Сан­ре­мо, про­сто ма­ми, ма­кар и на крат­ку по­се­т у. И, ако при­ли­ке и на­ме­ре до­зво­ле, Цвет­ну ри­ви­је­ру сва­ка­ко би тре­ба­ло оми­ри­са­ти... 

The Museum on water - Ohrid, Republic of Macedonia

Situated on the eastern shore of Ohrid lake, in the bay of the bones, on peninsula Gradiste, Museum on water is a place where visitors can travel back in time , from Slavic to roman period, and also in prehistory, in late Bronze and early Iron age. With his beauty and uniqueness this museum attract many tourists from around the world. Evidence for this is the fact that after its construction the museum is one of the most visited places in Macedonia.

After many underwater research which were performed since 1997, in the bottom of the lake were found remains of 6000 wooden piles, and numerous artifacts. After this discoveries, macedonian archaeologist Pasko Kuzman together with Museum of Ohrid, with support from the Government of Republic of Macedonia begin to realize the project Museum on water in Bay of the bones.

In 2008 in Bay of the bones were placed 1060 wooden piles in the lake, and on the platform over them were built 8 prehistoric houses. In 2010 were placed 2286 wooden piles more, and were built another 16 prehistoric houses . Total 24 prehistoric houses were built on the platform above 3346 wooden piles.

Except prehistoric pile dwelling settlement within the museum on water is museum building, at which are exposed artifacts which are found during underwater expolorations, the original view of the bottom of the lake is shown in the museum building. Here the visitors can learn about history of the museum, accompanied by the curator of the museum, also they can buy copies of the artifacts and useful literature. Also the part of the museum on water is the diving center, were the visitors can dive and see the underwater site, accompanied by experienced diving instructors. The museum also have amphitheater were many cultural events and performances are held.

In the hill above the Bay of the bones, reconstruction of the roman castel Is made. The castel represents the Roman period in this region. The roman castel and the hole museum also, is beautifully landscaped with a large number of viewpoints, were the visitors can relax and enjoy the beautiful view of the Ohrid lake and Bay of the bones.

Bay of Bones museum 6323 Pestani, Ohrid Ohrid downtown distance: 13.18 km

Custodian / Administrator Ohrid Museum, Boro Sain 10, 6000 Ohrid +389 (0)46 262 498, +389 (0)46 231 300

П У­С Т О­Л О­В И­Н Е

На­ци­о­нал­ни парк „Ар­чиз“

58

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2014.

НАШ ПУ­ТО­ПИ­САЦ У НА­ЦИ­О­НАЛ­НИМ ПАР­КО­ВИ­МА СЈЕ­ДИ­ЊЕ­НИХ АМЕ­РИЧ­КИХ ДР­ЖА­ВА

Су­о­че­ни са си­ла­ма

при­ро­де

Кре­не­те ра­до­зна­ли, ши­ром отво­ре­них очи­ју. Без пред­ра­су­да. Не бр­ка­те при­род­не ле­по­те и спољ­ну по­ли­ти­ку, чар зе­мље и де­мо­ни­ју нов­ца. Од Бе­дленд­са и Ма­унт Ра­шмо­ра, пре­ко Де­вилс Та­у­е­ра и Је­ло­у­сто­у­на, до Гранд ка­њо­на, Ар­чи­за и Мо­њу­мент Ве­ли­ја. И да­ље, још да­ље. Ауто­мо­би­лом, ави­о­ном, хе­ли­коп­те­ром, у чам­цу, на ко­њу. Сто­ти­не чу­де­са, у раз­ме­ра­ма ко­је чо­ве­ка опо­ми­њу да је са­мо мр­ва у све­ми­ру. На кра­ју, те­шко је ре­ћи ко­ји на­ци­о­нал­ни парк оста­вља нај­ја­чи ути­сак. А и за­што би­смо то од­ре­ђи­ва­ли? Текст и фо­то­гра­фи­је: Јо­сип Ша­рић

SERBIA  SPECIAL EDITION  2014

59

П У­С Т О­Л О­В И­Н Е  По­се­ти­о­ци на ру­бу Гранд ка­њо­на Грејт Сенд Дјунс, пе­шча­не ди­не

 Де­вилс Та­у­ер, по­знат нам и из Спил­бер­го­вог фил­ма „Бли­ски су­сре­ти тре­ће вр­сте“

60

К

о­лум­бо 1492. го­ди­не ни­је мо­ гао ни да за­ми­сли бу­ји­це аван­ ту­ри­ста, про­па­лих ве­ле­по­сед­ ни­ка, си­ро­ма­шних се­ља­ка, грам­зи­вих пле­ми­ћа, очај­них бес­кућ­ни­ка и ко зна ко­га све, ко­ји ће се у по­то­њим ве­ко­ви­ ма из Евро­пе сли­ва­ти ка но­во­от­кри­ве­ ном кон­ти­нен­т у у по­тра­зи за све­тлом у сво­јим мрач­ним жи­во­ти­ма. Вре­ме је про­ла­зи­ло, а на исто­риј­ској сце­ни се по­ла­ко по­ја­ви­ла но­ва вр­ста осва­ја­ ча у по­тра­зи за при­род­ним ле­по­та­ма и кул­т ур­но-исто­риј­ским спо­ме­ни­ци­ма ко­ји­ма оби­лу­је др­жа­ва ве­ли­чи­не по­ла огром­ног кон­ти­нен­та. Пу­то­ва­ње по­чи­ње­мо ауто­пу­тем бр.

90 ко­ји, као и сви дру­ги обе­ле­же­ни пар­ ним бро­је­ви­ма, во­ди у прав­цу ис­токза­пад. Не­са­гле­ди­ви пре­риј­ски де­ло­ви Ми­не­со­те и Ју­жне Да­ко­те не­ми су под­ сет­ни­ци да мно­ге са­ве­зне др­жа­ве сво­ја име­на ду­гу­ју ста­ро­се­де­лач­ким пле­ме­ни­ ма. Та­ко су спа­се­не од за­бо­ра­ва бар не­ ке од број­них за­јед­ни­ца са ко­ји­ма су се су­сре­та­ли пр­ви бе­ли до­се­ље­ни­ци. Гле­да­ ју­ћи на ста­ро­се­де­о­це кроз фо­кус хо­ли­ вуд­ских филм­ских спек­та­ка­ла, ко­ји су их нај­че­шће при­ка­зи­ва­ли не­кри­тич­ки и не­ко­рект­но као кр­во­жед­не лов­це на скал­по­ве бле­до­ли­ких, оста­ја­ла је по­ти­ сну­та у дру­ги план бо­га­та исто­ри­ја оних ко­ји су за­пра­во пр­ви на­се­ли­ли се­вер­но­ а­ме­рич­ки кон­ти­нент. У раз­ми­шља­њи­ма о тој не­прав­ди не­при­мет­но про­ла­зе са­ ти во­жње ко­ји под­се­ћа­ју за­што је у Аме­ ри­ци ауто­мо­бил по­тре­бан чак и ка­да се иде у ку­по­ви­ну хле­ба.

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2014.

Пу­е­бло Бо­ни­то На­род Пу­е­бло је нај­бо­ље ис­ка­зао сво­ју ве­шти­ну град­ње кроз Пу­е­бло Бо­ ни­то – обје­кат ко­ји се про­сти­ре на око 8.000 ме­та­ра ква­драт­них. Про­це­њу­је се да је имао из­ме­ђу 650 и 800 ода­ја у пе­ри­ о­ду из­ме­ђу VI­II и XII ве­ка.

На ви­ди­ку је Бе­длендс, на­ци­о­нал­ни спо­ме­ник ко­ји та­ко­ђе име ду­гу­је ста­ро­ се­де­о­ци­ма, ко­ји су ту област зва­ли Ма­ ко-си­ка, од­но­сно ло­ша зе­мља. Име све го­во­ри, а не­ства­ран при­зор без­вре­ме­не пу­сто­ши у сво­јим не­дри­ма кри­је и ве­ли­ ка на­ла­зи­шта фо­си­ла си­са­ра ста­рих око 25 ми­ли­о­на го­ди­на. За аме­рич­ке пој­мо­ве не­да­ле­ко од Бе­ дленд­са, на­ла­зи се Ма­унт Ра­шмор, пла­ ни­на пре­о­бли­ко­ва­на умет­нич­ком ви­ зи­јом и ин­же­њер­ским зна­њем Гат­зо­на Бор­глу­ма. Пор­тре­ти пред­сед­ни­ка Ва­ шинг­то­на, Џе­фер­со­на, Ру­звел­та и Лин­ кол­на са­вре­ме­ни су бе­лег Блек Хил­са, ви­дљив са уда­ље­но­сти од сто­ти­нак ки­ ло­ме­та­ра. РАЈ­СКА ВРА­ТА ПА­КЛА Ула­зи­мо у Ва­јо­минг и пред очи­ма се по­ма­ља Де­вилс Та­у­ер, ове­ко­ве­чен у Спил­бер­го­вом ви­ђе­њу пр­вог кон­так­та са ван­зе­маљ­ци­ма, у фил­му Бли­ски су­ сре­ти тре­ће вр­сте. При­род­на по­ја­ва је то­ли­ко фа­сци­нант­на да је по­ста­ла и део ле­ген­де на­ро­да Ла­ко­та, чи­ји при­пад­ни­

SERBIA  SPECIAL EDITION  2014

61

П У­С Т О­Л О­В И­Н Е

Ве­ли­ки ка­њон, нај­ве­ћи Да­нас је у Ве­ли­ком ка­њо­ну све мно­ го лак­ше и до­ступ­ни­је, а по­се­ти­о­ци­ма се ну­ди лет ави­о­ном, раф­тинг Ко­ло­ра­дом и спу­шта­ње на дно ка­њо­на, хе­ли­коп­те­ ром, ја­шу­ћи ко­ња или пе­ши­це. У све­му то­ме ипак још увек има ду­ха аван­ту­ри­ зма и нео­пи­си­ва мо­ну­мен­тал­ност Ве­ли­ ког ка­њо­на оста­је као трај­на успо­ме­на ко­ју ма­ло шта мо­же да над­ма­ши.

 Ка­мен са цр­ве­ним тра­ка­ма у Бе­дленд­су. Жу­ти ток у Је­ло­у­сто­уну. При­зор из Мо­њу­мент Ве­ли­ја (До­ли­не сте­на)

62

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2014.

ци овај ла­ко­лит и да­нас по­шту­ју као све­то ме­сто и ту одр­жа­ва­ју пле­мен­ске ску­по­ве. Пре­ла­зак пре­ко пла­ни­не Биг­хорн пред­ста­вља ула­зак на рај­ска вра­та у по­тен­ци­јал­ни Па­као – Је­ло­у­сто­ун. Нај­ ве­ћа вул­кан­ска кал­де­ра, ис­под ко­је се на­ла­зи огром­на ко­мо­ра пу­на уза­вре­ле и не­мир­не маг­ме, ти­ха је прет­ња не са­ мо аме­рич­ком кон­ти­нен­т у. За са­да парк пред­ста­вља јед­ну од нај­по­жељ­ни­јих ту­ ри­стич­ких де­сти­на­ци­ја, на ко­јој на све стра­не пућ­ка­ју и пр­ска­ју фу­ма­ро­ле и геј­зи­ри окру­же­ни не­за­ин­те­ре­со­ва­ним и ле­њим би­зо­ни­ма и ус­ко­ме­ша­ним ту­ ри­сти­ма. С об­зи­ром на то да се парк про­сти­ре на те­ри­то­ри­ја­ма Ва­јо­мин­га, Ај­да­ха и Мон­та­не, по­се­ти­лац че­сто не­ ће зна­ти у ко­јој са­ве­зној др­жа­ви се тре­ нут­но на­ла­зи. Од Је­ло­у­сто­у­на пут ка ју­гу во­ди по­ ред пла­нин­ског лан­ца Гренд Ти­тон и пре­ле­пог је­зе­ра Џек­сон, па ма­ло кроз Ај­да­хо и Ју­т у, да би се ко­на­чи­ште за на­ ред­не по­хо­де на­шло у Не­ва­ди и са­вре­ ме­ном По­тем­ки­но­вом се­лу – Лас Ве­ га­с у. Има оних ко­ји во­ле ша­ре­не ла­же, али мно­го по­жељ­ни­је ме­сто за оби­ла­ зак је Ме­те­ор Кра­тер у Ари­зо­ни. Ожи­ љак на Зе­мљи­ном ли­цу на­стао је пре око 50.000 го­ди­на уда­ром све­мир­ског ка­мич­ка преч­ни­ка пе­де­се­так ме­та­ра. По­сле­ди­ца тог ван­зе­маљ­ског по­љуп­ ца је кра­тер преч­ни­ка 1,2 ки­ло­ме­тра, ду­би­не 170 ме­та­ра и иви­це ко­ја се из­ ди­же из­над окол­ног тла око 45 ме­та­ра. Зна­ти­жељ­не ру­ке по­се­ти­ла­ца че­сто се за­др­жа­ва­ју у ми­ло­ва­њу нај­ве­ћег са­чу­ ва­ног ко­ма­да ме­те­о­ри­та, ко­ји сто­ји на отво­ре­ном по­сто­љу ну­де­ћи не­по­сре­дан до­дир са све­ми­ром. Ју­та, Ко­ло­ра­до, Ари­зо­на и Но­ви Мек­си­ко су вр­ло да­ре­жљи­ви пре­ма ис­ тра­жи­ва­чи­ма њи­хо­вих кул­т ур­но-исто­

риј­ских и при­род­них спо­ме­ни­ка. Огро­ ман про­стор као ла­ви­ринт без из­ла­за от­кри­ва из­не­на­ђе­ња јед­но за дру­гим. Ме­са Вер­де и Ве­де­рил Ме­са са­мо су две од мно­штва обла­сти на ко­ји­ма се на­ла­зе сто­ти­не ло­ка­ли­те­та са оста­ци­ма на­се­ља Ана­са­зи Ин­ди­ја­на­ца, чи­ја је кул­т у­ра свој про­цват има­ла из­ме­ђу VI и XI­II ве­ ка. Пр­ва на­се­ља, по­ди­за­на на пла­то­и­ма ви­со­рав­ни, у XII ве­ку за­ме­њу­ју ви­ше­ спрат­ни објек­ти зи­да­ни у пот­ка­пи­на­ма по ли­ти­ца­ма ка­њо­на. А он­да, у XI­II ве­ ку на­се­ља тај­но­ви­то би­ва­ју на­пу­ште­на оста­ју­ћи као за­го­нет­ка са­вре­ме­ним ис­ тра­жи­ва­чи­ма те кул­т у­ре. Ча­ко Ка­њон је су­прот­ност јер се слич­ ни објек­ти зи­да­ју на отво­ре­ном про­сто­ ру, на дну са­мог ка­њо­на. ПОД ЛУ­КО­ВИ­МА АР­ЧИ­ЗА Као не­ка­да ко­пи­та ди­вљих му­стан­ га, пут ми­љу за ми­љом гу­та­ју точ­ко­ви ауто­мо­би­ла док се не за­у­ста­ве на обо­ ду пе­шча­них ди­на. Грејт Сенд Дјунс су ре­зул­тат стал­не бор­бе из­ме­ђу ве­тра ко­ ји ду­ва из Се­инт Лу­ис Ве­ли и огром­ног пла­нин­ског гре­бе­на ко­ји чи­ни Сан­гре де Кри­сто Рејнџ. Но­ше­не осла­бље­ном сна­гом по­с у­ста­лог Еола, че­сти­це пе­ска се та­ло­же у пла­нин­ском под­нож­ју фор­ ми­ра­ју­ћи пе­шча­не ди­не ко­је се ди­жу у ви­си­ну и до 300 ме­та­ра, а про­сти­ру се на ско­ро 80 ки­ло­ме­та­ра ква­драт­них. Иде­ал­но ме­сто за сур­фе­ре ко­ји во­де­не та­ла­се за­ме­њу­ју пе­шча­ним. Лет „це­сном“ од Бул­дер Си­ти­ја, пре­ ко пу­сти­ње Мо­ја­ве и ње­них без­вод­ них пре­де­ла, увод је у кру­ну пу­то­ва­ња – оби­ла­зак Гренд Ке­њо­на, а за­тим на­ ци­о­нал­ног пар­ка Ар­чиз и Мо­њу­мент Ве­ли­ја. Не­ла­год­ност при по­гле­ду из удоб­но­сти кли­ма­ти­зо­ва­ног ави­он ­ а на

До­ли­на сте­на Мо­њу­мент Ве­ли пред­ста­вља из­ла­зну ка­пи­ју кроз ко­ју се на­пу­шта пла­то Ко­ло­ ра­до. На­ва­хо Ин­ди­јан­ци су тај про­стор зва­ли Tsé Bii Ndzis­ga­ii, од­но­сно до­ли­на сте­на. Овај део пла­тоа Ко­ло­ра­до ка­рак­ те­ри­сти­чан је по мно­штву осте­ња­ка од пе­шча­ра, ме­ђу ко­ји­ма су нај­ви­ши и 300 ме­та­ра. Да је жив, ве­ро­ват­но се ни сам Џон Вејн не би се­тио ко­ли­ко пу­та је про­ ја­хао из­ме­ђу њих глу­ме­ћи у фил­мо­ви­ма Џо­на Фор­да.

 При­зо­ри из Је­ло­у­стоу­на: Је­лен, пе­ца­рош, кр­до би­зо­на SERBIA  SPECIAL EDITION  2014

63

П У­С Т О­Л О­В И­Н Е ре­зер­ват у ко­јем про­во­де сво­је да­не при­пад­ни­ци на­ро­да Ху­а­ла­паи и Ха­ва­су­ паи по­чи­ње да бле­ди кад се под кри­ли­ма „це­сне“ по­ја­ве пр­ве вер­ти­кал­не ли­ти­це Ве­ли­ког ка­њо­на. Је­дан од нај­им­пре­сив­ни­јих пеј­са­жа на пла­не­ти Зе­мљи иза­зи­ва у по­се­ти­о­ ци­ма ве­ро­ват­но исто стра­хо­по­што­ва­ње ка­кво су има­ли и при­пад­ни­ци на­ро­да Кло­вис ко­ји су се на ли­ти­ца­ма ка­њо­ на пр­ви об­ре­ли, пре око 12.000 го­ди­на. У на­ред­ним ми­ле­ни­ју­ми­ма при­пад­ни­ ци ра­зних ин­ди­јан­ских пле­ме­на би­ли су ов­де је­ди­ни по­се­ти­о­ци, све до 1540. го­ди­не, ка­да су Хо­пи во­ди­чи до­ве­ли до ју­жног ру­ба (Са­ут Рим) шпан­ске ис­тра­ жи­ва­че. Тек 1869. Џон Ве­сли Па­у­ел успе­ ва да кроз цео Ве­ли­ки ка­њон про­ђе са сво­јом екс­пе­ди­ци­јом. Се­ве­ро­ис­ точ­но од Ве­ли­ког ка­њо­ на, у Ју­ти, сме­стио се гра­дић Мо­аб ко­ји сво­ју по­пу­лар­ност ду­гу­је мно­го­про­у­ча­ ва­ном си­сте­му ра­се­да и на­ци­о­нал­ном пар­ку Ар­чиз. Еро­зи­о­не си­ле за­по­че­ле су сво­ју не­за­у­ста­вљи­ву игру са сте­на­ма пре око 100 ми­ли­о­на го­ди­на. Во­да, лед, екс­трем­не тем­пе­ра­т у­ре и моћ­ни под­

зем­ни слој со­ли по­ме­ра­ли су, мр­ви­ли и ду­би­ли сте­не оста­вив­ши на по­вр­ши­ни број­не осте­ња­ке и ви­ше од 2.000 лу­ко­ ва по ко­ји­ма је парк и до­био име. У тој не­го­сто­љу­би­вој сре­ди­ни, са тем­пе­ра­т у­ ра­ма ко­је су ле­ти че­сто из­над или oкo 40о Цел­зи­ју­со­вих, нај­у­пор­ни­ји ста­нов­ ник био је Џон Ве­сли Вол­фи ко­ји је ту жи­вео од 1888. до 1908. го­ди­не. Но, ако је сре­ди­на су­ви­ше су­ро­ва за љу­де, то не зна­чи да у њој не­ма жи­во­та. Упор­ни и стр­пљи­ви по­сма­тра­чи ће у раз­ли­чи­та до­ба да­на мо­ћи да срет­ну ло­кал­ну вр­ сту је­ле­на, ли­си­це, зе­че­ве и низ ма­њих гло­да­ра, раз­не ма­ле гми­зав­це али и злат­ног ор­ла. Круг се по­ла­ко за­тва­ра и на кра­ју је те­шко иза­бра­ти парк ко­ји оста­вља нај­ сна­жни­ји ути­сак. Сва­ки има сво­је спе­ ци­фич­но­сти, а ду­би­на до­жи­вља­ја за­ ви­си и од сен­зи­би­ли­те­та по­се­ти­о­ца. Не­с ум­њи­во је да су сви они от­кри­ли са­мо део сво­јих при­ча ко­је тра­ју ми­ле­ ни­ју­ми­ма или чак ми­ли­о­ни­ма го­ди­на, а чо­ве­ку ста­ви­ли до зна­ња ко­ли­ко је сла­ ба­шан и ла­ко по­вре­див у по­ре­ђе­њу са си­ла­ма при­ро­де. 

Хотел „Десарет” налази се на самој обали Охридског језера, удаљен је 12 км од Охрида. Хотелски комплекс располаже са 580 лежаја у двокреветним собама, 6 хотелских апартмана и 9 засебних вила у 18 апартмана или 700 лежаја у трокреветним и четворокреветним собама. Располажемо са две конгресне сале за одржавање конференција и презентација као и три помоћне сале са разним реквизитама (подвижни пано, flipt cart табла, дијапројектор, видео бим и остала помагала). Имамо и два ресторана, кафе бар, летњу терасу, паркинг и плажу.У склопу хотела имамо два тениска игралишта, терене за мали фудбал, кошарку, одбојку, куглану, стони тенис и салу за билијар. Све собе су опремљене са купатилом, ТВ (кабловска), телефоном, терасом са погледом на језеро.

Охрид - Пештани, Македонија Тел.: 00389 46 285 951; Факс: 00389 46 285 915

www.hoteldesaret.com.mk hotel@desaret.com.mk

„Миленијум Палас“ је хотел са четири звездице који се налази на југозападу Македоније, на обали прелепог Охридског Језера. „

Millenium Palace“ is a four star hotel located in the southwest part of Macedonia, on the shores of the famous Lake Ohrid.

 Смештај  41 стандарднa собa,  10 дуплекса,  6 делукс соба,  6 Јуниор aпартмана.

 Accommodation  41 standard rooms,  10 Duplexes,  Deluxe rooms,  6 Junior Suits.

 Храна Ресторан је капацитета 160, а тераса 100 особа.

 Dining With the capacity up to 160 and terrace for 100 persons.

 Вински бар

 Wine Bar

 Конференције и семинари  две конференцијске сале капацитета од 120 учесника

 Conferences & Seminars  two conference halls, each with capacity up to 120 participants

 Спа и Велнес  Финска сауна,  Турска сауна (Амам),  Теретана,  Масажа.

 Spa And Wellness  Finish sauna,  Turkish sauna (Hamam),  Gym,  Massage.

w w w. m i l l en i u m p a l a c e. co m . m k

•

millenium_palace@t-home.mk

Кеј Маршал Тито бб, 6000 Охрид, Македонија, Тел./Факс: +389 46 263 361

П У ­Т О­К А З

У ста­ром

ЈА­ХО­РИ­НА, СРЕ­ДИ­ШТЕ ЗИМ­СКОГ ТУ­РИ­ЗМА И БЕ­ЛИХ СПОР­ТО­ВА У СРП­СКОЈ

олим­пиј­ском кру­гу Од пр­вих ски­ја, до­не­се­них пре тач­но де­ве­де­сет го­ди­на, ову­да су про­шли ми­ли­о­ни љу­би­те­ља зим­ских спор­то­ва. По­чет­ни­ци и ве­ли­ки шам­пи­о­ни, до­ма­ћи и стран­ци, ве­ли­ки и ма­ли, спу­шта­ли су се низ ове ста­зе и од­се­да­ли у ов­да­шњим пан­си­о­ни­ма, оста­ја­ли трај­но за­ди­вље­ни и увек се вра­ћа­ли. До­са­да­шњи вр­ху­нац сва­ка­ко су че­тр­на­е­сте Зим­ске олим­пиј­ске игре, одр­жа­не и ов­де 1984. Ба­шти­не­ћи све то, Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Српског Са­ра­је­ва у но­ву зим­ску се­зо­ну ушла је са свим ста­рим и мно­гим но­вим аду­ти­ма

68

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2014.

SERBIA  SPECIAL EDITION  2014

69

П У ­Т О­К А З

Д

 Ја­хо­ри­на, „у гор­њим све­тло­сти­ма“, из­над мо­ра обла­ка

у­га тра­ди­ци­ја ски­ја­ња и ор­га­ ни­зо­ва­них зим­ских так­ми­че­ња на Ја­хо­ри­ни по­чи­ње дав­не 1923. Те го­ди­не на ову пла­ни­ну, за­би­ље­же­но је, до­не­се­не су пр­ве ски­је. Од та­да до да­нас, на па­ди­на­ма и ста­за­ма Ја­хо­ри­не пр­ве ски­ја­шке ко­ра­ке на­пра­ви­ло је ви­ ше од ми­ли­он љу­би­те­ља овог би­је­лог спор­та из ци­је­лог сви­је­та. Да­нас је Ја­хо­ри­на је­дан од нај­по­пу­ лар­ни­јих зим­ских цен­та­ра на Бал­ка­ну, а мно­ги је свр­ста­ва­ју и ме­ђу нај­љеп­ше пла­ни­не у Евро­пи. На над­мор­ској ви­ си­ни 1.529–1.916 ме­та­ра, ов­дје је на рас­ по­ла­га­њу ви­ше од 20 ки­ло­ме­та­ра до­бро уре­ђе­них ста­за за алп­ско ски­ја­ње. Ста­ зе су по­ве­за­не мо­дер­ним вер­ти­кал­ним тран­спор­том (три ше­сто­сје­да, два дво­ сје­да и че­ти­ри лиф­та), укуп­ног ка­па­ ци­те­та од пре­ко 12.000 ски­ја­ша на сат. За љу­би­те­ље нор­диј­ског ски­ја­ња пра­ви би­сер је ста­за „Дво­ри­шта“. Ту је и са­вре­ ме­но стре­ли­ште за би­а­тлон, ко­је омо­ гу­ћа­ва усло­ве за вр­хун­ска так­ми­че­ња. Упра­во на тој ста­зи одр­жа­но је Свјет­ско вој­но пр­вен­ство у би­а­тло­ну, фе­бру­а­ра 2011. го­ди­не. Бли­зи­на ме­ђу­на­род­ног аеро­дро­ма у Са­ра­је­ву омо­гу­ћа­ва ла­ку до­ступ­ност овог ски-цен­тра ве­ли­ком бро­ју ту­ри­ ста ко­ји до­ла­зе из ино­стран­ства.

– Осим за љу­би­те­ље ски­ја­ња, бор­да­ ња и оста­лих спор­то­ва на сни­је­гу, Ја­ хо­ри­на ну­ди про­гра­ме и за оне жељ­не до­бре за­ба­ве и про­во­да, тра­ди­ци­о­нал­ не ку­хи­ње и до­ма­ћих спе­ци­ја­ли­те­та, шет­њи у пре­кра­сном зим­ском ам­би­ јен­т у и ква­ли­тет­ног од­мо­ра у до­ма­ ћин­ској, ли­је­пој ат­мос­фе­ри ов­да­шњих хо­те­ла, пан­си­о­на, апарт­ма­на и дру­гих смје­штај­них ка­па­ци­те­та – ка­же Бран­ ка Спа­со­је­вић, ди­рек­тор­ка Ту­ри­стич­ ке ор­га­ни­за­ци­је Гра­да Ис­точ­но Са­ра­ је­во. – Осим то­га хо­те­ли на Ја­хо­ри­ни ну­де мо­гућ­ност опу­шта­ња у са­вре­ме­но

Зла­ти­бор­ска ве­за – На­ста­ви­ће­мо да раз­ви­ја­мо са­др­жа­је на под­руч­ју Ја­хо­ри­ не, као и гра­да Ис­точ­но Са­ра­је­во. У пла­ну је ре­а­ли­за­ци­ја про­ је­ка­та са на­шим парт­не­ри­ма у Цр­ној Го­ри (оп­шти­на­ма Плу­жи­ не и Ко­ла­шин) и Ср­би­ји (оп­шти­ном Ча­је­ти­на и Ту­ри­стич­ком ор­га­ни­за­ци­јом Зла­ти­бор). Про­је­кат се од­но­си на уре­ђе­ње од­ре­ђе­них ту­ри­стич­ких сег­ме­на­та на Ја­хо­ри­ни и Зла­ти­бо­ру – ка­же Бран­ка Спа­со­је­вић, ди­рек­тор­ка Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ ци­је Ис­точ­ног Са­ра­је­ва.

70

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2014.

SERBIA  SPECIAL EDITION  2014

71

П У ­Т О­К А З

72

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2014.

При­влач­ност ле­та на пла­ни­ни – Убу­ду­ће, ин­тен­зив­но ће­мо раз­ви­ја­ти љет­ње ту­ри­стич­ке са­др­жа­је на Ја­хо­ри­ни, ка­ко би­смо уна­при­је­ди­ли и овај сег­ мент по­ну­де – ка­же Бран­ка Спа­со­је­вић. – Же­ли­мо да Ја­хо­ри­ на на ту­ри­стич­кој ма­пи овог ди­је­ла Евро­пе за­у­зме мје­сто ко­је за­слу­жу­је и као љет­на де­сти­на­ци­ја. За са­да, то­ком љет­них мје­ се­ци по­пу­лар­ни су се­ми­на­ри, кон­фе­рен­ци­је, кон­гре­си, шко­ле у при­ро­ди, спорт­ски кам­по­ви, ре­лакс, вел­нес и ex­tre­me ви­кен­ ди у екс­клу­зив­ним ја­хо­рин­ским хо­те­ли­ма, као и адре­на­лин­ ски спор­то­ви, по­пут пла­нин­ског би­ци­кли­зма и пла­ни­на­ре­ња. Не за­бо­ра­ви­мо ни шет­ње уре­ђе­ним пла­ни­нар­ским ста­за­ма, бра­ње ље­ко­ви­тог би­ља и мно­го то­га још.

опре­мље­ним вел­нес цен­три­ма ко­ји се на­ла­зе у њи­хо­вом са­ста­ву. Ја­хо­ри­на је пла­ни­на ко­ја има ду­шу, до­да­је Спа­со­је­ви­ће­ва. Осим због ски­ ја­ња, на­ши го­сти уви­јек нам се вра­ћа­ју и због то­га што се, ка­жу, ов­дје осје­ћа­ ју као код ку­ће. Ту су још не­ка­да дав­но сте­кли при­ја­те­ље за ци­је­ли жи­вот.

– Ја­хо­ри­на је кон­ку­рент­на и ци­је­ на­ма, ко­је су знат­но ни­же не­го у дру­ гим ски-цен­три­ма на ју­жно­сло­вен­ском про­сто­ру, па нам и због то­га оста­ју вјер­ни на­ши ста­ри го­сти и до­ла­зе но­ви – ка­же ди­рек­тор­ка Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­ за­ци­је Ис­точ­но Са­ра­је­во. – На Ја­хо­ри­ ни је све спрем­но за зим­ску ту­ри­стич­ку се­зо­ну 2013/2014. Ста­зе су очи­шће­не, ре­мон­то­ван вер­ти­кал­ни тран­спорт и утвр­ђе­не ци­је­не ски-па­са, ко­ји је до 11. но­вем­бра мо­гао да се ку­пи по про­мо­ тив­ним ак­циј­ским ци­је­на­ма у Олим­пиј­ ском цен­тру „Ја­хо­ри­на“. НА РУ­СКИМ КРИ­ЛИ­МА Као и прет­ход­них го­ди­на, Ту­ри­стич­ ка ор­га­ни­за­ци­ја Ис­точ­ног Са­ра­је­ва, у са­рад­њи са Удру­же­њем хо­те­ли­је­ра на Ја­хо­ри­ни, Олим­пиј­ским цен­тром „Ја­ хо­ри­на“ и Ту­ри­стич­ком ор­га­ни­за­ци­ јом Ре­пу­бли­ке Срп­ске, уче­ство­ва­ла је на број­ним сај­мо­ви­ма и бер­за­ма ту­ри­ зма у Ср­би­ји, Цр­ној Го­ри, Сло­ве­ни­ји и Хр­ват­ској. И уви­јек је про­мо­ви­са­на пред­сто­је­ћа зим­ска ту­ри­стич­ка се­зо­ на. Од 8. до 10. но­вем­бра на Ја­хо­ри­ни је одр­жа­на и се­дам­на­е­ста Бер­за ту­ри­зма „Wor­kshop 2013.“ на ко­јој је уче­ство­ва­ ло око ше­зде­сет ту­ри­стич­ких аген­ци­ја из БиХ, Ср­би­је, Цр­не Го­ре и Сло­ве­ни­ је, као и пред­став­ни­ци два­де­сет ру­ских. У Ту­ри­стич­кој ор­га­ни­за­ци­ји Ис­точ­ног Са­ра­је­ва на­да­ју се да ће то до­при­ни­је­ти SERBIA  SPECIAL EDITION  2014

Фотографије: Владимир Станишић, Ивана Амовић, Мирослав Бундало, Архива Олимпијског центра „Јахорина“

73

П У ­Т О­К А З

 Бај­ке, на­рав­но, још по­сто­је: Иди­лич­не сли­ке са Ја­хо­ри­не

74

по­ве­ћа­њу бро­ја ру­ских ту­ри­ста на Ја­хо­ ри­ни. Том при­ли­ком одр­жа­на је и пре­ зен­та­ци­ја о Ја­хо­ри­ни за ру­ске ту­ро­пе­ра­ те­ре, ко­ји су по­том об­и­шли све хо­те­ле на пла­ни­ни, упо­зна­ли се са њи­хо­вом по­ну­дом и са­чи­ни­ли до­бре по­слов­не аран­жма­не за пред­сто­је­ћу зим­ску ту­ри­ стич­ку се­зо­ну.

– За нас је по­себ­но ва­жна ин­фор­ма­ ци­ја ко­ју је на бер­зи из­нио Ју­риј Ба­сјук, ди­рек­тор авио-ком­па­ни­је „Мо­ско­ви­ја“ – на­ста­вља Спа­со­је­ви­ће­ва. – Од 20. де­ цем­бра 2013. го­ди­не би­ће уве­де­на но­ва ре­дов­на ави­он­ска ли­ни­ја на ре­ла­ци­ји SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2014.

Мо­сква–Са­ра­је­во. Ави­он ће јед­ном не­ дељ­но ле­тје­ти са мо­сков­ског аеро­дро­ма „До­мо­дје­до­во“, у ју­тар­њим ча­со­ви­ма, а по­вра­так за Мо­скву пла­ни­ран је истог да­на по­под­не са са­ра­јев­ског аеро­дро­ма „Бут­мир“. Ако се узме у об­зир да је за го­ сте из Ру­си­је знат­но олак­шан ви­зни ре­ жим, од­но­сно уки­ну­те до­са­да­шње оба­ ве­зне а не баш ни­ске так­се, ето раз­ло­га за оп­ти­ми­зам у ве­зи са до­ла­ском ве­ћег бро­ја ру­ских ту­ри­ста и на Ја­хо­ри­ну. Ту­ри­стич­ка се­зо­на 2013/2014. отво­ ре­на је сре­ди­ном де­цем­бра са­да већ тра­ ди­ци­о­нал­ном ма­ни­фе­ста­ци­јом „У су­ срет зи­ми“, ко­ја је и ове го­ди­не оку­пи­ла број­не ту­ри­стич­ке рад­ни­ке и при­ја­те­ље Ја­хо­ри­не из зе­мље и ино­стран­ства. У Ту­ри­стич­кој ор­га­ни­за­ци­ји Ис­точ­но Са­ ра­је­во на­да­ју се ско­ром за­вр­шет­ку ра­ до­ва на гон­до­ли Ја­хо­ри­на–Па­ле, ко­ја ће уна­при­је­ди­ти ту­ри­стич­ке са­др­жа­је на овој пла­ни­ни, као и про­ду­жи­ти ски­ја­ шке ста­зе за око 15 ки­ло­ме­та­ра. 

www.riviera.mk

•

contact@riviera.mk

Phone: 00 389 46 209 900

Хо­тел­ „Ри­ви­је­ра“­ на­ла­зи­ се­ у­ Охриду,­ у­ бли­зи­ни­ Ста­рог­ гра­да,­ и­ ну­ди­ со­бе­ ко­је­ су­ ре­но­ви­ра­не­2009.­го­ди­не.­Со­бе­има­ју­по­глед­ на­град­или­на­је­зе­ро,­ка­блов­ску­те­ле­ви­зи­ју­ и­бес­пла­тан­бе­жич­ни­ин­тер­нет.­Про­стра­ни­ ре­сто­ран­„Ри­ви­је­ра“­има­лет­њу­те­ра­су. Је­дан­од­сим­бо­ла­Охри­да,­сме­штен­на­са­-­ мој­ оба­ли­ Охрид­ског­ је­зе­ра,­ на­до­мак­ цен-

•

Kej Marsal Tito bb

тра­ гра­да,­ хо­тел­ „Ри­ви­је­ра“­ пред­ста­вља­ при­влач­ну­ де­сти­на­ци­ју­ за­ по­је­ди­нач­не­ тури­сте­ или­ гру­пе,­ као­ и­ за­ по­слов­не­ по­се­те.­ Хо­тел­ну­ди­мо­гућ­но­сти­ор­га­ни­зо­ва­ња­се­мина­ра,­ го­ди­шњи­ца,­ пре­зен­та­ци­ја,­ кок­те­ла­ и­ по­слов­них­ са­ста­на­ка,­ а­ ко­ри­шће­ње­ двора­на­ за­ се­ми­на­ре­ и­ све­ по­треб­не­ тех­нич­ке­ опре­ме­бес­плат­но­је­за­го­сте­хо­те­ла.­

„Циљ Књажевчана је да њихов град за четири године има за трећину мање незапосле­ них. Да обнове, у могућем обиму, производне активности у некадашњим привредним гигантима. Да Стара планина постане један од водећих планинских туристичких центара у овом делу Европе. Да под плантажама вишње и осталог воћа буде најмање 1.000 хектара. Да Књажевац буде град богат садржајима и да сваки његов део буде осми­ шљен и уређен. Да се млади овде враћају и остају, зато што се ту лепо живи.“

ГРАД КЊАЖЕВАЦ CITY KNJAŽEVAC

“The goal of people from Knjaževac is to ensure that, four years from now, their city has unemployment cut by one third. To restore, in the possible extent, production activities in former economic giants. To ensure that the Old Mountain has become one of the leading tourist centers in this part of Europe. To have at least 1,000 hectares under plantations of sour cherry and other fruit. To have Knjaževac become a city with rich programs and that every part of it is planned and developed. To have young people return and stay here, because life here is good.”

www.knjazevac.rs

С В Е Т­К О­В И­Н Е

„РО­ШТИ­ЉИ­ЈА­ДА“ И КАР­НЕ­ВАЛ ОСТА­ЈУ ГЛАВ­НИ БРЕН­ДО­ВИ ЛЕ­СКО­ВАЧ­КОГ ТУ­РИ­ЗМА

За­чи­ње­но пра­вим Ју­гом Уме­ће се пре­но­си с ге­не­ра­ци­је на ге­не­ра­ци­ју. Ме­со мо­ра да бу­де нај­ква­ли­тет­ни­је, пе­че се на ћу­мур. Ће­вап­чи­ћи тре­ба да ска­ку­ћу на ска­ри, пље­ска­ви­ца да је соч­на као зре­ла кај­си­ја, а ве­ша­ли­ца бе­ла и ме­ка као па­мук. Оста­ло от­кри­ва­те са­ми. На „Ро­шти­љи­ја­ду“ сва­ке го­ди­не до­ђе ви­ше од 500.000 љу­ди. А Кар­не­вал је игра, ве­ли­ки го­ди­шњи ри­ту­ал, ша­рен и дво­сми­слен. Ма­ске се по­сле но­се са­мо као су­ве­нир и успо­ме­на

Л

е­ско­вац. Град па­на­ђу­ра и ва­ша­ра, град са нај­ви­ше за­на­та, град гур­ ман­ских спе­ци­ја­ли­те­та, тек­сти­ла, са­јам­ски град, град ко­зме­ти­ке, до Дру­гог свет­ског ра­та је­дан од нај­ве­ћих у Ср­би­ ји. Уз све дру­ге ње­го­ве ста­ре сим­бо­ле, да­нас је пре­по­зна­тљив и по „Ро­шти­љи­ ја­ди“ и Кар­не­ва­лу.

78

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2014.

Тра­ди­ци­ја ле­ско­вач­ког ро­шти­ља ду­ га је ви­ше од два ве­ка. Пу­то­пи­сци још у XVI­II ве­ку по­ми­њу ће­вап­чи­ће као из­ ван­ред­не гур­ман­лу­ке ко­је су про­ба­ли у Ле­сков­цу. Нај­бо­ље их је спре­мао ме­сар и ка­фе­џи­ја Ди­ми­три­је Ми­та Гли­го­ри­је­ вић, де­да кра­ља ле­ско­вач­ког ро­шти­ља Ми­о­дра­га Гли­го­ри­је­ви­ћа Бу­ре­та. Мај­

сто­ри­је Дра­ги­ја Бу­ре­та иза­зи­ва­ле су ди­вље­ње и по­што­ва­ње ши­ром све­та, на број­ним ме­ђу­на­род­ним ку­ли­нар­ским из­ло­жба­ма: у Мин­хе­ну, Франк­фур­т у, Бе­чу, Стре­зи, на свет­ским из­ло­жба­ма у Бри­се­лу и Мон­тре­ал ­ у. Бу­ре­то­ве спе­ци­ ја­ли­те­те про­ба­ле су мно­ге по­зна­те лич­ но­сти, др­жав­ни­ци, ди­пло­ма­те, а ме­ђу њи­ма и бри­тан­ска кра­љи­ца, Бре­жњев, Кар­тер, Ник­сон... За­нат је пе­као у по­ро­ дич­ној ће­ваб­џи­ни­ци „Бу­ре“ ко­ја је увек би­ла пу­на, а пра­ви­ла је са­мо ће­вап­чи­ће, ра­жњи­ће и ко­ба­си­це. Пи­ће се у њој ни­је слу­жи­ло, већ се до­но­си­ло из дру­гих ка­ фа­на. У то вре­ме град је био по­знат по те­фе­ри­чу, ноћ­ном жи­во­т у у 105 ка­фа­ на, хо­те­ла, ба­шти и вин­ских по­дру­ма. У са­ве­знич­ком бом­бар­до­ва­њу, на кра­љев ро­ђен­дан 1944. го­ди­не, по­ред Бу­ре­то­ве ће­ваб­џи­ни­це, уни­ште­на је ве­ћи­на ка­фа­ на и сви хо­те­ли. Тај­на ле­ско­вач­ког ро­шти­ља чу­ва се и пре­но­си са ге­не­ра­ци­је на ге­не­ра­ци­ју. Два по­зна­та еле­мен­та су из­бор нај­ква­ ли­тет­ни­јег ме­са и пе­че­ње на ћу­му­ру. Ће­вап­чи­ћи мо­ра да ска­ку­ћу на ска­ри, пље­ска­ви­ца да је соч­на као зре­ла кај­си­ја, а ве­ша­ли­ца бе­ла и ме­ка као па­мук. Од 1965. до 1969. го­ди­не ра­ди­ла је чу­ве­на ле­ско­вач­ка шко­ла ро­шти­ља (ка­ сни­је по­но­во ус­по­ста­вље­на). Из ње и ду­ге тра­ди­ци­је ле­ско­вач­ког уго­сти­тељ­ ства, по иде­ји упра­во Дра­гог Бу­ре­та, ро­ ди­ла се ле­ско­вач­ка „Ро­шти­љи­ја­да“. Пр­

ва је одр­жа­на баш те да­ле­ке 1965, али је по­сле са­мо две го­ди­не уга­ше­на. По­но­во је за­жи­ве­ла 1989. У пр­вих де­сет го­ди­на на­кон об­но­ве, тер­ми­ни одр­жа­ва­ња су че­сто ме­ња­ни. Због вре­мен­ских при­ли­ ка, од по­ло­ви­не ок­то­бра по­ме­ра­ни су ка ле­т у, па ће ју­би­лар­на, два­де­сет пе­та, ове го­ди­не по­че­ти 25. ав­гу­ста. Све са­вре­ ме­не „Ро­шти­љи­ја­де“ одр­жа­ва­не су на про­сто­ру глав­ног ле­ско­вач­ког Бу­ле­ва­ра осло­бо­ђе­ња, по­пу­лар­не Ши­ро­ке чар­ши­ је, уз уче­шће 20 до 30 уго­сти­те­ља са око 40 штан­до­ва и ба­шти. Осно­ва по­ну­де су, на­рав­но, спе­ци­ја­ли­те­ти са ро­шти­ља: ће­вап­чи­ћи, пље­ска­ви­це, ко­ба­си­це, ве­ ша­ли­це... По­след­њих го­ди­на, до­ла­ском уче­сни­ка из дру­гих кра­је­ва Ср­би­је, по­ ја­ви­ли су се и спе­ци­ја­ли­те­ти ко­ји ни­с у ка­рак­те­ри­стич­ни за југ Ср­би­је. Тра­ди­ци­о­нал­на су и так­ми­че­ња уче­ ни­ка уго­сти­тељ­ских шко­ла Ср­би­је и

Нај­ве­ћа на све­ту Ле­ско­вач­ку „Ро­шти­љи­ја­ду“, ње­на так­ми­че­ња и пра­те­ће про­гра­ме, сва­ке го­ди­не по­се­ти пре­ко по­ла ми­ли­о­на до­ма­ћих и стра­них го­сти­ју. Нај­ве­ће ин­те­ре­со­ва­ње по­бу­ђу­је так­ми­че­ње у пра­вље­њу нај­ве­ће пље­ска­ви­це на све­ту. Ре­корд се оба­ра го­то­во сва­ке го­ди­не. По­след­њи зва­нич­ни је из 2013, ка­да је на­пра­вље­на пље­ска­ви­ца од 55 ки­ло­гра­ма ро­штиљ­ског ме­са, преч­ни­ка 147 цен­ти­ме­та­ра и два цен­ти­ме­та­ра де­бљи­не. На так­ми­че­њу за нај­ве­ћу пље­ска­ви­цу „из ру­ке“, го­ди­не 2013. на­ пра­вље­на је ре­корд­на од три ки­ло­гра­ма ме­са, преч­ни­ка 37 цен­ти­ме­та­ра.

SERBIA  SPECIAL EDITION  2014

79

С В Е Т­К О­В И­Н Е

Но­ви­ца Од 2000. го­ди­не ово так­ми­че­ње но­си на­зив „Ме­мо­ри­ јал Но­ви­це Стан­ко­ви­ћа Ша­по­ње“, по мај­сто­ру ро­шти­ља ко­ји је чак шест пу­та оба­рао соп­стве­ни ре­корд, а три пу­та за­ре­ дом по­бе­ђи­вао на так­ми­че­њу за пра­вље­ње пље­ска­ви­це „на до­хват из ру­ку“. По­след­њи пут је Но­ви­ца на­пра­вио нај­ве­ћу пље­ска­ви­цу по­чет­ком 1999. у Мо­скви. Стра­дао је то­ком бом­ бар­до­ва­ња Ср­би­је од стра­не Се­ве­ро­а­тлант­ског пак­та, го­ди­не 1999, на Ко­со­ву.

мај­сто­ра у спре­ма­њу спе­ци­ја­ли­те­та са ро­шти­ља. „Ро­шти­љи­ја­ду“ пра­те број­ни кул­т ур­но-за­бав­ни про­гра­ми, се­ми­на­ри, са­ве­то­ва­ња, из­ло­жбе, сај­мо­ви... Не­за­о­би­ ла­зни су и кон­цер­ти блех му­зи­ча­ра, ко­ји су та­ко­ђе бренд Ле­сков­ца и ју­га Ср­би­је. СУ­ЗЕ И СМЕХ КАР­НЕ­ВАЛ­СКИХ МА­СКИ Из­ме­ђу два свет­ска ра­та у Ле­сков­цу се жи­ве­ло ин­тен­зив­ним дру­штве­ним жи­во­том. Игран­ке и ча­јан­ке, со­а­реи и дан­синг ве­че­ри, ве­ли­ки го­ди­шњи ба­ло­ ви, ма­скен­ба­ли и кар­не­ва­ли. Бо­га­ти и до­ко­ни Ле­сков­ча­ни, пре свих чла­но­ви со­кол­ског дру­штва „Мом­чи­ло“, на По­кла­де 1929. ор­га­ни­зо­ва­ли су кар­не­ вал. У Ле­ско­вач­ком гла­сни­ку из тог до­ба пи­ше: „Цео град је био на но­га­ма да ви­ди ша­ре­не ко­сти­ме и ма­ски­ра­на ли­ца... По­ вор­ка се кре­ће по утвр­ђе­ном про­гра­му кроз го­то­во све ле­ско­вач­ке ули­це.“ И та­ко све до 1939. У сед­ми­ци из­ме­ ђу Ме­сних и Бе­лих по­кла­да, пред ус­кр­ шњи пост, чла­но­ви дру­штва „Тра­ди­ци­ја“ при­ре­ђи­ва­ли су кар­не­вал. У ле­то­пи­с у се на­во­ди да су се ове ма­ни­фе­ста­ци­је за­вр­ ПРО­ГРАМ ДЕ­ВЕ­ТОГ ЛЕ­СКО­ВАЧ­КОГ КАР­НЕ­ВА­ЛА По­не­де­љак, 7. јул 2014.

• Про­гла­ше­ње де­ве­тог Ме­ђу­на­род­ног кар­не­вал­ског кра­љев­ства • „Дра­ги у бу­ра­ди­ма“ (кар­не­вал­ска тр­ка у бу­ри­ћи­ма) • Из­бор прин­це­зе Кар­не­ва­ла

ша­ва­ле „свад­бе­ним ве­се­љем на ули­ца­ма гра­да“. Био је Ле­ско­вац у то вре­ме је­дан од рет­ких гра­до­ва у Кра­ље­ви­ни Ју­го­сла­ ви­ји у ко­ји­ма су ор­га­ни­зо­ва­ни кар­не­ва­ ли. Али до­ла­зи­ле су го­ди­не и иде­о­ло­ги­је ко­је ће ба­ци­ти у за­бо­рав ова ро­ман­тич­на вре­ме­на. Го­ди­не 2001. у Ле­сков­цу је на­ста­ла пр­ ва ма­жо­рет­ска гру­па у Ср­би­ји, с иде­јом да бу­де за­ме­так об­но­ве ле­ско­вач­ког кар­ не­ва­ла. Кар­не­вал је об­но­вљен 2006. Три го­ди­не но­сио је на­зив Кар­не­вал „Ро­шти­ љи­ја­де“ и ор­га­ни­зо­ван као ње­на пра­те­ћа ма­ни­фе­ста­ци­ја. Од 2009. зо­ве се Ле­ско­ вач­ки кар­не­вал, а та­да је ова ва­рош при­ мље­на и у Фе­де­ра­ци­ју европ­ских кар­не­ вал­ских гра­до­ва. Ле­ско­вач­ки кар­не­вал спа­ја ет­но и са­вре­ме­не кар­не­вал­ске тен­ ден­ци­је. Нај­ду­жи је у Ср­би­ји, а по бро­ју ди­рект­них кар­не­вал­ских при­ред­би нај­ ве­ћи у окру­же­њу. Де­ве­ти Ле­ско­вач­ки кар­не­вал би­ће ор­га­ни­зо­ван од 7. до 12. ју­ла 2014. То­ ком шест кар­не­вал­ских ве­че­ри би­ће чак ше­сна­ест кар­не­вал­ских при­ред­би и три­ де­се­так пра­те­ћих про­гра­ма (кон­це­ра­та, пред­ста­ва за де­цу и од­ра­сле, ли­ков­них ра­ди­о­ни­ца и из­ло­жби, ме­ђу­на­род­них ра­ди­о­ни­ца за из­ра­ду кар­не­вал­ских ма­ ски, ре­ви­ја мо­де...). Цен­трал­на ма­ни­фе­ста­ци­ја – Ме­ђу­на­ род­на кар­не­вал­ска по­вор­ка, са ва­тро­ме­ том и кар­не­вал­ским ба­лом – одр­жа­ва се увек у су­бо­т у. Уче­ству­је пре­ко 1.500 љу­ ди, у пе­де­се­так кар­не­вал­ских гру­па, од ко­јих је ви­ше од по­ло­ви­не из ино­стран­ ства. Кар­не­вал­ске да­не ис­пра­ти ви­ше од 70.000 по­сма­тра­ча, уз број­не зва­нич­ни­ке, при­вред­ни­ке, ди­пло­ма­те... 

Че­твр­так, 10. јул 2014.

• Че­твр­ти Кар­не­вал кућ­них љу­би­ма­ца • Ве­ли­ки деч­ји ма­скен­бал

Уто­рак, 8. јул 2014.

• Кар­не­вал ига­ра на во­ди

Пе­так, 11. јул 2014.

• Кар­не­вал олд­тај­ме­ра • Фе­сти­вал улич­них за­ба­вља­ча • Ше­ста Деч­ја кар­не­вал­ска по­вор­ка • Пе­ти Кар­не­вал тре­ћег до­ба • Ви­те­шки тур­нир • Че­твр­ти Фе­сти­вал ва­тре

Сре­да, 9. јул 2014.

• Че­твр­ти Кар­не­вал Fa­ce&Body pa­in­tin­ga • Кар­не­вал Tat­too, Pir­sa и фри­зу­ра • Че­твр­ти Еко-кар­не­вал • Кар­не­вал ма­жо­рет­ки­ња

Су­бо­та, 12. јул 2014.

• При­јем за уче­сни­ке Кар­не­ва­ла • Де­ве­та Ме­ђу­на­род­на кар­не­вал­ска по­вор­ка • Кар­не­вал­ски ва­тро­мет • Кар­не­вал­ски бал

80

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2014.

П О­З И В­Н И­Ц А

Го­ди­на за­но­са и аван­т у­ра НЕ­ГО­ТИН­СКИ ТУ­РИ­ЗАМ У 2014.

82

Ту­ри­с тич­ки три­а­тлон

Ле­по­те и аван­т у­ре

На пред­сто­је­ћем Сај­му ту­ри­зма у Бе­о­гра­ду Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја оп­ шти­не Не­го­тин, на за­јед­нич­ком штан­ду са Ту­ри­стич­ком ор­га­ни­за­ци­јом оп­шти­ не Кла­до­во и Аген­ци­јом за ре­ги­о­нал­ни раз­вој и По­слов­ним цен­тром из Ви­ди­на, пред­ста­ви­ће про­је­кат „Hi­ke and Bi­ke and Ca­noe from Iron Ga­te to Gol­den Horn | Ту­ри­стич­ки три­а­тлон: пе­ша­че­ње, би­ци­ кли­зам и ка­ну­инг од Гво­зде­не ка­пи­је до Злат­ног ро­га“. Но­си­лац про­јек­та је Ту­ ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја оп­шти­не Не­го­ тин, док су парт­не­ри Ту­ри­стич­ка ор­га­ ни­за­ци­је оп­шти­не Кла­до­во, Аген­ци­ја за ре­ги­о­нал­ни раз­вој и По­слов­ни цен­тар из Ви­ди­на (Бу­гар­ска). У но­вем­бру 2013. пот­пи­сан је уго­вор о до­на­ци­ја IPA фон­да пре­ко­гра­нич­не са­рад­ње. Циљ овог про­јек­та је бо­га­ће­ње ту­ри­стич­ке по­ну­де и про­мо­ци­ја пре­ко­ гра­нич­не зо­не кроз за­јед­нич­ки ту­ри­ стич­ки про­из­вод: Ту­ри­стич­ки три­а­тлон.

За оне жељ­не ак­тив­ног од­мо­ра, бе­ га од ци­ви­ли­за­ци­је, или адре­на­лин­ског до­жи­вља­ја, при­јат­на и нео­че­ки­ва­на уз­ бу­ђе­ња оче­ку­ју их на ис­то­ку Ср­би­је. Љу­би­те­љи при­ро­де и адре­на­ли­на мо­гу иза­бра­ти не­ку од број­них ак­тив­но­сти: пе­ша­че­ње, пла­ни­на­ре­ње, би­ци­кли­зам, сло­бод­но пе­ња­ње, лов, ри­бо­лов или во­жњу ка­та­ма­ра­ном и ка­ну­им ­ а. Без об­зи­ра ко­ји вид по­ну­де ода­бе­ру, ту­ ри­сти­ма се ну­ди мо­гућ­ност да упо­зна­ ју ов­да­шње пре­де­ле и ста­нов­ни­штво, кул­т у­ру и оби­ча­је, да се за­ба­ве и мно­го то­га на­у­че. Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја оп­шти­не Не­го­тин ове го­ди­не нај­ви­ше ће се ба­ ви­ти про­мо­ци­јом ак­тив­ног од­мо­ра као ту­ри­стич­ке по­ну­де. До по­чет­ка се­зо­не би­ће уре­ђе­не пе­шач­ке и би­ци­кли­стич­ ке ста­зе ко­је по­ве­зу­ју атрак­тив­не ту­ри­ стич­ке ло­ка­ли­те­те.

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2014.

Ка­лен­дар ма­ни­фе­ста­ци­ја у 2014.

29–30. април | Фе­сти­вал вла­шке из­вор­не му­зи­ке. Про­мо­ци­ја и пре­зен­та­ци­ја из­вор­не тра­ди­ци­је у кул­т у­ри Вла­ха.

12. мај | Ме­ђу­на­род­ни са­јам ме­да и ви­ на. Тра­ди­ци­о­нал­но оку­пља­ње про­из­во­ђа­ча ме­да, ви­на, су­ве­ни­ра, уз бо­гат кул­т ур­но-за­ бав­ни про­грам и про­гла­ше­ње нај­бо­љих ви­ на сај­ма.

18–19. јун | Кра­јин­ски оби­ча­ји. Ве­ли­ки број по­се­ти­ла­ца ужи­ва у над­ме­та­њи­ма сви­ ра­ча, пре­ља, па­стир­ским игра­ма, спре­ма­њу на­род­них је­ла и из­бо­ру нај­леп­ше чо­ба­ни­це.

29. јун | Дан Ду­на­ва. Це­ло­днев­но дру­же­ ње за­љу­бље­ни­ка у Ду­нав и љу­би­те­ља спор­то­ ва на во­ди. У скло­пу про­гра­ма се ор­га­ни­зу­је би­ци­кли­ја­да, ре­га­та, ве­сла­ње ма­лим пло­ви­ ли­ма, так­ми­че­ње у пе­ца­њу и ри­бљи ко­тлић.

18–20. јул | Мо­то скуп. Оку­пља­ње љу­би­ те­ља мо­то­ци­кли­зма. У скло­пу про­гра­ма ор­ га­ни­зу­ју се бај­кер­ске игре, де­фи­ле мо­то­ра и кон­цер­ти.

8. мај, 12. јул и 21–23. сеп­тем­бар | Не­го­ тин­ски ва­ша­ри. Је­се­њи Не­го­тин­ски ва­шар је­дан је од нај­ве­ћих и нај­по­зна­ти­јих у Ср­ би­ји. Одр­жа­ва се, не­пре­кид­но, још од 1836.

8. сеп­тем­бар | „Кра­јин­ска бер­ба“ на Ро­ гљев­ским пив­ни­ца­ма. По­се­ти­о­ци има­ју при­ли­ку да ви­де тра­ди­ци­о­нал­не оби­ча­је од­ла­ска у ви­но­град (Мо­бу), па и да са­ми уче­ству­ју. На цен­трал­ном тр­гу одр­жа­ва се кул­т ур­но-умет­нич­ки про­грам, из­ло­жба ви­ на и су­ве­ни­ра.

12- 20. сеп­тем­бар | Фе­сти­вал „Мо­крањ­ че­ви да­ни“. Му­зич­ки омаж Не­го­ти­на и Ср­ би­је ве­ли­ком срп­ском ком­по­зи­то­ру и ди­ ри­ген­т у Сте­ва­ну Сто­ја­но­ви­ћу Мо­крањ­цу (1856–1914).

24. но­вем­бар | Сме­до­вач­ки бо­жу­ле. По­ се­ти­о­ци ма­ни­фе­ста­ци­је и љу­би­те­љи ви­на у при­ли­ци су да де­гу­сти­ра­ју сме­до­вач­ка ви­на и ужи­ва­ју у бо­га­том кул­т ур­но- умет­нич­ком про­гра­му, у аутен­тич­ном ам­би­јен­т у Сме­до­ вач­ких пив­ни­ца.

27. јул | До­чек „Ђер­дап­ске ре­га­те“. Тур­ нир у од­бој­ци на пе­ску. Так­ми­че­ње ре­кре­а­ ти­ва­ца у ве­сла­њу.

SERBIA  SPECIAL EDITION  2014

83

М Е­Л Е М

Здра­вљак ЛУ­КОВ­СКА БА­ЊА, ЛЕ­КО­ВИ­ТО ГНЕ­ЗДО НА ИС­ТОЧ­НИМ ПА­ДИ­НА­МА КО­ПА­О­НИ­КА

под пла­ни­ном

Нај­мла­ђа и нај­ви­ша срп­ска ба­ња сва­ке го­ди­не има све ви­ше го­сти­ју, па је ме­сто по­треб­но ре­зер­ви­са­ти и ме­се­ци­ма уна­пред. А го­сте, углав­ном по­врат­ни­ке, увек са­че­ка не­што но­во. Вла­сни­ци ба­ње (сви за­по­сле­ни) зна­ча­јан део за­ра­ђе­ног ула­жу у да­љи раз­вој, све­сни да је то ула­га­ње у бу­дућ­но­сти и у се­бе са­ме Пи­ше: Пе­тар Ми­ла­то­вић

Фо­то­гра­фи­је: Ар­хи­ва Лу­ков­ске ба­ње, Дра­ган Бо­снић

84

У

шу­шка­на ис­под ис­точ­них па­ди­на Ко­па­он ­ и­ка, 35 ки­ло­ме­та­ра од Кур­ шу­мли­је, Лу­ков­ска ба­ња оправ­да­ но епи­тет нај­ви­ше срп­ске ба­ње (681 ме­тар из­над по­вр­ши­не да­ле­ког јој мо­ра). И нај­ мла­ђе, с об­зи­ром да је пр­ви пра­ви хо­тел, „Ко­па­о­ник“, по­диг­нут 1999. Ни­је ту крај овим нај, јер по бро­ју ми­не­рал­них во­да (37), раз­ли­чи­тог са­ста­ва и тем­пе­ра­т у­ре (од 35 до 69,5 сте­пе­ни Цел­зи­ју­со­вих), и по њи­хо­вој из­да­шно­сти (пре­ко 100 ли­та­ра у се­кун­ди), спа­да ме­ђу нај­бо­га­ти­је ба­ње у пре­кра­сном ђер­да­ну ба­ња Ср­би­је.

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2014.

Раз­гр­не­мо ли вео да­ле­ке по­ве­сти, ви­ де­ће­мо да су ле­ко­ви­те во­де ове ба­ње ко­ ри­сти­ли још ста­ри Ри­мља­ни. Ни­је им одо­лео ни краљ Ми­лу­тин, је­дан од нај­ моћ­ни­јих вла­да­ра сред­њо­ве­ков­не Ср­би­ је, по ко­јем ку­па­ти­ло у та­ко­зва­ној Гор­њој ба­њи и да­нас но­си име. И Тур­ци су се ов­ де брч­ка­ли у свом ку­па­ти­лу-ха­ма­му. Пр­во са­вре­ме­но ку­па­ти­ло, с му­шким и жен­ским ба­зе­ном, из­гра­ђе­но је 1948. го­ ди­не, али пра­ви раз­вој, кли­ца оно­га што да­нас по­сто­ји у Лу­ков­ској ба­њи, по­чи­ње од већ по­ми­ња­не из­град­ње хо­те­ла „Ко­па­

о­ник“ (1999). Вр­х у­нац до­са­да­шњег на­прет­ка до­стиг­ нут је по­ди­за­њем вр­ло мо­дер­ног хо­те­ла „Је­лак“, 2009. И по­сле то­га стал­но се гра­ди, па је ста­ром хо­те­лу до­ гра­ђен но­ви део, са 17 со­ба и 40 ле­жа­је­ва, ко­ји је пр­ве го­сте при­мио не­дав­но, за до­чек Но­ве го­ди­не. Но­ви ба­ зен на отво­ре­ном, с оба­ве­зном тер­мал­ном во­дом, пр­ве ку­па­че при­ми­ће већ 1. ма­ја. И све то за не­пу­ну го­ди­ну да­на, и све од сво­јих па­ра. РЕ­ШЕ­ЊА ТРА­ЖЕ ВАС Пот­пи­сник ових ре­до­ва, ви­ше­го­ди­шњи по­се­ти­лац пре­ле­пе ба­ње, по­у­зда­но зна да се ов­де го­сти стал­но вра­ћа­ју, уве­ре­ни да ту на­ла­зе оно што је нео­пх­ од­но њи­хо­вом здра­вљу и здра­ви­јем жи­во­т у. По број­ним ме­ди­цин­ским ис­пи­ти­ва­њи­ма и лич­ним ис­ку­стви­ма, Лу­ков­ска ба­ња је бо­гом­да­на за ле­че­ње, пре све­га, ре­ у­ма­тич­них те­го­ба, де­ге­не­ра­тив­них обо­ље­ња кич­ме и по­бољ­ша­ња оп­штег ста­ња ор­га­ни­зма на­кон по­вре­да на ко­шта­но-зглоб­ном си­сте­му. Не­ко­ли­ко са­го­вор­ни­ка, све озбиљ­ни љу­ди успе­шни у свом по­слу, не јед­ном су ми по­твр­ди­ли да им је бо­ра­вак ов­де из ко­ре­на про­ ме­нио жи­вот. Има­ли су из­ра­же­не ре­у­мат­ске бо­ло­ве и про­бле­ме са кич­мом, од­но­сно бол­не по­сле­ди­це пре­ло­ ма ко­сти­ју по­сле са­о­бра­ћај­них и дру­гих не­сре­ћа. Лу­ ков­ска ба­ња им је по­мо­гла. Слич­ну при­чу чуо сам и од ле­пих мла­дих Ру­ски­ња, Ање и Све­тла­не, ко­је су сти­гле чак из Санкт Пе­терс­ бур­га тра­же­ћи, да не по­ве­ру­јеш с об­зи­ром на њи­хо­ве го­ди­не, ле­ка не­во­ља­ма с ре­у­мом. Прет­ход­но су се ле­ чи­ле у Ига­лу, не мно­го успе­шно, па им је не­ка по­зна­ ни­ца ре­кла да по­ку­ша­ју у Лу­ков­ској ба­њи. С осме­хом по­ве­ра­ва­ју да их ето по­но­во и на­ред­не го­ди­не, та­да у ве­ћем дру­штву. У ба­њи сам за­те­као и брач­ни пар из Со­фи­је, он ин­же­њер а она ле­кар, ко­ји већ тре­ћу го­ди­ну до­ла­зе у ово гне­здо на ис­точ­ним па­ди­на­ма Ко­па­он ­ и­ка. Сто­га, не чу­ди што ов­де број го­сти­ју ра­сте из го­ди­не у го­ди­ну а ме­ста се ре­зер­ви­шу и ме­се­ци­ма уна­пред. Ма­да је не­при­стој­но у при­стој­ним но­ви­на­ма да но­ ви­нар по­ми­ње сво­је (здрав­стве­не) те­го­бе, овај пут то чи­ним за­рад до­дат­не ве­ро­до­стој­но­сти прет­ход­но ис­ пи­са­ног. На­и­ме, ма­да не­мам баш сва од обо­ље­ња чи­ јим се трет­ма­ном ба­ви струч­но ме­ди­цин­ско осо­бље ове ба­ње, с по­уз­да­њем све­до­чим да се мој гихт при­ лич­но при­пи­то­мио. Очи­глед­но ни­је у пре­ве­ли­кој љу­ ба­ви с ов­да­шњим во­да­ма и при­па­да­ју­ћим им тем­пе­ра­ ту­ра­ма и ле­ко­ви­то­сти­ма. 

Ко ка­же да не мо­же Лу­ков­ска ба­ња је са Про­лом ба­њом, Пу­ни­о­ни­цом „про­лом во­де“ и Ђа­во­љом ва­ро­ши у си­сте­му „Пла­нин­ке АД“ из Кур­шу­мли­је, чи­ји су вла­сни­ци (95 од­сто) за­по­сле­ ни. Уз ре­дов­на при­ма­ња, оста­так до­хот­ка стал­но ула­жу у раз­вој и свог пред­у­зе­ћа и, раз­у­ме се, се­бе. Ле­по је чу­ти да и то­га има у зе­мљи­ци Ср­би­ји.

SERBIA  SPECIAL EDITION  2014

85

П Р И­М Е­Р И

86

/

E X A M P L E S

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2014.

НО­ВИ „МЕР­КУ­РОВ“ ИС­КО­РАК

Шко­ла здра­вља и жи­во­та

Ка­ко одр­жа­ти здрав­стве­не ре­зул­та­те по­стиг­ну­те то­ком бо­рав­ка у „Мер­ку­ру“? Ка­ко на­ста­ви­ти ква­ли­те­тан жи­вот и при­ме­њи­ва­ти на­у­че­но од ле­ка­ра? Ка­ко обез­бе­ди­ти по­др­шку по­ро­ди­це и при­ја­те­ља у то­ме? За­што је све то ва­жно? Убу­ду­ће сва­ки „Мер­ку­ров“ гост, уз от­пу­сну ли­сту, до­би­ја­ће ком­пакт-диск са од­го­во­ри­ма на ова пи­та­ња, лич­ним са­ве­ти­ма за здрав жи­вот и пре­по­ру­че­ним да­ту­мом за по­нов­ни до­ла­зак Пи­ше: Љи­ља­на Ре­бро­ња

К

а­да је пре го­то­во по­ла го­ди­не за­ по­че­ла сво­ју про­мо­тив­ну кам­па­ њу „Бу­ди здра­вље“, са Дра­га­ном Ни­ко­ли­ћем као но­вим за­штит­ним ли­ цем, Спе­ци­јал­на бол­ни­ца „Мер­кур“ је на­ја­ви­ла отва­ра­ње но­вог ли­ста у сво­јој исто­ри­ји. По­твр­ди­ла је да је у фо­ку­с у но­ве по­слов­не фи­ло­зо­фи­је ове ку­ће мо­ дер­ни­за­ци­ја у свим сег­мен­ти­ма, стал­но тех­нич­ко-тех­но­ло­шко уна­пре­ђи­ва­ње и зна­чај­ни­је окре­та­ње са­вре­ме­ном го­сту, ње­го­вим ре­ал­но дру­га­чи­јим на­ви­ка­ма и по­тре­ба­ма. Го­сту ко­ји, осим под­ра­зу­ ме­ва­не ква­ли­тет­не и ефи­ка­сне услу­ге, тра­жи по­све­ће­ност за­по­сле­них, же­ли да осе­ти њи­хо­ву бри­гу за сво­је здра­вље, оче­ку­је да ула­ском у ве­ли­ку „Мер­ку­ро­ ву“ по­ро­ди­цу до­би­је при­ја­те­ља ко­ји ће га стал­но под­се­ћа­ти да тре­ба да жи­ви здра­ви­је, јер је то услов и за сре­ћу и тра­ја­ње. Уз по­моћ ме­ди­ци­не, ту бит­ку у „Мер­ ку­ру“, у ко­јем се чи­ста енер­ги­ја и ле­ко­ ви­та моћ при­ро­де као у ча­ро­ли­ји пре­ тва­ра­ју у здра­вље, ни­је те­шко до­би­ти. Али, ка­ко по­мо­ћи го­сти­ма да одр­же ре­зул­та­те по­стиг­ну­те то­ком бо­рав­ка у „Мер­ку­ру“, да на­ста­ве ква­ли­тет­но да жи­ве код ку­ће, да не за­бо­ра­ве оно што су на­у­чи­ли од сво­јих ле­ка­ра и да уна­ пре­де сво­је здра­вље? Ка­ко на­у­чи­ти њи­ хо­ве при­ја­те­ље и по­ро­ди­цу да им бу­ду по­др­шка у гра­ђе­њу здра­ви­јег жи­во­та? Ка­ко про­ши­ри­ти фронт пре­вен­тив­ног де­ло­ва­ња пу­тем еду­ка­ци­је и ин­фор­ми­ са­ња? Ка­ко по­мо­ћи љу­ди­ма?

СЕ­ДАМ ПРИ­ЧА О СЕ­ДАМ ПА­КЕ­ТА Про­јек­том „Мер­ку­ро­ва“ шко­ла здра­ вља, уз по­моћ са­вре­ме­не тех­но­ло­ги­је, про­на­ђе­ни су пра­ви од­го­во­ри на ова пи­та­ња. Та­ко ће убу­ду­ће сва­ки „Мер­ ку­ров“ гост ко­ји је ко­ри­стио не­ки од се­дам ме­ди­цин­ских па­ке­та („Оп­шти ме­ди­цин­ски па­кет“, „Жи­ве­ти са ди­ја­ бе­те­сом“, „Га­стро па­кет“, „По­крет без бо­ла“, „Бр­за ди­јаг­но­сти­ка“, „Lady li­fe“ и „Li­nea li­fe“) уз от­пу­сну ли­сту до­би­ти и ком­пакт-диск са са­ве­ти­ма за здрав жи­ вот, и то са сво­јим име­ном и да­т у­мом пре­по­ру­ке за по­нов­ни до­ла­зак. Чи­тав про­је­кат је на­лик озбиљ­ном ин­тер­нет пор­та­лу са ме­ни­јем у ко­јем су по­ну­ђе­ ни сви „Мер­ку­ро­ви“ па­ке­ти. Гост, од­но­ сно па­ци­јент, мо­же да из­бе­ре не са­мо па­кет ко­ји је ко­ри­стио, већ и би­ло ко­ ји дру­ги о ко­јем же­ли да са­зна ви­ше. У за­ви­сно­сти од здрав­стве­ног про­бле­ма ко­ји па­ци­јент има, на овом ком­пакт-ди­ ску мо­же про­на­ћи са­ве­те о пра­вил­ној

SERBIA  SPECIAL EDITION  2014

87

П Р И­М Е­Р И

Це­не за пред­сто­је­ћу се­зо­ну Пра­те­ћи тр­жи­шне тен­ден­ци­је то­ком 2013. го­ди­не, ку­пов­ну моћ гра­ђа­на ко­ја је све ма­ња, као и узи­ма­ју­ћи у об­зир раст це­на енер­ге­на­та и жи­вот­них на­мир­ни­ца, те ин­ве­сти­ци­о­на ула­га­ња у про­те­клом пе­ри­од ­ у, кре­и­ра­на је це­нов­на по­ли­ти­ка „Мер­ку­ра“ за пред­сто­је­ћу се­зо­ну. По­сле три го­ди­не це­не су пр­ви пут не­знат­но уве­ћа­не, од пет до се­дам од­сто. Во­ди­ло се ра­чу­на о на­ру­ше­ном жи­вот­ном стан­дар­ду до­ма­ћег го­ста и о до­стиг­ну­том европ­ском ква­ли­те­ту услу­ге. Це­не ме­ди­цин­ског пан­си­о­на: Се­зо­на I — од 1. ма­ја до 31. ју­ла и од 1. но­вем­бра до 31. де­ цем­бра 2014: од 2.690 до 4.220 ди­на­ра. Се­зо­на II — од 1. ав­гу­ста до 31. ок­то­бра 2014: од 2.970 до 4.650 ди­на­ра.

ис­хра­ни, фи­зич­кој ак­тив­но­сти, на­чи­ ну при­пре­ме и да­ва­ња ин­с у­ли­на, као и мно­штво дру­гих ко­ри­сних ин­фор­ма­ ци­ја. При том, „Мер­ку­ро­ви“ струч­ња­ци осми­сли­ли су и ори­ги­на­лан на­чин ко­ му­ни­ка­ци­је са го­сти­ма: ле­кар се лич­но обра­ћа, под­се­ћа­ју­ћи их шта ни­ка­ко не сме­ју да за­бо­ра­ве, че­га тре­ба да се при­ др­жа­ва­ју, да­ју­ћи им ко­ри­сне са­ве­те за уна­пре­ђе­ње здра­вља, ко­ри­сте­ћи при­ли­ ку и да их упо­зна­ју са Спе­ци­јал­ном бол­ ни­цом „Мер­кур“, ње­ним по­тен­ци­ја­ли­ма и са­др­жа­ји­ма. „МЕР­КУР“ И ПО­СЛЕ „МЕР­КУ­РА“ На при­мер, у па­ке­т у под на­зи­вом „Бр­за ди­јаг­но­сти­ка“, ле­кар се обра­ћа лич­но па­ци­јен­т у и кроз при­чу га пр­во упо­зна­је са тим ко­ме је па­кет на­ме­њен,

88

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2014.

за­тим о пред­но­сти­ма бр­зог check in-а, о то­ме шта па­ци­јент до­би­ја, ко­је су пред­ но­сти бо­рав­ка у „Мер­ку­ру“, о ми­не­рал­ ним во­да­ма, о нео­пх­ од­но­сти по­нов­ног скри­нин­га. На кра­ју, ле­кар са­ве­т у­је па­ ци­јен­та ка­ко да ко­ри­гу­је ло­ше жи­вот­не на­ви­ке. А у па­ке­т у под на­зи­вом „Жи­ве­ти с ди­ја­бе­те­сом“, ле­кар пр­во го­во­ри уоп­ ште о ди­ја­бе­те­с у, тра­ди­ци­ји ле­че­ња у „Мер­ку­ру“, о пред­но­сти бо­рав­ка у овој спе­ци­јал­ној бол­ни­ци ко­ја већ го­ди­на­ма успе­шно бра­ни ли­дер­ску уло­гу у Ср­би­ ји и ре­ги­о­ну. За­тим сле­ди при­ча о нео­ п­ход­но­сти по­нов­ног скри­нин­га, да би у дру­гом де­лу ак­це­нат био на пре­по­ру­ ка­ма за сва­ко­днев­ни жи­вот у кућ­ним усло­ви­ма, по­пут са­мо­кон­тро­ле сто­па­ла и те­ле­сне те­жи­не... По­сле се­дам при­ча о се­дам ме­ди­цин­ ских па­ке­та, па­ци­јен­ти, њи­хо­ви при­ја­ те­љи и по­ро­ди­ца мо­ћи ће да по­гле­да­ју и филм о нај­а­трак­тив­ни­јим „Мер­ку­ро­ вим“ са­др­жа­ји­ма (Wel­lness цен­тар „Fons Ro­ma­nus“, Aqua цен­тар „Wa­ter­fall“, Fit­ ness цен­тар „Mer­kur Gym“, Пе­ло­ид цен­ тар „Li­mus Ro­ma­nus“...). Ка­ко уз при­чу о „Мер­ку­ру“ не­из­о­став­но иде и при­ча о Вр­њач­кој Ба­њи, то ову еду­ка­ци­ју пре­ тва­ра у јед­ну нео­бич­ну про­мо­ци­ју. По­сле „Мер­ку­ро­вог“ па­со­ша, ово је још јед­на атрак­тив­на мар­ке­тин­шка алат­ка за уна­пре­ђе­ње про­мо­ци­је и про­ да­је. У фо­ку­с у је, ово­га пу­та, еду­ка­ци­ја. И то еду­ка­ци­ја ко­ја је у скла­ду са сло­га­ ном „Бу­ди здра­вље“. 

www.orao-pizza.co.rs

ДОСТАВА Позовите: 011 245 80 69 или 066 01 37 73! Време доставе је до 45 минута о д пријема поруџбине!

•

orao@orao-pizza.co.rs

„Орао“ је отворен 1991. године као ресторан италијанске кухиње, са богатом понудом пића, паста и других италијанских специјалитета. Први у Београду смо почели да продајемо пицу „на парче“, за коју се и данас чека у реду. Касније смо асортиман проширили, па смо јеловник обогатили понудом разноврсних јела класичне и интернационалне кухиње. Убрзо смо постали познати по врхунском квалитету хране и услуге. За то је заслужан искусан тим професионалних угоститеља, на челу са менаџером Михајлом Салатом. „Орао“ посећује широк круг људи. Неки свакодневно свраћају само да попи­ ју кафу, неки долазе да ручају или вечерају са пријатељима или пословним парт­ нерима, или се пак одлуче да у „Орлу“ нешто прославе. Сваки гост се код нас осећа пријатно и сваком је посвећена иста пажња. При­ јатној атмосфери доприноси и дискретна инструментална музика у периоду руч­ ка и вечере. „Орао“ пружа и услуге кетеринга и организације промоција, прослава и бан­ кета.

П Р Е Д­С Т А­В Љ А­Њ Е

ХО­ТЕ­ЛИ „СЛА­ВИ­ЈА“ У БЕ­ОГ ­ РА­ДУ МЕ­ЂУ НАЈ­ВЕ­ЋИМ НА БАЛ­КА­НУ

Ваш пра­ви из­бор

Пише: Зоран Плавшић

Над­жи­ве­ли су зе­мљу у ко­јој су по­диг­ну­ти. Ква­ли­те­том, мо­дер­ном по­ну­дом, при­стој­ним це­на­ма и бри­гом о кли­јен­ту и да­нас су до­бро по­зи­ци­о­ни­ра­ни. Сва­ки де­се­ти гост срп­ске пре­сто­ни­це од­се­да у овим хо­те­ли­ма

90

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2014.

А

ко гост у Бе­о­гра­ду по­же­ли до­ бар сме­штај, при­стој­не це­не и да му је све на до­хват ру­ку, он­да се од­лу­чу­је за Хо­те­ле „Сла­ви­ја“. Сме­ште­ ни на обо­ду Тр­га Сла­ви­ја, има­ју ви­ше од 1.100 ле­жа­је­ва, од јед­но­кре­вет­них со­ба до апарт­ма­на, сва­ко­ме го­сту по ме­ри. Са Тр­га Сла­ви­ја, ис­пред хо­те­ла, зве­зда­сто се одва­ја­ју ули­це ка Те­ра­зи­ја­ ма и Ка­ле­мег­да­ну (уда­ље­ном 2,5 ки­ло­ ме­тра), не­што бли­жа је бо­ем­ска че­тврт Ска­дар­ли­ја, до Же­ле­знич­ке и Ауто­бу­ ске ста­ни­це је тек не­што ви­ше од ки­ ло­ме­тра. У бли­зи­ни су Та­шмај­дан­ски парк са Цр­квом Све­тог Мар­ка, па Храм Све­тог Са­ве, На­род­на би­бли­о­те­ка... Ла­ ком шет­њом сти­же се до број­них по­ слов­них цен­та­ра, др­жав­них ор­га­на, ам­ба­са­да, фа­кул­те­та... Ис­пред хо­те­ла кре­ћу ауто­бу­си ка Аеро­дро­му „Ни­ко­ла Те­сла“, пре­ко Тр­га про­ла­зи два­де­се­так тро­леј­бу­ских, трам­вај­ских и ауто­бу­ ских ли­ни­ја.

– Бри­га о го­сти­ма и о то­ме да они бу­ду за­до­вољ­ни на­ша је по­слов­на стра­ те­ги­ја – ка­же Је­ле­на Сми­ља­нић, шеф про­да­је и мар­ке­тин­га у Хо­те­ли­ма „Сла­ ви­ја“. – Убра­ја­мо се ме­ђу нај­ве­ће хо­те­ ле на Бал­ка­ну. На­ше услу­ге, у за­ви­сно­ сти од објек­та, ду­жи­не бо­рав­ка, се­зо­не, по­де­ље­не су у три ни­воа и сва­ко мо­же иза­бра­ти оно што му од­го­ва­ра. У Хо­те­ли­ма „Сла­ви­ја“, то­ком ви­ше од по­ла ве­ка њи­хо­ве исто­ри­је, од­се­да­ле су свет­ске зве­зде, др­жав­ни­ци, по­ли­ти­ ча­ри, спор­ти­сти... Да­на­шњи хо­тел „Сла­ ви­ја“ и по­диг­нут је 1962, ка­да је Бе­о­град био до­ма­ћин Пр­вен­ства Евро­пе у атле­ ти­ци. Ка­сни­је је про­ши­рен, а пре­ко пу­ та, у Све­то­сав­ској, ни­као је хо­тел „Сла­ ви­ја лукс“, отво­рен уочи Кон­фе­рен­ци­је не­свр­ста­них зе­ма­ља 1989. Сед­мо­спрат­ но зда­ње из­гра­ђе­но је за ре­корд­них шест ме­се­ци, као је­дан од та­да са­мо три хо­те­ла са пет зве­зди­ца у срп­ској пре­ сто­ни­ци.

Нит Хо­тел „Сла­ви­ја лукс“ по­диг­нут је на ме­сту где је од 1888. био хо­тел, сру­ шен у вре­ме бом­бар­до­ва­ња 6. апри­ла 1941. У том ста­ром хо­те­лу, апри­ла 1919, осно­ва­на је Со­ци­ја­ли­стич­ка рад­нич­ка пар­ти­ја Ју­го­сла­ви­је, о че­му да­нас све­ до­чи спо­мен пло­ча.

Ру­чак из Лон­до­на Го­ди­не 2005. та­да­шњи па­три­јарх срп­ски Па­вле при­ре­дио је ов­де ру­чак за цр­кве­не ве­ли­ко­до­стој­ни­ке и пред­став­ни­ке вер­ских за­јед­ни­ца. Ме­ђу 400 зва­ни­ца­ма био је и ва­се­љен­ ски па­три­јарх, а служило је сто ко­но­ба­ра. За пред­став­ни­ке је­вреј­ске за­јед­ни­це хо­тел „Сла­ви­ја“ на­ру­чио је ко­шер обро­ке из Лон­до­на. О то­ме све­до­чи и по­себ­на за­хвал­ни­ца из Срп­ске па­три­јар­ши­је.

ВЕ­ЛИ­КА МРЕ­ЖА ПО­ГОД­НО­С ТИ Ста­ро зда­ње, та­ко­зва­на Ку­ла, ран­ га јед­не звездице, са­да че­сто уго­шћа­ва ђач­ке и сту­дент­ске екс­кур­зи­је, сме­штај се из­најм­љу­је и по­је­дин­ци­ма за око 200 евра ме­сеч­но (што је по­вољ­ни­је не­го при­ват­ни сме­штај, по­што не­ма до­дат­ них тро­шко­ва за ра­чу­не (стру­ја, ко­му­ на­ли­је, ин­тер­нет...). Не­ка­да­шњи хо­тел лукс ка­те­го­ри­је „Сла­ви­ја 3” са­да има три зве­зди­це, па су и це­не то­ме при­ла­го­ђе­не. Пре­у­ре­ђе­ не су са­ле за се­ми­на­ре и ре­сто­ран, та­мо где је би­ла ка­фа­на са­да је ка­зи­но. У ре­сто­ра­ну су уве­де­ни днев­ни ме­ ни­ји за по­ро­ди­це, по вр­ло при­сту­пач­ ним це­на­ма. Стал­ни го­сти до­ла­зе из мно­гих ме­ста са ју­жно­сло­вен­ских про­ сто­ра. Го­сти има­ју обез­бе­ђе­ну га­ра­жу, са­у­ну, те­ре­та­ну, са­лон за ма­са­жу, са­лон ле­по­те, фри­зе­ра... Ту је и тер­ми­нал „Ер Ср­би­је“, на­ци­о­нал­ног авио-пре­во­зни­ ка. Хо­тел има уго­во­ре са так­си­сти­ма, са ту­ри­стич­ким аген­ци­ја­ма ор­га­ни­зу­ ју град­ске ту­ре и из­ле­те по Ср­би­ји, днев­не и ноћ­ не шет­ње по Ска­дар­ли­ји, спла­во­ви­ма, ме­сти­ма ко­ ја при­вла­че го­сте глав­ног гра­да. Хра­на се ов­де спре­ма по тра­ди­ци­ји чу­ве­не „Ме­ тро­по­ло­ве“ га­стро­ном­ске шко­ле, а ку­ва­ри су за­нат пе­кли и у Фран­цу­ској и Ен­гле­ској. (Ин­тер)на­ци­ о­нал­на ку­хи­ња, при­ла­ го­ђе­на чак и го­сти­ма из арап­ског све­та, са ме­ни­ јем на њи­хо­вом је­зи­ку. Стран­ци нај­ви­ше тра­же пи­те, ги­ба­ни­це, ро­штиљ, ра­ки­је... На рас­по­ла­га­њу је ви­ше од сто срп­ских и ино­стра­них ви­на.  SERBIA  SPECIAL EDITION  2014

Ре­зер­ва­ци­је и ин­фор­ма­ци­је of ­fi­ce@­sla­vi­ja­ho­tel.com Тел: +381 11 308 4800 Факс: +38161 821 31 03

91

У С А­В Р­Ш А­В А­Њ Е

ЦЕН­ТАР ЗА ПО­СЛОВ­НЕ ВЕ­ШТИ­НЕ УНИ­ВЕР­ЗИ­ТЕ­ТА „СИН­ГИ­ДУ­НУМ“

У су­срет

бу­дућ­но­сти Уз те­о­риј­ска и прак­тич­на зна­ња, по­зна­ва­ње ин­фор­ма­ци­о­них тех­но­ло­ги­ја и стра­них је­зи­ка, лич­не по­слов­не ве­шти­не да­нас су на­ро­чи­та упо­ред­на пред­ност у оштрој кон­ку­рен­ци­ји на тр­жи­шту ра­да. „Син­ги­ду­нум“ је пр­ви уни­вер­зи­тет у Ср­би­ји ко­ји је то пре­по­знао

Н

а Уни­вер­зи­те­т у „Син­ги­ду­нум“ осно­ван је Цен­тар за по­слов­не ве­шти­не, пр­ви уни­вер­зи­тет­ски цен­тар у Ср­би­ји и у ре­ги­о­ну, у окви­ру ко­јег се из­у­ча­ва­ју пер­со­нал­не по­слов­не ве­шти­не, као што су ли­дер­ство и тим­ски рад, ве­шти­не усме­не, те­ле­фон­ске и пи­ са­не ко­му­ни­ка­ци­је, ве­шти­не кри­тич­ког Бе­о­град, Да­ни­је­ло­ва 32 раз­ми­шља­ња, по­слов­ног умре­жа­ва­ња, 011 30 93 220 www.sin­gi­du­num.ac.rs ре­ша­ва­ња про­бле­ма, упра­вља­ња вре­ме­

Текст и фо­то­гра­фи­је: Ро­за­на Са­здић

92

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2014.

ном... Ове про­гра­ме (soft skills) ре­а­ли­зу­ју про­фе­со­ри, аси­стен­ти и са­рад­ни­ци Уни­ вер­зи­те­та, а на­ме­ње­ни су сту­ден­ти­ма и сви­ма ко­ји су за­ин­те­ре­со­ва­ни да на­пре­ ду­ју у ка­ри­је­ри.

– Ком­пе­тен­ци­је ко­је се да­нас тра­же при­ли­ком за­по­шља­ва­ња су те­о­риј­ска и прак­тич­на зна­ња, по­зна­ва­ње ин­фор­ ма­ци­о­них тех­но­ло­ги­ја, стра­них је­зи­ка и пер­со­нал­не по­слов­не ве­шти­не. Кан­

ди­да­те на тр­жи­шту ра­да из­два­ја­ју њи­ хо­ве ко­му­ни­ка­ци­о­не ве­шти­не, кре­ат­ ив­ ност, ини­ци­ја­ти­ва, ве­шти­не кри­тич­ког раз­ми­шља­ња, пре­го­ва­ра­ња... упра­во лич­не ве­шти­не, ко­је до­но­се у пред­ност ка­да по­сто­ји ве­ћи број љу­ди са слич­ ним струч­ним и те­о­риј­ским зна­њи­ ма. То ни­је слу­чај­но, јер се по­ка­зу­је да од раз­ви­је­но­сти пер­со­нал­них ве­шти­на за­ви­се по­слов­ни ре­зул­та­ти и за­по­сле­ них и ком­па­ни­ја. За­то по­сто­ји по­тре­ба да сва­ки сту­дент, без об­зи­ра на стру­ку, по­се­ду­је пер­со­нал­не по­слов­не ве­шти­не – ка­же др Је­ле­на Ву­ка­ши­но­вић, ко­ор­ди­ на­тор Цен­тра за по­слов­не ве­шти­не. За­по­сле­ни, та­ко­ђе, мо­ра­ју да раз­ви­ ја­ју пер­со­нал­не по­слов­не ве­шти­не и да усва­ја­ју но­ва зна­ња да би би­ли успе­шни. На­ро­чи­ти зна­чај те ве­шти­не има­ју у ту­ ри­зму у сек­то­ру услу­га уоп­ште, јер ква­ ли­тет услу­га у нај­ве­ћој ме­ри за­ви­си од људ­ског фак­то­ра. За­по­сле­ни у овом сек­ то­ру су ори­јен­ти­са­ни пре­ма по­тро­ша­ чи­ма. Ква­ли­тет услу­ге од­ре­ђу­је и из­глед за­по­сле­них, њи­хо­во обра­зо­ва­ње, ан­га­ жо­ва­ност, ср­дач­ност, бри­га и спрем­ност да ува­же по­тре­бе ко­ри­сни­ка и пру­же му ин­ди­ви­ду­ал­ну па­жњу. По­зна­ва­ње пер­ со­нал­них по­слов­них ве­шти­на ту је од кључ­не ва­жно­сти. ПО­СЕБ­НА ВА­ЖНОСТ У ТУ­РИ­ЗМУ Ка­да се го­во­ри о зна­ча­ју по­се­до­ва­ња пер­со­нал­них по­слов­них ве­шти­на, тре­ ба има­ти у ви­ду и са­вре­ме­не струк­т ур­ не про­ме­не у све­т у. Услу­жне де­лат­но­сти (тран­спорт, ко­му­ни­ка­ци­је, оси­гу­ра­ње, фи­нан­си­је, тр­го­ви­на, обра­зо­ва­ње...) по­ ка­зу­ју тен­ден­ци­ју ра­ста. Оче­ку­је се да ће у Евро­пи до 2020. би­ти кре­и­ра­но пре­ко 20 ми­ли­о­на но­вих по­сло­ва – 4,5 ми­ли­о­

По­тре­бе сту­де­на­та и при­вре­де – Све сту­диј­ске про­гра­ме, на­став­не и ван­на­став­не ак­тив­ но­сти, ор­га­ни­зу­је­мо во­де­ћи ра­чу­на о по­тре­ба­ма сту­де­на­та. Наш циљ је да им пру­жи­мо ква­ли­тет­но обра­зо­ва­ње ко­је ће им омо­гу­ћи­ти кон­ку­рент­ност на тр­жи­шту ра­да и укљу­чи­ва­ње у са­вре­ме­не то­ко­ве по­сло­ва­ња без до­дат­ног уса­вр­ша­ва­ња, због то­га је и осно­ван Цен­тар за по­слов­не ве­шти­не. Пер­со­ нал­не и по­слов­не ве­шти­не су од­го­вор на по­тре­бе тр­жи­шта – ка­же рек­тор проф. др Ми­ло­ван Ста­ни­шић.

на по­сло­ва у са­о­бра­ћа­ју, ди­стри­бу­ци­ји, хо­те­ли­јер­ству, око пет ми­ли­о­на у обра­ зо­ва­њу, здрав­ству и ад­ми­ни­стра­ци­ји, пре­ко 14 ми­ли­о­на у обла­сти би­зни­са и оста­лих услу­га. Та­ко­ђе, пред­ви­ђа се да­ ља екс­пан­зи­ја по­сло­ва ко­ји зах­те­ва­ју ви­со­ко и обра­зо­ва­ње. По­слов­не ве­шти­не се уче и мо­гу по­ мо­ћи укљу­че­њу Ср­би­је у раз­ви­је­на тр­ жи­шта. Нео­п­ход­но је ускла­ђи­ва­ње раз­ во­ја струч­них (hard skills) и пер­со­нал­них по­слов­них ве­шти­на (soft skills) и чвр­шће по­ве­зи­ва­ње обра­зов­них ин­сти­т у­ци­ја и при­вре­де.

– С об­зи­ром на то да по­слов­не ве­ шти­не по­ве­ћа­ва­ју ква­ли­тет услу­ге, у ту­ ри­зму за­у­зи­ма­ју зна­чај­но ме­сто, по­ред по­се­до­ва­ња струч­них зна­ња, по­зна­ва­ ња стра­них је­зи­ка и ин­фор­ма­ци­о­них тех­но­ло­ги­ја. Пре­ма по­да­ци­ма UN­WTO, уче­шће ту­ри­зма у укуп­ној вред­но­сти бру­то про­из­во­да из­но­си де­вет од­сто, од­но­сно сва­ки 11. за­по­сле­ни у све­т у ра­ ди у ту­ри­зму. Ако же­ли­мо да ту­ри­зам тре­ти­ра­мо као при­вред­ну гра­ну ко­ја мо­же до­при­не­ти раз­во­ју на­ше зе­мље, он­да та­ко тре­ба да се по­на­ша­мо – за­ кљу­чио је проф. др Сло­бо­дан Ун­ко­вић, ди­рек­тор Де­парт­ма­на за по­сле­ди­плом­ ске сту­ди­је и ме­ђу­на­род­ну са­рад­њу „Син­ги­ду­ну­ма“. 

SERBIA  SPECIAL EDITION  2014

 Проф. др Ми­ло­ван Ста­ ни­шић, рек­тор „Син­ги­ду­ну­ма“

 Др Је­ле­на Ву­ка­ши­но­вић, ко­ор­ди­на­тор Цен­тра за по­ слов­не ве­шти­не Проф. др Сло­бо­дан Ун­ко­вић, ди­рек­тор Де­парт­ма­на за по­сле­ди­плом­ске сту­ди­је и ме­ђу­на­род­ну са­рад­њу „Син­ги­ду­ну­ма“

93

ГУЧА

54. Сабор трубача 4-10. 8. 2014.

54rd Trumpet Festival 4-10 8 2014

GUČA

Нови конгресни центар Златибор, вила „Романија”

у комплексу одмаралишта „Ратко Митровић“, са 314 лежајева Установа Студентска одмаралишта Србије Пословна јединица „Ратко Митровић”, Златибор +381 31 841 369 +381 31 841 791

> Висококвалитетни садржаји, по свим захтевима модерног конгресног туризма > Најсавременија аудио и видео опрема > Две конгресне сале, једна са 240 конгресних места, друга са 240 конгресних и 60 конференцијских места > Комфорне собе, од једнокреветних до четворокреветних > Организујте врхунски своје конгресе, симпозијуме и научне скупове Позовите, остало је наша брига!