Srpska broj 10 11 srpski niska rezolucija

EU 5 € ♦ GB 3,5 £ ♦ USA 7 $ ♦ CH 7 CHF ♦ RUS 250 RUB ♦ 40 NOK ♦ 45 SEK ♦ 500 HUF ♦ HR 20 HRK ♦ MK 200 MKD ♦ CG 5 € ♦ SRB 500 RSD

година III  број 10-11, 2015.  цијена 10 KM www.nacionalnarevija.com

Коријени и памћење

POVRATAK SRPSKE MITOLOGIJE ISSN 2334-850X

9 772334 850002

10

Поводом 900. годишњице рођења Стефана Немање (светог Симеона Мироточивог),

ИЗВАНРЕДНА ИЛУСТРОВАНА МОНОГРАФИЈА! Стари и нови текстови, житија и слу жбе, пјесме и студије, фотографије и сликарска дјела! Искористите прилику, набавите са попустом!

ПРИНЦИП ПРЕС Цетињска 6, Београд; Тел. +381 11 322 70 34, +381 11 322 16 92 www.nacionalnarevija.com, www.turistinfosrbija.com, princip.press@gmail.com

„Од злата јабука“. Колажна емисија о Србији, њеним пределима и људима, варошима и обичајима, културно-историјском наслеђу и привредно-туристичким потенцијалима. Путописи, портрети, подухвати, предања. Најлепше из Србије, зналачки и с љубављу! > На Првом програму Радио-телевизије Србије, сваког четвртка од 22:30

Цетињска 6, 11000 Београд +381 11 322 16 92 www.nacionalnarevija.com •

П Р О Л О Г

ВАР­ЉИ­ВО ЉЕ­ТО 2015.

Из­да­вач „Прин­цип Прес“ Це­тињ­ска 6, 11000 Бе­о­град Тел.: +381 (11) 322 70 34, 322 16 92 www.na­ci­o­nal­na­re­vi­ja.com prin­cip.press@gmail.com Ди­рек­тор и глав­ни уред­ник Ми­шо Ву­јо­вић Уред­ник Бра­ни­слав Ма­тић Тех­нич­ки уред­ник Алек­сан­дар Ћо­сић

Ј

Уред­ник фо­то­гра­фи­је Дра­ган Бо­снић За­гла­вље и ди­зајн на­слов­не стра­не Јо­ван Жељ­ко Ра­ја­чић Са­рад­ни­ци Ми­ло­ван Ви­те­зо­вић, је­реј Јо­ван Пла­ме­нац, Не­бој­ша Је­врић, Дра­ган Ла­ки­ће­вић, Бо­јан Ман­дић, Јо­во Ба­јић, Де­јан Бу­ла­јић, Де­јан Ђо­рић, Ђор­ђе Ср­бу­ло­вић, Ми­ха­ил Ку­ла­чић, Зо­ран Пе­ја­ши­но­вић, Сло­бо­дан Кр­стић, Сан­дра Кља­јић, Сен­ка Три­вић, Сан­дра Јо­со­вић, Да­ја­на Ко­ро­ли­ја, Рад­ми­ла Ђе­вић, Ве­сна Ка­пор, Алек­сан­дра Глишић Мар­ке­тинг Мир­ко Ву­јо­вић, Ире­на Сто­лић Се­кре­та­ри­јат и пла­сман Је­ле­на Јо­вић, Дра­га­на Ди­ми­три­је­вић, Ми­лен­ко Ва­си­лић Штам­па „Пор­тал“, Бе­о­град Пред­став­ни­штво за Ре­пу­бли­ку Срп­ску „Прин­цип Прес РС“ Але­ја Све­тог Са­ве 7, 78000 Ба­ња­лу­ка Тел/Факс: +387 (51) 304 360 srp­ska­@na­ci­o­nal­na­re­vi­ja.com Ди­ја­на Пет­ко­вић, ди­рек­тор Пред­став­ни­штво за Аустра­ли­ју „Prin­cip Press Austra­lia PTY LTD“, 12/24 Loch Stre­et, 3182 St Kil­da West, VIC Је­ле­на Јан­ко­вић, ди­рек­тор

На на­слов­ној стра­ни: Сим­бо­ли из срп­ске ми­то­ло­ги­је, рад ва­ја­ра Јо­ва­на Пе­тро­ни­је­ви­ћа (Фо­то: Про­је­кат „Род“)

ош јед­но ље­то јеф­ти­них сце­на­ри­ја са ску­пим по­сље­ди­ца­ ма. Се­зо­на ре­зо­лу­цијâ о ге­но­ци­ду ко­ји­ма ма­шу по­чи­ни­о­ ци нај­ве­ћих ге­но­ци­да у по­зна­тој исто­ри­ји овог чо­вје­чан­ства. (Мо­жда се за­и­ста у по­то­ку или По­то­ча­ри­ма мо­гу опра­ти би­ о­гра­фи­ја и исто­ри­ја, но­вац и са­вјест?) Па­ли­ку­ће га­се по­жа­ ре, уби­це бе­сје­де над гро­бо­ви­ма, по­кој­ни­ци су час „хра­бри рат­ни­ци“ (ше­хи­ди), час „не­ви­не жр­тве“. Ци­ни­зам, кич, де­мо­ ни­ја нов­ца и иде­о­ло­ги­ја сје­ци­ке­са ни­гдје ни­с у та­ко ска­ред­ни као кад се до­ве­ду у ве­зу са смр­ћу. Дви­је ства­ри су, при том, си­гур­не. У овом лу­ди­лу има мно­ го си­сте­ма. А не­ма сми­ре­ња на ју­жно­сло­вен­ским про­сто­ри­ма, ни­ти оно мо­же до­ћи спо­ља. Стра­ни сил­ни­ци ко­ји и овог ље­та га­ђа­ју Ре­пу­бли­ку Срп­ску по­го­ди­ће Бал­кан, по­го­ди­ће оно ма­ ло пре­о­ста­ле Евро­пе. Они Ју­жни Сло­ве­ни ко­ји се то­ме ра­ду­ју про­ћи ће као у пје­сми­ци: „Ве­се­ло пуц­ке­та ва­тра, па то го­ри на­ша ша­тра!...“ Ни­ко не­ће мо­ћи да ка­же да ни­је знао шта ра­ди. Мо­же ли се у та­квим окол­но­сти­ма пра­ви­ти ге­о­по­е­тич­ки ча­со­пис? И мо­же и мо­ра. Ни­је то за­би­ја­ње гла­ве у пи­је­сак. По­дје­ ла уло­га у опи­са­ној ла­кр­ди­ји под­људ­ска је и не­при­хва­тљи­ва. При­сто­јан сви­јет не­ма ту шта тра­жи­ти. Ми сли­је­ди­мо ри­је­чи све­тог Ни­ко­ла­ја Срп­ског: „Ко зи­да до­бро са­мим тим ру­ши зло. Ко се, пак, окре­не да ру­ши зло бр­ зо за­бо­ра­ви зи­да­ти до­бро и пре­тва­ра се у зло­чин­ца.“ У свом скром­ном по­ку­ша­ју да зи­да­мо до­бро(ту), би­ли смо на Озре­ну, Вр­ба­с у, Укри­ни. Хо­до­ча­сти­ли на Крф и у За­гра­ђе. Про­у­ча­ва­ли зми­јањ­ски вез и срп­ску ми­то­ло­ги­ју. Слу­ша­ли хор „Ср­ба­ди­ја“ и би­ли у „Ла­бо­ра­то­ри­ји свје­тла“. Раз­го­ва­ра­ли са Сло­бо­да­ном Де­спо­том, Та­њом Сту­пар Три­фу­но­вић, Не­ма­њом Бје­ли­цом, Сла­ђа­ном Го­лић. (...) Та­ко на­чи­ни­смо овај дво­број и при­ни­је­смо га ва­ма на утје­ ху и ра­дост. 

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 008(497.6 Република Српска) ISSN 2334-850X, COBISS.SR-ID 199401228

04

Зи­да­ти до­бро

SRPSK A  БРОЈ 10-11  2015

Партнер издања: СЕКРЕТАРИЈАТ ЗА ВЈЕРЕ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ЧАСОПИС СЕ ШТАМПА УЗ ПОДРШКУ МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ СРБИЈЕ

САДРЖАЈ

Витраж 04 ПРО­ЛОГ 06 ХРО­НИ­КА

Путоказ 10 АЛ­БУМ: ХЕР­ЦЕ­ГО­ВАЧ­КИ УСТА­НИ­ЦИ 16 ПА­МЈАТ: СПО­МЕ­НИК ПРИН­ЦИ­ПУ У БЕ­О­ГРА­ДУ 20 ПРИ­МЈЕ­РИ: ХЕ­ЛИ­КОП­ТЕР­СКИ СЕР­ВИС СРП­СКЕ 28 ТОК: ЕВРОП­СКО ПР­ВЕН­С ТВО У РАФ­ТИН­ГУ 34 СТА­ЗЕ: ПЛА­НИ­НА ОЗРЕН 42 ЖР­ВАЊ: ВО­ДЕ­НИ­ЦЕ НА УКРИ­НИ 48 СВЕ­ТИ­ЊЕ: МА­НА­С ТИР ЗА­ГРА­ЂЕ 56 ХО­ДО­ЧА­ШЋА: КРФ, ТА­МО ДА­ЛЕ­КО

Култура 66 ПОД­СЈЕТ­НИК: „СО­ПРО­НО­ВА ПЕ­ЧАТ­ЊА“ 70 СТА­РА УМИ­ЈЕ­ЋА: ЗМИ­ЈАЊ­СКИ ВЕЗ 78 БА­ШТИ­НА: ПО­ВРА­ТАК СРП­СКЕ МИ­ТО­ЛО­ГИ­ЈЕ 86 ГЛА­СО­ВИ: БИ­ЈЕ­ЉИН­СКИ ХОР „СР­БА­ДИ­ЈА“ 92 СЦЕ­НА: ЛА­Б О­РА­ТО­РИ­ЈА СВЈЕ­ТЛА И ИДЕ­ЈА 96 СТРА­ТЕ­ГИ­ЈА: ФО­ЧА, УНИ­ВЕР­ЗИ­ТЕТ­СКИ ЦЕН­ТАР

Људи 102 ЖИ­ВОТ, РО­МА­НИ: СЛО­Б О­ДАН ДЕ­СПОТ 112 ВИ­ШЕ ОД ИГРЕ: ТА­ЊА СТУ­ПАР ТРИ­ФУ­НО­ВИЋ 118 ПО­БЈЕД­НИК: НЕ­МА­ЊА БЈЕ­ЛИ­ЦА 126 ШАМ­ПИ­О­НИ: СЛА­ЂА­НА ГО­ЛИЋ

Представљање 130 ЛЕСКОВАЦ: ВАТРЕНИ ОТКУЦАЈИ ЈУГА 134 „МЕР­КУР“: ЈЕД­НА ЉЕ­КО­ВИ­ТА ФИ­ЛО­ЗО­ФИ­ЈА SRPSK A  No 10-11  2015

05

В И Т Р А Ж

Т РА К А >> Књи­жев­на на­гра­да „Ко­чи­ће­во пе­ ро“ за 2015. го­ди­ну уру­че­на је не­ дав­но бе­о­град­ском пи­сцу Дра­га­ну Ве­ли­ки­ћу за ро­ман Ислед­ник. >> Ли­је­пим кон­цер­том „Играј­мо за жи­вот“, у цен­тру Тре­би­ња не­дав­но се пред­ста­ви­ло 400 мла­ђих чла­но­ ва Град­ског кул­т ур­но-умјет­нич­ког дру­штва „Алат Сви­сла­јон“. На­сту­ пи­ло је је­да­на­ест дје­чи­јих ан­сам­ ба­ла и из­ве­ло игре из Хер­це­го­ви­не, Пи­ро­та, Кра­ји­не и Шу­ма­ди­је, а при­ су­ство­ва­ло је ви­ше хи­ља­да љу­ди. >> Д о­ку­мен­тар­но-умјет­нич­ка из­ло­ жба Два­де­сет го­ди­на Ви­дов­дан­ске тр­ке, чи­ји је аутор бр­чан­ски фо­ то­граф Ог­њен Плав­шић, отво­ре­на је не­дав­но у фо­а­јеу На­род­ног по­ зо­ри­шта Ре­пу­бли­ке Срп­ске у Ба­ ња­лу­ци. Из­ло­жба ће по­том би­ти пре­се­ље­на у Бе­о­град и Ати­ну, а од ма­ја до­го­ди­не би­ће дио стал­не по­ став­ке Свјет­ског му­зе­ја атле­ти­ке у Бер­ли­ну. >> П ре­да­ва­њем При­ро­да је наш по­ сао, на Тјен­ти­шту је оби­ље­жен Дан евро­пар­ка. Ти­ме је зва­нич­но отво­ ре­на љет­на ту­ри­стич­ка се­зо­на у оп­шти­ни Фо­ча.

Нај­ста­ри­ји ру­ко­пи­сни бу­квар Књи­га Вен­цло­ви­ћев сен­тан­дреј­ски бу­квар 1717. про­ мо­ви­са­на је не­дав­но у На­род­ној и уни­вер­зи­тет­ској би­ бли­о­те­ци Ре­пу­бли­ке Срп­ ске у Ба­ња­лу­ци. Са­др­жи фо­то­тип­ско из­да­ње са раш­ чи­та­ним тек­стом нај­ста­ ри­јег ру­ко­пи­сног бу­ква­ра код Ср­ба, као и про­прат­ не сту­ди­је при­ре­ђи­ва­ча Ди­ми­три­ја Сте­фа­но­ви­ћа и То­ми­сла­ва Јо­ва­но­ви­ ћа. Из­да­вач је Ра­ди­о­ни­ца „Вен­цло­вић“, ко­ја ра­ди у скло­пу Кул­т ур­ног и до­ку­ мен­та­ци­о­ног цен­тра Ср­ба у Ма­ђар­ској, а ре­зи­меи су да­ ти на ен­гле­ском и ма­ђар­ском је­зи­ку.

Ду­би­не фил­ма У ор­га­ни­за­ци­ји Ки­но­те­ке Ре­пу­бли­ке Срп­ске, у Па­ла­ ма је кра­јем ма­ја одр­жан још је­дан „Филм­ски кам­пус“. Про­грам су пра­ти­ли сту­ден­ти из Срп­ске, Ср­би­је и Цр­не Го­ре, а уче­ство­ва­ли су број­ни филм­ски ства­ра­о­ци, те­о­

>> Про­дук­ци­ја бе­о­град­ске из­да­вач­ке ку­ће „Ка­те­на мун­ди“ пред­ста­вље­ на је не­дав­но у Кул­т ур­ном цен­тру у Па­ла­ма, а по­себ­но ин­те­ре­со­ва­ње по­бу­ди­ле је ен­ци­кло­пе­ди­ја Ка­те­на мун­ди и сту­ди­ја Пра­во и пра­во­сла­ вље Зо­ра­на Чво­ро­ви­ћа. >> На Пли­вач­ком ми­тин­гу „Ба­ња­лу­ка опен 2015“, одр­жа­ном не­дав­но, уче­ ство­вао је 401 пли­вач из 46 клу­бо­ва и 11 зе­ма­ља, а глав­ни про­мо­тер био је дво­стру­ки европ­ски шам­пи­он Ве­ли­мир Стје­па­но­вић.

06

SRPSK A  БРОЈ 10-11  2015

ре­ти­ча­ри и исто­ри­ча­ри фил­ма. При­ка­за­ни су фил­мо­ви Ср­ђа­на Ко­ље­ви­ћа, Бо­ре Дра­шко­ви­ћа, Ни­ко­ле Ло­рен­ци­ на и Дра­га­на Ћир­ја­ни­ћа. У рад­ном ди­је­лу, по­ред ових ауто­ра, уче­ство­ва­ли су и Ра­до­слав Зе­ле­но­вић, ди­рек­тор Ки­но­те­ке у Бе­о­гра­ду, као и Алек­сан­дар Ер­де­ља­но­вић, ди­рек­тор Ар­хи­ва бе­о­град­ске Ки­но­те­ке.

Пу­но­љет­ство Ово­го­ди­шњи Те­а­тар фест „Пе­тар Ко­чић“ у Ба­ња­лу­ци, осам­на­е­сти, оку­пио је у так­ми­чар­ ској кон­ку­рен­ци­ји на­ род­на по­зо­ри­шта из Са­ра­је­ва, При­шти­не, Сом­бо­ра, Ки­кин­де и Бе­о­гра­да, Кру­ше­вач­ко по­зо­ри­ште, Са­ти­рич­но ка­за­ли­ште „Ке­рем­пух“ из За­гре­ба и По­зо­ри­ште мла­дих из Но­вог Са­да. На­гра­да за нај­бо­љег ре­ди­те­ља и нај­бо­љу пред­ста­ву до­ди­је­ље­на је Ко­ка­ну Мла­де­но­ви­ћу за пред­ста­ве Док­тор Ну­шић (ко­про­дук­ ци­ја На­род­ног по­зо­ ри­шта из Сом­бо­ра и Кру­ше­вач­ког по­ зо­ри­шта) и Ка­у­бо­ји (На­род­но по­зо­ри­ште из Ки­кин­де). За нај­ бо­љи драм­ски текст на­гра­ђен је Не­над То­до­ро­вић (ко­мад Хо­тел „Ко­со­во“), за нај­бо­љу му­шку уло­гу Алек­сан­дар Ми­ха­и­ло­вић, за нај­ бо­љу жен­ску уло­гу Ха­на Се­ли­мо­вић.

Нај­бо­ља би­бли­о­те­ка На­род­на би­бли­о­те­ка „Ћи­ри­ло и Ме­то­ди­је“ из При­ је­до­ра нај­бо­ља је би­бли­о­те­ка у Срп­ској у 2014. го­ди­ни, а по­ве­ља „Ђор­ђе Пе­ја­но­вић“ при­па­ла је ма­ни­фе­ста­ци­ ји „Ви­ше­град­ске ста­зе“. Та­ко је не­дав­но од­лу­чи­ло Дру­ штво би­бли­о­те­ка­ра Ре­пу­бли­ке Срп­ске. На­род­на би­бли­ о­те­ка „Ћи­ри­ло и Ме­то­ди­је“ под­ста­нар је у згра­ди Му­зе­ја Ко­за­ре још од 1987, гдје ра­ди у из­најм­ље­них 144 ме­тра ква­драт­на, упра­вља и Град­ском чи­та­о­ни­цом по­вр­ши­не 116 ме­та­ра ква­драт­них. Упр­кос свим оску­ди­ца­ма и пре­ пре­ка­ма, као и „вре­ме­ну не­чи­та­ња“, ова уста­но­ва на­ла­зи на­чи­не да одр­жи узор­не ре­зул­та­те.

>> По­во­дом че­тр­на­е­стих Пје­снич­ких су­сре­та „Пр­ља­ча 2015“, Срп­ски књи­жев­ни клуб „Ви­хор“ из Дер­ вен­те рас­пи­сао је на­град­ни кон­ курс за нај­бо­љу пје­сму по­све­ће­ну за­шти­ти во­да, ље­по­та­ма ри­је­ка и при­ро­де. >> На тре­ћем ма­ра­то­ну „Ста­за­ма Бран­ка Ћо­пи­ћа“ ове го­ди­не уче­ ство­ва­ло је 300 так­ми­ча­ра. Ста­за је ду­гач­ка 42 ки­ло­ме­тра, од Но­вог Гра­да до Ха­ша­на, у оп­шти­ни Кру­ па на Уни. >> Ма­ни­фе­ста­ци­ја „Да­ни Ми­лу­ти­на Ми­лан­ко­ви­ћа“, по­све­ће­на ве­ли­ ком срп­ском и свјет­ском на­уч­ни­ ку, одр­жа­на је овог ље­та у Ми­ли­ ћи­ма. >> Пр­ви Кон­грес оф­тал­мо­ло­га Ре­пу­ бли­ке Срп­ске одр­жан је не­дав­но у Би­је­љи­ни. Оку­пио је ви­ше од 300 нај­е­ми­нент­ни­јих струч­ња­ка из Срп­ске, зе­ма­ља у окру­же­њу, као и из Че­шке, Сло­вач­ке и Швед­ске. >> Ме­ђу­на­род­ни фе­сти­вал ху­мо­ра и дје­чи­јег ства­ра­ла­штва, је­да­на­е­сти по ре­ду, одр­жан у Дер­вен­ти. >> У окви­ру оби­ље­жа­ва­ња 600. го­ ди­шњи­це од нај­ста­ри­јег са­чу­ва­ ног по­ме­на гра­да До­бо­ја, у та­мо­ шњем Град­ском пар­ку одр­жа­на је кул­т ур­но-за­бав­на ма­ни­фе­ста­ци­ја „Ра­сти­мо за­јед­но“. Уче­ство­ва­ло је дви­је сто­ти­не дје­це из пред­школ­ ске уста­но­ве „Мај­ка Ју­го­ви­ћа“. >> Кон­фе­рен­ци­ја „Де­ми 2015“, во­де­ ћи скуп за пред­ста­вља­ње но­вих ре­зул­та­та ис­тра­жи­ва­ња у обла­ сти елек­тро­тех­ни­ке, ма­шин­ства и ин­фор­ма­ти­ке, одр­жа­на је не­дав­ но на ба­ња­луч­ком Ма­шин­ском фа­кул­те­т у.

SRPSK A  No 10-11  2015

07

В И Т Р А Ж

Т РА К А >> Збир­ка љу­бав­не по­е­зи­је Укус зре­ ле ма­ли­не Бо­ри­це Пе­ри­шић Ђе­ ка­но­вић пред­ста­вље­на је у Ко­тор Ва­ро­ши. Пе­сни­ки­ња ско­ро че­тврт ви­је­ка жи­ви у Ње­мач­кој и члан је Удру­же­ња књи­жев­ни­ка „Ур­пут“ у Штут­гар­т у. >> Вр­те­шка стра­сти, књи­га Дра­га­не Ву­лић, про­мо­ви­са­на је у На­род­ној би­бли­о­те­ци „Фи­лип Ви­шњић“ у Би­је­љи­ни. Из­да­вач је „Ал­фе­ус арт“ из Кра­ље­ва. >> Ве­ли­ки ху­ма­ни­тар­ни кон­церт За На­ђу оку­пио је око три и по хи­ља­ де При­је­дор­ча­на у дво­ра­ни „Мла­ дост“. Сав при­ход би­ће до­при­нос оздра­вље­њу тро­и­по­го­ди­шње На­ђе Ту­ру­ди­ја. >> Дви­је књи­ге ауто­ра Ђу­ре Ко­ља­ни­ на, Жи­вот у сти­хо­ви­ма и Чо­вје­ков ум и ње­го­ва моћ, пред­ста­вље­не су у Кул­т ур­ном цен­тру у Гра­ди­шки. >> Ре­ви­ја ру­ског фил­ма, че­твр­та по ре­ду, одр­жа­на је у Цен­тру за кул­ ту­ру у Хан Пи­је­ску. Осни­вач и ор­ га­ни­за­тор ма­ни­фе­ста­ци­је је Жељ­ ко Сто­ја­но­вић, а су­ор­га­ни­за­то­ри Оп­шти­на и ов­да­шњи Кул­т ур­ни цен­тар, уз по­др­шку Ам­ба­са­де Ру­ си­је у БиХ.

Ра­до­сни ко­рак збли­жа­ва­ња Ме­ђу­на­род­ни фе­сти­вал фол­кло­ра, одр­жан не­дав­но у Ви­ше­гра­ду, оку­пио је ви­ше од три сто­ти­не мла­ди­ћа и дје­во­ја­ка из Срп­ске, Ср­би­је, Цр­не Го­ре и Ма­ке­до­ни­је. При­је фе­сти­вал­ске ве­че­ри, сви ан­сам­бли уче­ство­ва­ли су у већ тра­ди­ци­о­нал­ном де­фи­леу од Тр­га па­лих бо­ ра­ца до Град­ске дво­ра­не, из­во­де­ћи ди­је­ло­ве из сво­јих ко­ре­о­гра­фи­ја, што су Ви­ше­гра­ђа­ни и број­ни ту­ри­сти ср­дач­но по­здра­ви­ли. Ову ли­је­пу кул­т ур­ну и ту­ри­стич­ ку ма­ни­фе­ста­ци­ју за­јед­нич­ки су ор­га­ни­зо­ва­ли кул­т ур­ но-умјет­нич­ка дру­штва „Би­ка­вац“ и „Краљ Пе­тар Пр­ви Ује­ди­ни­тељ“ из Ви­ше­гра­да.

Ду­жни да пам­ти­мо Да би со­лун­ском ар­хи­ман­дри­т у Пар­те­ни­о­с у пре­да­ ли пи­смо срп­ске за­хвал­но­сти грч­ком на­ро­ду за при­ја­ тељ­ство и по­моћ у те­шком раз­до­бљу ра­та у ру­ше­ви­ на­ма Ју­го­сла­ви­је и ус­по­ста­вља­ња Ре­пу­бли­ке Срп­ске, Ни­ко­ла Ду­па­ло и Не­вен Лај­шић пре­шли су не­дав­но

>> По­во­дом 65. го­ди­шњи­це ра­да Кул­ тур­но-умјет­нич­ког дру­штва „Про­ свје­та“, у Ру­ду је ор­га­ни­зо­ван „Кон­ церт при­ја­тељ­ства“. На­сту­пи­ло је око сто уче­сни­ка, до­ма­ћих и го­сти­ ју са ју­жно­сло­вен­ских про­сто­ра. >> „За­ви­чај­ни пи­сци свом гра­ду“ на­ зив је књи­жев­не ве­че­ри ко­јом су се у Би­је­љи­ни пред­ста­ви­ли та­мо­шњи чла­но­ви Удру­же­ња књи­жев­ни­ка Срп­ске.

08

SRPSK A  БРОЈ 10-11  2015

на би­ци­кли­ма ци­је­лих 2.600 ки­ло­ме­та­ра. Во­зи­ли су од свог Но­вог Гра­да до Со­лу­на и на­зад, из­др­жав­ши сва ис­ ку­ше­ња и огром­не на­по­ре. „Ду­жни смо да пам­ти­мо“, ре­кли су по по­врат­ку, до­че­ка­ни од сво­јих су­гра­ђа­на и пред­став­ни­ка оп­шти­не.

Но­ва хи­дро­е­лек­тра­на Но­во­и­згра­ђе­на хи­дро­е­лек­тра­на „Ме­си­ћи – Но­ва“, у исто­и­ме­ном мје­сту код Ро­га­ти­це, не­дав­но је све­ча­но пу­ ште­на у рад. Про­је­кат је ври­је­дан де­сет ми­ли­о­на ма­ра­ ка, а ри­јеч је о хи­дро­е­лек­тра­ни про­точ­но-де­ри­ва­ци­о­ног ти­па нај­са­вре­ме­ни­јој на ју­жно­сло­вен­ским про­сто­ри­ма. Пот­пу­но је ауто­ма­ти­зо­ва­на, по­сје­ду­је цен­трал­ни си­стем

>> На пр­вом по­лу­ма­ра­то­ну „М:тел си­ти рејс Ба­ња­лу­ка 2015“ уче­ство­ ва­ло је ви­ше од 1.200 так­ми­ча­ра из два­де­се­так зе­ма­ља. Пр­во мје­сто у ка­те­го­ри­ји му­шка­ра­ца осво­јио је Мо­зес Ко­мон из Ке­ни­је, а у жен­ ској кон­ку­рен­ци­ји ње­го­ва зе­мља­ ки­ња Аг­неш Че­бет. >> С ту­ден­ти ру­ског Уни­вер­зи­те­та драм­ских умјет­но­сти из Мо­скве из­ве­ли су у Ба­ња­лу­ци од­лом­ ке ру­ских кла­си­ка Алек­сан­дра Остров­ског, Ан­то­на Че­хо­ва, Ни­ ко­ла­ја Гу­ми­љо­ва, као и ита­ли­јан­ ског драм­ског умјет­ни­ка Еду­ар­да де Фи­ли­па.

над­зо­ра, уз мо­гућ­ност да­љин­ског пла­ни­ра­ња про­из­вод­ ње и упра­вља­ња. Из­град­ња овог објек­та, чи­ји је про­јек­ то­ва­ни рад­ни ви­јек се­дам де­це­ни­ја, тре­ба­ло би да до­не­се „Елек­тро­ди­стри­бу­ци­ји“ из Па­ла го­ди­шњи при­ход ве­ћи од три ми­ли­о­на ма­ра­ка.

>> Ли­ков­но-еко­ло­шка ко­ло­ни­ја „Бар­ да­ча – Ср­бац 2015“ оку­пи­ла је од 27. ју­на до 5. ју­ла ве­ли­ки број сли­ ка­ра из Срп­ске, Ср­би­је и окол­них зе­ма­ља.

Ра­сте број ту­ри­ста

>> Г о­сту­ју­ћи у окви­ру Пр­вог ин­тер­ на­ци­о­нал­ног фе­сти­ва­ла ама­тер­ ских по­зо­ри­шта срп­ске ди­ја­спо­ре, те­а­тар „Ду­га“ из Ло­па­ра из­вео је у Ан­дрић­гра­ду пред­ста­ву Еду­ко­ва­ на же­на.

Срп­ску је за пр­ва че­ти­ри мје­се­ца ове го­ди­не по­сје­ти­ ло 83.224 ту­ри­ста, што је за 15,6 од­сто ви­ше не­го у истом пе­ри­о­ду про­шле го­ди­не, на­во­ди се у из­вје­шта­ју Ре­пу­ блич­ког за­во­да за ста­ти­сти­ку. У овом пе­ри­о­ду би­ло је 208.715 но­ће­ња, 22,4 од­сто ви­ше не­го у истом пе­ри­о­ду ла­ни. Од укуп­ног бро­ја, 45.565 до­ма­ћих го­сти­ју има­ло је 99.565 но­ће­ња (19,5 од­сто ви­ше не­го ла­ни), док је 37.659 стра­них ту­ри­ста има­ло 109.150 но­ће­ња (25,1 од­сто ви­ ше не­го ла­ни). Од ино­стра­них ту­ри­ста, нај­ви­ше но­ће­ња има­ли су они из Ср­би­је и Хр­ват­ске.

>> Пред­ста­ва Ча­роб­на сви­ра­ла ви­ле­ ња­ка Ми­ла­на, у ре­жи­ји Но­ви­це Бог­да­но­ви­ћа, пре­ми­јер­но је из­ве­ де­на на сце­ни ба­ња­луч­ког До­ма омла­ди­не. Та „по­зо­ри­шна ча­ро­ли­ ја за дје­цу и од­ра­сле“ ра­ђе­на је у ко­про­дук­ци­ји Дје­чи­јег ан­сам­бла „Дис по­зо­ри­шта“ и Пле­сног сту­ ди­ја „Ла­ти­но денс“ из Ба­ња­лу­ке. >> Го­ран Гру­јић и Го­ран Бе­рак уло­ ви­ли су по­чет­ком ју­ла у Би­лећ­ком је­зе­ру со­ма те­шког 110 ки­ло­гра­ма и ду­гач­ког 220 цен­ти­ме­та­ра. То је до са­да нај­ве­ћи уло­вље­на ри­ба „на овим про­сто­ри­ма“.

SRPSK A  No 10-11  2015

09

А Л Б У М

 Трип­ко Гру­ба­чић, ка­пе­тан не­ве­сињ­ски Пе­ро Тун­гуз, вој­во­да не­ве­сињ­ски Бо­шко Гу­зи­на, ко­ман­дир Гор­њо­не­ве­сињ­ског ба­та­љо­на

10

Сло­бо­да И

 Пе­тар Ра­до­вић, вој­во­да не­ве­сињ­ски

Фо­то­гра­фи­је: Жељ­ко Си­но­бад

ЈУ­НА­ЦИ ХЕР­ЦЕ­ГО­ВАЧ­КОГ УСТАН­КА И ЊИ­ХО­ВА МЈЕ­РА

з­ра­ња­ју пред на­ма тач­но сто че­тр­де­сет го­ди­на ка­сни­је, она­кви ка­кве их ка­мен пам­ти. Исти онај род­ни ка­мен ко­ји им је био уз­гла­вље, дом и по­кров. А они су ко­шча­ти и жи­ла­ви, ви­со­ка че­ла и сме­ла ср­ца. У очи­ма им она ва­тра ко­јом се бу­на ди­же и она од­луч­ност с ко­јом се пред вој­ску из­ла­зи. Бр­ко­ви им кров за сва­ку при­чу и пје­сму. Срп­ски Хер­це­го­вач­ки уста­нак из 1875, знан и као Не­ве­сињ­ска пу­шка, про­ми­је­нио је и убр­зао мно­го то­га у исто­ри­ји Евро­пе. (Бер­лин­ски кон­ грес, не­за­ви­сност Ср­би­је и Цр­не Го­ре, аустриј­ски про­тек­то­рат у Бо­сни, ве­ли­ко уз­ми­ца­ње Тур­ске...) Бит­ке на Град­цу, Ко­ри­ти­ма, Пра­прат­ни­ци, у клан­цу Ду­га, код Му­ра­то­ви­це (...) ослу­шки­ва­не су на мно­гим стра­на­ма сви­је­та. Сви су ту има­ли сво­је ра­чу­ни­це, ве­ли­ке си­ле игра­ле сво­је вјеч­не там­не игре, по­ли­ти­ча­ри и тр­гов­ци се ко­шка­ли ис­под сто­ла не ма­ре­ћи да ли се то на бо­ји­шту ко­тр­ља­ју гла­ве или бун­де­ве. А они, пред чи­јим ли­ ко­ви­ма сто­ји­мо, има­ли су јед­но­став­не иде­је: иде­ју сло­бо­де, иде­ју ча­сти, иде­ју оп­стан­ка. Пре­ки­ну­ти зу­лум и по­ни­же­ња, осло­бо­ди­ти и ује­ди­ни­ти. Као да­нас. Ли­је­по је што нас је са­мо­ни­кла хер­це­го­вач­ка сли­кар­ка Би­ља­на Ри­ стић ово­га ље­та у Га­ле­ри­ји РТС-а у Бе­о­гра­ду под­сје­ти­ла на ју­на­ке слав­ ног устан­ка. Ти пор­тре­ти на ка­ме­ну, у тех­ни­ци sec­co, има­ју аутен­тич­ност и са­др­же дви­је кључ­не ни­јан­се: пле­ме­ни­тост и на­ив­ност. Не­до­ра­ђе­ност на сли­ци као да је из­раз не­ис­ква­ре­но­сти у чо­вје­ку. Ту су мно­ги, од Бог­ да­на Зи­мо­њи­ћа до Пе­ке Па­вло­ви­ћа, од Пе­тра Ра­до­ви­ћа до Гли­го­ра Ми­ ли­ће­ви­ћа, од Сто­ја­на Ко­ва­че­ви­ћа до Ми­ће Љу­би­бра­ти­ћа, од Јо­ви­це Зи­ ро­је­ви­ћа до Јо­ва­на Гу­ти­ћа... Сла­ва ју­на­ци­ма ко­ји су жи­вје­ли и уми­ра­ли за сло­бо­ду.  (Б. М.)

SRPSK A  БРОЈ 10-11  2015

SRPSK A  No 10-11  2015

11

А Л Б У М

Алек­са Јак­шић, „иде­о­лог Устан­ка“

12

SRPSK A  БРОЈ 10-11  2015

Сто­јан Ко­ва­че­вић, ха­рам­ба­ша га­тач­ки

SRPSK A  No 10-11  2015

13

А Л Б У М

Ми­јат Ра­до­вић, сер­дар

14

SRPSK A  БРОЈ 10-11  2015

Бог­дан Зи­мо­њић, вој­во­да га­тач­ки

SRPSK A  No 10-11  2015

15

П А ­М Ј А Т

Ту­жни по­глед на Бал­кан СПО­МЕ­НИК ГА­ВРИ­ЛУ ПРИН­ЦИ­ПУ У БЕ­ОГ ­ РА­ДУ

Сва­ко­ме при­бра­ном и озбиљ­ном да­нас је ја­сно да овај при­пад­ник „Мла­де Бо­сне“ и атен­та­тор на аустро­у­гар­ског пре­сто­ло­на­сљед­ни­ка Фер­ди­нан­да, на Ви­дов­дан 1914. у Са­ра­је­ву, ни­је ни Бин Ла­ден ни Ли Освалд не­го ро­до­љуб и ти­ра­но­у­би­ца, Ру­ка Прав­де, сим­бол Сло­бо­де. Да­ру­ју­ћи ње­гов спо­ме­ник ма­тич­ној срп­ској др­жа­ви и пре­сто­ни­ци свих Ср­ба, Ре­пу­бли­ка Срп­ска је по­ди­гла још је­дан ори­јен­тир у овом бес­пу­ћу и ра­строј­ству. А то што је Га­ври­ло на спо­ме­ни­ку она­кав ка­кав је био у там­ни­ци зна­чи да је одје­вен са­свим при­к лад­но за да­на­шње ју­жно­сло­вен­ске при­ли­ке. Што ка­же афо­ри­сти­чар: „Не пу­ца Га­ври­ло, пу­ца­ју прин­ци­пи“ Пи­ше: Бог­дан Де­сни­ца

В

и­дов­дан је, тач­но сто јед­ну го­ди­ну ка­сни­је. Мла­дић сто­ји ус­прав­но, на­прег­ну­то за­гле­дан у да­љи­ну. Не­ ко­ли­ко бо­ра, ду­бо­ких као ка­њо­ни ње­го­ве род­не Бо­сне, пре­сје­ца­ју му мла­до че­ло. То око ње­га не­ка­да је би­ло Ср­би­ја, Евро­па. Мо­жда је и сад, са­мо сро­за­но до не­пре­ по­зна­тљи­во­сти. У мно­го јад­ни­јем ста­њу не­го он­да, ка­да је са дру­го­ви­ма мо­рао да уста­не и по­бу­ни се. Њи­хов крик, од пре јед­ног ви­је­ка, још се про­ла­ма по гу­ду­ра­ ма По­лу­о­стр­ва. Дру­гих кри­ко­ва пле­менâ рас­ку­ће­них не­ма. Сто­ји Га­ври­ло, Га­ври­ло Прин­цип, од­ ли­вен у брон­зи, ви­сок два ме­тра, те­жак три сто­ти­не ки­ло­гра­ма. На ње­му је гим­ на­зиј­ски ка­пут, дво­ред­ни, не­ка­да бри­ жљи­во скро­јен, с дир­љи­вом уред­но­шћу си­ро­ма­ха, са­да об­у­чен на го­ло ти­је­ло да по­кри­је за­твор­ске ра­не и мо­дри­це. Пан­ та­ло­не из­гле­да истог кро­ја, од истог ма­

Аутор и да­ро­да­вац Спо­ме­ник Га­ври­лу Прин­ци­пу рад је сме­де­рев­ског ва­ја­ра Зо­ра­на Ку­зма­но­ви­ћа, ви­сок два ме­тра, те­жак три сто­ти­не пе­ де­сет ки­ло­гра­ма. Из­ли­вен је у два при­мјер­ка. Још је­дан ова­ кав Га­ври­ло бди у Са­ра­је­ву, оном Срп­ском, Ис­точ­ном, је­ди­ ном ве­ро­до­стој­ном од­лом­ку и за­мет­ку не­ка­да­шњег гра­да. Скулп­ту­ра је, по­но­ви­мо, дар Ре­пу­бли­ке Срп­ске Ре­пу­бли­ ци Ср­би­ји, учи­њен на Ви­дов­дан 2015.

16

SRPSK A  БРОЈ 10-11  2015

те­ри­ја­ла, не као на оној чу­ве­ној фо­то­гра­ фи­ји из ка­за­ма­та Те­ре­зин. На но­га­ма му ра­шни­ра­не ци­пе­ле, без пер­тли. Сто­ји Га­ври­ло, а иза ње­га по­стро­је­на Гар­да Срп­ске вој­ске, у оним ли­је­пим све­ ча­ним пла­вим уни­фор­ма­ма. Крај ње­га два срп­ска пред­сјед­ни­ка, Ср­би­је и Срп­ ске, ми­ни­стри, све­ште­ни­ци, пје­сни­ци и хро­ни­ча­ри, на­род. И сви зна­ју да сто­је пред ро­до­љу­бом, ти­ра­но­у­би­цом, при­пад­ ни­ком па­три­от­ске и осло­бо­ди­лач­ке ор­га­ ни­за­ци­је „Мла­да Бо­сна“. Пред оним ко­ји је на Ви­дов­дан те 1914, у оку­пи­ра­ном Са­ ра­је­ву, био Ру­ка Прав­де. Срп­ска, ју­жно­ сло­вен­ска. „У мом се­ћа­њу та су вре­ме­на све­тла и да­ле­ка. Као ве­ли­ка страст, као нај­бо­љи део жи­во­та. (...) Осе­ћа­ју­ћи до­га­ђа­је и ту­ ма­че­ћи их ин­стинк­тив­но и пра­вил­но, у на­ма се ди­зао по­нос и ра­сла ве­ра у бу­дућ­ ност, а са њим и на­ша ак­тив­ност. И да­ нас, ако пре­ли­ста­те скром­не омла­дин­ске ли­сто­ве из тог вре­ме­на, ви ће­те са чу­ђе­ њем за­ста­ти пред по­не­ким члан­ком или пе­смом, то­ли­ко је у њи­ма би­ло ве­ре, за­ но­са и, че­сто, ви­до­ви­то­сти“, ре­као је Иво Ан­дрић у раз­го­во­ру за лист Иде­је Ми­ло­ ша Цр­њан­ског, 17. но­вем­бра 1934. „Го­ди­на 1914. нас је по­ко­си­ла и рас­пр­ши­ла та­ко и то­ли­ко да се ни­кад ви­ше ни­смо мо­гли са­бра­ти ни при­ди­ћи. По­нај­бо­љи су из­ги­

SRPSK A  No 10-11  2015

17

П А ­М Ј А Т

ну­ли, по­мр­ли, по там­ни­ца­ма или у ро­во­ ви­ма. Ни­ко ни­је из­дао ни из­не­ве­рио. Ја за­и­ста не знам шта би тре­ба­ло да учи­ни­ мо ми ко­ји смо пре­жи­ве­ли, па да им ода­ мо до­стој­ну по­част. Кад их за­зо­вем у се­ ћа­њу, ви­дим их она­кве ка­кви су оти­шли ис­пред мо­јих очи­ју и са ово­га све­та. То ни­с у би­ли зли фа­на­ти­ци и мрач­ни бор­ци, не­го ве­се­ли мла­ди­ћи ко­ји су во­ле­ли жи­

Нат­пи­си На пред­њој стра­ни спо­ме­ни­ка пи­ше: Га­ври­ло Прин­цип (1894–1918). На по­ле­ђи­ни: „Дар Ре­пу­бли­ке Срп­ске Ре­пу­бли­ ци Ср­би­ји, Ви­дов­дан, 2015.“ На ли­је­вој боч­ној стра­ни ис­пи­ са­на је по­след­ња стро­фа чу­ве­не Прин­ци­по­ве там­нич­ке пје­ сме: „Ал’ пра­во је ре­као пре / Же­ра­јић со­ко си­ви: / Ко хо­ће да жи­ви нек’ мре, / Ко хо­ће да мре нек’ жи­ви!“ На де­сној боч­ној стра­ни су Ње­го­ше­ви сти­хо­ви: „Бла­го то­ме ко до­ви­јек жи­ви / имао се ра­шта и ро­ди­ти.“

18

SRPSK A  БРОЈ 10-11  2015

вот, умет­ност, на­у­ку. (...) То је при­ро­дан ток исто­ри­је, али ни­ко од нас не мо­же да се от­ме јед­ној на­ро­чи­тој ме­лан­хо­ли­ји: да жа­ли­мо за сво­јим стра­да­њем ви­ше не­го за сво­јим жи­во­том, за сво­јим го­ди­на­ма глу­ве бор­бе ви­ше не­го за го­ди­на­ма ра­до­ сти и од­мо­ра. То је она fi­e­ra me­al­nco­lia о ко­јој пе­ва Тор­ква­то Та­со. То је ме­лан­хо­ли­ ја на­ра­шта­ја ко­ме је би­ло да­то да за­кре­не кор­ми­ло исто­ри­је. По­не­кад се пи­там ни­ је ли то не­ка вр­ста ми­стич­не ка­зне за нас ко­ји смо пре­жи­ве­ли?“ ВРА­ТИО СЕ ГА­ВРО Сто­ји Га­ври­ло на уз­ви­си­ни, у пар­ку, а до­ље пред њим укр­шта­ју се Не­ма­њи­на, Бал­кан­ска и Хај­дук-Вељ­ко­ва (про­ду­же­так Са­ра­јев­ске). Не­да­ле­ко ода­тле је и ули­ца ко­ја но­си ње­го­во име, па ка­фа­на „Злат­на

ма­та Те­ре­зин? За­што га ни­је по­ка­зао као Фо­то­гра­фи­је: мла­дог го­спо­ди­чи­ћа, с ви­со­ком уштир­ка­ Жељ­ко ном краг­ном и ма­шном, са ше­ши­ром на Си­но­бад гла­ви, про­ду­хо­вље­ног и за­не­се­ног, са же­ ра­ви­цом у очи­ма, она­квог ка­кав је био у мје­се­ци­ма пре атен­та­та? За­пи­та­ли смо се и раз­ми­сли­ли. И схва­ти­ли да је умјет­ник ду­бо­ко у пра­ву у сво­јој „ме­та­фо­рич­ној ре­а­ли­стич­ но­сти“. Цио Бал­кан је да­нас „Те­ре­зин отво­ ре­ног ти­па“. Брон­за­ни Га­ври­ло је са­свим при­клад­но об­у­чен. Исти­на, са­да то ма­ло друк­чи­је из­гле­да на По­лу­о­стр­ву. Што ре­ че афо­ри­сти­чар: „Не пу­ца Га­ври­ло, пу­ца­ју при­ни­ци­пи.“ Те ви­дов­дан­ске ве­че­ри све­ча­ност је по­ че­ла ка­да се кроз жа­мор гра­да про­ло­ми­ло: – Гар­да, мир­но! По­здрав на-де-сно! Кад год то чу­је, у про­сјеч­ном Ср­би­ну ус­ко­ме­ша­ју се не­ки ду­бљи сло­је­ви. У том ста­ву тре­ба­ло би оста­ти до даљ­ њег. 

мо­ру­на“ у ко­јој се че­сто сре­тао са дру­го­ви­ма, па Ка­ра­ђор­ђе­ва на чи­јем је по­пло­ча­ва­њу ра­дио да би имао нов­ца за књи­ге, ко­је је сма­ трао нео­п­ход­ним ко­ли­ко и хљеб. Вра­тио се Га­вро, да­кле, у свој Бе­о­град, из ко­јег ни­ка­да ни­је ни од­ла­зио. Док ове стра­ни­це дво­мје­сеч­ ни­ка стиг­ну пред чи­та­о­ца, бр­зи ме­ди­ји (не­здра­во бр­зи) из­вје­сти­ ће де­таљ­но ко је све био и ко је шта ре­као на све­ча­ном от­кри­ ва­њу спо­ме­ни­ка. И ко упа­дљи­во ни­је био, ни­ти је шта ре­као. И ко је не­што ре­као а бо­ље да је ћу­тао. Ми смо се за­пи­та­ли: за­што је умјет­ник спо­ме­ни­ком при­ка­зао утам­ни­че­ног Прин­ци­па, она­квог ка­кав је на фо­то­гра­фи­ји из ка­за­ SRPSK A  No 10-11  2015

19

П Р И­М Ј Е­Р И

Та­мо гдје је нај­те­же ХЕ­ЛИ­КОП­ТЕР­СКИ СЕР­ВИС СРП­СКЕ, ЈЕД­НА ПО­ЖР­ТВО­ВА­НА НА­РОД­НА СЛУ­ЖБА

20

SRPSK A  БРОЈ 10-11  2015

По­сто­је се­дам го­ди­на и у пу­ној го­то­во­сти су уви­јек. Ци­је­ле го­ди­не, сва­ког тре­на. Има­ли су на сто­ти­не ле­то­ва, по­не­кад и по де­сет са­ти днев­но. У по­пла­ва­ма, ме­ћа­ва­ма, по­жа­ри­ма. Сти­за­ли та­мо гдје ни­ко дру­ги ни­је мо­гао. До­ста­вља­ли су хра­ну и ли­је­ко­ве у од­сје­че­на мје­ста, из­вла­чи­ли те­шке бо­ле­сни­ке, ева­ку­и­са­ли угро­же­но ста­нов­ни­штво. Спа­сли су мно­го љу­ди и имо­ви­не. Учвр­сти­ли су вје­ру да ни­ко у Срп­ској не­ће оста­ти сам у не­во­љи Пи­ше: Сан­дра Ми­ле­тић

SRPSK A  No 10-11  2015

21

П Р И­М Ј Е­Р И

Д

о­пре­ма­ње ли­је­ко­ва, го­ри­ва, хра­не и дру­гих на­мир­ни­ца нај­у­гро­же­ ни­ји­ма, а при­је све­га спа­ша­ва­ње људ­ских жи­во­та, сва­ко­дне­ви­ца је хра­ брих пи­ло­та Хе­ли­коп­тер­ског сер­ви­са Бо­бан Ку­сту­рић, Ре­пу­бли­ке Срп­ске Бо­ба­на Ку­сту­ри­ћа, Зо­ра­на Бре­стов­ца, Алек­сан­дра Ђе­ри­ћа, ди­рек­тор Че­до­ми­ра Шу­шња­ра и Го­ра­на Гво­зден­ца. Сер­ви­са На­рав­но, за све њи­хо­ве успје­шне ми­ си­је за­слу­жни су и ва­зду­хо­плов­ни ме­ха­ ни­ча­ри Сло­бо­дан Су­ша, Са­ша Гра­хо­вац и Си­ни­ша Ни­ко­лић, ко­ји се бри­ну за то да „га­зе­ле“ уви­јек бу­ду ис­прав­не. Ни у нај­те­жим усло­ви­ма лет ни­ка­да ни­је от­ ка­зан из тех­нич­ких раз­ло­га. Хе­ли­коп­тер­ски сер­вис Срп­ске осно­ ван је 2008. го­ди­не, на ини­ци­ја­ти­ву не­ ко­ли­ци­не бив­ших вој­них пи­ло­та и уз по­др­шку Вла­де Срп­ске, с ци­љем да бу­де истин­ски на услу­зи и рас­по­ла­га­њу свим гра­ђа­ни­ма Ре­пу­бли­ке. На са­мом по­чет­ку имао је осам за­по­сле­них, а пр­ве ак­тив­ но­сти би­ле су за по­тре­бе нај­ви­ших зва­ нич­ни­ка и Вла­де Срп­ске. Ка­да је осно­ван, Хе­ли­коп­тер­ски сер­ вис рас­по­ла­гао је јед­ним ис­прав­ним хе­ ли­коп­те­ром.

– За­хва­љу­ју­ћи ен­т у­зи­ја­зму, ис­ку­ству и зна­њу пи­ло­та и тех­нич­ког осо­бља из са­ста­ва Хе­ли­коп­тер­ског сер­ви­са, успје­ шно су ре­а­ли­зо­ва­ни сви ле­тач­ки за­да­ ци, па и они нај­за­хтјев­ни­ји. Упо­ре­до с тим, про­ши­ре­на је и фло­та – ка­же ди­  Вје­жба рек­тор Хе­ли­коп­тер­ског сер­ви­са Бо­бан на по­ли­го­ну Хе­ли­коп­тер­ског Ку­сту­рић. Та­ко, тре­нут­но рас­по­ла­жу са че­ти­ри сер­ви­са хе­ли­коп­те­ра. Је­дан је пот­пу­но опре­мљен нај­са­вре­ме­ни­јом опре­мом за ме­ди­цин­ У ак­ци­ји ске ева­ку­а­ци­је. пре­ба­ци­ва­ња На све до­са­да­шње за­дат­ке од­го­во­ри­ те­шког ли су про­фе­си­о­нал­но и од­го­вор­но. Го­ди­ бо­ле­сни­ка  При­пад­ни­ци Хе­ли­коп­тер­ског сер­ви­са у сво­јој ба­зи

22

SRPSK A  БРОЈ 10-11  2015

Од­ли­ко­ва­ња За свој до­са­да­шњи рад Хе­ли­коп­тер­ ски сер­вис Ре­пу­бли­ке Срп­ске од­ли­ко­ван је Ор­де­ном ча­сти са злат­ним зра­ци­ма и Ор­де­ном Ми­ло­ша Оби­ли­ћа ко­је до­дје­ љу­је Пред­сјед­ник Ре­пу­бли­ке Срп­ске. Сер­вис је до­бит­ник број­них при­зна­ња, пла­ке­та и за­хвал­ни­ца ра­зних ин­сти­ту­ци­ ја, при­вред­них су­бје­ка­та, гра­до­ва и оп­ шти­на Ре­пу­бли­ке Срп­ске.

шње има­ју по 500 ча­со­ва ле­та, па су та­ко не­пре­ста­но у фор­ми, спрем­ни и за нај­те­ же иза­зо­ве. Уса­вр­ша­ва­ње и да­ље уна­пре­ ђе­ње ра­да, ка­жу, под­ра­зу­ми­је­ва се.

– Од свог осни­ва­ња до да­нас, уче­ство­ ва­њем у број­ним ак­ци­ја­ма спа­ша­ва­ња и за­шти­те жи­во­та љу­ди у екс­трем­ним вре­мен­ским не­по­го­да­ма и ме­ди­цин­ским ева­ку­а­ци­ја­ма, Хе­ли­коп­тер­ски сер­вис оправ­дао је сво­је по­сто­ја­ње – ис­ти­че Ку­ сту­рић. ПРА­ВИ НА­РОД­НИ СЕР­ВИС Мно­ге су по­твр­де за то. Ова ма­ло­ број­на, али ве­о­ма увје­жба­на еки­па про­ те­клих го­ди­на је из сње­жних сме­то­ва и по­пла­вље­них на­се­ља из­ву­кла на сто­ти­не љу­ди и по­мо­гла у спа­ша­ва­њу де­се­ти­на те­шко обо­ље­лих па­ци­је­на­та. Ка­да је у пи­та­њу људ­ски жи­вот, на­ гла­ша­ва­ју, ни­шта ни­је те­шко. Ле­те гдје год тре­ба. А про­те­клих го­ди­на су и те ка­ко има­ли по­сла. У то­ку 2010. Срп­ску су за­хва­ти­ле по­ пла­ве, и то у два на­вра­та, 22. и 23. ју­на Че­ли­нац, Ко­зар­ску Ду­би­цу, Ср­бац, Дер­ вен­т у, Мо­дри­чу, Пр­ња­вор, Јањ и До­бој, а по­том од 4. до 6. де­цем­бра Би­је­љи­ну.

SRPSK A  No 10-11  2015

23

П Р И­М Ј Е­Р И

Пре­воз бо­ле­сни­ка спе­ци­јал­но опре­мље­ним хе­ли­коп­те­ром

24

SRPSK A  БРОЈ 10-11  2015

SRPSK A  No 10-11  2015

25

П Р И­М Ј Е­Р И

26

SRPSK A  БРОЈ 10-11  2015

– Био је то пр­ви ве­ли­ки иза­зов ова­ кве вр­сте – при­сје­ћа се Ку­сту­рић. –Хе­ ли­коп­тер­ски сер­вис био је на рас­по­ла­га­ њу ста­нов­ни­штву Срп­ске за сво ври­је­ме тра­ја­ња по­пла­ва. Ишли смо та­мо гдје је по­моћ би­ла нај­не­оп­ход­ни­ја. Ева­ку­и­са­ли смо ста­нов­ни­штво, пре­во­зи­ли хра­ну, ро­ бу, ли­је­ко­ве... Има­ли смо ско­ро 50 ле­то­ва у хит­ним слу­ча­је­ви­ма. Још ве­ћи иза­зов сти­гао је у зи­му 2012, ка­да је мно­ге ди­је­ло­ве Срп­ске по­го­ди­ло не­за­пам­ће­но сње­жно не­ври­је­ме. Пи­ло­ти Хе­ли­коп­тер­ског сер­ви­са та­ да су би­ли нон-стоп на те­ре­ну, ле­тје­ли и по де­сет ча­со­ва днев­но. Кре­ну­ло се из Со­ко­ца, па у Ру­до, Чај­ни­че, Хан Пи­је­сак, Ви­ше­град, Ми­ли­ће... За два­де­се­так да­ на, од кра­ја ја­ну­а­ра до по­ло­ви­не фе­бру­ а­ра, по­ле­тје­ли су чак 250 пу­та, ишли у 130 гра­до­ва и се­ла, углав­ном на не­при­ сту­пач­на под­руч­ја, гдје су оба­ви­ли на де­се­ти­не ева­ку­а­ци­ја. Са­мо у то­ку јед­ног да­на, из Со­ко­ца и Хан Пи­је­ска има­ли су 30 ле­то­ва, и то на тем­пе­ра­т у­ри од ми­нус 31 сте­пен Цел­зи­ју­са, ка­ко би ис­по­ру­чи­ли по­треб­не на­мир­ни­це. Спа­ше­но је та­да, ис­ти­чу да је то нај­ва­ жни­је, ви­ше од сто­ти­ну жи­во­та.

– Уз по­моћ ин­фор­ма­ци­ја до­би­је­них од ло­кал­ног ста­нов­ни­штва и Ци­вил­не за­ шти­те из Со­ко­ца, на­ше по­са­де успје­ле су да до­ђу до љу­ди ко­ји су у овим екс­трем­ ним вре­мен­ским усло­ви­ма би­ли за­ве­ја­ни и пот­пу­но од­сје­че­ни. Из­ме­ђу оста­лих, ева­ ку­и­са­но је три­на­ест љу­ди ко­ји су би­ли за­ ве­ја­ни 72 ча­са у ауто­бу­с у у До­бром По­љу код Ка­ли­но­ви­ка – при­сје­ћа се Ку­сту­рић. По­себ­но им је, ка­же, оста­ло у сје­ћа­ њу спа­ша­ва­ње сед­мо­го­ди­шњег дје­те­та са опе­ко­ти­на­ма из се­ла Бра­тач у оп­шти­ни Не­ве­си­ње и ева­ку­а­ци­ја па­ци­јен­та из се­ла Не­вач­ка у Хан Пи­је­ску.

– Ка­кви су усло­ви би­ли, до­вољ­но го­ во­ри то да су у Не­вач­ки мје­шта­ни раз­гр­ ну­ли сни­јег ви­ши од два ме­тра ка­ко би хе­ли­коп­тер уоп­ште мо­гао да сле­ти – при­ ча Ку­сту­рић. ПРИ­С ТУП СА­МО СА НЕ­БА У про­ље­ће 2014. го­ди­не, Ре­пу­бли­ку Срп­ску за­хва­ти­ле су не­за­пам­ће­не по­пла­ ве и еки­пу Хе­ли­коп­тер­ског сер­ви­са по­ но­во ста­ви­ле на про­бу. Од­мах ују­тро 15. ма­ја, по­са­де су ак­ тив­но укљу­че­не у ак­ци­ју спа­ша­ва­ња и ева­ку­а­ци­је ста­нов­ни­штва из по­пла­вље­

Ци­је­ле го­ди­не, 24 ча­са днев­но Да би ле­то­ве про­ши­рио и на Ва­зду­шни ме­ди­цин­ски тран­ спорт, Хе­ли­коп­тер­ски сер­вис Срп­ске је сво­ју пр­во­бит­ну фло­ту по­ја­чао на­мјен­ским хе­ли­коп­те­ром за то. Тај хе­ли­коп­тер опре­ мљен је сер­ти­фи­ко­ва­ном ме­ди­цин­ском опре­мом и уре­ђа­ји­ма ко­ји здрав­стве­но угро­же­ним па­ци­јен­ти­ма обез­бје­ђу­ју си­гу­ ран тран­спорт до здрав­стве­не уста­но­ве. По­сли­је при­мље­ног по­зи­ва, лет за спа­ша­ва­ње па­ци­јен­та ор­га­ни­зу­је се за пет­на­ е­стак ми­ну­та, а по­са­да де­жу­ра ци­је­ле го­ди­не 24 са­та на дан.

них ре­ги­о­на До­бо­ја, Ба­ња­лу­ке, Че­лин­ца, Мо­дри­че, Шам­ца и Би­је­љи­не.

– За шест да­на ле­тје­ли смо двје­сто­ти­ њак пу­та. У тим ак­ци­ја­ма спа­ша­ва­ли смо и жи­вот­но угро­же­не па­ци­јен­те, труд­ни­ це и бе­бе. При сва­ком ле­т у ка угро­же­ ном под­руч­ју пре­но­си­ли смо нео­п­ход­ну по­моћ: ли­је­ко­ве, хра­ну, алат – ис­ти­че Ку­ сту­рић. Пр­вог да­на, ка­жу, би­ло је нај­те­же. Во­ да на све стра­не, на сто­ти­не по­зи­ва у по­ моћ. Не зна се, ве­ле, гдје је би­ло те­же. Од­мах су по­че­ли да из­вла­че љу­де и већ пр­вог да­на оба­ви­ли 50 ева­ку­а­ци­ја из нај­у­гро­же­ни­јих под­руч­ја. Та­ко је би­ло и сва­ког на­ред­ног да­на. Би­ло је ис­ти­чу пи­ло­ти ту и мно­го по­ тре­сних си­т у­а­ци­ја, али у сје­ћа­њу ци­је­ле хе­ли­коп­тер­ске еки­пе по­себ­но је оста­ло пре­ба­ци­ва­ње бе­бе ста­ре 12 са­ти ко­ја је би­ла у ин­ку­ба­то­ру, из Би­је­љи­не за Ба­ња­ лу­ку. Пам­те и спа­ша­ва­ње из по­то­пље­ног Шам­ца труд­ни­це Јо­ван­ке Квр­гић, ко­ја је та­да че­ка­ла трој­ке. И бе­ба и Јо­ван­ка без­ бјед­но су сти­гле у Кли­нич­ки цен­тар Ба­ ња­лу­ка. И ка­да ни­с у екс­трем­ни вре­мен­ски усло­ви, за тим Хе­ли­коп­тер­ског сер­ви­са Срп­ске не­ма пре­да­ха. Јер осим ре­дов­них ак­тив­но­сти оба­вља­ју, из­ме­ђу оста­лог, и ле­то­ве за по­себ­не опе­ра­ци­је Ми­ни­стар­ ства уну­тра­шњих по­сло­ва Срп­ске, че­сто ле­те и за по­тре­бе Ва­зду­шног ме­ди­цин­ ског тран­спор­та. Од ок­то­бра 2014, ка­да је про­мо­ви­сан Ва­зду­шни ме­ди­цин­ски тран­спорт, спа­ше­но је два­де­се­так љу­ди.

– Пла­но­ви? На пр­вом мје­сту, на­ста­ви­ ће­мо да све сво­је ре­с ур­се и зна­ње да­ље уна­пре­ђу­је­мо, оста­ју­ћи уви­јек на рас­по­ ла­га­њу ста­нов­ни­ци­ма Срп­ске. У пла­ну је да­ље уса­вр­ша­ва­ње си­сте­ма Ва­зду­шног ме­ди­цин­ског тран­спор­та, као и мо­дер­ни­ за­ци­ја фло­те, што би про­ши­ри­ло на­ше дје­ло­ва­ње и у ван­ред­ним си­т у­а­ци­ја­ма и у ре­дов­ним ак­тив­но­сти­ма – за­кљу­чу­је Бо­бан Ку­сту­рић.  SRPSK A  No 10-11  2015

 Ти­мо­ви Хе­ли­коп­тер­ ског сер­ви­са у ак­ци­ји

27

Т О К

Снага воде и људи ЕВРОПСКО ПРВЕНСТВО У РАФТИНГУ „БАЊАЛУКА – ВРБАС 2015.“

Учествовала су педесет три тима из седамнаест земаља. У мушкој конкуренцији најбољи су били Чеси, у женској Британке. Одличне наступе имали су и Руси, Словенци, Финци. И Бањалучани су се окитили сребром. Такмичари и бројни гости хвале организацију, атмосферу, град, а највише људе. Првенство је имало велики значај за промоцију овдашњег туризма, као и за афирмацију Српске на међународној спортској сцени

С

ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

28

амо годину дана након великих поплава, уз велики труд и помоћ институција и добрих људи, успјели смо да све реновирамо и дочекамо такмичаре како доликује – рекао је Александар Пастир, директор Европског првенства у рафтингу „Бањалука – Врбас 2015“, отварајући смотру најбољих европских рафтера одржану SRPSK A  БРОЈ 10-11  2015

од 21. до 24. маја. Захвалио је рафтерима што, како је рекао, сваке године показују да је Врбас једна од најбољих ријека на свијету за овај спорт. Прошле године у исто вријеме, због катастрофалних поплава које су захватиле велике дијелове Балкана, у Бањалуци је отказано одржавање Европског првенства у рафтингу. Ипак, граду и

Рафтинг клубу „Кањон“, уз велику подршку, омогућено је да ипак ове године преузму улогу домаћина. Бањалука је по други пут окупила спортску рафтинг елиту Европе, која је имала прилику да се такмичи у кањону Тијесно, на једној од најљепших стаза у свијету. Указано повјерење било је и оправдано, што потврђују бројне ријечи хвале пристигле на њихову адресу.

– Организатори су се стварно потрудили да оправдају наша очекивања и успјели су у томе. Заиста је било пријатно боравити у Бањалуци тих дана. Мјештани су веома гостопримљиви, срдачни и отворени људи, што, искрено речено, нисам сусретао баш на пуно мјеста у свијету. Трке су биле одличне. Видјели смо да све већи број нација веома озбиљно ради, те да се рафтинг у овом дијелу Европе доста добро позиционирао – истакао је Олег Григориев, потпредсједник Свјетске рафтинг федерације.

– Бањалука је фантастичан град, баш као и ова ријека. Ми смо први пут у Бањалуци, али британски тимови су већ биљежили велике успјехе у вашем граду, на ријеци Врбас. Надам се да ћемо и ми да наставимо тај низ. Све је овдје тако добро организовано. Храна је одлична, а пиво чувамо за недјељу навече, када нас очекује велика забава са домаћинима – причао нам је Чарли Лоџ, члан посаде

репрезентације Велике Британије, на са-  До­ма­ћи му­шки мом почетку првенства. тим, овјен­чан ме­да­ља­ма ВРЛО ЈАКА КОНКУРЕНЦИЈА  Ве­о­ма На Европском првенству у рафтингу успје­шан на­ступ: учествовала су 53 тима из 17 европских Ре­пре­зен­та­ци­ја земаља (40 тимова у мушкој и 13 у Ру­си­је женској конкуренцији). У сениорској конкуренцији учествовала је 21 мушка и 10 женских посада. У категорији до 19 година умијеће и снагу на буковима Врбаса одмјерило је седам мушких и два женска тима, док се у категорији до 23 године такмичило седам мушких посада. Осим земље домаћина, на Првенству су се такмичили тимови из Бугарске, Србије, Чешке, Данске, Финске, Грузије, Велике Британије, Мађарске, Италије, Румуније, Русије, Словачке, Словеније, Хрватске и Турске. Бањалучани су посебно поносни на свој „Дајак клуб“, који је освојио сребрну медаљу у дисциплини спуст. Бањалучка посада извеслала је стазу од Крупе до Рафтинг центра „Кањон“ у Карановцу за 53 минута 59 секунди и 46 стотинки, што је за 17 секунди и 88 стотих спорије Фо­то­гра­фи­је: од првопласиране чешке посаде, која је Европ­ско на крају била првак Европе и у генералпр­вен­ство ном поретку. у раф­тин­гу, – Ово је нешто фантастично, нешто Раф­тинг клуб што се не заборавља – рекао је Драган „Ка­њон“, ТОРС SRPSK A  No 10-11  2015

29

Т О К  Шам­пи­он­ска му­шка по­са­да из Че­шке

Бабић, члан посаде „Дајак клуба“. – Донијели смо сребро Бањалуци, на нашем Врбасу. Памтићу то читавог живота. Постигли смо то сами, својим радом. Остаје жал за оном Х2Х трком, али и овако смо презадовољни оствареним. Чеси су се потпуно заслужено попели на највишу степеницу побједничког постоља. Приказаним у Бањалуци били су веома задовољни.

– Искрено, овоме смо се надали. Сав наш рад током протеклих неколико мјесеци се исплатио – каже Антонин Халеш, капитен прве чешке посаде, новог првака Европе. – Конкуренција је била веома јака. Изненадили су нас руски тимови, Финска у слалому, али и бањалучка посада у спринту и спусту. Ипак, на крају смо заслужено најбољи. Сад слиједи неколико дана одмора, па одмах идемо на припреме за Свјетско првенство. Словенци су били трећи у спусту и трећи генерално. Код дама у генералном пласману прва је била посада Велике Британије, друге су Рускиње, треће Италијанке. У спусту су тријумфовале Рускиње. Сјајне трке виђене су и код млађих узрасних категорија. Побједом у спусту, репрезентације Турске до 19 година окитила се титулом првака Европе. У јуниорској конкуренцији бриљирали су Словенци: освојили су злато и у спусту и у генералном поретку. Код ветерана су на трону двије чешке посаде. ЗА ПАМЋЕЊЕ, ЗА ВРАЋАЊЕ Посљедњи дан Првенства обиљежила је и женска посада рафтинг клуба „Кањон“ која се поново окупила, након више од годину дана. У знак захвалности вјечном капитену клуба Бранки Штулић, ревијално је извеслала спуст од Крупе до Карановца.

Одушевљење – Ријека је заиста фантастична – каже Брион Девој, ре­пре­ зентативка Велике Британије. – Били смо овдје и 2009. године. Ријека је и сад онаква каква ми је и остала у успомени: снажна. Пејзажи су прекрасни, људи веома љубазни. Бањалука је дивна, све нас је баш одушевила. Прелијепо се проводимо. Да, највише ме одушевљавају људи. Одсјели смо код једне породице у Крупи и заиста су дивни, гостољубиви. Гдје год да одемо, људи су такви. Заиста сам срећна сто сам поново овдје.

30

SRPSK A  БРОЈ 10-11  2015

SRPSK A  No 10-11  2015

31

Т О К

32

SRPSK A  БРОЈ 10-11  2015

Хуманост На церемонији додјеле медаља, интернационалне судије које су судиле током Првенства поклониле су у хуманитарне сврхе новац прикупљен од протеста тимова током такми­ чења. У име Удружења грађана „Твоја ријеч“ из Бањалуке (за помоћ малишанима са аутизмом), судијама се захвалила Оли­ вера Ратковић, предсједница.

Осим великог броја такмичара, Европско првенство у рафтингу окупило је и много посјетилаца. Поред домаћина, највише је било гостију из Словеније, који су предњачили у прављењу добре атмосфере и током трка и на затварању Првенства. Током овог такмичења није само Бањалука била центар спорта, него и цијела Српска. Догађај је имао велики значај за промоцију овдашње туристичке понуде, као и за промоцију Српске на међународној спортској сцени. Бањалука и Врбас још једном су показали сву своју љепоту и чар, а Бањалучани се, по традицији, представили као најбољи домаћини. 

SRPSK A  No 10-11  2015

 До­ма­ћа му­шка по­са­да то­ком спу­ста

33

П У ­Т О­К А З

НА ПЛА­НИ­НИ ОЗРЕН, ЛИ­ЈЕ­ПОЈ И ЉЕ­КО­ВИ­ТОЈ

Моћ от­кри­ва­ња је у на­ма

34

SRPSK A  БРОЈ 10-11  2015

То је она јед­но­став­ност ко­ју је мо­дер­ни чо­вјек из­гу­био. Она про­чи­шће­ност. Пје­ша­чи­ти ка вр­ху пре­ко ли­ва­да и ја­ру­га, кроз ми­ри­сни облак гор­ских тра­ва. Ле­тје­ти па­ра­глај­де­ром из­над за­та­ла­са­ног пред­је­ла. Ба­ња­ти се на то­плим из­во­ри­ма. По­пи­ти чај од иве у брв­на­ри крај пла­нин­ске ри­је­ке, или до­бру до­ма­ћу тра­ва­ри­цу, ја­ку и жа­ре­ну. Ди­са­ти ра­до­сно и би­ти сми­рен. Би­ти дио при­ро­де и про­бу­ди­ти је у се­би. До мно­го то­га чо­вјек на овој пла­ни­ни мо­же да до­ђе. Са­мо тре­ба да кре­не Пи­ше: Сан­дра Кља­јић

SRPSK A  No 10-11  2015

35

П У ­Т О­К А З  Па­ра­глај­де­ри на­до­мак вр­ха Озре­на и свог по­ле­ти­шта

 Пла­ни­на­ре­ње и брд­ски би­ци­кли­зам

Н

е­так­ну­та при­ро­да, про­стра­ни про­план­ци, оби­ље би­стрих пла­ нин­ских по­то­ка и рје­чи­ца ко­ји ви­ју­га­ју кроз гу­сте шу­ме бо­ра, бу­кве и хра­ста, број­ни из­во­ри за ко­је ов­дје твр­ де да су ље­ко­ви­ти, са­мо су не­ки од раз­ ло­га да по­сје­ти­те Озрен. На­ла­зи се у по­ја­с у ни­жих пла­ни­ на из­ме­ђу ри­је­ка Бо­сне пре­ма за­па­ ду и Спре­че пре­ма сје­ве­ру. Про­те­же се у прав­цу ју­го­и­сто­ка, гдје на ју­гу пра­ти ри­је­ку Кри­ва­ју и спа­ја се са пла­ни­ном Ко­њух, а об­рон­ци Озре­на пре­ма ис­то­ку спу­шта­ју се на је­зе­ро Мо­драц. Нај­ви­ши врх је Ве­ли­ка Остра­ви­ца, а нај­зна­чај­ни­је до­ли­не су уз ри­је­ке Ја­дри­на, Ја­бла­ни­ца и Бу­ко­ви­ца. Ова пла­ни­на има, при­је све­га, од­лич­ не усло­ве за ре­кре­а­тив­но пла­ни­на­ре­ње и во­жњу би­ци­клом. Ста­зе су оби­ље­же­ не, а сје­вер­ни дио пла­ни­не до­бро је уве­ зан шум­ским ста­за­ма, ма­ка­дам­ским и ас­фалт­ним пу­те­ви­ма, са при­сту­пом нај­ зна­чај­ни­јим кон­трол­ним тач­ка­ма. Чак је и нај­ви­ши врх, Остра­ви­ца, до­сту­пан сви­ма. За­ин­те­ре­со­ва­ни мо­гу да при­с у­ству­ју и не­ким од број­них ма­ни­фе­ста­ци­ја ко­је се ов­дје одр­жа­ва­ју.

Би­ље и оби­ље На Озре­ну по­сто­ји ви­ше­ви­је­ков­на тра­ди­ци­ја са­ку­пља­ња ље­ко­ви­тог и аро­ма­тич­ног би­ља, нај­ви­ше иве, хај­дуч­ке тра­ ве, ве­рем тра­ве и кан­та­ри­о­на. Осим ље­ко­ви­тим тра­ва­ма, крај је ве­о­ма бо­гат и је­сти­вим гљи­ва­ма. Нај­по­зна­ти­ји су вр­га­њи и руј­ни­це, а има и ли­си­чар­ки, кра­сни­ца, ср­ња­ча, је­жев­ки...

36

SRPSK A  БРОЈ 10-11  2015

Лов Озрен је бо­гат ра­зно­вр­сном круп­ном и сит­ном ди­вља­чи и пти­ца­ма, а лов има ов­дје ду­гу тра­ди­ци­ју. Ло­ве се углав­ном ср­не, ди­вље сви­ње, зе­че­ви и фа­за­ни.

– По­чет­ком сеп­тем­бра сва­ке го­ди­не се на Го­сти­љу, јед­ном од нај­љеп­ших вр­ хо­ва, одр­жа­ва ма­ни­фе­ста­ци­ја „Да­ни ча­ ја на Озре­ну“. По­све­ће­на је бра­њу тра­ве иве, за ко­ју се вје­ру­је да има нај­ве­ћа ље­ ко­ви­та свој­ства – при­ча Не­над Ста­ни­ шић, пред­сјед­ник Пла­ни­нар­ског еко­ло­ шког дру­штва „Пре­сли­ца“ из До­бо­ја. – У скло­пу ма­ни­фе­ста­ци­је одр­жа­ва се и кул­ тур­но-умјет­нич­ки про­грам. По оби­ча­ји­ ма ово­га кра­ја, по­сје­ти­о­ци мо­гу да пи­ју чу­ве­ни чај од тра­ве иве. А на­род ов­дје ка­же: „Тра­ва ива – од мр­тва пра­ви жи­ва“. Ову ма­ни­фе­ста­ци­ју дру­штво „Пре­ сли­ца“ ко­ри­сти као по­че­так пла­ни­нар­ ске ак­ци­је ус­пи­ња­ња на Го­стиљ. У го­сте им та­да до­ла­зе пла­ни­нар­ске еки­пе из свих ју­жно­сло­вен­ских кра­је­ва.

– Нај­по­сје­ће­ни­ја ак­ци­ја ов­дје је „Озрен­ски пла­ни­нар­ски ма­ра­тон“, ко­ ји ор­га­ни­зу­је Пла­ни­нар­ско дру­штво „Озрен – Кра­љи­ца 883“ у са­рад­њи са оп­шти­ном Пе­тро­во. У ју­ну ове го­ди­ не одр­жа­на је је­да­на­е­сти пут. Та­да на Озрен до­ла­зе и пла­ни­на­ри из ино­стран­ ства. По тра­ди­ци­ји, ма­ни­фе­ста­ци­ја по­ чи­ње пет­ком, так­ми­че­њем у спре­ма­њу „озрен­ског ко­тли­ћа“, а на­ста­вља се так­ ми­че­њем на пла­ни­нар­ским ста­за­ма то­ ком ви­кен­да – опи­с у­је Ста­ни­шић.

SRPSK A  No 10-11  2015

37

П У ­Т О­К А З

БА­ЗА ЗА СВЕ НАД­ГРАД­ЊЕ На Озре­ну су ве­о­ма до­бри усло­ви за па­ра­глај­динг, по­себ­но у про­ље­ће и ље­то. Је­дре­ње че­сто мо­же да тра­је и по не­ко­ли­ ко ча­со­ва, са ду­жи­ном пре­ле­та од ви­ше де­се­ти­на ки­ло­ме­та­ра, што је уисти­ну је­ дин­ствен до­жи­вљај. За ис­ку­сни­је ле­та­че, по­ле­ти­ште је плат­фор­ма на Го­сти­љу, а ту су и три уре­ђе­на по­ле­ти­шта на ко­ти Руј. Ле­те­ње са Го­сти­ља нај­бо­ље је у про­ље­ће и ље­то, док је са Ру­ја нај­бо­ље ле­тје­ти у је­сен и зи­му.

– И ове го­ди­не у ју­ну ор­га­ни­зу­је­мо так­ми­че­ње у пре­ле­т у па­ра­мо­то­ра, је­ди­но те вр­сте у БиХ. У ју­лу се, тра­ди­ци­о­нал­ но, одр­жа­ва „Ozre­na­li­ne Hc“, отво­ре­но др­жав­но пр­вен­ство у пре­ле­т у па­ра­глај­

38

SRPSK A  БРОЈ 10-11  2015

де­ром. За­хтје­ва ве­ли­ки труд и сред­ства, али и при­ву­че до­ста так­ми­ча­ра из ино­ стран­ства, по­што је при­ја­вље­но Ме­ђу­ на­род­ној ва­зду­хо­плов­ној ор­га­ни­за­ци­ји и уве­де­но у ка­лен­дар так­ми­че­ња – ка­же Пе­тар Ту­бић, пред­сјед­ник Па­ра­глај­динг клу­ба „Pa­raG­host“. „Pa­raG­host“ ор­га­ни­зу­је и ле­те­ња за пи­ло­те па­ра­глај­де­ра ко­ји до­ла­зе у то­ку го­ди­не. Сви ко­ји же­ле да ле­те а не­ма­ју ис­ ку­ство мо­гу то да чи­не са ис­ку­сним ли­ цен­ци­ра­ним тан­дем-пи­ло­том.

– Све ове ак­тив­но­сти при­вла­че љу­ де. На так­ми­че­њи­ма се по­ја­вљу­је ве­ли­ки број пи­ло­та из на­ше и окол­них зе­ма­ља, па и из Ма­ђар­ске, Аустри­је, Нор­ве­шке, Пољ­ске... То­ком ци­је­ле го­ди­не има­мо за­ ин­те­ре­со­ва­них по­сје­ти­ла­ца и за ту­ри­ стич­ко ле­те­ње. До­ла­зе нам љу­ди из мно­

Хра­на, ра­ки­је, мед На Озре­ну се и да­нас мо­гу на­ћи хљеб и по­вр­ће са ме­сом пе­че­ни „под пе­ком“, од­но­сно у ке­ра­мич­кој по­су­ди по­кри­ве­ ној же­ље­зним по­клоп­цем пре­ко ко­јег се све ску­па за­гр­не вру­ћим пе­пе­лом. Спе­ци­ја­ли­тет овој кра­ја је и кра­вљи сир, са сит­но сец­ка­ним би­је­лим лу­ком. Слу­жи се као ме­зе и од­лич­но иде уз ра­ки­ју. Пра­ви се од кра­вљег мли­је­ка уз до­да­так сит­но сјец­ка­ног би­је­лог лу­ка. На овом је под­руч­ју до­ма­ћи­ни тра­ди­ци­о­нал­но пра­ве ра­ ки­ју од шљи­ве, кру­шке, ду­ње или ја­бу­ке. До­да­ју и ље­ко­ви­те тра­ве, до­би­ја­ју­ћи од­лич­не тра­ва­ри­це. Пра­ве и ли­ке­ре, по­пут ора­хо­ва­че или ме­до­ва­че. Ме­да има­ју ба­гре­мо­вог, ли­вад­ског и шум­ског.

сје­ти­о­ци­ма не­за­бо­ра­ван дан, ви­кенд, сед­ми­цу, мје­сец, го­ди­ну... ДО­ДИР­НУ­ТИ СТА­РИМ ВРИ­ЈЕД­НО­С ТИ­МА

гих евро­а­зиј­ских зе­ма­ља, од Ислан­да до Ру­си­је – на­гла­ша­ва Ту­бић. Овај клуб на пла­ни­ни Озрен, на пла­ тоу Око­ли­шта, гра­ди сво­ју ба­зу. Ту је сје­ ди­ште клу­ба и цен­тар адре­на­лин­ских спор­то­ва на Озре­ну. За­сад је из­гра­ђе­но не­ко­ли­ко др­ве­них ку­ћи­ца ко­је слу­же за смје­штај опре­ме и љу­ди.

– У са­мој ба­зи на­ла­зе се сти­је­на за пе­ња­ње, па­ра­глај­динг по­ле­ти­ште, па­ ра­глај­динг школ­ски те­рен... У бли­зи­ ни су пе­ћи­не Ме­га­ра и Ја­до­ва ја­ма, за оне ко­је за­ни­ма ка­ко зе­мља из­гле­да из­ ну­тра. Та­ко, ује­ди­ни­ће­мо све оне ко­ји во­ле ову пла­ни­ну и љу­би­те­љи су при­ ро­де, по­бољ­ша­ће­мо по­ну­ду и омо­гу­ћи­ ти сва­ко­ме да на­ђе оно што га ин­те­ре­ су­је – ка­же Ту­бић. – Пи­то­ма пла­ни­на и го­сто­при­мљи­ви љу­ди пру­жи­ће по­

На Озре­ну по­сто­је и два ма­ла вје­штач­ ка је­зе­ра: Го­ран­ско је код До­бо­ја, Ор­ло­во код Пе­тро­ва. На број­ним озрен­ским по­ то­ци­ма се ље­ти уви­јек мо­же­те рас­хла­ди­ ти. Од­ла­зак на пла­нин­ске ри­је­ке, по­пут Ја­дри­не, ли­јеп је до­жи­вљај. За љу­би­те­ље пе­ца­ња мо­жда и нај­бо­ља је ри­је­ка Бо­сна. На ци­је­лој пла­ни­ни из­вор­ска во­да од­лич­ на је за пи­ће. А са­мо у се­лу Осој­ни­ца, бро­ је­ћи из­во­ре, пре­ма­ши­ли смо два­де­сет пет. Ни то ни­је све. Ту је и тер­мо­ми­не­рал­на во­да ком­плек­са „Тер­ме Озрен“ ко­ја, до­ка­ за­но, по­ма­же код ре­ум ­ а­ти­зма, псо­ри­ја­зе, про­бле­ма са си­ну­си­ма, и мно­гих дру­гих обо­ље­ња, што од­лич­но зна­ју сви ко­ји то­ ком ље­та ов­дје ре­дов­но до­ла­зе на ку­па­ње. Ми­тра Ђу­ри­чић, в. д. ди­рек­то­ра Ту­ ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је До­бо­ја, ис­ти­че да Озрен и на дру­ге на­чи­не мо­же по­мо­ћи у ли­је­че­њу. Не­ки пред­је­ли ов­дје има­ју нај­ по­вољ­ни­ји од­нос над­мор­ске ви­си­не и ми­ ни­мум алер­ге­них фак­то­ра, па су про­гла­ ше­ни ве­о­ма по­вољ­ним за ва­зду­шну ба­њу. Број­на се­о­ска до­ма­ћин­ства уви­јек су спрем­на да до­че­ка­ју го­сте.

– Се­о­ски ту­ри­зам има и уго­сти­тељ­ ску по­ну­ду, за­сно­ва­ну на ор­ган­ски про­ из­ве­де­ној хра­ни, спре­мље­ној пред ва­ шим очи­ма, на ли­је­пи ста­рин­ски на­чин, што ће вам си­гур­но оста­ти у сје­ћа­њу – на­гла­ша­ва Ђу­ри­чи­ће­ва. Ис­ти­че да за­ин­те­ре­со­ва­ност за по­ сје­т у Озре­ну ра­сте. Ве­о­ма до­бро су по­ сје­ће­не и број­не вјер­ске ма­ни­фе­ста­ци­је, као и не­ко­ли­ко са­бо­ро­ва­ња и оку­пља­ња љу­ди ра­с у­тих по сви­је­т у а по­ри­је­клом из ових кра­је­ва.  SRPSK A  No 10-11  2015

 Шко­ла па­ра­глај­дин­га на Озре­ну

39

П У ­Т О­К А З

40

SRPSK A  БРОЈ 10-11  2015

При­пре­ме за зим­ско ле­те­ње на Озре­ну

SRPSK A  No 10-11  2015

41

Ж Р­В А Њ

ВО­ДЕ­НИ­ЦЕ НА УКРИ­НИ, ОКРАЈ­ЦИ ИЗ НЕ­КИХ ДРУ­ГИХ ВРЕ­МЕ­НА

Не­кад би­ло, сад се спо­ми­ња­ло Би­ло их је не­ка­да че­тр­де­се­так са­мо на овом то­ку и без њих се ни­је мо­гао за­ми­сли­ти жи­вот. У њи­ма се мље­ло жи­то, а око њих је врио жи­вот. Уви­јек је у бли­зи­ни би­ло и ку­па­ли­ште, до­ла­зи­ли су ри­ба­ри, пра­вље­на по­си­је­ла. За­но­ћи­ва­ло се уз во­де­нич­ни ка­мен и при­по­ви­је­да­ло. По­сли­је је тех­но­ло­ги­ја учи­ни­ла сво­је, во­де­ни­це су углав­ном не­ста­ле. Вра­ти­мо им се у те­шким го­ди­на­ма, као у по­сљед­њем ра­ту, па уз њих пре­жи­ви­мо и без стру­је Пи­ше: Да­мир Кља­јић

 Но­ва во­де­ни­ца на ри­је­ци Рад­њи  Сте­ви­ћа млин

42

У

з ри­је­ку Укри­ну, од Ку­ла­ша до ушћа у Са­ву, ре­ђа­ли су се не­ка­да Спа­со­је­ви­ћа млин, Ма­ри­ћа млин, Гу­ње­ви­ћа млин и Ка­и­но­ви­ћа млин. Би­ ли су ту и Жив­ко­ви­ћа млин, Ста­рац, Дра­го­њац, По­по­вац, за­тим Ман­ди­ћа млин, во­де­ни­це Ра­у­ко­ви­ћа, Сав­ко­ви­ћа, Ко­ва­че­ви­ћа, То­ши­ћа, Бје­ли­ћа, Чо­ли­ћа, Ми­три­ћа, Ви­ди­ћа, Ру­жи­чи­ћа... Све те во­де­ни­це би­ле су на­пра­вље­ не од др­ве­та (у овом кра­ју на­зи­ва­ју их

SRPSK A  БРОЈ 10-11  2015

кр­о­ви­ња­ре) и све су има­ле ве­ли­ко боч­ но ко­ло, ве­ли­ко ско­ро као и сам млин, а не­да­ле­ко од њих на­ла­зи­ла би се оба­ве­ зно др­ве­на бра­на. Млин­ски ка­мен био је углав­ном „пле­ха­нац“. И све до јед­не во­ де­ни­це су ра­ди­ле пу­ном сна­гом, јер љу­ ди су мо­ра­ли че­ка­ти и по не­ко­ли­ко да­на да са­ме­љу сво­је жи­то. Ни­је се у њи­ма са­мо мље­ло жи­то. На­род се око во­де­ни­ца оку­пљао, по­ред њих су би­ла ку­па­ли­шта, ту су до­ла­зи­ли

SRPSK A  No 10-11  2015

43

Ж Р­В А Њ

44

SRPSK A  БРОЈ 10-11  2015

ри­ба­ри, при­ча­ле се при­че о ви­ла­ма и ву­ ко­дла­ци­ма ко­ји но­ћу до­ла­зе у млин. Не­ гдје су ку­ћа и млин би­ли под истим кр­ о­вом, па су во­де­ни­ча­ри ци­је­ли свој ви­јек пр­о­ве­ли на ри­је­ци. ИЗ ПРЕТ­ПРО­ШЛОГ ВИ­ЈЕ­КА Ври­је­ме и ћу­дљи­ва Укри­на учи­ни­ли су сво­је, па је ве­ћи­на во­де­ни­ца одав­но не­ста­ла. Др­ве­не бра­не за­ми­је­ње­не су бе­ тон­ским, а во­де­ни­це су са­да по­кри­ве­не цри­је­пом. Ста­ри, др­ве­ни дио углав­ном је над во­дом, а на оба­лу је осло­њен зи­да­ни дио во­де­ни­це. У оних не­ко­ли­ко ко­је још уви­јек ра­де, љу­ди и да­нас не­ри­јет­ко до­но­се жи­то „на ме­ља­ву“, а још че­шће до­ла­зе, углав­ном са дје­цом, да ви­де ка­ко се не­ка­да мље­ло жи­ то и ка­ко је ра­ди­ла во­де­ни­ца. Ме­ђу они­ма ко­ји су оп­ста­ли је Сте­ ви­ћа млин у дер­вент­ском се­лу Дри­јен. Са­гра­ђен је још кра­јем XIX ви­је­ка, а име је до­био по Сте­ви Ми­ло­ва­но­ви­ћу. Да­ нас је вла­сник Сте­вин пра­у­нук Ми­ло­ван Ми­ло­ва­но­вић. У мли­ну ра­ди од сре­ди­не осам­де­се­тих го­ди­на пр­о­шлог ви­је­ка и за са­да „не­ма на­мје­ру да се пен­зи­о­ни­ше“, ма­да је, ка­же, „у го­ди­на­ма“. Уз Укри­ну му је, ве­ли, нај­љеп­ше. Још као дје­чак ра­до је са оцем оста­јао у во­де­ни­ци и слу­шао при­че о ли­је­пим ви­ла­ма ко­је су но­ћу до­ ла­зи­ле у млин да би се на­хра­ни­ле бра­ шном.

– Млин је са­гра­дио мој дјед Ми­ка, али је он на­зван по пра­дје­ду Сте­ви јер су сви го­во­ри­ли да иду у млин „код Ми­ке Сте­ви­ног“. От­ка­ко је на­пра­вљен, млин је стал­но ра­дио, осим у ври­је­ме по­пла­ва. Ту је да­но­ноћ­но био и мој отац Ми­лан, ко­ји је об­но­вио во­де­ни­цу се­дам­де­се­тих го­ди­ на пр­о­шлог ви­је­ка. Ра­дио је и у ста­ро­сти, па је ред да чу­вам оно што сам на­сли­је­ дио. Имам дје­цу, не­ко ће ваљ­да и ме­не да на­сли­је­ди – при­ча Ми­ло­ван. Не­ка­да је во­де­ни­ца, по­ја­шња­ва, би­ла „при­ми­тив­не град­ње“, од др­ве­та, као и бра­на.

– Са­да је ди­је­лом мо­дер­ни­зо­ва­на, ма­ да је до­бар дио остао ста­ри, др­ве­ни. И бра­на је бе­тон­ска. До­шла су но­ва вре­ме­ на, та­ко је то. Ва­жно је да млин ра­ди и оп­ста­не, јер су да­нас они пра­ва ри­јет­кост на Укри­ни – ка­зу­је Ми­ло­ван. До­да­је да не мањ­ка за­ин­те­ре­со­ва­них за ку­ку­ру­зно или пше­нич­но бра­шно са­ мље­ве­но у во­де­ни­ци.

На ри­је­ци Рад­њи Ста­нов­ни­ци се­ла Рад­ња у Ста­на­ри­ма, нај­мла­ђој оп­шти­ни у Срп­ској, по­но­сни су на дви­је во­де­ни­це на ри­је­ци Рад­њи. Јед­на је Ма­ри­ћа млин, ста­ра др­ве­на во­де­ни­ца, дру­га је са­гра­ ђе­на при­је пар го­ди­на.

– Ста­ри млин и дан да­нас ра­ди ко нов. Уве­ли­ко у ње­му ме­ ље­мо. Гра­ђен је за­јед­нич­ким сна­га­ма, па сви има­ју пра­во да га ко­ри­сте – ка­же мје­шта­нин Бо­шко Са­вић.

– Стал­но не­ко до­ла­зи, и због бра­шна и да ви­де млин. Има ме­ђу њи­ма и мно­го ви­ђе­них љу­ди, по­ли­ти­ча­ра, ге­не­ра­ла, ље­ ка­ра... На Укри­ни, тик уз бра­ну, ри­ба­ри че­сто пе­ца­ју. Са дру­ге стра­не ри­је­ке на­ла­зи се ри­јеч­на пла­жа ко­ју по­сје­ћу­је ве­ли­ки бр­ој ку­па­ча то­ком ље­та.

– Не­ма љу­ди као не­ка­да, ка­да се све де­ша­ва­ло по­ред мли­на. Дру­жи­ло се, пје­ ва­ло и ве­се­ли­ло уз шар­ги­ју и фру­лу, зна­ ло је да бу­де на сто­ти­ну љу­ди. То­га ви­ше не­ма, али шта би чо­вјек – ка­же Ми­ло­ван.

 Ми­ло­ван Ми­ло­ва­но­вић у Сте­ви­ћа мли­ну То­ши­ћа во­де­ни­ца

ЧУ­ВАР УКРИ­НЕ На де­ве­том ки­ло­ме­тру пу­та Пр­ња­ вор–Ку­ла­ши, на ли­је­вој оба­ли Укри­не, на­ла­зи се Га­ји­ћа млин. Ту је де­це­ни­ја­ма ра­дио и ста­но­вао во­де­ни­чар Не­дељ­ко Га­ јић, Не­ђо, ко­ји је уз млин из­гра­дио ку­ћу. Пр­ви пут је у во­де­ни­цу до­шао са оцем Ла­зом као сед­мо­го­ди­шњак. На­кон то­ га, ка­ко је че­сто ис­ти­цао, ство­рио је не­ рас­ки­ди­ву ве­зу са ри­је­ком. Не­ђу су због љу­ба­ви пре­ма при­ро­ди и ри­је­ци зва­ли и „чу­ва­ром Укри­не“. Пр­о­шло­го­ди­шња по­пла­ва, до­тад не­ за­пам­ће­на, оште­ти­ла је во­де­ни­цу и уни­ шти­ла Не­ђин дом. Не­ко­ли­ко мје­се­ци ка­сни­је, на­кон те­шке бо­ле­сти, Не­ђу је из­ да­ло ср­це. До по­сљед­њег тре­нут­ка био је, ка­жу, у во­де­ни­ци.

– Во­де­ни­ца је та­да ста­ла, али пла­ни­ рам да је уско­ро по­но­во по­кре­нем. Већ по­ла­ко све при­пре­мам и опет ће Га­ји­ћа млин да ра­ди – по­ру­чу­је Здрав­ко Га­јић, Не­ђин брат. Не зна ка­да је во­де­ни­ца из­гра­ђе­на.

– Ку­пио ју је наш отац по­сли­је Дру­ гог свјет­ског ра­та. При­је то­га, ко зна ко­ ли­ко, би­ла је у вла­сни­штву Ан­дри­је Ве­ зи­ја­ка. Брат и ја од ма­ле­на смо се у њој вр­ти­ли и по­ма­га­ли оцу. Вре­ме­ном смо је до­гра­ђи­ва­ли, а Не­ђо је по­сао пре­у­зео Фо­то­гра­фи­је: кра­јем се­дам­де­се­тих го­ди­на пр­о­шлог Сан­дра Кља­јић, ви­је­ка. Во­де­ни­ца је би­ла ци­је­ли ње­гов Жи­ка Ви­дић SRPSK A  No 10-11  2015

45

Ж Р­В А Њ  У Га­ји­ћа мли­ну

жи­вот, не би је он дао ни­за­шта. По­ сла је уви­јек имао. Ма­да мно­ги има­ју елек­трич­не мли­но­ве или ку­пу­ју бра­ шно, не­ма хље­ба до оног на­пра­вље­ног од бра­шна ко­је је са­мље­ве­но у мли­ну – ка­же Здрав­ко. И ОДЕ ЈЕД­НОМ МЛИ­НАР ДИ­МИ­ТРИ­ЈЕ Ко­ји ки­ло­ме­тар да­ље, та­ко­ђе у оп­ шти­ни Пр­ња­вор, у се­лу До­њи Па­лач­ ков­ци на­ла­зио се Ми­три­ћев млин, ко­ ји је по­ла ви­је­ка био и дом Ди­ми­три­ју Ви­ди­ћу, на­да­ле­ко чу­ве­ном мли­на­ру са Укри­не. Во­де­ни­ца се на­ла­зи­ла на ли­је­вој стра­ни Укри­не, не­по­сред­но по­сли­је ушћа Ви­ја­ке, на ме­ан­дру.

– Нај­ду­же је ов­дје мли­нар био мој дјед Ди­ми­три­је, ко­га је на­род звао Ми­ трић, па отуд и име мли­ну. У во­де­ни­ци је пр­о­вео сво ври­је­ме од 1933. го­ди­не, ка­да је имао тек 31 го­ди­ну, до сво­је смр­ ти по­чет­ком ја­ну­а­ра 1988. До Дру­гог свјет­ског ра­та у во­де­ни­ци је био по­вре­ ме­но, јер ју је из­гра­ди­ло не­ко­ли­ко „ре­ дов­ни­ка“ ко­ји су има­ли оба­ве­зу да се слу­же и бри­ну о њој по ус­по­ста­вље­ном ре­до­сли­је­ду – при­ча Ми­три­ћев унук Жи­ка Ви­дић. То­ком ра­та, Ди­ми­три­је је ври­је­ме пр­о­во­дио углав­ном у во­де­ни­ци и пре­ во­зе­ћи на­род чам­цем с јед­не на дру­гу оба­лу, у сва­ко до­ба да­на и но­ћи.

– У ра­т у је на се­бе пре­у­зео го­то­во сву бри­гу о одр­жа­ва­њу и во­ђе­њу во­де­ ни­це. По­сли­је тра­гич­ног стра­да­ња си­на, у њој је по­чео да бо­ра­ви и но­ћу. Уз са­му во­де­ни­цу, са де­сне стра­не, до­гра­ђе­на је со­ба у ко­јој је жи­вио. Улаз и са­ма во­де­ ни­ца по­не­кад су до пла­фо­на би­ли за­тр­ па­ни вре­ћа­ма с бра­шном и жи­том, та­ко да се је­два пр­о­ла­зи­ло до ко­ша у ко­ји се си­па­ло жи­то да би се мље­ло. Сва та за­ тр­па­ност ни­је му сме­та­ла. Ни­ка­да ни­је за­ми­је­нио не­чи­ји џак бра­шна дру­гим,

Удео Вла­сни­ци мли­но­ва на Укри­ни мље­ли су за ујам или ушур, ко­ји је из­но­сио од шест до осам од­сто са­мље­ве­ног бра­шна. У мли­но­ви­ма гра­ђе­ним удру­же­ним сна­га­ма, уче­шће у ко­ри­шће­ њу за­ви­си­ло је од ви­си­не уче­шћа у из­град­њи. Ди­је­ли­ло се по ре­до­ви­ма (да­ни­ма). За је­дан сат мо­гло се са­мље­ти од пет до 30 ки­ло­гра­ма.

46

SRPSK A  БРОЈ 10-11  2015

Млин у Рас­ту­ши – Овај млин ра­дио је до при­је је­да­на­ ест-два­на­ест го­ди­на. Не зна­мо ни да ли је имао вла­сни­ка. Ко­ри­сти­ли су га сви ста­нов­ни­ци се­ла Рас­ту­ша – при­ча мје­ шта­нин Пе­тар Ива­нић. – У овом по­сљед­ њем ра­ту био је вр­ло ко­ри­стан. Сви су ту мље­ли жи­то, све нас је хра­нио. Иако је у лањ­ској по­пла­ви знат­но оште­ћен, на­сто­ ја­ће­мо да га са­чу­ва­мо.

па је остао упам­ћен као ве­о­ма по­штен чо­вјек – на­гла­ша­ва Жи­ка. У во­де­ни­ци би се не­де­љом по­под­не и оста­лим пра­зни­ци­ма, по­го­то­во вјер­ ским, оку­пља­ли мје­шта­ни у ве­ћем бр­о­ју да се дру­же и то је тра­ја­ло до ве­чер­њих ча­со­ва. По­себ­но је Ди­ми­три­је, ис­ти­че Жи­ка, во­лио дјеч­ју гра­ју.

– Укри­на је скло­на ми­је­ња­њу ко­ри­ та, а па­да­ви­не иза­зи­ва­ју ње­но из­ли­ва­ ње. Јед­но та­кво из­ли­ва­ње сре­ди­ном се­ дам­де­се­тих по­ру­ши­ло је бра­ну и та­да је во­де­ни­ца ра­ди­ла са­мо зи­ми и у ври­је­ме ве­ћег во­до­ста­ја. Та­ко је би­ло све до по­ чет­ка осам­де­се­тих, ка­да је пре­ста­ла да ра­ди – при­сје­ћа се Жи­ка. Мли­нар Ди­ми­три­је се с тим из­у­зет­ но те­шко ми­рио.

– Иако је ту би­ло и ку­па­ли­ште са сто­ти­на­ма ку­па­ча, по­го­то­во ви­кен­дом, ни на­род ни ло­кал­на за­јед­ни­ца ни­с у има­ли слу­ха за во­де­ни­це. Ин­ду­стри­ја­ ли­за­ци­ја је учи­ни­ла сво­је и во­де­ни­це ни­ко­га ни­с у ин­те­ре­со­ва­ле. Ди­ми­три­је је пре­шао на пле­те­ње се­пе­та, све до кра­ ја жи­во­та - при­ча Жи­ка. Во­де­ни­цу су сру­ши­ли об­је­сни мла­ ди­ћи из су­сјед­ног се­ла то­ком ље­та 1992, у је­ку рат­них су­ко­ба. Пр­о­шле го­ди­не, уго­сти­тељ из овог се­ла Ва­си­ли­је То­шић са­гра­дио је не­да­ле­ко од мје­ста гдје се на­ла­зио Ми­три­ћев млин но­ву во­де­ни­ цу, ко­ја је на­зва­на во­де­ни­ца То­ши­ћа.

– Не знам да ико да­нас гра­ди во­де­ни­ це, али ја, ето, је­сам. На­ба­вио сам и ка­мен и све што је по­треб­но. Жао ми је са­мо што их не­ма ви­ше и што ни­с у са­чу­ва­не ста­ре во­де­ни­це – на­гла­ша­ва Ва­си­ли­је. Не­ка­да је мно­го мли­но­ва би­ло и на Укри­ни у оп­шти­ни Те­слић. И да­нас је са­чу­ван онај на Ма­лој Укри­ни у се­лу Рас­т у­ша. Ка­да је тач­но са­гра­ђен и ко га је са­гра­дио, ни­ко не зна, али у се­лу зна­ју да је ве­о­ма стар. Чи­ни им се, ка­жу, као да је од­у­ви­јек ту. 

SRPSK A  No 10-11  2015

47

С В Е Т И Њ Е

зво­ни тро­ме­ђом

ОБ­НО­ВЉЕ­НИ МА­НА­С ТИР ЗА­ГРА­ЂЕ, ПО­ВИ­ШЕ ШЋЕ­ПАН ПО­ЉА, КАО ГНИ­ЈЕ­ЗДО У КА­ЊО­НУ

Опет над

Ту гдје од Пи­ве и Та­ре на­ста­је Дри­на, моћ­ни Сте­фан Вук­чић Ко­са­ча (1404-1466), хер­цег од све­тог Са­ве, имао је чу­ве­ни град. Иза гра­да, у За­гра­ђу, још од XII ви­је­ка по­сто­ја­ла је цр­ква, доц­ни­је и ма­на­стир. Све је за­мр­ло и за­пу­стје­ло у тур­ско до­ба и та­ко је би­ло све до 1994. А он­да је ли­је­по ка­ме­но зда­ње опет ни­к ло, и на­род се по­чео вра­ћа­ти, и ста­ри пој оза­рио је љу­де у смут­ном вре­ме­ну

Текст и фо­то­гра­фи­је: Рад­ми­ла Ђе­вић

48

SRPSK A  БРОЈ 10-11  2015

SRPSK A  No 10-11  2015

49

С В Е Т И Њ Е  „На ста­за­ма хер­це­га Сте­фа­на и вој­во­де Сан­да­ља“: На об­но­ву су при­о­ну­ли мно­ги, са свих стра­на, по­нај­ви­ше брат­ство ма­на­сти­ра Острог

П

о­ви­ше Шће­пан По­ља, мје­ста ко­ је и спа­ја и раз­два­ја Срп­ску и Цр­ну Го­ру, гдје Пи­ва и Та­ра гра­ де сма­раг­дну Дри­ну, на­ла­зи се За­гра­ђе, срп­ски ма­на­стир по­све­ћен све­том Јо­ ва­ну Кр­сти­те­љу. Та ста­ро­хер­це­го­вач­ ка за­ду­жби­на хер­це­га Сте­фа­на Вук­чи­ ћа Ко­са­че за­ди­вљу­је ду­хов­ном сна­гом, ар­хи­тек­тон­ском по­себ­но­шћу и са­мом сво­јом по­зи­ци­јом. Ви­ше од пет ви­је­ко­ ва на­род се сви­јао око те све­ти­ње. Он­да је све­ти­ња по­ста­ла ру­ше­ви­на, а на­род се ра­с уо по сви­је­т у. И тре­ба­ло је мно­го вре­ме­на да про­ђе па да све­ти­ња опет бу­ де диг­ну­та, и да на­род опет поч­не да се оку­пља око ње и да ја­ча. Шће­пан По­ље је не­ко­ли­ко ви­је­ко­ва уна­зад на­зи­ва­но Ме­ђу­ри­јеч­је. У XIV и XV ви­је­ку, за вла­да­ви­не моћ­ног хер­це­га Сте­фа­на (Шће­па­на), по чи­јој ти­т у­ли је ци­је­ла Хер­це­го­ви­на до­би­ла име, у Ме­ ђу­ри­јеч­ју је био град. Над тим гра­дом Хер­цег је имао твр­ђа­ву зва­ну Со­ко, нај­ ве­ћу и нај­у ­твр­ђе­ни­ју од свих че­тр­де­сет ре­зи­ден­ци­ја у гра­до­ви­ма ши­ром сво­је др­жа­ве. Град је имао ве­ли­ки по­ли­тич­ ки и при­вред­ни зна­чај. За три­де­сет јед­ ну го­ди­ну сво­је вла­да­ви­не, Хер­цег га је учи­нио слав­ним. Ис­под Со­ко-гра­да је се­ло За­гра­ђе (За­гра­де), гдје је још у XII ви­је­ку био храм по­све­ћен Ус­пе­ни­ју Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це. На ње­го­вим те­ ме­љи­ма, не­ко­ли­ко ви­је­ко­ва доц­ни­је, по­ диг­нут је ма­на­стир­ски храм по­све­ћен све­том Јо­ва­ну Пре­те­чи. Гра­ђен у ври­је­ ме Ко­са­ча, био је њи­хов пре­сто­ни храм. И сво­јом ар­хи­тек­т у­ром цр­ква је би­ла бит­но дру­га­чи­ја. Има­ла је плит­ку осмо­ стра­ну ку­по­лу, а зи­до­ве чи­сте и глат­ке. По то­ме је под­сје­ћа­ла на ста­ре ца­ри­ град­ске све­ти­ње, Цр­кву све­тог Сер­ге­ја и Све­т у Со­фи­ју, ко­је је цар Ју­сти­ни­јан гра­дио у VI ви­је­ку. У ври­је­ме сво­је на­је­зде, Тур­ци су по­ха­ра­ли Со­ко-град и раз­ру­ши­ли ма­ на­стир (са­мо је ку­по­ла не­ким чу­дом оста­ла). Сли­је­ди­ли су те­шки ви­је­ко­ви роп­ства, по­том дру­ге ло­ше при­ли­ке. Ово мје­сто и све­ти­ња за­ра­сли су у ко­ ров. У не­ко­ли­ко на­вра­та ма­њим спа­

При­че­шће и гроб По јед­ном пре­да­њу, у За­гра­ђу је вој­во­да Влат­ко Ву­ко­вић при­че­стио вој­ску пред по­ла­зак на Ко­со­во 1389. Дру­го пре­ да­ње ве­ли да су у За­гра­ђе пре­не­се­ни зем­ни оста­ци хер­це­га Сте­фа­на и са­хра­ње­ни ис­под ве­ли­ког ка­ме­ног стећ­ка у цр­кви.

50

SRPSK A  БРОЈ 10-11  2015

со­но­сним кон­зер­ва­тор­ским за­хва­ти­ма ру­ко­во­дио је ака­де­мик Во­ји­слав Ђу­рић, али ве­ли­ки не­и­ма­ри ни­с у ова­мо на­вра­ћа­ли. И та­ко би све до 1994. го­ди­не, ка­да је овом „ста­зом вој­во­де Сан­да­ља“ на­мје­ рио ми­тро­по­лит Ам­фи­ло­хи­је. Угле­дав­ ши по­лу­сру­ше­но и за­ко­ро­вље­но зда­ње, вла­ди­ка је био за­пре­па­шћен. Мо­ли­ тве­но за­гле­дан увис, во­ђен Про­ми­шљу Бож­јом, бла­го­сло­вио је об­но­ву ма­на­ сти­ра За­гра­ђе. Нај­ве­ћу по­моћ, бла­го­да­

ћу све­тог бо­го­но­сног Ва­си­ли­ја Остро­ шког Чу­до­твор­ца, пру­жи­ло је брат­ство Остро­га, пред­во­ђе­но са­да бла­же­но­по­ чив­шим Ла­за­ром, игу­ма­ном те ве­ли­ке срп­ске све­ти­ње. ВЈЕР­НОСТ СА СВИХ СТРА­НА Ка­да је Ла­зар Стој­ко­вић го­ди­не 2001. баш ов­дје на­ста­вио свој мо­на­шки под­виг, За­гра­ђе је има­ло са­мо ма­ли ко­ нак. Усли­је­ди­ле су број­не ак­ци­је при­

ку­пља­ња сред­ста­ва за об­но­ву цр­кве. Вјер­ни на­род из свих срп­ских кра­је­ва и ра­си­ја­ња, као и ин­сти­т у­ци­је и ор­га­ ни­за­ци­је, уче­ство­ва­ли су у по­нов­ном по­ди­за­њу За­гра­ђа. Ми­тро­по­ли­ја цр­но­ гор­ско-при­мор­ска, ма­на­стир Острог, вла­де Цр­не Го­ре и Срп­ске, Фа­бри­ка „Елек­тро­да“, Хи­дро­е­лек­тра­на „Пи­ва“, зна­чај­ним до­на­ци­ја­ма пред­во­ди­ли су об­но­ву. Гру­би ра­до­ви на цр­кви би­ли су за­вр­ше­ни за три го­ди­не, „вјеч­ност је по­ ла­ко по­че­ла да по­но­во иси­ја­ва из сре­ SRPSK A  No 10-11  2015

51

С В Е Т И Њ Е

/

S A N C T I T I E S

бр­на­стог ка­ме­ног зда­ња“. Би­ло је мо­жда чвр­шће и љеп­ше чак и од оног дав­ног, хер­це­го­вог.

– Бла­же­но­по­чив­ши игу­ман остро­ шки Ла­зар све­срд­но је по­ма­гао и над­ гле­дао об­но­ву ма­на­сти­ра. Пр­ви је ов­дје и слу­жио ли­т ур­ги­је, а ми, мо­на­си, на­ста­ ви­ли смо по­но­во ус­по­ста­вље­но бо­го­ слу­же­ње. Ти­ме је ов­дје по­но­во ожи­вје­ла и во­ља и на­мје­ра ве­ли­ког кти­то­ра хер­ це­га Шће­па­на – ка­же је­ро­мо­нах Ла­зар Стој­ко­вић, игу­ман ма­на­сти­ра За­гра­ђе,

52

SRPSK A  БРОЈ 10-11  2015

из­у­зет­на лич­ност и ду­хов­ник, је­дан од нај­бо­љих срп­ских ико­но­пи­са­ца да­нас. – От­ка­ко је храм опет жив, љу­ди су по­че­ ли да до­ла­зе. Пр­во одав­де, за­тим број­ни Фо­ча­ци, при­ја­те­љи ма­на­сти­ра, до­бро­ тво­ри и гра­ди­те­љи. По­моћ и по­што­ва­ње при­сти­за­ли су са свих стра­на. Игу­ман ис­ти­че да су у при­ку­пља­њу по­мо­ћи вр­ло ва­жне уло­ге има­ли Ра­диоте­ле­ви­зи­је Ре­пу­бли­ке Срп­ске, као и оп­ шти­на Плу­жи­не и њен пред­сјед­ник Ми­ ју­шко Ба­ја­гић.

ожи­вје­ли су ви­но­гра­ди, зво­на су тро­ ме­ђом по­зи­ва­ла на са­бор­ност, на­род је хр­лио све­ти­њи. Цр­кву, сву ис­кле­са­ну у пре­ли­је­пом ка­ме­ну, зо­ву и сре­бр­ном.

– Ве­ли­ки ко­нак је ско­ро за­вр­шен. Дво­спрат­на гра­ђе­ви­на у ко­јој се на­ла­зе ке­ли­је, со­бе, тр­пе­за­ри­је, ве­ли­ка и бо­га­то опре­мље­на би­бли­о­те­ка – оба­вје­шта­ва нас игу­ман Ла­зар. – У цр­кви је тре­нут­но на сре­ди­ни још уви­јек ске­ла, јер ра­ди­мо жи­во­пис. Пот­кро­вље ве­ли­ког ко­на­ка би­ће ко­ ри­ште­но и за ате­ље ико­но­пи­сач­ке сек­ ци­је, ко­ја је у За­гра­ђу осно­ва­на до­ла­ ском игу­ма­на Ла­за­ра. Са­да ври­јед­но осли­ка­ва­ју ма­на­стир­ску цр­кву, а че­сто фре­ско­пи­сач­ким ра­дом ши­ром Срп­ске, Ср­би­је и Цр­не Го­ре и са­ми при­ку­пља­ју сред­ства за об­но­ву За­гра­ђа.

 „Вјеч­ност је по­но­во по­че­ла да иси­ја­ва из сре­бр­на­стог ка­ме­ног зда­ња“: За­гра­ђе да­нас

НЕ­ПРЕ­КИ­НУ­ТО ПРЕ­ДА­ЊЕ

– Зна­чај­ни при­ло­зи сти­за­ли су од на­ шег вјер­ног на­ро­да, са свих стра­на. По­ сљед­ње дви­је го­ди­не нај­ви­ше сред­ста­ва из­два­ја оп­шти­на Плу­жи­не. Да ни­је тог ја­ког осје­ћа­ња вје­ре и љу­ба­ви пре­ма Бо­ гу, упр­кос свим те­шко­ћа­ма у ко­ји­ма жи­ ви­мо, те­шко да би­смо ишта ов­дје мо­гли ура­ди­ти. Не би би­ло овог див­ног чу­да об­но­ве и оп­ста­ја­ња. Ма­на­стир­ска цр­ква, али и ци­је­ли ком­плекс до­би­ја­ли су но­ви из­глед. Град­ ња ве­ли­ког ко­на­ка при­ве­де­на је кра­ју,

Све је ви­ше ста­ба­ла во­ћа­ка и ме­до­ но­сних пче­ла ов­дје, све је ви­ше ру­ку ко­ је по­ма­жу. Од ка­ко је ас­фал­ти­ран пут до ма­на­сти­ра, све је ви­ше и хо­до­ча­сни­ ка. До­ла­зе и ту­ри­сти, до­ма­ћи и стра­ни. Мно­ги­ма је до­во­љан и са­мо по­глед на овај нео­бич­ни кра­јо­лик, пун ста­рих ле­ ген­ди. И не­дав­но из­гра­ђе­ни ви­ди­ко­вац у бли­зи­ни ма­на­сти­ра, са мо­дер­ним те­ ле­ско­пом, омо­гу­ћа­ва из­у­зе­тан до­жи­ вљај. То је омо­ћио пре­ко­гра­нич­ни про­ је­кат Ср­би­је и Цр­не Го­ре, ко­ји спро­во­де Епар­хи­ја бу­ди­мљан­ско-ник­шић­ка и ту­ ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је Плу­жи­на и Зла­ ти­бо­ра.

– За­хва­љу­ју­ћи овој цр­кви и про­сто­ ру, пре­да­ње се ни­ка­да не мо­же пре­ки­ ну­ти – ве­ли игу­ман Ла­зар. – Ово чу­до вје­ре тра­је ви­ше од пет ви­је­ко­ва, „јер не­ бо и зе­мља ће про­ћи, а ри­је­чи Хри­сто­ве не­ће“. То су за­по­че­ли на­ши дав­ни пре­ци, а и ми, ко­ји то на­ста­вља­мо, би­ће­мо не­ чи­ји пре­ци.

Чу­да За ка­мен ис­под ко­јег је, вје­ру­је се, био са­хра­њен хер­цег Сте­фан на­род­но пам­ће­ње ве­зу­је ви­ше ле­ген­ди. Јед­ном су Тур­ ци тај ка­мен из­ни­је­ли из цр­кве и ба­ци­ли га низ стр­ми­ну пре­ма Та­ри. Ка­да су су­тра­дан до­шли, за­пре­па­сти­ли су се: сте­ћак је био на свом мје­сту. По­но­ви­ли су све и по­ред мје­ста гдје је ка­ мен био оста­ви­ли стра­жа­ре. Ују­тро, ка­мен је опет био на свом мје­сту а стра­жа­ри су осли­је­пи­ли и за­ни­је­ми­ли. Од та­да, ка­зу­је ле­ген­да, ка­ме­ни сар­ко­фаг, дуг око два а ши­рок и ви­сок око јед­ног ме­тра, ни­ко ни­је ди­рао.

SRPSK A  No 10-11  2015

53

С В Е Т И Њ Е

Цио крај опет жи­ви – У За­гра­ђу ме нај­ви­ше оча­ра­ва то што га по­хо­ди и ма­ло и ве­ли­ко, и мла­до и ста­ро, из свих кра­је­ва сви­је­та – ка­же Го­ран Ку­јун­џић, члан Удру­же­ња „Хер­цег Шће­пан, од Све­тог Са­ве“. – Не­ка­да ни­је би­ло та­ко. Са­да, кад љу­ди стал­но до­ла­зе и про­ ла­зе, зна­мо да и цио овај крај жи­ви.

 Је­ро­мо­нах Ла­зар Стој­ко­вић, игу­ман За­гра­ђа

54

Би­ло је ов­дје од об­но­ве ви­ше од сто­ ти­ну кр­ште­ња, би­ла су број­на вјен­ча­ња. Ма­на­стир је нај­по­сје­ће­ни­ји на пра­зник Вас­кр­се­ња Хри­сто­вог, ма­да је све ви­ше вјер­ни­ка и хо­до­ча­сни­ка и рад­ним да­ ном и не­дје­љом. Кра­јем ма­ја пред­сјед­ник оп­шти­не Плу­жи­не Ми­ју­шко Ба­ја­гић, до­бро­твор и пред­сјед­ник Од­бо­ра за из­ град­њу ко­на­ка ма­на­сти­ра За­гра­ђе, ов­де је кр­стио свог че­твр­тог си­на Бо­ја­на.

– Као ло­кал­на упра­ва, од пр­вог да­на пре­по­зна­ли смо зна­чај овог мје­ста, зна­чај на­ших све­ти­ња – ка­же Ба­ја­гић. – Зна­мо да је ула­га­ње у њих на­ша је­ди­на бу­дућ­ ност, исто­риј­ски и ци­ви­ли­за­циј­ски ток. По­но­сни смо што смо успје­ли да об­но­ви­ мо сва­ку цр­кву ко­ја је на овом про­сто­ру би­ла ру­и­ни­ра­на. Та­ко је би­ло са Пив­ским ма­на­сти­ром, са За­гра­ђем... Има­мо чи­ме да се по­но­си­мо, има­мо шта да по­ка­же­мо. На­ше све­ти­ње би­тан су нам сег­мент и у укуп­ној ту­ри­стич­кој по­ну­ди. Вјер­ни­ка је у њи­ма све ви­ше, из свих кра­је­ва. Тру­ди­ ће­мо се, ко­ли­ко год бу­де мо­гу­ће, да и да­ ље по­ма­же­мо об­но­ву свих на­ших цр­ка­ ва и ма­на­сти­ра. То да­ва­ње из­раз је оно­га што је­смо. И у Фо­чи је све ви­ше по­кло­ни­ка ко­ји од­ла­зе у За­гра­ђе. При­је пет го­ди­на осно­ ва­но је и Удру­же­ње „Хер­цег Шће­пан,

SRPSK A  БРОЈ 10-11  2015

од Све­тог Са­ве“ чи­ји је глав­ни циљ да се по­мог­не За­гра­ђу.

– Већ де­сет го­ди­на не­ки од нас не­пре­ ста­но до­ла­зе у ма­на­стир – ка­же Де­јан По­ па­дић, пред­сјед­ник Удру­же­ња и је­дан од нај­че­шћих хо­до­ча­сни­ка ов­дје. –Схва­ти­ли смо да је то наш ма­на­стир, ко­ји при­па­да Фо­чи и Ста­рој Хер­це­го­ви­ни. Бли­зу нам је и Пив­ски ма­на­стир, али ми Фо­ча­ци по­ себ­но смо ве­за­ни за За­гра­ђе. Сје­ћам се, ка­да је об­но­ва тек по­че­ла, го­то­во да ни­ смо мо­гли да вје­ру­је­мо. Цр­ква је ни­кла из ру­ше­ви­на. До­ла­зи­ће­мо и по­ма­га­ти док год је у на­ма жи­во­та и сна­ге. Ме­ђу по­кло­ни­ци­ма у За­гра­ђу би­ва пи­са­ца, пу­то­пи­са­ца, исто­ри­ча­ра умјет­ но­сти, стра­них ту­ри­ста (По­ља­ка, Че­ха, Ру­са...). Нај­ви­ше је ипак Пи­вља­на и Ста­ ро­хер­це­го­ва­ца.

– Пр­во што вас оп­чи­ни ов­дје: ље­по­та ма­на­стир­ске цр­кве. Та хар­мо­ни­ја ви­зан­ тиј­ског, за­пад­но­е­вроп­ског, ори­јен­тал­ног. Та трој­на мје­ша­ви­на од­ре­ди­ла је и суд­ би­ну на­ро­да на овим про­сто­ри­ма, њи­хо­ ву по­себ­ност – при­ча нам Игор Јан­ко­вић.

– За­ди­вљу­ју­ћи је и по­ло­жај: на по­чет­ку Дри­не, из­над са­став­ка Пи­ве и Та­ре, под­ но не­ка­да­шњег Со­ко-гра­да. Да би ма­на­стир био пот­пу­но за­шти­ ћен зи­дом, по­треб­на је из­град­ња још јед­ не ка­пи­је, оне за­пад­не.

– Због то­га, по­зи­ва­мо све љу­де до­бре во­ље и жељ­не бла­го­сло­ва да се укљу­че у об­но­ву, сва­ко пре­ма сво­јим мо­гућ­но­сти­ ма – за­кљу­чу­је игу­ман Ла­зар. Же­ли­мо да све за­вр­ши­мо до 550. го­ди­шњи­це од смр­ ти хер­це­га Сте­фа­на, до­го­ди­не. Уз сна­гу ко­ју нам Го­спод да­је, вје­ру­је­мо да ће та­ко и би­ти. 

SRPSK A  No 10-11  2015

55

Х О­Д О­Ч А­Ш Ћ А ТА­МО ДА­ЛЕ­КО, КРФ ЈОШ ПАМ­ТИ ДО­ГА­ЂА­ЈЕ ОД ПРИЈЕ СТО ГО­ДИ­НА

Епо­пе­ја

ју­на­штва и стра­да­ња

56

SRPSK A  БРОЈ 10-11  2015

Сва­ка срп­ска ге­не­ра­ци­ја то мо­ра чи­та­ти, у се­би про­жи­вје­ти и ићи та­мо на по­кло­ње­ње. И чу­ва­ти успо­ме­ну она­ко ка­ко то чи­ни Хри­сто Ја­ну­лис из Аги­ос Ма­те­о­са, чи­ји је дје­д Ја­нис са срп­ским му­че­ни­ци­ма де­лио хљеб и ви­но и дио свог по­сје­да дао за гро­бље Дрин­ске ди­ви­зи­је. Крф је пун срп­ских тра­го­ва и спо­ме­ни­ка. Још су жи­ве и све те по­тре­сне при­че и пје­сме. Та­мо, на Кр­фу, мо­же­мо из­мје­ри­ти и ко­ли­ко смо жи­ви ми, да­на­шњи

Текст и фо­то­гра­фи­је: Ми­шо Ву­јо­вић

Ста­ри град, твр­ђа­ва и дио лу­ке у гра­ду Кр­фу

SRPSK A  No 10-11  2015

57

Х О­Д О­Ч А­Ш Ћ А

Д

ок се ла­га­но на­ги­ња­ла на по­ве­ тар­цу, се­ку­ћи кри­стал­ну про­ зир­ност Јон­ског мо­ра, у ко­јој се огледала хи­ља­ду­го­ди­шња твр­ђа­ва из до­ба моћ­не Ви­зан­ти­је, вре­ме­шна бар­ ка пре­пу­на хо­до­ча­сни­ка при­бли­жа­ва­ла се острв­це­т у. Мо­рем, уто­ну­лим у лет­њу ти­ши­ну, од­зва­ња­ли су так­то­ви хим­не стра­да­ња „Та­мо да­ле­ко“. Зву­ци се­те, ту­ ге и по­но­са ево­ци­ра­ли су дра­му јед­ног на­ро­да ре­ше­ног да ни по ко­ју це­ну не ка­пи­т у­ли­ра и не из­гу­би др­жа­ву. Је­ди­ни спас, по ви­ђе­њу вој­во­де Ра­до­ми­ра Пут­ ни­ка, био је да се по­вла­че­њем на Ја­дран­ ско при­мор­је срп­ска вој­ска ре­ор­га­ни­зу­ је, снад­бе оруж­јем, хра­ном и му­ни­ци­јом и по­но­во по­ста­не озби­љан фак­тор на ко­ји са­ве­зни­ци мо­ра­ју ра­чу­на­ти. На­кон пр­во­бит­них срп­ских успе­ха на Це­ру и Ко­лу­ба­ри, бри­љант­не про­ тив­о­фан­зи­ве у Бо­сни 1914. го­ди­не, крат­ко­трај­ног рат­ног пре­да­ха до је­се­ни 1915, сна­ге Цен­трал­них си­ла кре­ну­ле су у оп­шту офан­зи­ву на Кра­ље­ви­ну Ср­би­ ју, већ исцрпљену у Бал­кан­ским ра­то­ ви­ма и по­ме­ну­тим бит­ка­ма прет­ход­не го­ди­не. Иако сто­стру­ко над­моћ­ни­ји у људ­ству, тех­ни­ци и на­ор ­ у­жа­њу, не­мач­ ки цар Вил­хелм, осве­до­че­ни не­при­ја­тељ Ср­ба („Ср­би­ја је бан­да ло­по­ва ко­је тре­ба ка­зни­ти за њи­хо­ва не­де­ла”, 23. јул 1914), по­знат по ста­ву да „Сло­ве­ни ни­с у ро­ђе­ ни да за­по­ве­да­ју већ да ро­бу­ју“, у обра­ ћа­њу сво­јим је­ди­ни­ца­ма пред на­пад на Ср­би­ју, не скри­ва­ју­ћи опрез, као да је на­слу­ћи­вао по­раз, ис­ка­зао је по­што­ва­ ње пре­ма, по свим вој­ним па­ра­ме­три­ма, не­у­по­ре­ди­во сла­би­јем не­при­ја­те­љу: „Хе­ро­ји! Ја вас во­дим у је­дан но­ ви рат, про­тив јед­не ма­ле али хра­бре на­ци­је. То су Ср­би, ко­ји су, то­ком три по­след­ња ра­та, про­тив Тур­ске, Бу­гар­ ске и Аустро­у­гар­ске, да­ли све­т у до­ка­зе ви­со­ких рат­нич­ких вр­ли­на и нај­ве­ћих вој­нич­ких спо­соб­но­сти и ко­ји су на за­

Кра­љев­ски при­мјер Не сме­мо за­бо­ра­ви­ти ни др­жа­ње ста­рог кра­ља Пе­тра и ње­го­ву по­ру­ку на­ро­ду у по­вла­че­њу: „Знам да су сви Ср­би спрем­ни умре­ти за отаџ­би­ну. Ваш иза­бра­ни краљ ви­ше не­ма сна­ге да по­ве­де сво­ју вој­ску у бој на жи­вот и смрт. Ја сам са­мо сла­би ста­рац ко­ји ни­шта не мо­же да ура­ди, сем да вас бла­го­ сло­ви, све вас срп­ски вој­ни­ци, гра­ђа­ни, же­не и де­цо срп­ска. Али вам се на јед­но за­кли­њем: ако нам но­ве бор­бе спре­ма­ју сра­мо­ту, да бу­де­мо по­бе­ђе­ни, не­ћу пре­жи­ве­ти ту про­паст, не­ го ћу са отаџ­би­ном умре­ти и ја.“

58

SRPSK A  БРОЈ 10-11  2015

ста­ва­ма ис­пр­ска­ним кр­вљу, ис­пи­са­ли за ове че­ти­ри го­ди­не, нај­ве­ће и нај­слав­ни­је по­бе­де.“ Ве­ли­ки по­ход на ма­лу али по­но­сну зе­мљу по­ве­рен је не­мач­ком фелд­мар­ша­ лу Аугу­сту фон Ме­кен­зе­ну, ко­ји је ко­ ман­до­вао здру­же­ним аустро­у­гар­ским и не­мач­ким сна­га­ма. На­пад на Бе­о­град по­чео је ар­ти­ље­риј­ском ва­тром са дру­ ге оба­ле Ду­на­ва, 5. ок­то­бра 1915. го­ди­ не, у ве­чер­њим са­ти­ма. Си­ли­ну ар­ти­ље­ риј­ске ва­тре нај­бо­ље илу­стру­је по­да­так да је до по­но­ћи не­у ­тра­ли­са­но ви­ше од по­ла срп­ских ар­ти­ље­риј­ских ба­те­ри­ја, а не­што иза по­но­ћи, због ин­тен­зи­те­та деј­ста­ва и пре­ци­зно­сти не­при­ја­тељ­ских то­по­ва, уни­ште­ни су сви ре­флек­то­ри и пре­сто­ни град је уто­нуо у мрак. Да­но­ ноћ­на бор­ба за Бе­о­град, уз огром­не жр­ тве на обе стра­не, тра­ја­ла је осам да­на. На­кон по­вла­че­ња је­ди­ни­ца од­бра­не, 14. ок­то­бра, срп­ском пре­сто­ни­цом за­го­спо­ да­ри­ле су је­ди­ни­це Цен­трал­них си­ла, а истог да­на, с ле­ђа, без об­ја­ве ра­та, на југ зе­мље про­др­ле су Пр­ва и Дру­га бу­гар­ска ар­ми­ја, што је до­ве­ло до без­у­слов­ног по­ вла­че­ња пре­ма Цр­ној Го­ри и Ал­ба­ни­ји. Два пу­та је при­хва­тан и од­би­јан пред­ лог вој­во­де Жи­во­ји­на Ми­ши­ћа да се кре­не у про­тив­на­пад као на Ко­лу­ба­ри. На кра­ју, Вр­хов­на ко­ман­да 25. но­вем­бра до­но­си суд­бо­но­сну од­лу­ку о по­вла­че­њу на Ја­дран­ско мо­ре. НА­РОД У КО­ЛО­НИ ОТ­ПИ­СА­НИХ До­ла­ску на „зе­ле­но остр­во“, „остр­во спа­са“, „остр­во на­де“ прет­хо­ди­ла је гол­ го­та до та­да не­ви­ђе­на у исто­ри­ји ра­то­ ва­ња, што по­твр­ђу­је и фран­цу­ски мар­ шал Жо­зеф Жо­фр: „По­вла­че­ње на­ших са­ве­зни­ка Ср­ба, у окол­но­сти­ма у ко­ји­ма је из­вр­ше­но, по стра­хо­та­ма пре­ва­зи­ла­зи све што је исто­ри­ја до са­да као нај­тра­ гич­ни­је за­бе­ле­жи­ла.“ Би­ла је то дра­ма у ко­јој су се так­ми­ чи­ле зло­ћу­ди при­ро­де и чо­ве­ка. Су­ро­ва зи­ма гу­та­ла је ко­ли­ко и глад, бо­лест се утр­ки­ва­ла са за­се­да­ма ал­бан­ских бан­ди ко­је су пљач­ка­ле за­о­ста­ле, из­не­мо­гле и уми­ру­ће. Дра­му је ин­тен­зи­ви­ра­ла дво­ лич­ност са­ве­зни­ка. Фру­стра­ци­је Ен­гле­ за због де­ба­кла код Га­ли­по­ља пре­ла­ма­ле су се и на раз­би­је­не еша­ло­не ис­цр­пље­ них срп­ских вој­ни­ка, раз­ба­ца­них од Дра­ча до Ва­ло­не. Ко­шмар и без­на­ђе по­ ја­ча­ва­но је иш­че­ки­ва­њем не­из­ве­сног

до­ла­ска са­ве­знич­ких бро­до­ва. Ср­би су у том тре­нут­ку по­ста­ли са­мо део ста­ ти­стич­ког би­лан­са ра­та. И то она де­сна, от­пи­са­на ко­ло­на. Ва­пај срп­ског вр­хов­ног ко­ман­дан­та, ре­ген­та Алек­сан­дра, ру­ском ца­ру Ни­ко­ ла­ју Ро­ма­но­ву уро­дио је пло­дом. Све­ти цар му­че­ник, и сам по­тре­сен тра­ге­ди­јом сло­вен­ске бра­ће, по­ста­вља ул­ти­ма­т ум са­ве­зни­ци­ма: „Уко­ли­ко се срп­ска вој­ска од­мах не из­ба­ви из Ал­ба­ни­је, Ру­си­ја рас­ки­да са­ вез са Антантом и скла­па се­па­рат­ни мир са Не­мач­ком.“ По­ли­ти­ка ко­ју је, на­кон осло­бо­ђе­ња и за­вр­шет­ка Пр­вог свет­ског ра­та, во­дио Алек­сан­дар Ка­ра­ђор­ђе­вић, краљ ује­ди­ ни­тељ, кру­ни­са­на на срп­ским ко­сти­ма, ства­ра­њем не­при­род­не и нео­др­жи­ве за­јед­ни­це су­прот­но­сти, мо­же се де­фи­ ни­са­ти у пот­пу­но­сти про­ма­ше­ном, али ње­го­во ви­те­шко др­жа­ње у нај­с уд­бо­но­ сни­јим тре­ну­ци­ма ка­да, и сам бо­ле­стан и опе­ри­сан у Ска­дру, од­би­ја да на­пу­сти сво­ју вој­ску и на­род, або­ли­ра га од „ју­ го­сло­вен­ског сле­пи­ла“ и им­пе­ра­тор­ског сна о об­но­ви сред­њо­ве­ков­ног цар­ства. Ме­ђу све­тлим при­ме­ри­ма у Ал­ба­ни­ ји сва­ка­ко се не сме за­бо­ра­ви­ти Есадпа­ша То­пла­ни. Као ва­тре­ни по­бор­ник иде­је да Бал­кан при­па­да бал­кан­ским на­ро­ди­ма, у ок­то­бру 1914. он је пре­у­зео

власт у цен­трал­ној Ал­ба­ни­ји и про­гла­ сио Ал­бан­ски Ислам­ски Еми­рат, да би за Ви­дов­дан сле­де­ће го­ди­не, на­кон ин­тер­ вен­ци­је срп­ске вој­ске ко­ја је спре­чи­ла по­ку­шај ње­го­вог свр­га­ва­ња, пот­пи­сао тај­ни спо­ра­зум о уни­ји из­ме­ђу Кра­ље­ ви­не Ср­би­је и Ал­бан­ског Ислам­ског Еми­ра­та. Есад-па­ша То­пла­ни је то­ком по­вла­че­ња обез­бе­ђи­вао срп­ској вој­сци ло­ги­сти­ку и од­ступ­ни­цу на те­ри­то­ри­ ја­ма ко­је је ко­ли­ко-то­ли­ко кон­тро­ли­са­ ла ње­го­ва жан­дар­ме­ри­ја, иако је имао ве­ли­ки број не­при­ја­те­ља у раз­би­је­ној и пле­мен­ски по­де­ље­ној зе­мљи, ве­ћин­ ски на­кло­ње­ној Ото­ман­ској им­пе­ри­ји и Цен­трал­ним си­ла­ма.

 По­глед са Кр­фа на ал­бан­ску оба­лу

ДРА­МА ЖИ­ВО­ТА И ДРА­МА СМР­ТИ Пр­ви брод са срп­ском вој­ском у крф­ ску лу­ку Гу­ви­ја, уда­ље­ну шест ки­ло­ме­ та­ра од гра­да Кр­фа, при­стао је 18. ја­ну­ а­ра 1916. го­ди­не. За ме­сец да­на, тач­ни­је до 21. фе­бру­а­ра, са 43 са­ве­знич­ка бро­да на Крф је ева­ку­и­са­но 150.000 Ср­ба. Ту на „остр­ву спа­са“, смрт је за­о­гр­ну­ла сво­ је но­во ру­хо. Ти­фус и ис­цр­пље­ност ко­ си­ли су не­ми­ло­срд­но. „На Ви­ду је у по­чет­ку сва­ко­днев­но уми­ра­ло и по 150 љу­ди. Њи­хо­ва те­ла спу­шта­ли су са оба­ле у мо­ре. По­се­тио сам Ви­до и та­да сам ви­део оне му­че­ни­ке SRPSK A  No 10-11  2015

59

Х О­Д О­Ч А­Ш Ћ А

60

SRPSK A  БРОЈ 10-11  2015

ко­ји су би­ли осу­ђе­ни на смрт од ис­цр­ пље­но­сти. Ни­сам мо­гао да за­ми­слим да се жи­во људ­ско би­ће мо­же пре­тво­ри­ти у та­кав ко­стур, у бу­квал­ном сми­слу те ре­чи, у ске­лет пре­кри­вен ко­жом“, за­пи­ сао је ру­ски кнез Гри­го­ри­је Ни­ко­ла­је­вич Тру­бец­ки. Шум та­ла­са, док смо при­ла­зи­ли Ви­ ду, остр­ву смр­ти и ужа­са, но­сио је сли­ке уми­ру­ћих рат­ни­ка – ко­сту­ра, ка­ко из­ ди­шу на сла­ме­ним про­стир­ка­ма у ту­ ђој зе­мљи. На Ви­ду и у пла­вој гроб­ни­ ци, у ко­ју су са фран­цу­ског са­ни­тет­ског бро­да „Све­ти Фра­њо Аси­шки“ у мор­ске ду­би­не по­ла­га­ни пре­ми­ну­ли рат­ни­ци, као и на још 27 гро­ба­ља на остр­ву Кр­ фу, са­хра­ње­но је 10.000 Ср­ба. У ма­у­зо­ ле­ју на остр­ву Ви­ду, са­гра­ђе­ном по про­ јек­т у Ни­ко­ла­ја Кра­сно­ва, 1938. го­ди­не, под по­кро­ви­тељ­ством кра­ља Алек­сан­ дра Ка­ра­ђор­ђе­ви­ћа, по­ло­же­не су ко­сти 2.732 рат­ни­ка, од че­га је 1.232 иден­ти­фи­ ко­ва­но, док оста­лих 1.500 и да­нас ле­же као не­зна­ни ју­на­ци јед­не ве­ли­ке епо­пе­је срп­ског на­ро­да. Дра­му жи­во­та на остр­ву зми­ја, ка­ко су Ви­до не­ка­да зва­ли, али и дра­му јед­ ног на­ро­да, нај­сли­ко­ви­ти­је опи­с у­је др Вла­ди­мир Ста­но­је­вић: „Ту, у том аду, при­ку­пљен као у жи­ жи, од­и­грао се у ми­ни­ја­т у­ри цео тра­ги­ зам на­ше зе­мље. Ту су у пред­смрт­ном бун­ца­њу и сте­ња­њу дрх­та­ли и тре­пе­ри­ ли сви нај­не­жни­ји бол­ни фи­бри чо­ве­ чи­је ду­ше. Ту су уз бун­ца­ња и сте­ња­ња о се­лу и ку­ћи не­ста­ја­ли је­дан за дру­гим сви ко­је је стра­шна суд­би­на ба­ци­ла у овај па­као...“ ЈЕ­РУ­СА­ЛИМ НА ОСТР­ВУ ЗМИ­ЈА Ми­ни­стар про­све­те Кра­ље­ви­не Ср­ би­је, Љу­ба Да­ви­до­вић, за­бе­ле­жио је у свом днев­ни­ку 21. ја­ну­а­ра 1916. го­ди­не и об­ја­вио у ли­сту Прав­да уочи Дру­гог свет­ског ра­та: „Пр­вих да­на, са­мо пр­вих да­на бо­ле­ сни­ци су ле­жа­ли по зе­мљи на све­жој сла­ми. Оби­ла­зи­ли смо их сва­ког да­на. Страх од гла­ди био је ве­ћи од стра­ха од смр­ти. Глад је ко­си­ла Ал­ба­ни­јом: бо­ја­ли су је се и на Кр­фу. Тре­бо­ва­ње за хлеб, за та­ин, би­ло је нај­ве­ћа дра­го­це­ност. Узи­ ма­ли су по тим тре­бо­ва­њи­ма, иако га ни­с у мо­гли ни сме­ли је­сти. Ор­га­ни за ва­ре­ње би­ли су про­па­ли. Ле­чи­ли су их да­ва­њем во­де у ко­јој је ку­ван пи­ри­нач.

По­тро­ва­ше нас док­ то­ри мор­ском во­дом, го­во­ри­ли су. Уве­ра­ва­ ли смо их да су док­то­ ри и бол­ни­ча­ри на­ши ве­ли­ки при­ја­те­љи. И ле­ка­ри и бол­ни­ча­ри свој­ски су се за­у­зи­ ма­ли за сву на­шу по­ лу­мр­тву де­цу. И жив­ци су им би­ли про­па­ли. Кад им про­го­во­ри­те срп­ ску реч, су­зе гру­ну на очи. Пла­че­мо за­ јед­но. О, ко­ли­ко се су­за про­ли­ло! Са не­ на­че­тим та­и­ном ис­ под гла­ве ис­пу­стио је сво­ју му­че­ну ду­шу. Де­те ре­грут умр­ло је по­у­зда­но ми­сле­ћи на мај­ку и на си­ро­ма­шни ку­ће­рак у Шу­ ма­ди­ји. Ли­ко­ви те мр­тве де­це на­ше би­ ли су пра­ви све­ти­тељ­ски ли­ко­ви. За­слу­ жи­ли су да се по­све­те по­сле све­га оно­га што су пре­тр­пе­ли. Са­мо је­дан слу­чај. Имао је сво­је тре­ бо­ва­ње за та­ин. Узео је још јед­но тре­ бо­ва­ње из џе­па свог мр­твог дру­га. Са два тре­бо­ва­ња имао је још за два та­и­на. До­ба­у­љао се до свог ме­ста, до сво­је по­ сте­ље, ле­гао и умро гла­дан из­ме­ђу два хле­ба. Сто­ти­не, хи­ља­де при­ме­ра мо­гло би се још на­ве­сти. До­ста! Пи­та­ју се не­ки: је­смо ли пла­ти­ли сво­ју сло­бо­ду и по­ве­ ћа­ње отаџ­би­не?“ По зва­нич­ном из­ве­шта­ју ми­ни­стра вој­ске, ге­не­ра­ла Бо­жи­да­ра Тер­зи­ћа, до до­ла­ска на Крф стра­да­ло је пре­ко 243.000 љу­ди. На­кон укр­ца­ва­ња на са­ве­знич­ке бро­ до­ве из лу­ке Драч, на Крф је сти­гло око 150.000 вој­ни­ка, док је 12.000 ева­ку­и­са­ но у Би­зер­т у. Док ста­ра бар­ка при­ста­је на остр­во Ви­до, за ко­је је ми­тро­по­лит, ка­сни­је па­ три­јарх Ди­ми­три­је ре­као да је срп­ски Је­ру­са­лим, пла­во­ко­си де­чак по­ка­зу­ју­ћи пр­стом на пре­ле­пу пе­ско­ви­т у пла­жу, умил­ним гла­сом пи­та оца да ли ће ов­де да се ку­па­ју. „Ово за је за нас Ср­бе све­то ме­сто! То је гроб­ни­ца пла­ва у ко­јој ле­жи брат до бра­та. Ов­де се ни Гр­ци ни Ср­би не ку­па­ ју, а грч­ки ри­ба­ри из по­што­ва­ња пре­ма срп­ским ју­на­ци­ма 50 го­ди­на ни­с у ло­ви­ SRPSK A  No 10-11  2015

 Успо­ме­не не бли­је­де: Ма­ри­ја из Гу­ви­је

 Остр­во Ви­до и срп­ска Спо­мен-ко­стур­ни­ца на ње­му

61

Х О­Д О­Ч А­Ш Ћ А

 Љу­бо­мир Са­ра­ман­дић, ку­стос Срп­ске ку­ће у Кр­фу

ли ри­бу“, сет­но од­го­во­ри мла­ди чо­век, ми­лу­ју­ћи по ко­си не­ја­ког на­след­ни­ка. ВРИЈЕ­МЕ БО­ЛА И ПО­НО­СА И да­нас је код ло­кал­ног ста­нов­ни­ штва жи­во се­ћа­ње на бо­ра­вак срп­ске вој­ске и из­бе­глог на­ро­да. Го­то­во да не­ма ме­ста на остр­ву ко­је не не­гу­је успо­ме­ну на то вре­ме. Из­не­мо­гли, глад­ни и бес­ по­моћ­ни би­ли су раз­ме­ште­ни по це­лом остр­ву. Ло­кал­но ста­нов­ни­штво са стра­ хом и не­скри­ве­ним не­го­до­ва­њем до­че­ ка­ло је не­вољ­ни­ке из­гна­не из отаџ­би­не, ко­ји су у ис­коп­не­лим очи­ма и уса­хлим усна­ма но­си­ли се­ћа­ње на сво­је до­мо­ ве. Скеп­тич­ност и не­по­ве­ре­ње у не­зва­ не го­сте не­ста­ли су по­пут мор­ске пе­не. Ви­бра­ци­је ду­ше исто­вер­не бра­ће убр­зо су пре­мо­сти­ле све ба­ри­је­ре стра­ха од непознатог, а не­ки срп­ски на­зи­ви и да­ нас су одо­ма­ће­ни код ло­кал­ног ста­нов­ ни­штва.

При­ли­ка „Пред­сто­је­ћи ју­би­леј, сто­го­ди­шњи­ца ева­ку­а­ци­је срп­ске вој­ске на Крф, при­ли­ка је за ма­сов­ни­ји до­ла­зак школ­ских екс­ кур­зи­ја на ходочашће“, ка­же Љу­бо­мир Са­ра­ман­дић. Нада се да ће и др­жа­ва, тим по­во­дом, на­по­кон ре­но­ви­ра­ти Срп­ску ку­ ћу, обновити му­зеј­ску по­став­ку ста­ру ско­ро че­тврт ве­ка, сре­ ди­ти и об­ја­ви­ти све до­ступ­не спи­ско­ве вој­ни­ка и ци­ви­ла ко­ји су од­сту­па­ли пре­ко Ал­ба­ни­је и бо­ра­ви­ли на Кр­фу.

62

SRPSK A  БРОЈ 10-11  2015

„За пе­ри­од од две и по го­ди­не, ко­ли­ко су бо­ра­ви­ли на Кр­фу, ни­је за­бе­ле­жен ни је­дан ин­ци­дент. Ни јед­на гра­на ни­је сло­ мље­на, ни јед­на кра­ђа, ту­ча, би­ло ка­кав про­блем ни­је при­ја­вљен са­ве­знич­кој упра­ви“, ка­же Љу­бо­мир Са­ра­ман­дић, ку­стос Срп­ске ку­ће на Кр­фу, до­да­ју­ћи да ниг­де ло­го­ри ни­с у би­ли та­ко уре­ђе­ни као на Кр­фу. „У чи­сти­на­ма ме­ђу ма­сли­ња­ци­ма по­ диг­ну­ти су ша­то­ри ко­ји су укра­ше­ни цве­ћем и зе­ле­ни­лом. Сит­ним шљун­ком и ка­ме­њем раз­ли­чи­тих ни­јан­си ис­пи­ си­ва­ни су на­зи­ви је­ди­ни­ца и обе­леж­ја срп­ске вој­ске и др­жа­ве. Ло­го­ри срп­ске вој­ске ли­чи­ли су на фан­та­стич­не двор­ це из­гра­ђе­не на пе­ско­ви­тој мор­ској оба­ ли“, у да­ху по­се­ти­о­ци­ма де­кла­му­је овај чу­вар се­ћа­ња на срп­ску гол­го­т у, чи­ји су де­до­ви Сто­јан Са­ра­ман­дић и Дра­гић Ми­ло­ше­вић пре­шли Ал­ба­ни­ју и бо­ра­ ви­ли на Кр­фу. По до­ла­ску на Крф на­ста­ви­ле су да ра­де све срп­ске др­жав­не ин­сти­т у­ци­је. „Срп­ска др­жа­ва, ка­ко је ста­ја­ло у на­ред­ би Вр­хов­не ко­ман­де, ни­је из­гу­би­ла сво­ је би­ће, иако на ту­ђем зе­мљи­шту, до­кле год је ту Вла­да­лац, Вла­да и вој­ска, па ма ко­ли­ка ње­на ја­чи­на би­ла.“ Згра­да Крф­ског по­зо­ри­шта по­ста­ла је се­ди­ште Скуп­шти­не, Вла­де и ве­ћи­не др­жав­них ин­сти­т у­ци­ја. То­пло го­сто­прим­ство пре­ра­сло је у

SRPSK A  No 10-11  2015

63

Х О­Д О­Ч А­Ш Ћ А

 Спо­ме­ни­ци Ја­ни­су Ја­ну­ли­су и рат­ни­ци­ма Дрин­ске ди­ви­зи­је у Аги­ос Ма­те­о­су Хри­сто Ја­ну­лис

трај­на при­ја­тељ­ства, из не­ких сим­па­ти­ ја ра­ђа­не су љу­ба­ви кру­ни­са­не бра­ком. Ја­нис Га­зис, вла­сник хо­те­ла „Бе­ла Ве­ не­ци­ја“ у ко­ме је би­ла сме­ште­на Вла­да Кра­ље­ви­не Ср­би­је и пот­пи­са­на Крф­ ска де­кла­ра­ци­ја, удао је за Ср­бе све три кћер­ке, нај­ста­ри­ју Ђо­ва­ну за ко­њич­ког офи­ци­ра Миливоја Чо­лак Ан­ти­ћа, сред­ њу Са­про за Вла­ди­ми­ра Ка­зи­ми­ро­ви­ћа, а нај­мла­ђа Аугу­ста по­ста­ла је су­пру­га Ми­ла­на Сто­ја­ди­но­ви­ћа, ка­сни­је пред­ сед­ни­ка Ју­го­сло­вен­ске вла­де. СР­БИН ПЈЕ­ВА И КАД ЈЕ НАЈ­ТЕ­ЖЕ У сво­јој књи­зи Хо­до­ча­шће на Крф, Љу­­ о­мир Са­ра­ман­дић, кроз оби­ље до­ку­ б ме­­на­та и све­до­чан­ста­ва, ар­хи­ви­ра успо­ ме­не на та те­шка и ви­те­шка вре­ме­на. У мно­штву при­ме­ра о од­но­си­ма ло­кал­ног ста­нов­ни­штва са Ср­би­ма, об­ја­вље­но је пи­смо јед­не Кр­фљан­ке упу­ће­но срп­ском офи­ци­ру: „Крф је она­кав ка­кав је био и пре 1916. Ме­ни чак из­гле­да да је го­ри не­го пре. Оне­мео је, пуст, не пе­ва ви­ше. Ваш на­род стал­но и увек пе­ва, на тај жа­гор би­ла сам то­ли­ко на­ви­кла. Мо­же­те да ме ра­чу­на­ те као ве­ли­ког не­при­ја­те­ља ва­шег на­ро­ да, јер сам увек же­ле­ла да се што доц­ни­је вра­ти­те у ва­шу отаџ­би­ну. До­шли сте, по­ ка­за­ли сте нам шта зна­чи жи­вот и оти­ шли сте, а нас сте оста­ви­ли не­срећ­не...“ Се­дам­де­се­то­го­ди­шња Ма­ри­ја, вла­ сни­ца апарт­ма­на у Гу­ви­ји уда­ље­ног са­ мо сто­ти­нак ме­та­ра од пла­же где се 18.

64

SRPSK A  БРОЈ 10-11  2015

ја­ну­а­ра 1916. ис­кр­ца­ла срп­ска вој­ска, се­ћа­ње је на­сле­ди­ла од сво­је ба­ке, ко­ја је, по­пут мно­гих, збри­ња­ва­ла хра­ном и оде­ћом срп­ске рат­ни­ке: „Мо­ја ба­ка им је пле­ла ча­ра­пе, кр­пи­ ла оде­ћу, но­си­ла хра­ну у ло­гор ко­ји се на­ла­зио на пла­жи. До кра­ја жи­во­та зна­ ла је сти­хо­ве пе­сме ,Та­мо да­ле­ко‘. При­ ча­ла је да су пе­ва­ли и пла­ка­ли“, при­се­ ћа се вре­ме­шна го­спо­ђа, ну­де­ћи ви­но за срп­ске при­ја­те­ље. Ен­гле­ска ле­кар­ка Иза­бе­ла Ха­тон, на­ во­ди наш ку­стос, за­бе­ле­жи­ла је да је пе­ сма са­став­ни део жи­во­та сва­ког Ср­би­на: „Чим се Ср­бин опо­ра­ви, он пе­ва и игра... Њи­хо­ва оми­ље­на пе­сма је ,Та­мо да­ле­ко‘, она го­во­ри ка­ко су на­пу­сти­ли ку­ћу и зе­мљу, из­ра­жа­ва че­жњу за до­мом. Не­ке од нас же­на пе­ва­ле смо за­јед­но са вој­ни­ци­ма и кроз пе­сму са мно­го­број­ним сти­хо­ви­ма, за­во­ле­ли смо тај ле­пи је­зик.“ Пе­ва­ли су и пла­ка­ли „Прометеји на­ де, апо­сто­ли ја­да“, и у дво­ри­шту Ја­ни­са Ја­ну­ли­са у Аги­ос Ма­те­о­с у, где су би­ли ста­ци­о­ни­ра­ни при­пад­ни­ци Дрин­ске ди­ ви­зи­је. Ње­гов унук, Хри­сто Ја­ну­лис, по­зна­ ти­ји као Ел­вис При­сли, про­шле го­ди­не је у свом ре­сто­ра­ну за Дан при­мир­ја при­ре­дио ру­чак за сто­ти­нак по­кло­ни­ка из Ср­би­је. „Ср­це ми је би­ло пу­но ка­да сам ви­ део те љу­де. До­шли су да оби­ђу спо­ ме­ник мом де­ди Ја­ни­с у. Ка­да су се­ли и за­пе­ва­ли пе­сму ко­ју је пе­вао мој де­да, ре­као сам осо­бљу да из­но­се све што има

у ре­сто­ра­ну. Се­тио сам се ње­го­вих ре­ чи ка­ко су се­де­ли за ду­гач­ким др­ве­ним сто­лом, до­но­си­ли сво­је сле­до­ва­ње, а он из­но­сио ви­но и ма­сли­не. Био сам сре­ћан што мо­гу да до­че­кам по­том­ке при­ја­те­ља мог де­де, а знам да се и он ра­ду­је го­ре на не­бу“, уз­бу­ђе­но при­ча крф­ски Ел­вис При­сли, до­да­ју­ћи да је тек ка­да су Ср­би у цен­тру се­ла по­ди­гли спо­ме­ник по­стао све­стан ве­ли­чи­не де­ди­ног де­ла и ре­чи да га Ср­би ни­ка­да не­ће за­бо­ра­ви­ти. ПОНОВО ДОВЕСТИ ЂАЧ­КЕ ЕКС­КУР­ЗИ­ЈЕ Про­сто­ду­шни грч­ки се­љак, Ја­нис Ја­ ну­лис, је­ван­ђел­ски и кр­сто­но­сно је де­ лио хлеб и ви­но са срп­ском бра­ћом. И ви­ше од то­га! Уви­дев­ши да ње­го­ви при­ ја­те­љи има­ју про­блем око са­хра­њи­ва­ња сво­јих пре­ми­ну­лих са­бо­ра­ца, од­ре­као се де­ла свог има­ња на ко­ме је на­ста­ло гро­бље Дрин­ске ди­ви­зи­је. По­смрт­ни оста­ци пре­ми­ну­лих рат­ни­ка пре­не­ти су у спо­мен ко­стур­ни­цу на Ви­ду, а на има­ њу Ја­ни­са Ја­ну­ли­са у хла­ду ма­сли­ња­ка пре­жи­ве­ли су по­ди­гли спо­ме­ник сво­ јим пре­ми­ну­лим са­бор­ци­ма. У цен­тру Аги­ос Ма­те­о­са, Дру­штво за не­го­ва­ње тра­ди­ци­ја осло­бо­ди­лач­ких ра­то­ва по­ ста­ви­ло је би­сту ве­ли­ком срп­ском до­ бро­тво­ру и при­ја­те­љу Ја­ни­с у Ја­ну­ли­с у. Осни­вач Крф­ског дру­штва грч­косрп­ског при­ја­тељ­ства и срп­ске књи­жа­ ре на Кр­фу, Жељ­ко По­по­вић, ка­же да ве­ли­ки број углед­них Кр­фља­на, на че­лу са екс градоначелником Со­ти­ри­сом Ми­ ка­ле­фом, ко­ји је у вре­ме свог ман­да­та по­кло­нио Срп­ску ку­ћу и ини­ци­рао бра­ ти­мље­ње Бе­о­гра­да и Кр­фа, сво­јим ак­ тив­но­сти­ма на­сто­ји да од за­бо­ра­ва са­ чу­ва успо­ме­ну на бо­ра­вак срп­ске вој­ске. Жељ­ко нас, за­јед­но са нај­мла­ђим Ср­би­ном на Кр­фу, ње­го­вим ше­сто­го­ ди­шњим си­ном Ни­ко­лом, упо­зна­је са срп­ским то­по­ни­ми­ма на остр­ву ним­фе Кер­ки­ре. „У Гу­ви­ји је би­ла сме­ште­на Вар­дар­ ска ди­ви­зи­ја, у обли­жњем Ип­со­с у Мо­ рав­ска ди­ви­зи­ја, Ти­моч­ка ди­ви­зи­ја у Строн­ги­ли, Шу­ма­диј­ска у Ме­сон­ги, Дрин­ска ди­ви­зи­ја у Аги­ос Ма­те­о­с у, Ду­ нав­ска у Вра­га­њо­ти­ки, При­хва­ти­ли­ште за срп­ске ци­ви­ле у Ана­лип­си, Аеро­ план­ска ескадрила у По­та­мо­с у, у двор­цу Ахи­ле­он би­ла је сме­ште­на Офи­цир­ска бол­ни­ца. Све су то ме­ста ко­ја, уз остр­во

Ви­до, сва­ки Ср­бин, ту­ри­ста и хо­до­ча­ сник, тре­ба да по­се­ти.“ По ре­чи­ма Љу­бо­ми­ра Са­ра­ман­ди­ћа, на Кр­фу је оста­ло до­ста очу­ва­них зда­ња из тог вре­ме­на али и оних чи­ји зна­чај, пре све­га у ор­га­ни­за­ци­ји срп­ске др­жа­ве у из­гнан­ству, тре­ба ис­тра­жи­ти. „Ка­да би се да­нас сни­мио филм о бо­ рав­ку Ср­ба на Кр­фу, не би би­ло по­треб­ но пра­ви­ти мно­го ку­ли­са – цео град је им­пре­си­ван све­док срп­ске исто­ри­је, ве­ ћи­на срп­ских спо­ме­ни­ка је у до­бром ста­њу, али оно што за­бри­ња­ва је ве­о­ма ма­ло по­се­та ђач­ких екс­кур­зи­ја Кр­фу. Нај­че­шће за­пи­са­ни ути­сак по­се­ти­ла­ца је: ,Сва­ко онај ко се осе­ћа Ср­би­ном или гра­ ђа­ни­ном Ср­би­је мо­ра јед­ном да до­ђе на ово ме­сто, ина­че ће у се­би но­си­ти ве­ли­ку пра­зни­ну.‘ На­ро­чи­то је бит­но да мла­ди љу­ди, упра­во у раз­до­бљу ка­да фор­ми­ра­ ју лич­ни и на­ци­о­нал­ни иден­ти­тет, по­се­те Крф“, ка­же Љу­бо­мир Са­ра­ман­дић. Ов­де на Кр­фу, окре­пљен па­жњом и љу­ба­вљу до­ма­ћи­на, по­том ус­пра­вљен Со­лун­ским фрон­том и Кај­мак­ча­ла­ ном, бес­по­штед­но ју­ри­ша­ју­ћи пр­си­ма у отаџ­би­ну, тај ма­ли на­род је кр­вљу, зно­ јем и су­за­ма ис­пи­сао ан­тич­ку епо­пе­ју ју­на­штва и стра­да­ња. 

SRPSK A  No 10-11  2015

 Жељ­ко По­по­вић, осни­вач Дру­штва грч­косрп­ског при­ја­тељ­ства на Кр­фу и срп­ске књи­жа­ре у глав­ном гра­ду остр­ва

65

П О Д­С Ј Е Т­Н И К

У СУ­СРЕТ 150. ГО­ДИ­ШЊИ­ЦИ ОД ОСНИ­ВА­ЊА „СО­ПРО­НО­ВЕ ПЕ­ЧАТ­ЊЕ“

Књи­га осви­је­тли­ла там­ни ви­ла­јет

По­сли­је чу­ве­не штам­па­ри­је Бо­жи­да­ра Го­ра­жда­ни­на из 1523. го­ди­не, тре­ба­ло је да про­ђе ви­ше од три тур­ска ви­је­ка до по­кре­та­ња но­ве. Зе­мун­ски штам­пар, но­ви­нар и из­да­вач Иг­њат К. Со­прон отво­рио је сво­ју пе­чат­њу у Са­ра­је­ву 1866. По­че­ле су да из­ла­зе књи­ге, но­ви­не, рјеч­ни­ци, ка­лен­да­ри. И ни­шта у ви­ла­је­ту ви­ше ни­је би­ло исто. Ва­жне по­ма­ке на­чи­нио је и Ми­лош Ман­дић, пр­ви но­ви­нар у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни. Тим сте­пе­ни­ца­ма по­пе­ли смо се у но­ви ви­јек Пи­ше: Је­ле­на Ја­њић

 Ва­са Пе­ла­гић (1833-1899) Пе­тар Ко­чић (1877-1916) Вук Ка­ра­џић (1787-1864)

66

С

уд­би­на књи­ге и школ­ства на не­ мир­ном тлу Бо­сне и Хер­це­го­ви­ не би­ла је и те ка­ко исто­риј­ски усло­вље­на. Пр­ва штам­па­ри­ја у Бо­сни, осно­ва­на по­ве­љом Бо­жи­да­ра Го­ра­жда­ ни­на 1519, ра­ди­ла је крат­ко у Го­ра­жду, а 1523. пре­се­ље­на је у Вла­шку (Ру­му­ни­ ја). Би­ла је отво­ре­на 79 го­ди­на по­сли­је пр­ве свјет­ске штам­па­ри­је Јо­ха­на Гу­тен­ бер­га и 25 го­ди­на на­кон штам­па­ри­је Ђу­ра­ђа Цр­но­је­ви­ћа на Це­ти­њу (Обод­ ска штам­па­ри­ја, 1494). По­том, тре­ба­ ло је да про­ђе ви­ше од три ви­је­ка под тур­ском упра­вом, до по­кре­та­ња сље­де­ ће штам­па­ри­је, „Со­про­но­ве пе­чат­ње”, 1866. у Са­ра­је­ву. Та штам­па­ри­ја Иг­ња­ та К. Со­про­на (1820−1894), зе­мун­ског SRPSK A  БРОЈ 10-11  2015

штам­па­ра и но­ви­на­ра, ка­сни­је је на­зи­ ва­на и Ви­ла­јет­ска штам­па­ри­ја. Вук Ка­ра­џић у пр­вом из­да­њу Срп­ског рјеч­ни­ка, уз од­ред­ни­цу шко­ла, би­ље­жи да „у Ср­би­ји, у Бо­сни и у Ер­це­го­ви­ни, ни у сто се­ла не­ма сву­да јед­не шко­ле, не­го (...) уче по на­ма­сти­ри­ма код ка­лу­ ђе­ра или по се­ли­ма код по­по­ва...“ Пр­ви уџ­бе­ни­ци за шко­ле би­ли су псал­тир и ча­сло­вац, јер су се и пр­ви ђа­ци спре­ма­ ли за све­ште­нич­ку слу­жбу. Са­чу­ва­ни су по­да­ци о по­сто­ја­њу шко­ла у Са­ра­је­ву у пр­вој по­ло­ви­ни XVI­II ви­је­ка, али, ис­ти­ че Ми­тар Па­пић, „све до пр­ве по­ло­ви­не XIX ви­је­ка не мо­же се го­во­ри­ти о срп­ ским шко­ла­ма у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни као о шко­ла­ма у да­на­шњем њи­хо­вом

зна­че­њу“. Срп­ски исто­ри­чар Вла­ди­мир Ћо­ро­вић (1885–1941) о по­мо­ћи шко­ла­ ма осно­ва­ним ши­ром Бо­сне би­ље­жи: „Раз­ви­так срп­ских шко­ла од 1860. до 1876. го­ди­не по­ма­ган је знат­ним де­лом из Ср­би­је. Књи­ге и но­вац до­ла­зи­ли су че­сто оту­да, на­ро­чи­то за шко­ле ма­њих оп­шти­на. Не­што при­ло­га, пре­ко ру­ских кон­зу­ла, при­сти­за­ло је и из Ру­си­је.“ Го­ди­не 1831. Ба­ња­лу­ка, пред­во­ђе­ на цр­кве­ном оп­шти­ном, до­би­ја фер­ма­ ном из Ца­ри­гра­да до­зво­лу за отва­ра­ње основ­не шко­ле за пра­во­слав­ну дје­цу. Због не­мо­гућ­но­сти да се на­ђе ква­ли­фи­ ко­ван учи­тељ, би­ље­жи Ђор­ђе Ми­кић, та шко­ла по­че­ла је ра­ди­ти тек 1835. О школ­ству сре­ди­ном XIX ви­је­ка Ста­ни­слав Мај­сто­ро­вић оста­вио је за­ ни­мљи­во сје­ћа­ње: „У то до­ба не би­ја­х у уче­ни­ци по­ди­је­ље­ни по раз­ре­ди­ма као да­нас, не­го су се зва­ли по књи­га­ма: бу­ квар­ци, ча­слов­ци, псал­тир­ци и ме­слов­ ци.“ Та­да­шње те­шке при­ли­ке Ср­ба у Бо­сни, али и њи­хо­ву же­љу за књи­гом и зна­њем, као и зна­чај до­тад по­кре­ну­тих ча­со­пи­са у срп­ству, илу­стра­тив­но пред­ ста­вља Скер­ли­ће­ва би­ље­шка: „Серб­ски На­род­ни Лист је убр­зо сте­као то­ли­ко гла­са да су га Бо­сан­ци и Хер­це­гов­ци пре­но­си­ли у сво­ју зе­мљу у из­ду­бље­ним ле­бо­ви­ма и на­па­мет га учи­ли.“ КЊИ­ГЕ, НО­ВИ­НЕ, КОВ­ЧЕГ ОБРА­ЗО­ВА­ЊА У ре­фор­ма­ма Осман­ског цар­ства 1865. би­ло је пред­ви­ђе­но осни­ва­ње штам­па­ ри­је у сва­ком ви­ла­је­т у. У њи­ма би би­

ле штам­па­не слу­жбе­не но­ви­не, али и школ­ске и дру­ге књи­ге за про­свје­ћи­ ва­ње на­ро­да. Та­ко, у про­ље­ће 1866, на по­зив То­пал Осман-па­ше, из Зе­му­на у Са­ра­је­во до­ла­зи чу­ве­ни штам­пар Иг­њат К. Со­прон и осни­ва штам­па­ри­ју под на­ зи­вом „Со­про­но­ва пе­чат­ња“. За тур­ске вла­сти би­ла је то при­ли­ка да се сма­њи до­дир срп­ског ста­нов­ни­штва у Бо­сни са Ср­би­јом, по­што су уџ­бе­ни­ци за шко­ле сти­за­ли из Ср­би­је. За­то су ме­ђу пр­вим из­да­њи­ма ове штам­па­ри­је, по­ред но­ви­ на, би­ли уџ­бе­ни­ци за срп­ске шко­ле. У го­ди­ни осни­ва­ња „Со­про­но­ве пе­ чат­ње“ об­ја­вље­на је књи­га На­ра­во­у­че­ ни­је о чо­ве­ку и ње­го­вим ду­жно­сти­ма, с по­све­том Осман-па­ши. Иако по на­сло­ву не­ма оби­љеж­је уџ­бе­ни­ка, на­ми­је­ње­на је уче­ни­ци­ма. Пре­во­ди­лац (са грч­ког) Ге­ ор­ги­је Јо­ва­но­вић у Пред­го­во­ру хва­ли осни­ва­ње штам­па­ри­је ри­је­чи­ма: „На­ше је мје­сто осје­ћа­ло до сад те­шку оску­ди­ цу у по­ле­зним књи­га­ма и по­у­чи­тел­ним

 Пе­тар II Пе­тро­вић Ње­гош (1813-1851) Љу­бо­мир Не­на­до­вић (1826-1895) Ми­ли­ца Сто­ја­ди­но­вић Срп­ки­ња (1828-1878)

Иг­њат Со­прон Штам­пар и пу­бли­ци­ста (1820—1894) не­мач­ког по­ре­кла. Штам­пар­ском за­на­ту се учио у Но­вом Са­ду, Пе­шти и Бе­чу. У Бе­чу је пи­сао за лист „Frem­den­blatt“ и на та­мо­шњем уни­вер­зи­ те­ту слу­шао пре­да­ва­ња из фи­ло­зо­фи­је и књи­жев­но­сти. Штам­ па­ри­ју је по­кре­нуо у Зе­му­ну 1851. Штам­пао раз­ли­чи­те пу­бли­ ка­ци­је на ви­ше је­зи­ка. Од 1852. до 1853. у ње­го­вој штам­па­ри­ји је штам­пан лист „Срб­ски на­род­ни вест­ник“. Штам­пао је и де­ла Ње­го­ша, Љу­бо­ми­ра Не­на­до­ви­ћа, Ми­ло­ва­на Ви­да­ко­ви­ћа, Ми­ ли­це Сто­ја­ди­но­вић Срп­ки­ње, До­си­те­ја Об­ра­до­ви­ћа, као и ве­ ли­ки број школ­ских уџ­бе­ни­ка. Уре­ђи­вао је „Зе­мун­ски гла­сник“ (1868-1869) и пи­сао ра­до­ве о исто­ри­ји Зе­му­на. (Из­вор: www. isto­rij­ska­bi­bli­o­te­ka.com)

SRPSK A  No 10-11  2015

67

П О Д­С Ј Е Т­Н И К

 Из „Со­про­но­ве спи­си­ма. (...) Бо­сна у тој стру­ци би­ла је по све оскуд­на и си­ро­ма­шна, али ево сад пе­чат­ње“ срет­но вла­да­ју­ћи го­спо­дар наш на­ба­ у Са­ра­је­ву: вио је њој­зи сред­ство (...), пе­чат­њу г. И. Срп­ски „Бу­квар“ К. Со­про­на, ко­ју ми мо­же­мо пра­во на­ зва­ти ,ков­чег бо­сан­ског из­о­бра­же­ни­ја‘, у из 1867. ко­ју тре­ба по ду­жно­сти и мо­гућ­но­сти да свак не­што при­не­се од свог има­ња за ту „Крат­ка го­ре­спо­ме­ну­т у цјељ.“ све­ште­на У го­ди­ни отва­ра­ња „Со­про­но­ве пе­чат­ исто­ри­ја“, ње“ по­кре­нут је и лист Бо­сан­ски вјест­ уџ­бе­ник за ник, за­тим слу­жбе­ни ви­ла­јет­ски лист основ­не шко­ле, Бо­ сна, а дви­је го­ди­не ка­сни­је Са­ра­јев­ски 1868. цвјет­ник. Као два пр­ва но­ви­на­ра у Бо­сни ја­вља­ју се Ми­лош Ман­дић (1843−1900), „Бо­сан­ски уред­ ник Бо­сан­ског вјест­ни­ка, и Мех­мед вјест­ник“ од Ша­ к ир Курт­ће­ха­јић (18441872), уред­ 7. ма­ја 1866, ник Са­ра­јев­ског цвјет­ни­ка, за ко­га Ми­ на­слов­на тар Па­пић би­ље­жи да је „сва­ку кул­т ур­ну стра­на, ак­ тив­ност у та­да­шњој Бо­сни и Хер­це­го­ са тек­стом ви­ ни, без об­зи­ра да ли се ра­ди о му­сли­ о школ­ству ман­ском, пра­во­слав­ном или ка­то­лич­ком ста­нов­ни­штву, про­пра­тио са ве­ли­ким сим­па­ти­ја­ма, по­себ­но оду­ше­вља­ва­ју­ћи се сва­ком по­ку­ша­ју отва­ра­ња шко­ла“.

Пр­ви пе­да­го­шки текст По­ред уџ­бе­ни­ка и школ­ских књи­га штам­па­них у „Со­про­ но­вој пе­чат­њи“, зна­чај­но је по­ме­ну­ти и дје­ло „Ру­ко­во­ђа за срб­ско-бо­сан­ске, ер­це­го­вач­ке ста­ро­ср­би­ан­ске и ма­ке­дон­ске учи­те­ље, шко­ле и об­шти­не“ ко­је је на­пи­сао Ва­си­ли­је С. Пе­ла­ гић, штам­па­но у Бе­о­гра­ду 1867. Ова књи­га је пр­ви пе­да­го­шки текст јед­ног срп­ског учи­те­ља из Бо­сне и Хер­це­го­ви­не. Го­ди­не 1866. Ва­со Пе­ла­гић (18381899) осно­вао је Бо­го­сло­ви­ју у Ба­ ња­лу­ци, а под­ста­као је да се при њој 1868. осну­је и Срп­ска чи­та­о­ни­ца, из чи­јих те­ме­ља је на­ста­ла да­на­шња На­род­на и уни­вер­зи­тет­ска би­бли­о­те­ка Ре­пу­бли­ке Срп­ске.

68

SRPSK A  БРОЈ 10-11  2015

Бо­сан­ски вјест­ник, ко­ји је из­ла­зио јед­ ном сед­мич­но, мо­же се сма­тра­ти пр­вим ли­стом у Бо­сни. (Бо­сан­ски при­ја­тељ, чи­ ја је пр­ва два бро­ја уре­дио и тре­ћи оста­ вио у ру­ко­пи­с у фра Иван Фра­њо Ју­кић, из­ла­зио је у ве­ли­ким вре­мен­ским раз­ма­ ци­ма и штам­пан је из­ван Бо­сне.) Уред­ ник Вјест­ни­ка ни­је пот­пи­сан, у им­пре­с у­ му на­ла­зи­мо по­да­так: „Из­да­је и уре­ђу­је ,Со­про­но­ва пе­чат­ња‘“. Прет­по­ста­вља­мо да је лист уре­ђи­вао сам Со­прон. Ми­тар Па­пић у ра­ду По­кре­та­ње пр­вог ли­ста у Бо­сни ис­ти­че да је лист уре­ђи­вао и но­ ви­нар Ми­лош Ман­дић (1843−1900), ко­ји је ра­дио као лек­тор за срп­ски је­зик при овој штам­па­ри­ји. ВЕ­ЛИ­КИ ДО­ПРИ­НО­СИ МИ­ЛО­ША МАН­ДИ­ЋА У не­кро­ло­гу Ми­ло­шу Ман­ди­ћу об­ја­ вље­ном у Бо­сан­ској ви­ли сеп­тем­бра 1900. на­ла­зи­мо ис­црп­не по­дат­ке о ње­го­вом жи­во­т у и ра­ду. Ро­ђен је у Сре­зу би­хаћ­ ко­ме 1843. У се­лу Мир­ков­ци, у Сла­во­ ни­ји, за­вр­ша­ва основ­ну шко­лу, по­том гим­на­зи­ју по­ха­ђа у Вин­ков­ци­ма и Кар­ лов­ци­ма, а за­вр­ша­ва у Бе­о­гра­ду, гдје упи­с у­је и Ве­ли­ку шко­лу − „ту је ре­дов­но слу­шао дви­је го­ди­не пра­ва а мо­жда би их и до­вр­шио, да га не из­да­до­ше ма­те­ри­ јал­не при­ли­ке“. Ра­дио је у Но­вој Ва­ро­ши и При­је­по­љу као учи­тељ. „У Но­вој Ва­ро­ши, Ми­лош се упо­зна и за­во­ли са та­да­њим учи­те­љем Си­мом Чај­ка­но­ви­ћем, на­шим не­за­бо­ра­вље­ним по­пом Си­мом Чај­ка­ном, и кад је Ми­ лош оти­шао у При­је­по­ље, Си­мо је био у

Са­ра­је­ву учи­тељ на срп­ској шко­ли. Ту, у Са­ра­је­ву, Си­мо се упо­зна са не­ким Со­ про­ном, та­да­њим вла­сни­ком пр­ве бо­ сан­ске штам­па­ри­је и уред­ни­ком ли­ста Са­ра­јев­ски вје­сник, ко­ји је из­ла­зио у Са­ ра­је­ву на срп­ском и тур­ском је­зи­ку. Овај за­мо­ли Си­му да му на­ђе ка­ква ва­ља­на Ср­би­на ко­ји би знао ко­ји ви­ше стра­ ни је­зик. Си­мо му пре­по­ру­чи Ми­ло­ша. Ушљед те пре­по­ру­ке, Ми­ло­ша по­зо­ве Со­прон и узме га као стал­ног дра­го­ма­на и са­рад­ни­ка сво­јих но­ви­на“, на­во­ди се у не­кро­ло­гу. За­ни­мљи­во је да ни­јед­но дје­ ло Ман­дић ни­је пот­пи­сао: „Он се у сви­ ма сво­јим ра­до­ви­ма го­то­во ни­гдје ни­је ис­ти­цао име­ном, ни­ти се пот­пи­си­вао, а то је ве­ли­ка ри­јет­кост у да­на­шње до­ба сла­во­љу­бља и оти­ма­ња за пр­вен­ство.“ Го­во­рио је фран­цу­ски, ње­мач­ки, ита­ли­ јан­ски и тур­ски је­зик. По­ред но­ви­на и ча­со­пи­са, ка­ко смо ис­та­кли, ме­ђу пр­вим пу­бли­ка­ци­ја­ма „Со­про­но­ве пе­чат­ње“ су уџ­бе­ни­ци на­ ми­је­ње­ни срп­ским шко­ла­ма у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни, ра­ђе­ни по узо­ру на по­ сто­је­ће уџ­бе­ни­ке у Ср­би­ји, уз од­лу­ку да се шко­ла­ма ди­је­ле бес­плат­но. „Ово је упра­во ври­је­ме у ко­ме се пли­је­не школ­ ске књи­ге ко­је из Ср­би­је до­ла­зе у Бо­сну и Хер­це­го­ви­ну, због бо­ја­зни од по­ли­ тич­ке про­па­ган­де из Ср­би­је“, би­ље­жи Па­пић. У Бо­сан­ском вјест­ни­ку, пр­вом ли­сту ове штам­па­ри­је, у пр­вој го­ди­ни иза­шао је текст у ко­ме се из­но­се по­хва­ ле та­да­шњим уџ­бе­ни­ци­ма у Ср­би­ји: „... Нај­бо­ље школ­ске књи­ге на срп­ском је­ зи­ку је­с у оне ко­је се у јав­ним шко­ла­ма Кне­же­ви­не Ср­би­је пре­да­ју.“ Пр­ви уџ­бе­ник штам­пан у Ви­ла­јет­ ској штам­па­ри­ји је Бу­квар за основ­ не шко­ле у ви­ла­је­т у бо­сан­ском, го­ди­ не 1867. На­кон Ву­ко­вог Пр­вог срп­ског бу­ква­ра штам­па­ног у Бе­чу 1827, ово је дру­ги бу­квар штам­пан Ву­ко­вом ре­фор­ ми­са­ном гра­фи­јом. Сље­де­ће 1868. штам­ па­не су: Крат­ка све­ште­на исто­ри­ја за основ­не шко­ле у ви­ла­је­ту бо­сан­ском и

Ћи­ри­ли­ца На­кон оку­па­ци­је Бо­сне и Хер­це­го­ви­не, аустро­у­гар­ска упра­ва је кул­ту­ру и про­свје­ту под­ре­ди­ла сво­јим по­ли­тич­ким ци­ље­ви­ма. Ср­би су про­те­сто­ва­ли про­тив не­при­ја­тељ­ског ста­ ва и трет­ма­на ћи­ри­ли­це, тра­же­ћи па­ри­тет оба пи­сма. На­ро­чи­ то су про­те­сто­ва­ли због ми­је­ша­ња по­ли­тич­ких вла­сти у рад срп­ских кон­фе­си­о­нал­них шко­ла, и то упра­во у ве­зи са про­га­ ња­њем ћи­ри­ли­це, за­би­ље­жи­ће Во­ји­слав Бо­ги­ће­вић у књи­зи „Пи­сме­ност у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни“.

Пр­ва чи­тан­ка за основ­не шко­ле у ви­ла­ је­ту бо­сан­ском. „Пр­ве до­ма­ће уџ­бе­ни­ке у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни за срп­ске шко­ле (Бу­квар, Исто­ри­ја, Чи­тан­ка) на­пи­сао је Ман­дић, во­де­ћи по­себ­ну бри­гу о чи­сто­ ти је­зи­ка“, би­ље­жи Па­пић. Књи­ге су штам­па­не Ву­ко­вом азбу­ ком и пра­во­пи­сом. Та­ко је Ву­ко­ва пра­ во­пи­сна ре­фор­ма за­жи­вје­ла у Бо­сни при­је не­го у дру­гим на­шим сре­ди­на­ма. Ву­ков пра­во­пис је при­хва­ћен и у пр­вим штам­па­ним ли­сто­ви­ма Бо­сан­ски вјест­ ник, Са­ра­јев­ски цвјет­ник и Не­ре­тва. За­би­ље­же­но је да је Ман­дић при­ре­дио књи­жи­цу Пр­ва зна­ња 1868, ко­ја је та­ко­ ђе штам­па­на у Ви­ла­јет­ској штам­па­ри­ји. Под ње­го­вим над­зо­ром из­дао је Јо­ван Р. Џи­нић пр­ви Бо­сан­ско-срп­ски ка­лен­дар у Са­ра­је­ву 1869. На­пи­сао је рјеч­ник Тур­ци­ зми у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни, ко­ји је из­да­ла Зе­маљ­ска вла­да 1881. До­пу­нио га је и под на­зи­вом Ту­мач об­ја­вио 1895, у из­да­њу штам­па­ри­ја Шпин­дле­ра и Ле­шне­ра. Ми­лош Ман­дић упо­ко­јио се у Са­ра­је­ ву ав­гу­ста 1900. Ва­ле­ри­јан Жу­јо у Лек­си­ ко­ну Са­ра­је­ва би­ље­жи да „јед­на ули­ца у Са­ра­је­ву но­си име Ми­ло­ша Ман­ди­ћа“. 

 Иво Ан­дрић (1892-1975) Вла­ди­мир Ћо­ро­вић (1885-1941)

Вој­нич­ка му­штра Иво Ан­дрић у док­тор­ској ди­сер­та­ци­ ји „Раз­вој ду­хов­ног жи­во­та у Бо­сни под ути­ца­јем тур­ске вла­да­ви­не“ би­ље­жи: „Већ 1869. Пе­ла­гић је прог­нан у Ази­ју, из­ ме­ђу оста­лог и због то­га што је ђа­ке учио гим­на­сти­ци, а тур­ске вла­сти су на­шле да је ово ,на­лик на вој­нич­ку му­штру‘.“ SRPSK A  No 10-11  2015

69

С Т А­Р А

У М И­Ј Е­Ћ А

Ље­ т о­ п ис пи­сан пла­вим кон­цем ЗМИ­ЈАЊ­СКИ ВЕЗ НА СВЈЕТ­СКОЈ ЛИ­С ТИ КУЛ­ТУР­НОГ НА­СЉЕ­ЂА

Пла­ни­на Ма­ња­ча, ср­це Зми­ја­ња

70

SRPSK A  БРОЈ 10-11  2015

Ље­по­та и дух Кра­ји­не, као и ка­рак­тер ових ус­прав­них љу­ди јед­но­став­не до­бро­те, од дав­ни­на су утка­ни у чвр­сте ни­ти пла­вог зми­јањ­ског ве­за. На ла­не­ном плат­ну са­мо том јед­ном бо­јом сто­ље­ћи­ма се ка­зу­је све. Тај чо­вјек је ста­мен и уте­ме­љен, ми­ран и одан при­ро­ди, по­ро­ди­ци, отаџ­би­ни. Вје­ран сло­бо­ди, ча­сти и пра­вич­но­сти. Та ду­га кул­тур­на исто­ри­ја пи­са­на кон­цем не да се пре­пра­вља­ти ни кри­во­тво­ри­ти При­ре­дио: Го­ран Бу­ди­мир

Фо­то­гра­фи­је: ТОРС и Му­зеј Срп­ске

SRPSK A  No 10-11  2015

71

С Т А­Р А

У М И­Ј Е­Ћ А

З

ми­ја­ње је жи­во­пи­сна област из­ме­ ђу ри­је­ка Вр­бас и Са­на, те пла­ни­на Ко­за­ра, Ди­ми­тор и Ли­си­на, у ис­ точ­ном ди­је­лу Бо­сан­ске кра­ји­не. Та­мо су про­на­ђе­ни тра­го­ви пра­и­сто­риј­ских и рим­ских на­се­ља, гра­до­ва из сред­њег ви­ је­ка и тур­ског до­ба. Од кра­ја XI­II до XVI ви­је­ка Зми­ја­ње је би­ло жу­па Зе­мља­ник, по­том на­хи­ја. Да­нас је то област пре­те­жно пла­нин­ ских се­ла раз­би­је­ног ти­па. Ку­ће од др­ ве­та или се­дре окру­же­не су сто­љет­ним шу­ма­ма смре­че, је­ле, бо­ра и бу­кве, ис­ пре­сје­ца­ним ве­ли­ким пла­нин­ским ли­ ва­да­ма и ри­јеч­ним то­ко­ви­ма. Ду­го пам­ће­ње и тра­ди­ци­ја ов­дје су из­ра­жа­ва­ју кроз фол­клор, смо­тре и збо­ ро­ве по­ред цр­ка­ва и ма­на­сти­ра. Ва­жан еле­мент су ста­ри за­на­ти и до­ма­ћа ра­ ди­ност. По­зна­ти су ов­да­шњи руч­но из­ ра­ђе­ни про­из­во­ди др­во­ре­збар­ства, ко­ вач­ког за­на­та (об­ра­де ме­та­ла), тка­ља и ве­зи­ља са ет­но мо­ти­ви­ма. По­себ­ну ври­јед­ност пред­ста­вља чу­ ве­ни зми­јањ­ски вез, ка­жу, нај­ста­ри­ји руч­ним вез на Бал­ка­ну. То кул­т ур­но на­сли­је­ђе Ре­пу­бли­ке Срп­ске упи­са­но је 2014. на UNE­SCO-ову ре­пре­зен­та­тив­ну свјет­ску ли­сту не­ма­те­ри­јал­ног кул­т ур­  Оби­ча­ји чу­ва­ју ног на­сли­је­ђа. нас: Зми­јањ­ско „Ље­по­та и дух ових про­сто­ра, као и по­си­је­ло ка­рак­тер ових љу­ди јед­но­став­не до­бро­ те, од дав­ни­на су утка­ни у чвр­сте ни­ти пла­вог зми­ јањ­ског ве­за“, би­ље­жи на­дах­ну­ти хро­ни­чар. „Тај вез од за­бо­ра­ва и да­нас чу­ва­ју вје­ште ру­ке кра­ји­ шких ве­зи­ља.“ – Од сре­ди­не XIX ви­ је­ка вез је за­др­жао там­ но­пла­ву бо­ју и ор­на­мен­ те на тка­ни­ни ве­зе­не кр­ста­шком тех­ни­ком – ка­же Гро­зда Ро­го­дић, члан дру­штва „Зми­ја­ње“.

– Ор­на­мен­ти пред­ста­ вља­ју кра­ји­шко ко­ ло. Цен­трал­ни мо­тив ве­зе­них укра­са, у об­ ли­ку цви­је­ћа и ром­бо­ва, сим­бо­ли­ зу­је по­ро­ди­цу, ог­њи­ште и вје­ру у за­јед­ни­штво. Жен­ска ко­шу­ља укра­ше­на ве­зом из Зми­ја­ња још 1936. го­ди­не про­гла­ше­на ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

72

SRPSK A  БРОЈ 10-11  2015

Ле­ген­да о име­ну Грч­ка гра­ди­на до­ми­ни­ра нај­ви­шим вр­хом Зми­ја­ња, Ко­чи­ћа Гла­ви­цом, ода­ кле се пру­жа по­глед на око­ли­ну и пла­ ни­не Осје­ће­ни­цу, Кле­ко­ва­чу и Гр­меч. Јед­на од ле­ген­ди ка­же да се на Грч­кој гра­ди­ни ди­је­ли­ло ви­зан­тиј­ско и рим­ско цар­ство. Грч­ка прин­це­за Је­ле­на до­би­ла је за­да­так да се са сво­јим вој­ско­во­ђа­ма „од­у­пре ши­ри­ни рим­ског цар­ства“. Је­ ле­на је ише­та­ла на Грч­ку гра­ди­ну и ви­ дје­ла огром­ну рим­ску вој­ску ко­ја иде из прав­ца Сит­ни­це. Ка­да је схва­ти­ла да се са сво­јом вој­ском не­ће мо­ћи од­у­при­је­ти Ри­мља­ни­ма, ре­кла је: „Е, Је­ле­на, Је­ле­на, ју­трос те је зми­ја ује­ла.“ И ода­тле оста­де на­зив Зми­ја­ње.

је нај­љеп­шом на Сај­му на­род­них но­шњи у Па­ри­зу. Тај исти вез, ко­ји кра­си жен­ске и му­шке ко­шу­ље, ха­љи­не, вјен­ча­ни­це, ма­ра­ме, та­бле­ти­ће за до­ма­ћин­ство и по­ сте­љи­не, упи­сан је 2014. на UNE­SCO-ову ли­сту кул­т ур­ног на­сли­је­ђа. На­род­не но­шње и игре са Зми­ја­ ња чу­ва и јав­но пред­ста­вља Кул­т ур­ноумјет­нич­ко дру­штво „Риб­ник“ из До­ње Пре­ви­је, као дру­га слич­на дру­штва ба­ ња­луч­ке ре­ги­је. Ме­ђу ве­зи­ља­ма ко­је да­ нас зми­јањ­ским ве­зом ак­тив­но укра­ша­ ва­ју одје­ћу и број­не ру­ко­тво­ри­не ис­ти­чу се чла­ни­це Удру­же­ња же­на „Ду­га“, о ко­ ји­ма је На­ци­о­нал­на ре­ви­ја већ пи­са­ла. Ра­ден­ка Јун­гић је ве­зи­ља, мај­стор и чу­вар ста­рих за­на­та. Ње­на „До­ма­ћа Ра­ ди­ност Р“ из­ра­ђу­је вез у по­кр­сти­ци, ра­ мо­ве од пле­те­ног др­ве­та ди­вље тре­шње, ин­тар­зи­је ве­за у др­во, до­да­је зла­то­вез и сре­бро­вез у пла­ви вез са Зми­ја­ња. Су­ве­ ни­ри и ра­до­ви из ове ра­ди­о­ни­це на­ла­зе се ши­ром сви­је­та, па и у ма­на­сти­ри­ма Хи­лан­да­ру, Сту­де­ни­ци, Гра­ча­ни­ци... ИСТИ­НА БО­ЈЕ НОЋ­НОГ НЕ­БА „Пу­те­ве ко­ји ви­ју­га­ју пре­ко Зми­јањ­ ске ви­со­рав­ни ов­да­шњи ста­нов­ни­ци сто­ље­ћи­ма ута­ба­ва­ју сво­јим ста­ме­ним ди­нар­ским ко­ра­ком. Сво­јим ,цар­ским ха­со­ви­ма‘ го­спо­да­ре, и сво­ја ог­њи­шта, јед­но­ди­јел­не брв­на­ре, ови па­три­јар­хал­ ни и осје­ћај­ни гор­шта­ци гра­де у хар­мо­ ни­ји с при­ро­дом. Они под­ло­жни­ци ни­с у би­ли ни­кад, ни­кад исла­ми­зи­ра­ни, ни­кад у исто­ри­ји ни­с у из­гу­би­ли пра­во на сво­ је све­штен­ство. Од дав­ни­на ту жи­ве,

SRPSK A  No 10-11  2015

73

С Т А­Р А

74

У М И­Ј Е­Ћ А

SRPSK A  БРОЈ 10-11  2015

Јед­на зми­јањ­ска па­но­ра­ма

SRPSK A  No 10-11  2015

75

С Т А­Р А

76

У М И­Ј Е­Ћ А

SRPSK A  БРОЈ 10-11  2015

чу­ва­ју и гра­де сво­ју кул­т у­ру, вид­но из­ ра­жа­ва­ју­ћи свој ин­стинкт за жи­во­том. И на њи­хо­вим пра­вич­ним ли­ци­ма, и у њи­хо­вим пра­во­у­га­о­ним сим­бо­ли­ма, ли­ ни­је по­ру­чу­ју: не­ма те­шко­ће ко­је чо­вјек Зми­ја­ња не мо­же са­вла­да­ти”, пи­ше на­ дах­ну­то и зна­лач­ки Ана Бра­та­ше­вец, ко­му­ни­ко­лог у Му­зе­ју Ре­пу­бли­ке Срп­ ске. И до­да­је: „Кад за­нат­ском стр­пљи­во­шћу зач­не свој пут по би­је­лом плат­ну, зми­јањ­ска же­на ис­пи­с у­је сво­ју ин­тим­ну ве­зу са зе­мљом и при­ро­дом свог кра­ја. У сви­ је­т у у ко­јем при­ро­да по­ста­је све уз­не­ ми­ре­ни­ја, љу­ди јој се све ви­ше окре­ћу са сви­је­шћу да је до­ шло ври­је­ме да јој уз­вра­те па­жњу и о њој бри­ну као о мај­ци. Ап­стракт­ни сим­бо­ ли зми­јањ­ског ве­за ис­пи­ су­ју јед­но­став­не по­ру­ке. На ла­не­ном плат­ну, са­ мо јед­ном бо­јом, пла­ вом, из­ра­жа­ва се све. Исто­ри­ја и дух, коб и бла­го­дат. Је­зи­ку ова­квих по­ру­ка об­у­ча­ва се све ви­ше же­на, ко­је у ста­рим за­на­ти­ма ви­де ме­ диј. Уве­зу­ју­ћи га на сво­је ма­ра­ме, вјен­ ча­ни­це и пе­шки­ре за сво­ју дје­цу ко­ју ће су­тра да кр­сте, же­не зми­јањ­ским ве­зом да­нас вра­ћа­ју моћ го­во­ра сво­јим пре­ци­ ма и мај­ци при­ро­ди. Сим­бо­ли­ма ли­сто­ ва, ја­бу­ка, кр­сто­ва, зми­јањ­ски вез пре­ но­си по­ру­ку да чо­вјек зми­јањ­ске зе­мље ни­је уз­не­ми­рен не­го ста­мен и уте­ме­љен, ми­ран и одан при­ро­ди, по­ро­ди­ци, отаџ­

Дру­ге мо­гућ­но­сти Про­стор Зми­ја­ња, ка­жу ста­ри, пру­жао се од ри­је­ке Са­ не до Вр­ба­са. Тај про­стор омо­гу­ћа­ва и бо­га­ту по­ну­ду спорт­ ско-аван­ту­ри­стич­ких ак­тив­но­сти на во­ди, коп­ну и у ва­зду­ху. Ри­је­ка Вр­бас про­сје­ца два ка­њо­на, Ти­је­сно и Под­ми­лач­је, уз ве­ли­ке мо­гућ­но­сти за спор­то­ве као што су раф­тинг, ка­ја­кинг, ка­ну­инг, ка­њо­нинг. Има до­ста те­ре­на за за­љу­бље­ни­ке у сло­ бод­но пе­ња­ње, од по­чет­ни­ка до ис­ку­сних спор­ти­ста. По­себ­но је за пе­ња­ње за­ни­мљив ка­њон Ти­је­сно, са ду­гач­ким смје­ро­ви­ ма и див­ним по­гле­дом на до­ли­ну Вр­ба­са.

би­ни. У пра­вом углу из­ве­зе­ног кр­ста, ви­ди се ве­за са ве­зи­љом кoja суд­би­ну ис­пи­с у­је пла­вим ни­ти­ма... Хи­ ља­да­ма са­ти са иглом у ру­ци, же­не до­пи­с у­ју но­ве стра­ни­ це на­ше кул­т ур­не исто­ри­је. Пи­са­на кон­цем, та исто­ри­ја ни­ка­да не мо­же би­ти пре­ пра­вље­на. Аутен­тич­ност зми­јањ­ског ве­за и ње­го­ва спе­ци­фич­на бо­ја, сим­ бо­ли­ка и на­чин из­ра­де, из­дво­ји­ли су га у од­но­ су на све оста­ле, али оно што га је укле­ са­ло ме­ђу зви­је­зде си­гур­но је ње­го­ва исти­ на, јед­но­став­на и пра­вич­на. Исти­на бо­је ноћ­ног не­ба.“ 

 Цр­ква на Кли­сини, у се­лу Стри­чи­ћи Ма­на­стир Го­ми­о­ни­ца

Еко-му­зеј Зми­ја­ња – При­род­ни ам­би­јент, спо­ме­нич­ ки дух, на­сли­је­ђе и на­ша ста­ри­на, по­ себ­ност су Зми­ја­ња – ка­же Ло­ра­на Ма­ло­вић, ви­ши струч­ни са­рад­ник за ту­ри­стич­ко вред­но­ва­ње при­род­ног и кул­тур­но-исто­риј­ског на­сли­је­ђа у Ту­ри­стич­кој ор­га­ни­за­ци­ји Ре­пу­бли­ке Срп­ске. – Сви еко-му­зе­ји, па и овај, на­ сто­је „ухва­ти­ти дух мје­ста“. Уз биљ­ни и жи­во­тињ­ски сви­јет, скром­ну али за­ди­ вљу­ју­ћу ар­хи­тек­ту­ру, са­вр­шен­ство у пеј­за­жу, ту је не­из­о­став­на тра­ди­ци­ја, ду­хов­ност, вје­шти­на на­род­ног ства­ра­ ла­штва... Же­ли­мо да Зми­ја­ње то пред­ ста­ви дру­ги­ма кроз спе­ци­фич­ну ту­ри­ стич­ку по­ну­ду.

SRPSK A  No 10-11  2015

77

Б А­Ш Т И­Н А

Срп­ска ми­то­ло­ги­ја „РОД“, НЕО­БИЧ­НИ ПРИ­МЕ­ЊЕ­НО­У­МЈЕТ­НИЧ­КИ ПРО­ЈЕ­КАТ, И ЊЕ­ГО­ВИ ДА­РО­ВИ

Пред нас из ду­би­на из­ра­ња­ју Род, Сва­рог, Пе­рун, Дај­бог, Све­то­вид, До­мо­вој... Жен­ски еле­мент оли­ча­ва­ју Ла­да, Ро­да, Мо­кош, Де­ва­на... То­по­ви су у об­ли­ку сту­бо­ва хра­ма, са уре­за­ним древ­ним сим­бо­ли­ма и вин­чан­ском азбу­ком. Ако сте збу­ње­ни овим име­ни­ма, пре­ли­стај­те (на при­мјер) Чај­ка­но­ви­ћа. За­што Ср­би, Сло­ве­ни уоп­ште, да­нас о сво­јој древ­ној ми­то­ло­ги­ји зна­ју мно­го ма­ње не­го о грч­кој, рим­ској или нор­диј­ској? И мо­же ли се об­но­ви­ти мост ка том свије­ту пре­да­ка?

Пи­ше: Ба­не Ве­ли­ми­ро­вић

78

„И

ма оних ко­ји, у за­блу­ди, пре­ бро­ја­ва­ју бо­го­ве и та­ко де­ле Свар­гу. Род ће се њих, као без­бо­жни­ка, од­ре­ћи. Зар Ви­шњи, Сва­рог,

SRPSK A  БРОЈ 10-11  2015

и дру­ги бо­го­ви пред­ста­вља­ју мно­штво? Бог је је­дан и бро­јан. И не­ка се ни­ко не усу­ди да то мно­штво одва­ја и при том твр­ди да ми има­мо мно­го бо­го­ва.“

Ста­ра или не, ми­то­ло­ги­ја или књи­ жев­ност, чу­ве­на Ве­ле­со­ва књи­га ово до­бро ве­ли. На жа­лост, Ср­би, Сло­ве­ни уоп­ште, да­нас о сво­јој древ­ној ми­то­ ло­ги­ји зна­ју мно­го ма­ње не­го о грч­кој, рим­ској или нор­диј­ској. Гру­па кре­а­тив­ них Бе­о­гра­ђа­на, оку­пље­них у про­јек­т у „Род“, са­чи­ни­ла је са­да вр­ло за­ни­мљив мост ка том свије­т у пре­да­ка. Пра­ве се­ ри­је умјет­нич­ких пред­ме­та (на­ки­та, одје­ће, су­ве­ни­ра) у ду­ху срп­ске и сло­ вен­ске ми­то­ло­ги­је. Око­сни­цу по­ду­хва­та чи­не ва­јар Јо­ван Пе­тро­ни­је­вић, гра­фич­ ки ди­зај­нер и кон­цеп­т у­ал­ни умјет­ник Са­ша Ри­стић и ди­рек­тор про­јек­та „Род“ Је­ле­на Пе­тро­вић.

– Од ма­ле­на сам оп­чи­њен жи­во­пи­ сним срп­ским ле­ген­да­ма, са­чу­ва­ним у на­род­ној књи­жев­но­сти и пре­да­њу – ка­ же ва­јар Јо­ван Пе­тро­ни­је­вић. – За­то сам, ка­сни­је, по­чео да ис­тра­жу­јем на­ше ста­ ро­срп­ске и сло­вен­ске ко­ре­не, тај те­мељ ко­ји је остао ис­под по­вр­ши­не ви­дљи­вог и све­сног, али на ко­јем и да­нас јед­на­ко по­чи­ва­мо, без ко­јег би­смо ду­хов­но по­ то­ну­ли. Тра­гао сам за ва­ља­ном ли­те­ра­ ту­ром, раз­го­ва­рао са струч­ња­ци­ма. И мој умет­нич­ки рад на ци­клу­с у фи­гу­ра по­све­ће­них Вин­чи и Ле­пен­ском Ви­ру,

тој пр­вој Евро­пи и нај­ста­ри­јој по­зна­тој ци­ви­ли­за­ци­ји на све­т у, при­бли­жио ме је уну­тар­њем кру­гу ове ства­ри. А он­да је, опи­с у­је, по­че­ло да из­ра­ња пред њим и кроз ње­га. Ли­ца, одје­жде, сим­бо­ли, пред­ста­ве.

– Ва­јао сам да­но­ноћ­но, као у ва­три, до крај­њих гра­ни­ца из­др­жљи­во­сти. Нит, јед­ном ожи­вље­на, ни­је се сме­ла пре­ки­ну­ти. Те фи­гу­ре са­ме су око се­бе пле­ле при­чу, спа­ја­ле се у сце­не и по­ру­ке. Гле­да­ју­ћи их, чо­век схва­та да је тај свет од­у­век ту, са­мо смо ми ду­го, пре­ду­го, по­то­ну­ли и об­не­ви­де­ли. То и ни­је свет из­ван нас, не­го је­дан од нај­ду­бљих сло­ је­ва у на­ма.

Фо­то­гра­фи­је: Жељ­ко Си­но­бад и ар­хи­ва про­јек­та „Род“

 Ду­пли ко­ло­врат (Јав и Нав), ме­да­љон из про­јек­та „Род“

ДО­ЗИ­ВИ СА­МИ­МА СЕ­БИ – За­пре­па­шћу­ју­ће је ко­ ли­ко ма­ло зна­мо о древ­ ној про­шло­сти и по­ре­клу свог на­ро­да и сво­је ра­се, о све­му пре­хри­шћан­ ском – на­ста­вља Пе­тро­ ни­је­вић. – Упр­кос ни­зу на­уч­них до­ка­за, ар­те­фа­ка­ та, па и ДНК ана­ли­за, упор­но се ин­сти­т у­ци­он ­ ал­но, си­стем­ски, SRPSK A  No 10-11  2015

79

Б А­Ш Т И­Н А

 Пе­ру­ни­ка или Пе­ру­но­во ко­ло

80

по­ти­ску­је исти­на да су Ср­би ста­ро­се­ де­о­ци на Хел­му (из­вор­но име за по­лу­ о­стр­во на ко­јем жи­ви­мо и ко­је Тур­ци, у по­зна вре­ме­на, на­зва­ше Бал­кан). И да су има­ли сво­је Ве­де (Sci­en­tia sac­ra), астро­ ло­ги­ју, арит­мо­ло­ги­ју, ме­та­фи­зи­ку, ми­ сти­ку, мит, ка­лен­дар, је­зик, пи­смо, тех­но­ло­ги­ју об­ра­де ма­те­ри­ја­ла. И да су се пле­ме­на одав­де ра­се­ља­ва­ла на раз­не стра­не све­та, о че­ му у мно­гим сло­вен­ским на­ро­ди­ма, на­ро­чи­то код Ру­са, и да­нас по­сто­ји ве­ли­ка ри­зни­ца ми­то­ ва, ле­ген­ди, бај­ки, пе­ са­ма, ле­то­пи­са, па и ар­те­фа­ка­та. Ни­је му ја­сно, ве­ ли, ко то гу­ра у стра­ну, кроз то­ли­ка сто­ље­ћа, кри­је, гу­ши, про­гла­ша­ ва апо­криф­ним, исмије­ва, ста­вља у ру­ке шар­ла­та­ни­ма.

SRPSK A  БРОЈ 10-11  2015

Пре­да­ње „У бес­крај­ној та­ми по­сто­ја­ло је са­мо Злат­но Ја­је у ко­ме је спа­вао Род, ро­ди­ тељ све­га по­сто­је­ћег. Род је пр­во ство­ рио Љу­бав, Бо­ги­њу Ла­ду, и сна­гом љу­ ба­ви про­бив­ши зи­до­ве сво­је там­ни­це он ство­ри Ва­се­ље­ну – не­бро­је­но мно­штво зве­зда­них све­то­ва, као и наш ово­зе­маљ­ ски свет. По­ста­вио је основ­не прин­ци­пе уни­вер­зу­ма и ство­рио све што нас окру­ жу­је... И по­де­лио све на Јав (свет ви­дљив, по­јав­ни) и Нав (свет не­ви­дљив, ду­хов­ни). Пре­да­ња о Ро­ду су искон­ска. У сло­вен­ ским је­зи­ци­ма, Род зна­чи пле­ме, по­ро­ ди­ца. Као ко­рен, Род се на­ла­зи у мно­гим зна­чај­ним сло­вен­ским ре­чи­ма: на­род, при­ро­да, из­вор (род­ник), уста (рот), по­ род, срод­ник... Род је у ви­ду Ду­ха Бож­јег ство­рио Сва­ро­га, Не­бе­ског Оца.“

– За­што на­ша зва­нич­на на­у­ка та­ко аро­гант­но од­би­ја да то уоп­ште узме у озбиљ­но раз­ма­тра­ње? За­што сви ми на

SRPSK A  No 10-11  2015

81

Б А­Ш Т И­Н А

82

SRPSK A  БРОЈ 10-11  2015

Ве­ле­мај­стор И због окол­но­сти у ко­ји­ма жи­ви­мо у XXI ве­ку, и због не­ких ду­бљих пре­пле­та, вје­ро­ват­но да у Бе­о­гра­ду и ни­је би­ло при­род­ни­јег мје­ста за про­мо­ци­ју пр­ ве гар­ни­ту­ре срп­ског ми­то­ло­шког ша­ ха не­го што је то Ру­ски дом. У „Ро­ду“ су ве­о­ма по­но­сни на то што је сим­бо­лич­ ни пр­ви по­тез по­ву­као про­сла­вље­ни срп­ски ве­ле­мај­стор Све­то­зар Гли­го­рић (1923–2012).

то при­ста­је­мо, уме­сто да се по­но­си­мо тим на­сле­ђем и раз­ви­ја­мо га? Ин­ди­ја, Грч­ка, Мек­си­ко, Еги­пат, нор­диј­ски на­ ро­ди (...) жи­ве од сво­је дав­не исто­ри­је и се­ћа­ња на ве­ли­ке ци­ви­ли­за­ци­је ко­је су им прет­хо­ди­ле. И срп­ско пра­во­сла­ вље, све­то­са­вље, угра­ди­ло је у се­бе и са­чу­ва­ло бит­не еле­мен­те тог на­шег на­ сле­ђа. Су­штин­ски, ту не­ма дис­кон­ти­ну­ и­те­та ни про­тив­реч­но­сти. У ср­жи иста ствар, под друк­чи­јим име­ни­ма. За­што се то кри­је од то­ли­ких на­ших по­ко­ле­

ња? Да ли нам је то на­мет­ну­то из­ну­тра или спо­ља? Ово што ра­ди­мо у про­јек­т у „Род“ је­дан је од на­чи­на да се пре­ва­зи­ђе та ап­с урд­на си­т у­а­ци­ја и да се до­зо­ве­мо са­ми­ма се­би. УСПО­МЕ­НЕ ИЗ БАЈ­КО­ВИ­ТЕ ЗЕ­МЉЕ „Ка­ри­ке (An­ci­ent Ser­bian and Sla­ vic Mytho­logy)“, гру­па на „Феј­сбу­ку“ оку­пље­на око про­јек­та, тре­нут­но бро­ји пре­ко 12.000 чла­но­ ва. Кроз ње­не до­са­да­шње ак­тив­но­сти про­шло је мно­го­стру­ко ви­ше љу­ ди. Има ту ли­ков­них и му­зич­ких умјет­ ни­ка, пи­са­ца, на­уч­ ни­ка, ра­зно­вр­сних струч­ња­ка, из­да­ва­ча. Је­згро и по­кре­тач­ку сна­гу чи­не, на­рав­но, љу­ди из про­јек­та „Род“. Су­ве­ни­ри, одјев­ни пред­ме­ти, на­кит у ду­х у срп­ SRPSK A  No 10-11  2015

 Ко­ло­врат, Ко­ло Сва­ро­га, сим­бол Сун­ца и Жи­во­та

83

Б А­Ш Т И­Н А

По­др­шка На ве­ли­ку по­др­шку про­је­кат „Род“ и ње­гов шах на­и­шао је у Ет­но­граф­ском му­зе­ју у Бе­о­гра­ду, Ша­хов­ском са­ве­ зу Ср­би­је, Ма­ти­ци исе­ље­ни­ка и Ср­ба у ре­ги­о­ну, у ви­ше умјет­нич­ких и на­уч­них удру­же­ња. Пројекат су начелно подр­ жале и туристичке организације Бео­ града, Ниша, Горњег Милановца, као и више општина у Србији. И низ адре­са гдје по­др­шке (још увијек) не­ма вр­ло је пре­по­зна­тљив.

ске и сло­вен­ске ми­то­ло­ги­је по­бу­ди­ли су ве­ли­ко ин­ те­ре­со­ва­ње. Вр­ху­нац до­са­да­шњег ра­да у про­јек­т у „Род“ је шах на­дах­нут срп­ ском ми­то­ло­ги­јом, на­пра­вљен у не­ко­ ли­ко раз­ли­чи­тих гар­ни­т у­ра. По­знат по сво­јим скулп­т у­ ра­ма на тра­гу вин­чан­ ске кул­т у­ре, Пе­тро­ни­је­

84

SRPSK A  БРОЈ 10-11  2015

вић је сва­ку ша­хов­ску фи­гу­ру из­ва­јао је као по­себ­но умјет­нич­ко дје­ло. Пред нас из ду­би­на из­ра­ња­ју Род, Сва­рог, Пе­рун, Дај­бог, Све­то­вид, До­мо­вој... Жен­ски еле­ мент оли­ча­ва­ју Ла­да, Ро­да, Мо­кош, Де­ ва­на... То­по­ви су у об­ли­ку сту­бо­ва хра­ ма, са уре­за­ним древ­ним сим­бо­ли­ма и вин­чан­ском азбу­ком. Ако сте збу­ње­ни овим име­ни­ма, пре­ли­стај­те Чај­ка­но­ви­ ћа. Ако би­сте да се над­не­се­те над том ду­би­ном, узми­те ма­ло вуч­је со­ли Вас­ка По­пе, или древ­но­пре­дањ­ског ље­ко­ви­тог би­ља Ми­о­дра­га Па­вло­ви­ћа, или...

– За­ми­сли­ли смо да ово бу­де је­дин­ ствен на­ци­о­нал­ни су­ве­нир, да га го­сти Ср­би­је или Срп­ске по­не­с у као успо­ме­ ну на јед­ну бај­ко­ви­т у зе­мљу бо­га­те кул­ ту­ре и древ­ног пам­ће­ња, али и да на­ше љу­де по­но­во уве­де­мо у уз­бу­дљи­ви свет срп­ске ми­то­ло­ги­је – ка­же Је­ле­на Пе­тро­ вић, ди­рек­тор про­јек­та „Род“. – Цео шах, од та­бле до сва­ке фи­гу­ре, умет­нич­ко је де­ло. Ко­ли­ко је на­ма по­зна­то, ово је је­ ди­ни шах на све­т у ин­спи­ри­сан срп­ском и сло­вен­ском ми­то­ло­ги­јом. Вр­ло упе­ча­ тљи­ве, фи­гу­ре су од ре­си­на, руч­но бо­ је­не, ви­со­ке до два­на­ест цен­ти­ме­та­ра. Осим као гар­ни­т у­ра, пла­ни­ра­но је, сва­ ка фи­гу­ра ће мо­ћи да се на­ба­ви и као по­се­бан умет­нич­ки пред­мет, по­се­бан су­ве­нир. На­ме­ра нам је да их пра­ви­мо у ра­зним ма­те­ри­ја­ли­ма, од ви­ше вр­ста др­ве­та до пле­ме­ни­тих ме­та­ла. Има­ли смо по­ну­де да про­је­кат бу­де от­ку­пљен, али ми же­ли­мо да он оста­не наш и да га ми раз­ви­ја­мо. Кре­а­тив­на ра­ди­о­ни­ца про­јек­та „Род“ се за­хук­та­ла и сва­ка­ко не­ће на ово­ме ста­ти. Ка­да се у јед­ном ства­ра­лач­ком кру­гу са­бе­ре то­ли­ко да­ро­ви­тих љу­ ди, то­ли­ко зна­ња и иде­ја, то­ли­ко до­бре енер­ги­је и раз­и­гра­но­сти, лије­па из­не­на­ ђе­ња на­про­сто не мо­гу из­о­ста­ти. 

SRPSK A  No 10-11  2015

85

Г Л А­С О­В И

86

SRPSK A  БРОЈ 10-11  2015

БИ­ЈЕ­ЉИН­СКИ ХОР „СР­БА­ДИ­ЈА“ И ДИ­РИ­ГЕНТ ДЕ­САН­КА ТРА­КИ­ЛО­ВИЋ ПРО­НО­СЕ СВИ­ЈЕ­ТОМ УЗ­ВИ­ШЕ­НОСТ СРП­СКЕ КУЛ­ТУ­РЕ

У вјеч­ном са­звуч­ју

са­бор­но­сти Осно­ван 1898, па об­но­вљен 1992. го­ди­не, ово је у сви­је­ту нај­бо­ље ран­ги­ра­ни хор са ју­жно­сло­вен­ских про­сто­ра. На­гра­ђи­ва­ни у ви­ше од два­де­сет зе­ма­ља, кру­ном свог ра­да сма­тра­ју два срп­ска ор­де­на: Ње­го­шев и Све­тог Са­ве. Ка­да их бо­ље ослу­шне­те и по­гле­да­те, схва­та­те да то ни­је умјет­нич­ка дру­жи­на не­го ве­ли­ка по­ро­ди­ца и твр­ђа­ва оних ври­јед­но­сти ко­је су овај на­род одр­жа­ле кроз ми­ле­ни­ју­ме

Пи­ше: Је­ле­на Бо­дул

П

роф. др Де­сан­ка Тра­ки­ло­вић, ди­ри­ гент „Ср­ба­ди­је“ у Би­је­љи­ни, по­ти­ че из склад­не по­ро­ди­це са че­тво­ро дје­це, из се­ла Ти­ња, у ин­ду­стриј­ском окру­ же­њу Ту­зле. Као нај­ста­ри­је ди­је­те, ка­же, прак­тич­но је ро­ђе­на да бу­де учи­те­љи­ца, јер је од­ра­сла бри­ну­ћи се о тро­ји­ци бра­ће.

– Ро­ди­те­љи се ни­с у ба­ви­ли му­зи­ком. У сво­јој ку­ћи, у на­шем се­лу и ци­је­лој оп­ шти­ни ни­сам има­ла са­го­вор­ни­ка, ни­ко­га му­зич­ки обра­зо­ва­ног ко би ра­зу­мио мо­ју љу­бав – при­сје­ћа се Тра­ки­ло­ви­ће­ва. У Му­зич­ку шко­лу у Ту­зли кре­ну­ла је 1968. го­ди­не, као уса­мље­ни пут­ник, уви­јек

у ла­ко­ва­ним ци­пе­ли­ца­ма и пли­си­ра­ним сук­ња­ма. Зву­ци кла­ви­ра и фла­у ­те, ко­је је до­ни­је­ла у се­ло, би­ли су нео­бич­ни ме­ђу жи­те­љи­ма ру­дар­ског кра­ја. Де­сан­ка сма­тра да је учи­те­љи­ца у жи­ во­т у дје­те­та пре­с уд­но ство­ре­ње. И да­нас, на­кон три­де­сет се­дам го­ди­на про­ве­де­них у му­зич­кој пе­да­го­ги­ји, вр­ло је срет­на што у  Пред Би­је­љи­ни ра­ди на фа­кул­те­т у гдје се обра­ на­ступ, зу­ју учи­те­љи и вас­пи­та­чи. го­ди­не 2000.

– Учи­те­љи усмје­ра­ва­ју дје­цу и од њи­хо­ве суп­тил­но­сти, њи­хо­вог по­зна­ва­ња дје­те­та и Кон­церт у пру­жа­ња се­бе дје­те­т у мо­же се по­врат­но до­ Бу­дим­пе­ би­ти ви­ше не­го у са­мој по­ро­ди­ци. По­ро­ди­ шти SRPSK A  No 10-11  2015

87

Г Л А­С О­В И  У Вер­ни­ге­ро­ду, на че­твр­том Ме­ђу­на­род­ном фе­сти­ва­лу Јо­ха­не­са Брам­са, јул 2005.

Фо­то­гра­фи­је: Ар­хи­ва „Ср­ба­ди­је“

ца и шко­ла су као два ру­ка­ва. Ако је­дан не­ма­те, ви­ди се да вам не­до­ста­је. С по­но­сом ис­ти­че да је на Фа­кул­те­ ту му­зич­ке умјет­но­сти у Бе­о­гра­ду ма­ ги­стри­ра­ла ди­ри­го­ва­ње код чу­ве­не Да­ рин­ке Ма­тић Ма­ро­вић, а док­то­ри­ра­ла на ме­то­ди­ци му­зич­ког обра­зо­ва­ња, на те­му о на­ста­ви му­зич­ке пи­сме­но­сти у Срп­ској.

– На­шим љу­ди­ма кад по­ме­неш но­те, као да ха­у­би­це поч­ну да их ту­ку. Ква­ ли­тет му­зи­ке ко­ји има­мо уоп­ште ни­смо упо­три­је­би­ли. А има­мо та­кве ре­с ур­ се, па­мет­ну и на­да­ре­ну дје­цу, кул­т ур­но на­сље­ђе ка­кво ма­ло ко има. За­хва­љу­ју­ ћи на­шој цр­кве­ној му­зи­ци и на­род­ном ства­ра­ла­штву, са „Ср­ба­ди­јом“ сам осво­ ји­ла сил­не на­гра­де у сви­је­т у, што је­сте по­твр­да ко­ли­ко то ври­је­ди.

ДУХ РУ­ШИ ПРЕД­РА­СУ­ДЕ

„Сер­би­ја“ – опи­с у­је Тра­ки­ло­ви­ће­ ва јед­ну од њој нај­дра­жих и нај­љеп­ших му­зич­ких сли­ка ко­је „Ср­ба­ди­ја“ ства­ра сви­је­том – то је ка­да на нај­љеп­ше сти­хо­ ве ве­ли­ког Ми­ло­ша Цр­њан­ског му­зи­ку на­пи­ше нај­бо­љи жи­ви ком­по­зи­тор Све­ ти­слав Бо­жић. Ка­да то из­ве­де ан­самбл ко­ји је вје­ру­ју­ћи, ко­ји већ два­де­сет три го­ди­не сва­ке не­дје­ље пје­ва на ли­т ур­ги­ји у Са­бор­ном хра­му у Би­је­љи­ни, са­свим је при­род­но да ће то би­ти ка­ко Бог за­по­ ви­је­да. И са­свим је при­род­но да је „Ср­ ба­ди­ја“ сво­јом „Сер­би­јом“ нај­бо­ља ме­ђу хо­ро­ви­ма сви­је­та. Ње­не ру­ке и то­ком раз­го­во­ра бр­зо си­је­ку ва­здух, крат­ким и енер­гич­ним по­кре­ти­ма сли­ка­ју му­зи­ку ко­ју про­жи­ вља­ва, тје­ра­ју­ћи са­го­вор­ни­ка да јој вје­ ру­је, да је сли­је­ди и чу­је ту му­зи­ку, као да на­ступ тра­је. Као хип­но­ти­сан. По­том вам на­ви­ру су­зе на очи, по­бјед­нич­ке, иако сте са­мо гле­да­лац или слу­ша­лац.

Кру­на Са хо­ром „Ср­ба­ди­ја“ Де­сан­ка Тра­ки­ло­вић осво­ји­ла је на­ гра­де у ви­ше од два­де­сет зе­ма­ља сви­је­та. На свјет­ској ранг ли­сти хи­ља­ду нај­бо­љих хо­ро­ва, ко­ју је фор­ми­ра­ла In­ter­kul­tur Fo­un­da­tion – Mu­si­ca Mun­di, хор „Ср­ба­ди­ја“ за­у­зи­ма 17. мје­сто у ка­те­го­ри­ји тра­ди­ци­о­нал­не му­зи­ке и 66. мје­сто укуп­но. Нај­бо­ ље је ран­ги­ра­ни хор са ју­жно­сло­вен­ских про­сто­ра. Хор је од­ли­ко­ван Ор­де­ном Ње­го­ша пр­вог ре­да и Ор­де­ном све­тог Са­ве дру­гог и тре­ћег сте­пе­на. То при­зна­ње, ко­је им је уру­чио лич­но са­да по­чив­ши па­три­јарх срп­ски Па­вле, Де­сан­ка Тра­ки­ло­вић сма­тра кру­ном свог ра­да.

88

SRPSK A  БРОЈ 10-11  2015

Мућ­ка­ли­це – Има­мо са­вр­ше­ну му­зи­ку и тре­ба је ње­го­ва­ти – упо­зо­ра­ва Де­сан­ка Тра­ки­ло­ вић. – Не сми­је­мо је оскр­на­ви­ти уба­ци­ ва­њем не­че­га што ни­је на­ше, по­хле­пом за не­чим до­дат­ним, за ту­ђим ин­стру­мен­ ти­ма ре­ци­мо, са­мо да би то­бо­же би­ла атрак­тив­ни­ја. Јер он­да се све то смућ­ка и мо­же да се ба­ци.

Као ка­да гле­да­те Но­ва­ка Ђо­ко­ви­ћа док по­ди­же пе­хар, или не­дав­но мла­де срп­ ске фуд­ба­ле­ре ко­ји су осво­ји­ли свјет­ско зла­то. Та­ко, ка­же, ре­а­гу­ју и чла­но­ви жи­ ри­ја на свјет­ским над­ме­та­њи­ма хо­ро­ва.

– Ре­ци­мо, њих се­дам, јед­ни из Ха­га, дру­ги из Ју­жно­а­фрич­ке Ре­пу­бли­ке, тре­ ћи ко зна ода­кле, не зна­ју срп­ски је­зик, о срп­ском на­ро­ду зна­ју са­мо из кле­вет­ нич­ких ме­ди­ја, да је зао, гро­зан, ру­жан, и да га тре­ба смак­ну­ти. А он­да их „Сер­ би­ја“, или не­ка дру­га срп­ска ду­хов­на пје­ сма, за­ку­је за сто­ли­це. По­тре­се­ни су, го­ то­во по­ра­же­ни, ви­дим ка­да им се па­ли та лам­пи­ца у гла­ви: „Бо­же, шта је ово!?“ И да­ју нам нај­ве­ће оцје­не. Јер кроз звук осје­те ту ље­по­т у из­ни­клу из бор­бе с ко­ јом ов­дје тра­је­мо. Ни­је јој дра­го што су ви­је­сти из кул­ ту­ре у срп­ским ме­ди­ји­ма у не­ври­је­ме, ско­ро по­сљед­ње. Што му­зи­ка, књи­га, сли­ка, или не­ко та­лен­то­ва­но ди­је­те, ни­ су бли­же очи­ма гле­да­о­ца, јер би он­да би­ли и бли­же ср­цу.

– На­шим про­сто­ри­ма не­до­ста­је кул­ ту­ро­ло­шко на­дах­ну­ће. То не иде на­ме­та­ њем, али ми дје­ци ни­смо ни до­зво­ли­ли да за­во­ле пра­ве ври­јед­но­сти. Обра­зо­ва­ ње ста­нов­ни­штва мо­ра да бу­де да­ле­ко бо­ље, у сва­ком по­гле­ду, на­ро­чи­то у са­ знај­ном и вас­пит­ном сми­слу – ис­ти­че Тра­ки­ло­ви­ће­ва.

ХОР КАО ДОМ „Ср­ба­ди­ја“ уви­јек има 80 од­ра­слих пје­ва­ча и сто­ти­њак дје­це, ко­ја по­чи­њу да пје­ва­ју са се­дам го­ди­на. И ни­ка­да не од­ла­зе да­ле­ко од хо­ра и од свог ди­ри­ ген­та. Мно­га од те дје­це, ка­же Тра­ки­ ло­ви­ће­ва, да­нас су слав­ни пје­ва­чи, као Сте­ви­ца Кра­ји­но­вић.

– Осим во­ка­ла, ве­о­ма ми је ва­жно да мо­ја дје­ца у хо­ру уче по­ште­ње. Да су од­лич­ни ђа­ци, ди­сци­пли­но­ва­ни и од­го­ вор­ни, да ни­с у ли­је­ни. Он­да ће све пре­

SRPSK A  No 10-11  2015

89

Г Л А­С О­В И

90

SRPSK A  БРОЈ 10-11  2015

пре­ке у жи­во­т у лак­ше са­вла­да­ти. А кад они за­та­је, кад им је те­шко, кад има­ју не­ ку му­ку, ту сам да им по­мог­нем и при­ мје­ром по­ка­жем ка­ко да­ље. Бал­кан је пун бол­них ис­ку­ше­ња, за­ то мо­ра­мо да се учи­мо со­ли­дар­но­сти и до­бро­ти. „Ср­ба­ди­ја“ је пје­ва­ла пр­ве ху­ ма­ни­тар­не кон­цер­те де­ве­де­се­тих на Па­ вло­ви­ћа ћу­при­ји. Пје­ва­ли смо за рат­ну си­ро­чад, за дје­цу ко­ји­ма је тре­ба­ло пре­ са­ди­ти бу­бре­ге, за та­лен­то­ва­не али си­ ро­ма­шне. Пје­ва­ли смо и пла­ка­ли док су по­ред нас про­ла­зи­ле сто­ти­не хи­ља­да из­ бје­гли­ца из Срп­ске Кра­ји­не. Дје­ца тре­ ба да осје­те и му­ку, по­го­то­во ка­да је то му­ка дру­гог дје­те­та и соп­стве­ног на­ро­да, да ви­де и ру­жну стра­ну сви­је­та, да на­у­ че ка­ко тре­ба да се бо­ри – ка­же Де­сан­ка Тра­ки­ло­вић. – Та дје­ца су дио ме­не и мо­ је ку­ће, мо­је при­че и мог ми­љеа. Не­мам вре­ме­на за сво­је вр­шња­ке, а и кад раз­го­ ва­рам са њи­ма, ко­ји су пре­шли пе­де­се­т у, већ го­во­ре о „ви­та­фо­ни­ма“ и слич­ним ства­ри­ма, што је ме­ни, уз мо­ју дје­цу, бес­ крај­но да­ле­ко. Дје­ци је, ка­же, уви­јек да­ва­ла нај­ви­ше што је мо­гла и уви­јек до­би­ја­ла још ви­ ше. Уз њу су ви­ше не­го уз ро­ђе­ну мај­ку и по­зна­ју се пот­пу­но. Ље­т у­ју за­јед­но, сва­ке го­ди­не у Ко­то­ру, гдје и та­да на­ сту­па­ју.

– Дје­ца да­нас има­ју пу­но му­ке, а ро­ ди­те­љи су пре­за­по­сле­ни, ма­ње се њи­ма ба­ве. Про­ми­је­ње­на је и кон­цеп­ци­ја по­ро­ ди­це. Ни­смо ми си­ро­ма­шни­ји, не­го смо по­хлеп­ни­ји – твр­ди Тра­ки­ло­ви­ће­ва. – Дје­ца има­ју мно­го вре­ме­на ко­је не­ква­ли­ тет­но про­во­де, уз „Феј­сбук“ и дру­ге ак­ тив­но­сти ко­је не сми­јем ни да по­ме­нем. Ја мо­ји­ма до­слов­но за­бра­њу­јем да гле­да­ју не­ке про­гра­ме на те­ле­ви­зи­ји, да слу­ша­ју вул­гар­но­сти и тек­сто­ве не­ких то­бо­жњих пје­са­ма. Тру­дим се сво­јим по­на­ша­њем ко­ли­ко год мо­гу, као при­ја­тељ и као учи­ тељ, да усмје­рим дје­цу да у жи­во­т у бу­ду без­бјед­ни, сво­ји, да ни­с у јеф­ти­ни сви­јет и да ни­с у по­лу­сви­јет. Ужа­сно се бо­јим

Та­ко сам са­чу­ва­ла се­бе – Мо­ја кћер­ка и син од­ра­сли су уз дје­ цу из „Ср­ба­ди­је“ и обо­је су с на­ма у му­зи­ ци. По­све­ће­ни смо му­зи­ци свог на­ро­да. Кроз ту дје­цу и ту по­све­ће­ност са­чу­ва­ла сам се­бе. Би­ти са мла­дим љу­ди­ма и жи­вје­ ти с њи­ма, искре­ним и по­ште­ним, пра­ва је до­бро­бит – при­ча Де­сан­ка Тра­ки­ло­вић.

Бог и на­род При­је ра­та Де­сан­ка Тра­ки­ло­вић је у Ту­зли во­ди­ла цр­кве­ ни хор „Ње­гош“, пр­ви цр­кве­ни хор ван окви­ра Ср­би­је. Ка­да је „Ср­ба­ди­ја“ мно­го ка­сни­је пје­ва­ла у Ту­зли на ли­тур­ги­ји ко­ју је слу­жио па­три­јарх Па­вле, Де­сан­ка се рас­пла­ка­ла од успо­ме­на из гра­да у ко­јем ви­ше не жи­ви.

– Ка­да сам му об­ја­сни­ла за­што пла­чем, па­три­јарх Па­вле ми ре­че: „Што вам је дао на­род, на­род мо­же да вам узме. А што је дао Го­спод, на­род не­ма ни­шта с тим!“

вул­га­ри­за­ци­је и естра­де. Пла­шим се да из­о­штра­ва­ју­ћи сли­ку гу­би­мо тон.

ЖИ­ВЈЕ­ТИ ЛИ­ТУР­ГИЈ­СКИ Хор „Ср­ба­ди­ја“ одр­жа­ва про­бе у са­ ли град­ске Му­зич­ке шко­ле. Уз нај­ста­ ри­ју шко­лу у гра­ду има­ју сво­је оро­ну­ле про­сто­ри­је за дру­же­ње. Тра­ки­ло­ви­ће­ва у њих уви­јек ула­зи пр­ва, да по­чи­сти, да укљу­чи свје­тло на пре­ки­да­чу, у стра­х у да дје­цу не уда­ри стру­ја, због вла­ге. Евро­ пом кр­ста­ре у ауто­бу­с у као из цр­но­та­ла­ сних фил­мо­ва, па су им та­кве и анег­до­те.

– Ако сам за­спа­ла на ми­нут, тог мо­ мен­та не­ко на ми­кро­фон вик­не: „Не­мој да би не­ко про­бу­дио го­спо­ју!“ И та­ко пре­ла­зи­мо буд­ни хи­ља­де ки­ло­ме­та­ра. Ипак, ни­ка­да је ни­је при­ву­као ве­ли­ки сви­јет. Сма­тра да су у бо­га­ти­јем сви­је­т у умјет­ни­ци ви­ше пла­ће­ни, али су ма­ње ис­кре­ни, јер их ни­шта не бо­ли. Искре­но, ка­же, пла­ши­ла би се за ову дје­цу да има­ ју ви­ше. Шта би им зна­чи­ло да им да­ју и спејс-шатл, ако не­ма­ју љу­бав и во­љу ко­ју има­ју. Нај­срет­ни­ја је док пје­ва­ју ли­ тур­ги­је у Са­бор­ној цр­кви, сва­ке не­дје­ље, ско­ро че­тврт ви­је­ка. Сат и по пје­ва­ња без пре­стан­ка у про­сто­ру ко­ји уз­вра­ћа ље­по­т у сва­ког то­на и сва­ке ми­сли.

– У про­сто­ру хра­ма све је хро­но­ло­ ги­ја, трај­ност и исти­на. Уз не­по­но­вљи­ву свје­тлост, уз ми­рис сви­је­ћа и та­мја­на, ту се са­бор­ност жи­ви. Ту су љу­ди нај­са­бра­ни­ји, ка­же. Сви тре­ба да од­ми­ру­је­мо у том про­сто­ру ко­ ји оба­ве­зу­је. Чак и ако о вје­ри не зна­те пу­но, чак и ако је про­жи­вља­ва­те, у цр­ кви ће­те, са­бор­но­шћу оста­лих, осје­ти­ти тач­но оно што тре­ба.

– У цр­кву тре­ба до­во­ди­ти дје­цу да бу­ду сми­ре­ни­ја, да бу­де ма­ње агре­сив­ но­сти ме­ђу мла­ди­ма и ви­ше по­вје­ре­ња у се­бе и у оно­га до се­бе, па та­ко кроз ва­се­ ље­ну и та­ко кроз вјеч­ност, са­бор­но – за­ кљу­чу­је Де­сан­ка Тра­ки­ло­вић, ди­ри­гент „Ср­ба­ди­је“.  SRPSK A  No 10-11  2015

 На­ступ у Гра­ду, Ита­ли­ја, 2014. На пр­вој Хор­ској олим­пи­ја­ди, Линц, 2001.

91

С Ц Е­Н А

ВИ­ЗУ­ЕЛ­НИ СПЕК­ТАКЛ БА­ЊА­ЛУЧ­КИХ УМЈЕТ­НИ­КА ОТВО­РИО ПИ­ТА­ЊА И МО­ГУЋ­НО­С ТИ

Ла­бо­ра­то­ри­ја

свје­тла и иде­ја Вјеч­на бор­ба свје­тло­сти и та­ме, као син­те­за ра­да три­на­ест умјет­ни­ка, оста­ви­ла је ду­бок ути­сак. Упр­кос пљу­ску, сви су оста­ли до кра­ја. Био је то но­ви ва­жан по­мак у умјет­нич­ком, естет­ском и тех­но­ло­шком сми­слу. Мла­де кре­а­тив­не сна­ге Срп­ске по­ка­за­ле су се спо­соб­ним да пре­ско­че ло­кал­не пре­пре­ке, али и да се од­у­пру гло­бал­ном трен­ду на­ме­та­ња пли­ћа­ка, ин­стант кул­ту­ре и при­ми­ти­ви­зма Пи­ше: Алек­сан­дра Гли­шић

92

SRPSK A  БРОЈ 10-11  2015

У

мјет­нич­ку сце­ну у Срп­ској, из­ме­ ђу два из­да­ња На­ци­о­нал­не ре­ви­је, сва­ка­ко је оби­ље­жио ви­део ма­ пинг Ла­бо­ра­то­ри­ја свје­тла. Иако из­ве­ ден још у ма­ју, у окви­ру „Но­ћи му­зе­ја“, овај умјет­нич­ки за­хват отво­рио је низ раз­ма­тра­ња, па се о ње­му се на не­ки на­ чин још при­ча. Про­јек­то­ван на про­че­љу Му­зе­ја са­вре­ме­не умјет­но­сти Ре­пу­бли­ке Срп­ске, не­ка­да­шњој ста­рој згра­ди же­ље­ знич­ке ста­ни­це, овај ви­део ма­пинг до­ нио је вјеч­ну те­му о бор­би свје­тло­сти и та­ме и сво­јом атрак­тив­но­шћу оду­ше­вио љу­би­те­ље умјет­но­сти. Ди­на­мич­но смје­ њи­ва­ње пред­ста­ва у екс­пло­зи­ји ко­ло­ри­ та, у ком­би­на­ци­ји са син­хро­ни­зо­ва­ном ко­ре­о­гра­фи­јом ба­ле­ри­не, ожи­вје­ло је и пре­о­бра­зи­ло фа­са­ду ста­рог објек­та. Кре­а­тив­ни тим ко­ји је при­пре­мио и из­вео овај ви­зу­ел­ни спек­такл чи­не мла­ ди до­ма­ћи умјет­ни­ци, ди­зај­не­ри и ани­ ма­то­ри, пред­во­ђе­ни Мла­де­ном Ђу­ки­ ћем, до­цен­том ани­ма­ци­је на Ака­де­ми­ји умјет­но­сти у Ба­ња­лу­ци. Аутор­ски про­ је­кат је ре­зул­тат јав­ног по­зи­ва упу­ће­ног у мар­т у ви­зу­ел­ним умјет­ни­ци­ма, ди­зај­ не­ри­ма ка­рак­те­ра (ли­ко­ва), ани­ма­то­ри­ ма, стрип цр­та­чи­ма и илу­стра­то­ри­ма да по­ша­љу сво­ја рје­ше­ња за ви­део ма­пинг. Циљ по­зи­ва је био да се по­др­жи раз­вој ди­зај­на и ани­ма­ци­је у Срп­ској. Иза­бра­

на су рје­ше­ња три­на­ест умјет­ни­ка и об­ је­ди­ње­на у ве­ли­ку ани­ми­ра­ну цје­ли­ну, за­тим – кроз ве­зу са ода­бра­ним дје­ли­ма из фун­ду­са Му­зе­ја – ста­вље­на у за­јед­ нич­ки кон­текст.

– Опре­ди­је­ли­ли смо се за ви­део ма­ пинг ко­ји је ре­зул­тат са­рад­ње три­на­ест ба­ња­луч­ких умјет­ни­ка са Мла­де­ном Ђу­ки­ћем, умјет­ни­ком, ани­ма­то­ром, ре­ жи­се­ром, чо­вје­ком ко­ји се већ го­ди­на­ ма ба­ви кре­а­тив­ним ра­дом са ова­квом вр­стом но­вих тех­но­ло­ги­ја – об­ја­шња­ва др Са­ри­та Вуј­ко­вић, ди­рек­тор Му­зе­ја са­вре­ме­не умјет­но­сти Срп­ске. – Ње­гов рад за­сно­ван је на но­вим ме­ди­ји­ма ко­ ји сли­кар­ство и цр­теж, кроз ани­ма­ци­ју, уво­де у но­ву еру ви­зу­ел­не умјет­но­сти. Вје­ру­јем да су ово пи­о­нир­ски по­ду­хва­

Ка­ри­ке – Ба­ња­луч­ку са­вре­ме­ну умјет­нич­ку сце­ну ка­рак­те­ри­шу број­ни мла­ди умјет­ни­ци – ка­же др Са­ри­та Вуј­ко­вић. – Жи­ве у овом гра­ду и то­ком шко­ло­ва­ња на Ака­де­ми­ји умјет­но­сти по­ ве­за­ли су са ко­ле­га­ма ко­ји су сту­ди­ра­ли му­зи­ку, ре­жи­ју, глу­му, ани­ма­ци­ју и ди­зајн. Све су то умјет­нич­ке ди­сци­пли­не не­из­о­ став­не у кре­и­ра­њу са­вре­ме­них то­ко­ва. Са­вре­ме­на умјет­ност је мул­ти­ди­сци­пли­нар­на, сва­ка умјет­нич­ка ди­сци­пли­на је ка­ ри­ка у кре­и­ра­њу но­вих умјет­нич­ких про­сто­ра. За­то ба­ња­луч­ ка сце­на има пу­но по­тен­ци­ја­ла, што ће, вје­ру­јем, тек да­ти пра­ ве ре­зул­та­те.

SRPSK A  No 10-11  2015

93

С Ц Е­Н А ти на­ше умјет­нич­ке сце­не, ко­ји го­во­ре о спрем­но­сти умјет­ни­ка да пра­те ври­је­ме у ко­ме жи­ве и ме­ди­је ко­ји су са­став­ни дио на­ших жи­во­та. Као пр­ва ин­сти­т у­ци­ја у БиХ ко­ја је сво­је­вре­ме­но по­кре­ну­ла при­дру­жи­ва­ње „Но­ћи му­зе­ја“, Му­зеј са­вре­ме­не умјет­ но­сти Срп­ске је хтио и за ју­би­лар­ну ма­ ни­фе­ста­ци­ју, де­се­т у, ићи ко­рак ис­пред.

– Хтје­ли смо умјет­нич­ки рад ко­ји пред­ста­вља но­ви по­мак у окви­ру на­ше ло­кал­не сце­не, по­мак у умјет­нич­ком, естет­ском и тех­но­ло­шком сми­слу – на­ ста­вља Вуј­ко­ви­ће­ва. – Би­ла је то до­бра при­ли­ка и да умјет­нич­ка сце­на Ба­ња­лу­ ке по­ка­же ко­ли­ко је по­ве­за­на у ви­зу­ел­ ном и му­зич­ком сми­слу. Ба­ња­луч­ка пу­бли­ка има­ла је је­дин­ стве­ну при­ли­ку да ужи­ва у ефек­ти­ма нај­са­вре­ме­ни­јег ди­ги­тал­ног ви­део ма­ пин­га, тех­нич­ки из­у­зет­но за­хтјев­ног. Омо­гу­ћен јој је увид у ства­ра­ла­штво мла­дих умјет­ни­ка и ди­на­мич­ност са­ вре­ме­не умјет­нич­ке сце­не. КО­ТР­ЉА­ЊЕ ЗА­ТУ­ПЉЕ­НИХ МО­ЗГО­ВА Глав­не уло­ге у ма­пин­гу, на­во­ди Мла­ ден Ђу­кић, има­ли су ју­на­ци стри­по­ва, ани­ми­ра­них фил­мо­ва и ви­део-ига­ра ко­ ји го­во­ре о бор­би свје­тло­сти и та­ме. Ко­ рак на­при­јед, у жи­жни круг, на­пра­ви­ле су мла­де кре­а­тив­не сна­ге Срп­ске, ина­че (сма­тра) за­по­ста­вље­не.

– Ри­јет­ки су они, по­пут Му­зе­ја са­вре­ ме­не умјет­но­сти Срп­ске, ко­ји се усу­ђу­ ју да на озбиљ­ним про­јек­ти­ма са­ра­ђу­ју са љу­ди­ма из Срп­ске – ка­же Ђу­кић. – Оста­ли по­тен­ци­јал­ни кли­јен­ти зна­ју за нас, али уви­јек по­сто­ји не­ка пре­пре­ка. Или ни­с у до­вољ­но обра­зо­ва­ни и не зна­ ју ка­ко се про­мо­ви­са­ти, или из про­вин­ ци­јал­них раз­ло­га са­ра­ђу­ју са стран­ци­ма ко­ји узи­ма­ју мно­го нов­ца, а да­ју ма­ло ква­ли­те­та. Не­до­ста­так нов­ца ни­је глав­на пре­ пре­ка, сма­тра Ђу­кић, не­го од­нос пре­ма про­фе­си­ји умјет­ни­ка. И на гло­бал­ном ни­воу сна­жан је тренд на­ме­та­ња ин­ стант кул­т у­ре и при­ми­ти­ви­зма.

– За­т у­пље­не мо­зго­ве је ла­ко ко­тр­ља­ ти. У то­ме, авај, ни­ма­ло не за­о­ста­је­мо за сви­је­том. За нас ста­ри­је је ка­сно, али са­ да тре­ба за­с у­ка­ти ру­ка­ве и обра­зо­ва­ти но­ве ге­не­ра­ци­је да гра­де кул­т у­ру. Све обра­зов­не и кул­т ур­не ин­сти­т у­ци­је мо­

94

SRPSK A  БРОЈ 10-11  2015

ра­ју са­да да се усред­сре­де на оне ко­ји до­ла­зе за два­де­сет го­ди­на – ка­же Ђу­кић. И на фил­му се у Срп­ској ра­ди са­мо по­вре­ме­но и сти­хиј­ски, иако је то је­дан од нај­и­спла­ти­ви­јих ин­стру­ме­на­та у кул­ тур­ној и еко­ном­ској по­ли­ти­ци јед­не зе­ мље. А умјет­ник „ни­ка­да не тре­ба да бу­ де до кра­ја сит, јер се ули­је­ни“.

– Под­сје­ћам да је на Ака­де­ми­ји умјет­ но­сти у Ба­ња­лу­ци по­кре­нут смјер Ани­ ми­ра­ни филм – ка­же Ђу­кић. – Упи­са­ли смо сјај­ну кла­с у ко­ја бр­зо на­пре­ду­је. И ја ра­дим свој ани­ми­ра­ни филм, пла­ни­ ра­мо и пре­ми­је­ру крат­ког хо­ро­ра сни­ ма­ног 2014. го­ди­не. БУ­ЂЕ­ЊЕ ПРИ­ГУ­ШЕ­НИХ ЕГ­ЗИ­С ТЕН­ЦИ­ЈА Пам­ти се то мај­ско ве­че, јер је мје­ри­ ло. Упр­кос пљу­ску, ба­ња­луч­ки љу­би­те­ љи умјет­но­сти оста­ли су и пом­но пра­ти­ ли спек­такл кре­а­ти­ва­ца оку­пље­них око про­дук­ци­је „Аеон“: бор­бу ани­ми­ра­них ју­на­ка свје­тла и та­ме, уз бес­при­је­кор­ну пле­сну ко­ре­о­гра­фи­ју мла­де Та­ма­ре Ђа­ ко­вић. По­сје­ће­ност је би­ла ре­корд­на. У истом ко­ду, пу­бли­ка је мо­гла да по­ гле­да и из­ло­жбу При­гу­ше­на ег­зи­стен­ци­ ја: пре­сјек нај­ак­т у­ел­ни­јих и нај­зна­чај­ ни­јих умјет­нич­ких по­ја­ва у Ср­би­ји. То и је­сте кључ­на ствар у жи­вој кул­т у­ри и на кре­а­тив­ној умјет­нич­кој сце­ни: мо­гућ­ ност по­ре­ђе­ња, ус­по­ста­вља­ње ре­ла­ци­је ме­ђу умјет­нич­ким прак­са­ма, као и по­ ве­зи­ва­ње ко­је опле­ме­њу­је. По­врх све­га, би­ље­же кул­т ур­ни хро­ ни­ча­ри, до­шао је „Со­пот“. Тај ба­ња­луч­ки бенд при­ре­дио је два не­за­бо­рав­на са­та фан­та­стич­не свир­ке. По­знат по свом аутен­тич­ном зву­ку, „Со­пот“ је свој му­ зич­ки пер­фор­манс про­жео ви­зу­ел­ним ефек­ти­ма ма­пин­га. Тај аудио-ви­зу­ел­ни спек­такл сни­ма­ло је шест ка­ме­ра, да би до­би­је­ни ма­те­ри­јал по­слу­жио као осно­ ва за но­ви ви­део спот гру­пе.

– „Со­пот“ је већ ета­бли­ра­ни ба­ња­луч­ ки бенд, по­знат и знат­но ши­ре – ка­же др Са­ри­та Вуј­ко­вић. – Од сво­јих по­че­та­ка по­ве­за­ни су са ба­ња­луч­ком ли­ков­ном и ви­зу­ел­ном сце­ном. Та ве­за је на нај­бо­љи на­чин по­ка­за­на и овог пу­та. То је но­ва вр­ста му­зич­ког на­сту­па и но­ви ко­рак у по­ве­зи­ва­њу са ви­зу­ел­ном сце­ном. И? Па ни­шта: то је то, са­мо тре­ба да га бу­де мно­го ви­ше, мно­го че­шће. И за­ што са­мо јед­на ноћ? 

SRPSK A  No 10-11  2015

95

С Т Р А­Т Е­Г И­Ј А

Че­твр­ти стуб ис­то­ка Срп­ске ФО­ЧА ИЗ­РА­С ТА У ВА­ЖНО УНИ­ВЕР­ЗИ­ТЕТ­СКО И ЗДРАВ­С ТВЕ­НО СРЕ­ДИ­ШТЕ

Ра­сли за­јед­но са сво­јом Ре­пу­бли­ком, Ме­ди­цин­ски фа­кул­тет и Уни­вер­зи­тет­ска бол­ни­ца у овом гра­ду на Дри­ни ве­ли­ки су по­тен­ци­јал. Ско­ро пет хи­ља­да до­сад упи­са­них сту­де­на­та, сто­ти­нак од­бра­ње­них док­тор­ских и ма­ги­стар­ских ди­сер­та­ци­ја, ви­ше од 12.000 па­ци­је­на­та го­ди­шње... Уз по­др­шку Вој­но-ме­ди­цин­ске ака­де­ми­је из Бе­о­гра­да, уве­де­не су но­ве ме­то­де и овла­да­но са­вре­ме­ним хи­рур­шким за­хва­ти­ма. Но­ви Цен­тар за би­о­ме­ди­цин­ске на­у­ке, уско­ро, би­ће те­мељ за да­ље ства­ра­ње соп­стве­них ви­со­ко­ква­ли­тет­них ка­дро­ва Пи­ше: Гор­да­на Сто­ја­но­вић

96

О

д­лу­ка да се по­сли­је Дру­гог свјет­ ског ра­та гра­ди бол­ни­ца у Фо­чи има­ла је и сво­ју спо­ме­нич­ку ди­ мен­зи­ју, као знак сје­ћа­ња на ли­је­че­ње уче­сни­ка стра­шног Иг­ман­ског мар­ша у ја­ну­ар ­ у и фе­бру­а­ру 1942. Из­град­ња је по­че­ла 1953, а бол­ни­ца отво­ре­на у про­ ље­ће 1958. Про­јек­том је пред­ви­ђе­но да

SRPSK A  БРОЈ 10-11  2015

има пет одје­ље­ња, укуп­ног ка­па­ци­те­та 120 бо­ле­снич­ких кре­ве­та, са до­ста пра­ те­ћих про­сто­ри­ја. За пр­вог управ­ни­ка име­но­ван је др Адолф Голд­бер­гер. Осам­де­се­тих го­ди­на би­ло је ве­ли­ких ор­га­ни­за­ци­о­них про­мје­на и укруп­ња­ва­ ња. До 1993, под ру­ко­вод­ством др Се­ку­ ле Ста­ни­ћа, ура­ђе­но је до­ста на адап­та­

ци­ји ста­рих и отва­ра­њу но­вих про­сто­ра. Зна­ча­јан до­при­нос раз­во­ју бол­ни­це – у ор­га­ни­за­ци­о­ном, ка­дров­ском, струч­ном и обра­зов­ном сми­слу – дао је и др Пу­ба, у ври­је­ме док је био њен ру­ко­во­ди­лац. Упра­во је 1993. би­ла пре­с уд­на го­ди­ на за бу­ду­ћи раз­вој и зна­чај фо­чан­ске бол­ни­це. У то ври­је­ме, док је у пу­ном је­ ку био срп­ски од­брам­бе­но-отаџ­бин­ски рат, у Фо­чи је осно­ван Ме­ди­цин­ски фа­ кул­тет, на ини­ци­ја­ти­ву про­фе­со­ра из­ бје­глих из Са­ра­је­ва, пред­во­ђе­них ака­де­ ми­ком и де­ка­ном фа­кул­те­та Бо­ри­шом Ста­ро­ви­ћем. Од 15. ок­то­бра 1993. та уста­но­ва ра­сте, ста­са­ва и би­ва пре­по­ зна­та за­јед­но са Ре­пу­бли­ком Срп­ском. Те­шки и скром­ни усло­ви оби­ље­жи­ли су по­че­так ра­да, што је за­у­ви­јек утка­но у жи­вот фа­кул­те­та и пред­ста­вља трај­ ни под­стрек. Циљ је био ја­сан: ство­ри­ ти ви­со­ко­школ­ску уста­но­ву по угле­ду на нај­бо­ље фа­кул­те­те у окру­же­њу. И успје­ло је.

Број­ке и акре­ди­та­ци­ја До да­нас, фа­кул­тет је упи­са­ло укуп­но 4.605 сту­де­на­та, а ди­ пло­ме је сте­кло њих 782. Зва­ње ма­ги­стра сте­кло је 57 кан­ди­ да­та, док је 38 кан­ди­да­та док­то­ри­ра­ло. Сту­диј­ски про­грам Ме­ ди­ци­на, на Ме­ди­цин­ском фа­кул­те­ту у Фо­чи, пр­ви је из Бо­сне и Хер­це­го­ви­не ко­ји је до­био спољ­ну акре­ди­та­ци­ју.

Бол­ни­ца са сво­јим ка­па­ци­те­ти­ма, као и ов­да­шњи сред­њо­школ­ски цен­тар са ам­фи­те­а­тром, омо­гу­ћи­ли су де­ка­ни­ ма проф. др Бо­ри­ши Ста­ро­ви­ћу и проф. др Ол­ги Бла­го­је­вић да ов­дје пре­не­с у и ожи­ве са­ра­јев­ски Ме­ди­цин­ски и Сто­ма­ то­ло­шки фа­кул­тет, са­да већ као срп­ске. За­хва­љу­ју­ћи то­ме бол­ни­ца у Фо­чи пре­ ра­ста у Кли­нич­ки цен­тар Ме­ди­цин­ског фа­кул­те­та, чи­ме је за ста­нов­ни­штво ис­точ­ног ди­је­ла Срп­ске обез­би­је­ђе­на пот­пу­на ви­со­ко­струч­на здрав­стве­на за­ шти­та. Фо­чан­ски Ме­ди­цин­ски фа­кул­тет, са че­ти­ри сту­диј­ска про­гра­ма (Ме­ди­ци­на,

SRPSK A  No 10-11  2015

 Проф. др Ми­лан Ку­лић, де­кан Ме­ди­цин­ског фа­кул­те­та Проф. др Вељ­ко Ма­рић, ди­рек­тор Уни­вер­зи­тет­ске бол­ни­це

97

С Т Р А­Т Е­Г И­Ј А Сто­ма­то­ло­ги­ја, Спе­ци­јал­на еду­ка­ ци­ја и ре­ха­би­ли­та­ци­ја и Здрав­стве­ на ње­га), за два­де­сет дви­је го­ди­не по­сто­ја­ња из­ра­стао је у из­у­зет­но ва­жно обра­зов­но и на­уч­но сре­ди­ ште. За да­на­шњег де­ка­на Ми­ла­на Ку­ли­ћа то је пут ко­ји мо­ра да се сли­је­ди у бу­дућ­но­сти, га­ран­ци­ја да ће ов­да­шњи ви­со­ко­струч­ни ка­дро­ ви би­ти кон­ку­рент­ни би­ло гдје у сви­је­т у.

– Да­нас смо си­гур­ни да по­стиг­ ну­ти ре­зул­та­ти свр­ста­ва­ју наш Ме­ ди­цин­ски фа­кул­тет у ред ре­спек­та­ бил­них обра­зов­них уста­но­ва – ка­же Ку­лић. – По­стиг­ну­ти ре­зул­та­ти су га­ран­ци­ја ду­го­вјеч­но­сти за­сно­ва­не ис­кљу­чи­во на ква­ли­те­т у. ТРА­ДИ­ЦИ­ЈА КВА­ЛИ­ТЕТ­НОГ РА­ДА Осни­ва­ње Уни­вер­зи­те­та у Ис­ точ­ном Са­ра­је­ву, као и Ме­ди­цин­ског фа­кул­те­та у Фо­чи, од стра­те­шке је ва­жно­сти за ци­је­лу ака­дем­ску за­јед­ ни­цу Срп­ске, а по­себ­но у ис­точ­ном ди­је­лу. Да­нас на Уни­вер­зи­те­т у у Ис­ точ­ном Са­ра­је­ву сту­ди­ра око 15.000 сту­де­на­та, а на че­ти­ри сту­диј­ска про­гра­ма Ме­ди­цин­ског фа­кул­те­та у Фо­чи зна­ње сти­че 1.500 сту­де­на­та. То је ве­ли­ки по­тен­ци­јал овог ди­је­ла Срп­ске.

– Ве­ли­ку за­хвал­ност ду­гу­је­мо пр­вом рек­то­ру Уни­вер­зи­те­та у Ис­ точ­ном Са­ра­је­ву ака­де­ми­ку Во­ји­

По­др­шка Још 2008, свје­сна по­тре­ба да се по­бољ­ша сту­дент­ски стан­дард у Фо­чи, Вла­да Срп­ске обез­би­је­ди­ла је три ми­ли­о­на ма­ра­ка за пр­ву фа­ зу град­ње до­ма и ку­по­ви­ну згра­де „Ма­гли­ћа“ за по­тре­бе Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та. Пр­ва фа­за из­град­ње сту­ дент­ског до­ма у Фо­чи за­вр­ше­на је при­је дви­је го­ди­не: обје­кат је ста­ вљен под кров. А не­дав­но је, за­хва­ љу­ју­ћи кре­дит­ној ли­ни­ји из­ме­ђу Вла­де Срп­ске и Аустри­је, по­че­ла и дру­га фа­за град­ње до­ма. У ар­хи­тек­ тон­ском и функ­ци­о­нал­ном сми­слу, би­ће то је­дан од нај­мо­дер­ни­јих обје­ ка­та те вр­сте у Срп­ској.

98

SRPSK A  БРОЈ 10-11  2015

сла­ву Мак­си­мо­ви­ћу, као и пр­вом де­ка­ну Ме­ди­цин­ског фа­кул­те­та у Фо­чи ака­де­ми­ку Бо­ри­ши Ста­ро­ ви­ћу – на­гла­ша­ва Ку­лић. – Ме­ди­ цин­ски фа­кул­тет у Фо­чи ни­ка­да ни­је од­сту­пио од за­цр­та­них пла­ но­ва и ви­зи­је ко­ју су има­ли ње­го­ви осни­ва­чи, пр­ви де­ка­ни и ува­же­ни про­фе­со­ри. По­све­ће­ни смо нај­ви­ шим стан­дар­ди­ма у ис­тра­жи­ва­њу и обра­зо­ва­њу. Са­да­шње ру­ко­вод­ство Фа­кул­те­ та, ка­же, ула­же ве­ли­ки на­пор да се тра­ди­ци­ја ква­ли­тет­ног ра­да одр­жи и уна­при­је­ди. Та­кви су и при­о­ри­те­ ти за на­ред­ни пе­ри­од.

– Пр­ви је ино­ви­ра­ње на­став­ них пла­но­ва и про­гра­ма, њи­хо­во ујед­на­ча­ва­ње са пла­но­ви­ма и про­ гра­ми­ма ме­ди­цин­ских фа­кул­те­та у окру­же­њу и ши­ре, чи­ме би­смо омо­гу­ћи­ли раз­мје­ну сту­де­на­та и на­став­ни­ка. Дру­ги је по­бољ­ша­ње упи­сне по­ли­ти­ке, по­ди­за­ње кри­те­ ри­ју­ма за при­јем сту­де­на­та. Тре­ћи је ли­цен­ци­ра­ње и упис (у ака­дем­ ској 2015/16. го­ди­ни) пр­ве ге­не­ра­ ци­је сту­де­на­та на док­тор­ске сту­ди­ је из би­о­ме­ди­цин­ских на­у­ка, што је пла­ни­ра­на ба­за за обра­зо­ва­ње соп­стве­ног ви­со­ко­ква­ли­тет­ног ка­ дра. У за­вр­шној смо фа­зи опре­ма­ ња Цен­тра за би­о­ме­ди­цин­ске на­у­ке, ко­ји ће би­ти нај­мо­дер­ни­ји у Срп­ ској и слу­жи­ти за на­уч­но-ис­тра­жи­ вач­ки рад сту­ден­ти­ма, на­став­ни­ ци­ма и са­рад­ни­ци­ма Ме­ди­цин­ског фа­кул­те­та – на­во­ди де­кан Ку­лић. Ве­ли­ки до­при­нос раз­во­ју Фа­ кул­те­та дао је и проф. др Вељ­ко Ма­рић, ду­го­го­ди­шњи де­кан ове ви­со­ко­школ­ске уста­но­ве, да­нас ди­ рек­тор Уни­вер­зи­тет­ске бол­ни­це у Фо­чи, на­став­не ба­зе фа­кул­те­та. Бол­ни­ца и фа­кул­тет не­раз­дво­ји­ва су цје­ли­на. За­јед­но чи­не Уни­вер­ зи­тет­ски кам­пус, смје­штен на сје­ ве­ру Фо­че, низ­вод­но од мо­ста на Дри­ни, на 5.000 ме­та­ра ква­драт­них прет­кли­нич­ког и 20.000 ме­та­ра ква­драт­них кли­нич­ког ди­је­ла. У тај је­дин­стве­ни ам­би­јент на сту­ди­је до­ла­зе сту­ден­ти из ци­је­ле Срп­ске, БиХ, Цр­не Го­ре, Ср­би­је, Хр­ват­ске и Ма­ке­до­ни­је. На ли­је­че­њу го­ди­шње бу­де ви­ше од 12.000 па­ци­је­на­та, од Тре­би­ња до При­је­до­ра и Ба­ња­лу­ке.

SRPSK A  No 10-11  2015

99

С Т Р А­Т Е­Г И­Ј А НА­ОР ­ У­ЖА­НИ ЗНА­ЊЕМ, КА­ДРО­ВИ­МА, ОПРЕ­МОМ

 Зда­ње Ме­ди­цин­ског фа­кул­те­та и парк у кру­гу Уни­вер­зи­тет­ске бол­ни­це

 Но­ви сту­дент­ски дом, у из­град­њи

100

Уни­вер­зи­тет­ска бол­ни­ца у Фо­чи – са пре­ко сто­ти­ну упо­сле­них ље­ка­ ра раз­ли­чи­тих спе­ци­јал­но­сти и три сто­ти­не дру­гих ме­ди­цин­ских рад­ни­ка – од из­у­зет­не је ва­жно­сти за све оп­ шти­не Гор­њег Под­ри­ња и ис­ток Срп­ ске. Сте­кла је ре­но­ме јед­не од нај­у­спје­ шни­јих и нај­ор­га­ни­зо­ва­ни­јих бол­ни­ца у овом ди­је­лу Евро­пе.

– То је знак ко­ли­ко ра­ди­мо – ка­же проф. др Вељ­ко Ма­рић. – На­ор ­ у­жа­ни смо зна­њем, мла­дим ка­дро­ви­ма, са­ вре­ме­ном опре­мом, и то је бу­дућ­ност ове здрав­стве­не уста­но­ве. Акре­ди­то­ ва­ни смо и има­мо до­бру пер­спек­ти­ву за ба­вље­ње кли­нич­ким и ис­тра­жи­вач­ ким ра­дом. Уз по­др­шку ко­ле­га са Вој­ но-ме­ди­цин­ске ака­де­ми­је у Бе­о­гра­ду, у на­шој бол­ни­ци уве­де­не су број­не но­ве ме­то­де и овла­да­но је са­вре­ме­ним хи­ рур­шким за­хва­ти­ма. Го­ди­на­ма смо до­ ма­ћи­ни Сим­по­зи­ју­ма хи­рур­га Срп­ске и Ср­би­је. По ан­ке­та­ма Фон­да здрав­

SRPSK A  БРОЈ 10-11  2015

стве­ног оси­гу­ра­ња Срп­ске, го­ди­на­ма смо на пр­вом смо мје­сту по за­до­вољ­ но­сти па­ци­је­на­та пру­же­ном услу­гом. Уни­вер­зи­тет­ску бол­ни­цу и Ме­ди­ цин­ски фа­кул­тет у Фо­чи го­ди­на­ма по­ма­жу Вла­да и Пред­сјед­ник Срп­ске. Укуп­но, по­др­шка до­сад из­но­си пре­ко де­сет ми­ли­о­на ма­ра­ка. Вла­да пла­ни­ра да у Фо­чи за­вр­ши из­град­њу сту­дент­ ског до­ма и оса­вре­ме­ни ме­ди­цин­ску опре­му у бол­ни­ци.

– Ти­ме ће на­ши сту­ден­ти до­би­ти ква­ли­тет­не усло­ве за сту­ди­ра­ње. С об­ зи­ром да ће дом има­ти око 350 мје­ста, мо­ћи ће да при­ми и стар­не сту­ден­те кроз ме­ђу­на­род­ну раз­ми­је­ну – ка­же Ра­до­слав Гру­јић, рек­тор Уни­вер­зи­те­та у Ис­точ­ном Са­ра­је­ву. Пре­ма оче­ки­ва­њи­ма у Ми­ни­стар­ ству про­свје­те и кул­т у­ре Срп­ске, ко­је ре­дов­но над­гле­да ра­до­ве, ови објек­ти би­ће усе­љи­ви до на­ред­не ака­дем­ске го­ди­не. Би­ће то још је­дан ва­жан фраг­ мент у мо­за­и­ку Фо­че као пра­вог уни­ вер­зи­тет­ског гра­да, обра­зов­ног сре­ди­ шта ис­то­ка Срп­ске. 

SRPSK A  No 10-11  2015

101

Ж И­В О Т ,

102

Р О­М А­Н И

SRPSK A  БРОЈ 10-11  2015

Срем­ски ба­рок: Цр­ква у Ми­тро­ви­ци

ван до­ме­та зла ПИСАЦ СЛО­БО­ДАН ДЕ­СПОТ СА АЛПСКИХ ВИДИКОВАЦА ЕКС­КЛУ­ЗИВ­НО ЗА „НА­ЦИ­ОН ­ АЛ­НУ РЕ­ВИ­ЈУ“

Дом

Од­ра­стао и кла­сич­но обра­зо­ван на За­па­ду, а за­гле­дан на све стра­не, да­ле­ко и ду­бо­ко. Пи­ше на фран­цу­ском, пре­во­ди са пет европ­ских је­зи­ка. У Сре­му, ме­ђу то­по­ла­ма на ми­тро­вач­кој оба­ли Са­ве, има сво­је лич­но Стра­жи­ло­во. Каже да је тех­но­ло­шки чо­вјек ин­ва­лид у убр­за­ној ево­лу­ци­ји ка ста­ди­ју­му го­ја­зног цр­ва. На фрон­то­ви­ма ме­диј­ског ра­та схва­тио је ка­ко је Им­пе­ри­ја из­гу­би­ла кон­тро­лу над „на­ра­ти­вом свјет­ских кри­за“. Кад је те­шко, уз Хри­сто­ву мо­ли­тву по­на­вља не­ко­ли­ко сти­хо­ва Бо­дле­ра и Ах­ма­то­ве. Та­ко бра­ни сво­је скло­ни­ште пред ру­жно­ћом и про­ла­зношћу. Та­ко оза­ри дан

Пи­ше: Бра­ни­слав Ма­тић

Њ

е­гов ро­ман-пр­вје­нац „Га­ли­ мар“ је 2014. об­ја­вио у сво­ јој чу­ве­ној „бије­лој еди­ци­ји“, што је књи­жев­на на­гра­да са­мо по се­би. Срп­ска Кра­ји­на го­спод­стве­но је про­шла кроз сва до­тад за­ман­да­ље­на вра­та. И он сам је „Кра­ји­шник са обе стра­не“, во­љом

(по)рат­них сти­хи­ја ро­ђен у Сре­му 1967. По оцу од Книн­ске кра­ји­не и по­ка­то­ли­ че­не гра­не Де­спо­та, вра­ће­не у срп­ско окри­ље, ка­же, за­хва­љу­ју­ћи змај-ба­би Слав­ки, од љу­тих Бач­ко­ви­ћа. По мај­ци „од че­сти­то­га со­ја Сан­тра­ча и Мар­ја­но­ ви­ћа, ши­ро­ко­гру­дих и су­ма­ну­тих као да SRPSK A  No 10-11  2015

 У бр­ди­ма кан­то­на Ва­ле, март 2015.

103

Ж И­В О Т ,  У на­руч­ју мај­ке, Срем­ска Ми­тро­ви­ца, крај 1967. Кћер­ке Ксе­ни­ја (ли­је­во) и Ири­на (де­сно)

Фо­то­гра­фи­је у ру­бри­ци: Сло­бо­дан Де­спот и из по­ро­дич­ног ал­бу­ма

Р О­М А­Н И их је Бран­ко Ћо­пић из­ми­слио“. Од сво­је сед­ме го­ди­не жи­ви на За­па­ду. У пра­во­ сла­вље га је, пу­но­љет­ног, увео вла­ди­ка Ата­на­си­је Јев­тић у ба­нат­ском ма­на­сти­ ру Ме­си­ћу. Пи­ше на фран­цу­ском, пре­во­ди са срп­ског, ен­гле­ског, ње­мач­ког, ру­ског и ита­ли­јан­ског. На фран­цу­ски је пре­вео и Ћо­си­ћа, Цр­њан­ског, Ка­по­ра. Од 1991. до 2004, док је био уред­ник у из­да­вач­ кој ку­ћи „L’Age d’Hom­me“ и Срп­ском ин­сти­т у­т у у Ло­за­ни, Сло­бо­дан Де­спот је за срп­ску исти­ну у ру­ше­ви­на­ма Ју­го­ сла­ви­је учи­нио ви­ше не­го српска влада. Чи­ни и сад, во­де­ћи од 2006. соп­стве­ну из­да­вач­ку ку­ћу „Xe­nia Edi­ti­ons“ у Си­о­ ну. И пла­ћа све ви­дљи­ве и не­ви­дљи­ве ције­не ко­је се за то, та­мо и ов­дје, мо­ра­ју пла­ти­ти. Од Вла­ди­ми­ра Ди­ми­три­је­ви­ћа на­у­чио је много. Био при­сан при­ја­тељ са Алек­сан­дром Зи­но­вје­вим и До­бри­цом Ћо­си­ћем. Са­шап­та­ва се са ге­не­ра­ци­ја­ма пре­да­ка, на мно­гим је­зи­ци­ма. На јед­ном чуд­ном пу­то­ва­њу, у Кал­ ку­ти, схва­тио је: Тат твам аси. То што није друго си ти. Нај­са­же­ти­ја и нај­от­ ме­ни­ја ме­та­фи­зи­ка. При­с у­ство Бо­га, без по­сред­ни­ка и ту­ма­ча. Без вра­та и вра­та­ра. Ове стра­ни­це оти­ма­ли смо од окол­ но­сти и не­по­сто­ја­ња, уз Ро­ну и Са­ву, низ дру­мо­ве и вје­тро­ве, од Си­о­на до Бе­ о­гра­да, мје­се­ци­ма. Ре­че­но је и не­ка бу­де. За­ви­чај. Не пи­тај­те исе­ље­ни­ка о за­ ви­ча­ју. За­ви­чај је та­мо где ме ср­це ву­че от­кад сам ро­ђен. У род­ном Сре­му, про­ сто, у гра­ду рим­ских ца­ре­ва и све­тог Ди­ ми­три­ја, на оној сав­ској оба­ли са фи­ним сре­бр­на­стим пе­ском и ми­ри­шља­вим то­ по­ла­ма ко­је су ми пр­ва сли­ка ово­га све­ та, пр­во ус­хи­ће­ње и пра­у­мет­ност. Мо­је лич­но Стра­жи­ло­во. Тај про­стор и то вре­ме су ве­за­ни у чвор, а чвор је у мо­јој ду­ши. То је оаза, ади­ца ми­мо глав­ног то­ка ре­ке жи­во­та. А ho­me out of harm’s swift way, „дом ван до­ ме­та зла“, ка­ко гла­си пре­ле­па пе­сма Ро­ бер­та План­та.

Суштина Кад стран­цу же­лим пре­чи­цом да по­ка­жем су­шти­ну ове зе­ мље, где га од­ве­дем? У Хи­лан­дар, Сту­де­ни­цу или Ма­лу Ре­ме­ту ако је мо­гу­ће, ина­че на Ка­ле­мег­дан, па у не­ку до­бру ка­фа­ну на оба­ли Ду­на­ва или Са­ве. Ср­би­ја је и ду­хов­ност, и хе­рој­ство, и укус.

104

SRPSK A  БРОЈ 10-11  2015

Не знам за дру­ге. Знам да ме­не за­ви­ чај од­ре­ђу­је знат­но. А ја ње­га? Да ли та­ лас од­ре­ђу­је мо­ре? Мо­ја Евро­па. За­чу­до, сву ту ба­шти­ ну европ­ску до­жи­вља­вам као сво­ју, као да сам мал­те­не сву­да про­вео бар по је­ дан жи­вот. Во­лим удоб­ност и то­пли­ну ен­гле­ске до­ма­ће ци­ви­ли­за­ци­је. Ко­ли­ко год зна­ју би­ти зве­ри пре­ма дру­ги­ма, то­ ли­ко су – ба­рем не­кад би­ли – пи­то­ми и при­сни у соп­стве­ном све­т у. Без­мер­ но во­лим стил фран­цу­ских се­ла, твр­ дих, пле­ме­ни­тих, гра­ђе­них за веч­ност без и јед­ног из­ли­шног де­та­ља, до­каз да су нај­бо­ље ар­хи­тек­те ано­ним­не. Во­ лим уку­се и ми­ри­се Ита­ли­је, тра­гич­ну јед­но­став­ност грч­ких остр­ва, истин­ску љу­ба­зност и ве­дри­ну аустриј­ског на­ро­ да, су­лу­ду дрч­ност Шпа­ни­је (и љу­ди, и кра­јо­ли­ка, и згра­да), без­број­на је­зе­ра Фин­ске са јар­ко обо­је­ним брв­на­ра­ма на сме­шним острв­ци­ма под бес­крај­ним не­бом... Ди­вим се Ру­си­ма, иако ме њи­ хо­ва сен­ти­мен­тал­ност ужа­сно нер­ви­ра. Да не при­чам о швај­цар­ском чу­ду: 26 са­ мо­стал­них др­жа­ви­ца у ла­ба­вој кон­фе­де­ ра­ци­ји ко­ја тра­је већ се­дам ве­ко­ва. Мо­ја је нај­ве­ћа сре­ћа што жи­вим у ср­цу Ал­па, бли­зу из­во­ри­шта Ро­не, окру­жен веч­ним сне­го­ви­ма, и што сва­ке сед­ми­це са­ти­ма пе­ша­чим у том ре­ском, чи­стом, опи­ја­ју­ ћем ва­зду­ху. Свом кан­то­ну сам по­све­ тио књи­гу ми­стич­них шет­њи за ко­ју су мно­ги Швај­цар­ци из­ја­ви­ли да је нај­леп­ ши опис њи­хо­вих при­род­них и ду­хов­ них бла­га ко­ји је ика­да на­пи­сан. Све је то... мо­је! И ја све­му то­ме при­па­дам. Ру­си­ја. Ка­да сам пр­ви пут сле­тео у Мо­скву, пр­ва реч ко­ју сам про­чи­тао на ру­ском тлу би­ла је „Те­сла“ – мар­ка аеро­ дром­ских ра­да­ра на „Ше­ре­ме­тје­ву“. Од тог тре­нут­ка па на­да­ље, жи­вео сам у буд­ном сну. Чи­ни­ло ми се да сам сти­гао ку­ћи, да је то све Ср­би­ја, но не­ка Ср­ би­ја у дру­гим ди­мен­зи­ја­ма. Све је би­ло огром­но, као да сам се по­пут Али­се од­ јед­ном сма­њио на уз­раст де­тен­це­та или ве­ве­ри­це. Не са­мо ге­о­граф­ско и људ­ско про­стран­ство, већ и сва­ко­днев­ни де­та­ љи као што су ве­ли­чи­на кал­др­ме, ка­ли­ бар олу­ка, ши­ри­на ули­ца, ви­си­на пор­те у цр­ква­ма. Огром­но, бес­крај­но, а опет фа­ми­ли­јар­но. Исти смо на­род у раз­ ли­чи­тим под­не­бљи­ма, са раз­ли­чи­тим ди­ја­лек­ти­ма и ет­нич­ким при­ме­са­ма.

SRPSK A  No 10-11  2015

105

Ж И­В О Т ,

106

Р О­М А­Н И

SRPSK A  БРОЈ 10-11  2015

Слич­на нам је и иде­ја: ме­га­ло­ман­ска иде­ ја о соп­стве­ној по­себ­но­сти, о исто­риј­ској ми­си­ји. И сли­чан исто­риј­ски усуд Те­о­ду­ ла, на­ро­да бож­јег слу­ге и про­ро­ка ми­мо соп­стве­не све­сти и во­ље. Ни­ко се ни­је до­вољ­но упи­тао ка­ ко је тај не­мо­гу­ћи, ју­ро­ди­ви, ве­ли­ко­ду­ шно-ма­ло­ду­шни на­род ус­пео да за­вла­да ше­сти­ном зе­мљи­ног коп­на! Ко­јом ве­ шти­ном и ка­квим раз­у­ме­ва­њем дру­гих на­ро­да и мен­та­ли­те­та то цар­ство већ то­ли­ко ве­ко­ва оп­ста­је упр­кос свим на­ је­зда­ма и по­ша­сти­ма? У Јељ­ци­но­во до­ ба се на­ве­ли­ко при­ча­ло о рас­пар­ча­ва­њу азиј­ске Ру­си­је из­ме­ђу Ки­не и ан­гло­сак­ сон­ских фир­ми. То и је­сте био план и та­да је то из­гле­да­ло не­ми­нов­но. А сад? Од­јед­ном – еко­ном­ски опо­ра­вак, ди­ пло­мат­ско са­мо­по­уз­ да­ње, по­бољ­ша­ње здрав­ства и де­мо­гра­фи­је, па чак и оно нај­не­ве­ро­ват­ни­је: по­че­так вас­по­ста­вља­ ња сред­ње кла­се. Све при­пи­си­ва­ти Пу­ ти­ну у по­след­њих пет­на­е­стак го­ди­на, и до­бро и зло, при­про­сто је и де­ти­ња­сто раз­ми­шља­ње. Та на­ци­ја у се­би има не­ку зре­лост, ви­тал­ност, па и ди­сци­пли­ну на ко­јој би сва­ка дру­га мо­гла да јој за­ви­ди. Ср­би­ја. То је Де­сан­ка дав­но ре­ши­ла за ме­не: Ср­би­ја је ве­ли­ка тај­на! У сва­ком сми­слу. Ни­сам кон­спи­ро­лог ти­па „Ср­би на­род нај­ста­ри­ји“. Не шпе­ку­ли­шем о да­ ле­кој про­шло­сти. Гле­дам шта је ви­дљи­во, шта је­сте и шта се зна, па ка­жем: тај­на! Су­шти­на Ср­би­је на ду­хов­ном пла­ну, па и по­ли­тич­ком, је­сте њен је­дин­ствен по­ло­ жај шар­ке из­ме­ђу два све­та, Ри­ма и Ви­зан­ ти­је, и он­то­ло­шка нео­пре­де­ље­ност ко­ја из то­га про­из­ла­зи. На­ма је про­сто не­мо­гу­ће свр­ста­ти се уз би­ло ко­га, сем уз се­бе (и то рет­ко). То је из­у­зет­но те­шка и уза­на ста­за, уз мно­го оси­па и стран­пу­ти­ца, и ко је до да­на да­на­шњег на њој остао, тај је пре­ка­ љен и уко­пан у сте­ну по­пут ста­рог оке­ан­ ског све­ти­о­ни­ка, а да то­га ни­је ни све­стан. У се­би но­си­мо мно­го искон­ског, од је­зи­ка и фол­кло­ра до пра­ста­ре рат­нич­ке ети­ке, еп нам је и све­та књи­га и во­дич. Искон­ски смо и у ве­ри, по­бо­жни без пре­те­ра­не ре­ ли­ги­оз­ но­сти, што зна­чи без пу­ри­та­ни­зма, фа­ри­сеј­ства и фор­ма­ли­зма. На „ти“ смо и са Спа­си­те­љем, без уви­ја­ња, као да смо до си­ноћ се­де­ли с њим. Све то во­лим. Но то „бре­ме по­себ­но­сти“ (срећ­ни афо­ри­зам не­срећ­ног Ба­ла­ше­ви­ћа) има сво­ју не­ми­нов­но ру­жну стра­ну и при­зи­ва ма­не од ко­јих бих да ис­ко­чим из сво­је ко­

же. По­да­ни­штво и ули­зи­штво је пр­ва од њих. Ка­ко Ан­дрић за­пи­са не­где у Зна­ко­ ви­ма, це­на пре­жи­вља­ва­ња у овом под­не­ бљу кат­кад је ви­ша од це­не са­мог жи­во­та, јер соп­стве­но очу­ва­ње обез­бе­ђу­је­мо на уштрб оних ко­ји ће нас на­сле­ди­ти. Кад чу­јем у срп­ским усти­ма реч „ди­пло­ма­ти­ ја“, од­мах се на­је­жим, јер, уз ча­сне из­у­зет­ ке, то код нас са­мо зна­чи ка­пи­т у­ла­ци­ју и по­ви­но­ва­ње ту­ђим за­по­ве­сти­ма. Чо­вјек и тех­но­ло­ги­ја. Не­мој­мо око­ли­ ши­ти. Све нај­го­ре што нам је у ве­зи са тех­но­ло­ги­јом про­ре­че­но ис­пу­ни­ло се и пре­и­спу­ни­ло. Још је Ру­со – да, Жан-Жак, ви­до­ви­ти и сен­ти­мен­тал­ни мр­гуд – ја­сно упо­зо­рио да раз­ви­так на­у­ке иде на уштрб људских вр­ли­на и ду­хов­ног жи­во­та. Ка­ кво год по­ма­га­ло при­у­шти­ли, ти­ме се­би исто­вре­ме­но од­у­зи­ма­мо не­ки ка­па­ци­тет, зна­ње или ве­шти­ну без ко­јих до­тле жи­ вот ни­је био мо­гућ. Ко још зна да ра­чу­на на­па­мет, као што смо зна­ли пре ди­ги­тро­ на? Ко још зна да ба­ра­та оштрим но­жем као они убо­ги клин­ци по Ази­ји кад вам при­пре­ма­ју ко­ко­сов орах? Тех­но­ло­шки чо­век је ин­ва­лид у убр­за­ној ево­лу­ци­ји ка ста­ди­ју­му го­ја­зног цр­ва. Што се об­ли­ко­ва­ња ти­че, и ту је ствар при­лич­но ја­сна. Мој Алек­сан­дар Зи­но­вјев је на јед­ном сим­по­зи­ју­му то об­ја­снио на нај­про­сти­ји на­чин: пре сто го­ди­на, ве­ли, чо­век је 90 од­сто свих нео­пх­ од­них ин­фор­ ма­ци­ја цр­пео из не­по­сред­не око­ли­не и из­ ве­шта­ја соп­стве­них пет чу­ла. Са­вре­ме­ни чо­век тих 90 од­сто цр­пи из „ме­ди­ја“: но­ви­ на, ин­тер­не­та, шко­ле, и свих кон­цеп­т у­ал­ них ка­на­ла ко­је власт кон­тро­ли­ше по­пут во­до­во­да: сла­ви­на­ма, бра­на­ма и ра­зним дез­ин­фек­ци­ја­ма. Нај­т у­жни­је у мом жи­во­т у је­сте то што сам био све­док од­у­ми­ра­ња по­след­њих истин­ских љу­ди и њи­хо­ве за­ме­не про­из­ во­ди­ма ин­фор­ма­ци­он ­ е ин­ду­стри­је. Као кад по­сле па­ра­дај­за из се­о­ске ба­ште за­ гри­зеш оно чу­до што ра­сте на ста­кле­ној ву­ни у Хо­лан­ди­ји. Бол због тог не­на­до­ме­ сти­вог све­људ­ског, ци­ви­ли­за­циј­ског гу­ бит­ка сам опи­сао на­кон смр­ти сво­је ба­ке 2007. у књи­зи Де­спо­ти­ка. Буђења. Те­шко је ми­сли­ти о се­би у свом еле­мен­т у. Чи­та­ње Вре­ме­на смр­ти ме је у сва­ком слу­ча­ју бес­по­врат­но отре­ зни­ло од ју­го­сло­вен­ства, Змај, Ду­чић, Цр­њан­ски и Де­сан­ка су ме на­то­пи­ли му­ зи­ком овог је­зи­ка, а пре­с уд­на је ве­ро­ват­ SRPSK A  No 10-11  2015

 „Пла­во је­зе­ро“ из­над Аро­ле, у Ва­ли­су: Чу­де­сни ма­ли рај у Ал­пи­ма

107

Ж И­В О Т ,

Р О­М А­Н И но би­ла Ре­бе­ка Вест. Њен пу­то­пис Цр­но јаг­ње и си­ви со­ко, ма ко­ли­ко да га је Ви­ на­вер „до­пу­нио“, по­твр­дио ме је у оном спољ­ном, за­пад­ном ди­вље­њу срп­ској по­ себ­но­сти, исто­вре­ме­но ми отво­рив­ши очи у ве­зи са не­ким на­шим ме­ха­нич­ким пред­ра­с у­да­ма у од­но­с у на нас са­ме. Ње­на кри­ти­ка кне­за Ла­за­ра као пре­те­че европ­ ских „ле­ви­ча­ра“ је ап­со­лут­но ре­мек-де­ло по­ли­тич­ке пси­хо­ло­ги­је и вр­ху­нац до­бро­ на­мер­не др­ско­сти! Узо­ри и ути­ца­ји. Да пи­шем на срп­ ском, то би био Цр­њан­ски, не­с ум­њи­во – но ја углав­ном пи­шем на фран­цу­ском, и стил ми је до­ста уда­љен од оно­га што би­смо мо­гли на­зва­ти „цр­њан­шти­ном“. Мр­зим по­на­вља­ња, пре­ја­ке и ба­рок­не из­ ра­зе, при­де­ве и при­ло­ге, за­ку­ку­ље­не ре­ че­ни­це. Пи­шем елиптично, тру­де­ћи се да што ви­ше то­га угра­дим „из­ме­ђу ре­до­ва“. По­сто­ји ли срп­ска реч за un­der­sta­te­ment? У том по­гле­ду, мо­ји пи­сци су Жорж Си­ ме­нон, Хен­ри Џејмс, Пол Мо­ран, То­мас Хар­ди због ма­гич­ног ам­би­јен­та, па Бу­ њин, па Ки­плинг, па Мом, па Мон­тењ због па­ме­ти и иро­ни­је, па Танизаки... С дру­ге стра­не, во­лим и оне ко­ји од­шкри­ њу­ју скри­ве­не про­зо­ре ка не­до­ку­чи­вом. Пру­ста. Ди­кен­са. Бер­на­но­са. Бор­хе­са. Ха­ у­тор­на. Игоа. Ло­рен­са Да­ре­ла. Код нас ни­ ко ни­је ни при­ме­тио го­то­во ап­стракт­ни, ме­та­фи­зич­ко-ме­та­ли­те­рар­ни рад Зо­ра­на Жив­ко­ви­ћа, нај­чи­та­ни­јег срп­ског пи­сца у све­т у, а исто­вре­ме­но – као по за­ко­ну – иг­ но­ри­са­ног код сво­је ку­ће. Мо­ји пје­сни­ци. За­чу­до, срп­ска књи­ жев­ност у ме­ни жи­ви по­нај­ви­ше кроз пе­сни­ке: Зма­ја, Ду­чи­ћа, Ра­ич­ко­ви­ћа, Де­ сан­ку, Да­ној­ли­ћа... Ње­го­шу се ди­вим, али он ми је не­ка­ко ег­зо­те­ри­чан, не ства­ра уну­тра­шње цар­ство као дру­ги. По­е­зи­ ја је пре­чи­ца до са­зна­ња, а исто­вре­ме­но скло­ни­ште пред ру­жно­ћом и про­ла­зно­ шћу, још је­дан „дом ван до­ме­та зла“, као и успо­ме­не из де­тињ­ства. Кад ми је те­шко, уз Хри­сто­ву мо­ли­тву че­сто по­на­вљам не­ ко­ли­ко сти­хо­ва Бо­дле­ра или Ах­ма­то­ве: „Ти­хо ль­ет­ся ти­хий Дон / Жел­тый ме­сяц вхо­дит в дом“... Не знам их мно­го, али они ко­је знам мно­го зна­че.

 Рил­ке­ов гроб у Ра­ро­ну, са за­го­нет­ним сти­хо­ви­ма о ру­жи

108

Ако сви­ра­чи за­с та­ну. Са му­зи­ком је као са књи­жев­но­шћу: све вре­ме­ну и мо­ да­ма уз нос, уз не­ко­ли­ко по­сто­ја­них вред­ но­сти. Бе­то­вен, Про­ко­фјев, Ре­спи­ги, па сав наш ме­лос ко­ји нам је Ца­ре­вац пре­ SRPSK A  БРОЈ 10-11  2015

нео. Но пр­ви и нај­ве­ћи шок: на­је­зда ал­бу­ ма Led Zep­pe­lin III на моје уши, ма­шту и цео жи­вот, ле­та 1980. Во­лим Југ, Ма­ке­до­ни­ју, во­лим све из­ вор­но, али нај­ви­ше ме по­не­с у пе­сме из мо­је рав­ни­це, Сла­во­ни­је и Вој­во­ди­не. Кад до­ла­зим ко­ли­ма, па за­чу­јем там­бу­ри­це на сва­кој дру­гој ра­дио-ста­ни­ци, знам да сам сти­гао. Па­тим и од ста­ро­град­ских, као што је Мар­сел Пруст па­тио од ко­ла­чи­ ћа зва­них „ма­дле­не“. У вези су са нечим милим и важним из де­тињ­ства, ве­ро­ват­ но са де­дом, бе­кри­јом. Увек ћу, ако мо­гу, на­ру­чи­ва­ти „Фи­ја­кер ста­ри“ или „Што се бо­ре ми­сли мо­је“.

Genius loci. На ме­ста сам вр­ло осе­ тљив, као оне ра­шље у бу­нар­џи­ја. О то­ме бих мо­гао књи­ге пи­са­ти. До­ду­ше и на­пи­ сао сам јед­ну, по­ме­ну­т у Va­la­is mysti­que. Два­де­сет че­ти­ри из­ле­та на тај­но­ви­та ме­ ста кан­то­на Ва­ле, у ком жи­вим. Јед­но од њих је ру­ше­ви­на пра­и­сто­риј­ске утвр­де или хра­ма на 2.700 ме­та­ра над­мор­ске ви­ си­не. Ту сам мо­рао да пре­но­ћим са својим ћеркама: је­дан од нај­у­пе­ча­тљи­ви­јих до­ жи­вља­ја мог жи­во­та. Сва­ко тре­ба да на­ њу­ши соп­стве­на ме­ста енер­ги­је и рав­ но­те­же. Она су бит­на за ду­хов­ни жи­вот. Ме­ни и ин­ду­стриј­ске ру­ше­ви­не по­не­кад го­де. У сред­њем ве­ку је по­сто­јао по­јам за ­ us, згод­но ме­сто, за љу­бав, то: lo­cus amo­en са­ња­ре­ње, ти­хи раз­го­вор... Јед­ном сам у бу­ни­лу, усред стра­шног гри­па, ја­сно са­њао то ме­сто у свом род­ ном гра­ду, Срем­ској Ми­тро­ви­ци. Ис­по­ ста­ви­ло се да је баш ту не­кад ствар­но би­ ла кал­ва­ри­ја, све­ти­ња. На­с у­прот, по­сто­је и зла ме­ста. Кад тра­жим стан (рет­ко, на сву сре­ћу), мно­ ге ку­ће од­мах од­би­јем због не­здра­ве ат­ мос­фе­ре. На жа­лост, ве­ћи­на по­сле­рат­них кон­струк­ци­ја стру­ји тим ле­де­ним, смрт­ ним да­хом. Пу­то­ва­ња. Пу­т у­јем, не­пре­ста­но, но нај­че­шће на тра­си Па­риз–Швај­цар­ска– Бе­о­град. На­рав­но да је циљ – про­ме­на се­ бе а не спољ­ног све­та. Вре­ме­ном сам, ме­ ђу­тим, на­у­чио и да пу­т у­јем вр­ло да­ле­ко у вр­ло ма­лом про­сто­ру, одав­де до су­сед­ног се­ла у бр­ди­ма, на при­мер. Во­лео сам да пу­т у­јем ауто-сто­пом или во­зом, без ре­ да во­жње. И сад по­не­кад стр­пам ша­тор и вре­ћу за спа­ва­ње у ко­ла, па куда ме пут од­ве­де. Из Ин­ди­је сам до­нео пе­де­се­так ки­ла по­кло­на, сви­ле, ки­по­ва, ћи­ли­ма, пу­

SRPSK A  No 10-11  2015

109

Ж И­В О Т ,  Џи­нов­ска сим­бо­лич­на ви­љу­шка по­бо­де­на у Ле­ман­ско је­зе­ро, ис­пред „Али­мен­та­ри­ ју­ма“ („Не­стле­о­вог“ му­зе­ја хра­не), у Ве­ве­ју

Р О­М А­Н И ну со­бу... Соп­стве­ну оде­ћу и ци­пе­ле сам ба­цио у ђу­бре да бих мо­гао што ви­ше по­ не­ти. Но то је из­у­зе­так. Нај­че­шће се на­ то­пим ми­ри­си­ма, уку­си­ма и зву­ци­ма. И, на­рав­но, фо­то­гра­фи­шем. Ра­ди­он ­ и­ца. Још ни­сам до­вољ­но озбиљ­ но схва­тио свој књи­жев­ни за­нат да бих жи­вот око ње­га ор­га­ни­зо­вао. То је грех про­тив ког се бо­рим. Кад бих имао пе­тљу, пи­сао бих но­ћу до четири, спа­вао до девет, ис­пу­ња­вао прак­тич­не оба­ве­зе до по­дне­ва, па по­под­не чи­тао, ше­тао и мо­жда дре­мао. Но то још ни­сам ус­пео да по­стиг­нем. Пи­ шем у на­дах­ну­ћу, че­сто по ка­фа­на­ма или во­зо­ви­ма. Ту се, за­чу­до, нај­бо­ље са­бе­рем и усред­сре­дим. На­так­нем слу­ша­ли­це на уши, а у слу­ша­ли­ца­ма Ар­во Перт, не­ки ба­ рок или ћа­ва­ли – мо­но­то­на су­фи му­зи­ка из Па­ки­ста­на. Же­лим. Да упо­знам Шкот­ску, Де­ви­ чан­ска и Ус­кр­шња остр­ва, да са­гра­дим ку­ћу сво­јим ру­ка­ма (јер „чо­век од че­тр­ де­сет го­ди­на гра­ди сво­ју ку­лу“, ка­ко ре­че Карл Гу­став Јунг), да на­пи­шем три ве­ли­ ка ро­ма­на о пре­да­њу, па­ме­ти и пу­те­ном про­све­тље­њу, јед­ну би­о­гра­фи­ју, сво­је ме­ мо­а­ре и „фо­то­би­о­гра­фи­ју“, као и за­вет­но пи­смо о Ру­ци До­бри­це Ћо­си­ћа. Же­лео бих пре све­га да се­би уту­вим у гла­ву да са­да мо­гу да се по­ву­чем из хи­пе­рак­тив­ ног жи­во­та и да све по­сма­трам, по­пут Мон­те­ња, са бла­го­на­кло­ном иро­ни­јом и вр­ло спо­рим и ле­жер­ним ра­с у­ђи­ва­њем. На­да. У свом оси­о­ном и за­во­је­вач­ ком рас­по­ло­же­њу, про­гла­ша­вам да је на­ да уте­ха за сла­бе и ле­ње. А он­да угле­дам Хри­сто­во ли­це, па за­ва­пим: у ко­га да се уздам ако не у Те­бе, Го­спо­де? Ве­ли­ки сам пе­си­ми­ста у гла­ви а оп­ти­ми­ста на де­ли­ма: ваљ­да је то прак­тич­но оте­ло­тво­ре­ње на­ де. У љу­ба­ви је сва енер­ги­ја. Љу­бав же­не

Уки­да­ње чо­вје­ка The Abo­li­tion of Man, Уки­да­ње чо­ве­ка, Си Ес Лу­ис­ а, јед­на је од књи­га ко­је су ме од­ре­ди­ле и ко­је ме не­пре­ста­но пра­те. Вр­ ло кра­так оглед о ти­ра­ни­ји ра­ци­о­на­ли­зма и ре­ла­ти­ви­зма, чо­ ве­ко­вом по­ку­ша­ју да соп­стве­ну суд­би­ну сам пре­у­зме у сво­је ру­ке кроз на­у­ку и по­ли­ти­ку, ве­ру­ју­ћи да мо­же да са­вла­да и при­ро­ду и Бо­га. Лу­ис је ле­по про­ре­као, још 1943, да ће нам се све то оби­ти о гла­ву и да ће­мо у на­по­ру да по­ста­не­мо бо­го­ ви по­сти­ћи са­мо уна­за­ђе­ње, без­мер­ни то­та­ли­та­ри­зам и су­но­ врат. Тим прав­цем ју­ри­мо као за­хук­та­ли воз, уни­шта­ва­ју­ћи и при­ро­ду, и ва­здух, и исто­ри­ју, и се­бе.

110

SRPSK A  БРОЈ 10-11  2015

која ме подноси и подржава на­рав­но, но не са­мо та – ко­ли­ко год оне жу­де­ле да бу­ ду из­вор и оса свих на­ших ми­сли и стре­ мље­ња. Љу­бав мо­је пре­див­не де­це, ле­по­те жи­во­ти­ња, при­ро­де, мо­ра по ко­ји­ма сам не­кад је­дрио. Љу­бав то­ли­ких обич­них љу­ди ко­ји ме са­се­ку сво­јом по­жр­тво­ва­но­ шћу и до­бро­том. Хва­ла ти, Го­спо­де, за све што ме за­де­си! И та­ко ми се оза­ри дан. Мед. На­ста­нак Ме­да, при­по­вет­ке о јед­ ном чу­ду, и сам је де­ло чу­да, као и ње­го­ва књи­жев­на суд­би­на. Не­где 2008, при­ли­ком ле­че­ња у Ср­би­ји, чуо сам див­ну при­чу о епо­пе­ји оца и си­на по Кра­ји­ни од­мах по­ сле „Олу­је“, пра­ву па­ра­бо­лу о до­брим де­ ли­ма и на­гра­да­ма за њих. По­ми­слих та­да да је мо­рам не­ка­ко про­кри­јум­ча­ри­ти на За­пад, не бих ли им иоле до­ча­рао ту стра­ шну ка­та­кли­зму ко­ју су чак и Ср­би за­ба­ шу­ри­ли. Али ни­сам знао у ком об­ли­ку.

А за­тим сам, у не­ма­шти­ни, без ика­квих илу­зи­ја кан­ди­до­вао си­ноп­сис те при­че за књи­жев­ну сти­пен­ди­ју у Швај­цар­ској. И до­био је кад сам кон­курс већ за­бо­ра­ вио. То сам са­знао те­ле­фо­ном, 25. мар­та 2009, пред по­ле­та­ње ави­о­на ка не­по­зна­ том кон­ти­нен­т у, ка па­кле­ној Кал­ку­ти у ко­ју сам сле­тео у три ују­тру с адре­сом со­ бич­ка на це­ду­љи, с по­след­њим па­ра­ма у џе­пу и ни­ка­квим ја­сним пла­ном за да­љи жи­вот. Мед ми је и пре свог ра­ђа­ња обез­ бе­дио три ме­се­ца оп­стан­ка и пре­у­сме­рио ми по­глед на свет а и жи­вот уоп­ште. Че­ти­ри го­ди­не сам пи­сао ту књи­жи­цу, а да сам јој је­два ре­че­ни­цу-две на­ кнад­но из­ме­нио. Че­ти­ри го­ди­не сам вре­ бао оно пра­во рас­по­ло­же­ње за пи­сца: од­ су­ство сва­ког гне­ва, стреп­ње и по­тре­бе за до­ка­зи­ва­њем иче­га. У том ми­ру сам мо­гао да пи­шем, и тај мир про­сто на­та­па књи­гу.

Чи­ње­ни­ца да ми је два ве­ли­ка из­да­ ва­ча од­мах при­ми­ло књи­гу, да сам мо­ рао да би­рам, па да сам се­лек­то­ван за не знам ко­ли­ко на­гра­да – од ко­јих сам три и од­нео – те да сам 2014. бу­квал­но про­ вео по сај­мо­ви­ма и три­би­на­ма ши­ром Фран­цу­ске, ко­ре­ни­то ми је из­ме­ни­ла пред­ста­ве о се­би и даљ­ње пла­но­ве. Ја­ сно је по­ста­ло сви­ма сем ме­ни са­мом да сам пре све­га пи­сац, а за­тим све оста­ло: из­да­вач, пу­бли­цист и са­вет­ник за ко­му­ ни­ка­ци­ју. Те­шко ми је уоп­ште и за­ми­сли­ти да је мо­ја при­ча о срп­ској Кра­ји­ни ушла у гим­на­зиј­ске лек­ти­ре на­кон че­тврт ве­ка де­мо­ни­за­ци­је и кле­ве­та­ња све­га што је срп­ско, то­ли­ких до­ку­ме­на­та, ин­тер­вен­ ци­ја и пе­ти­ци­ја на ко­је ни­ко у Фран­цу­ ској ни­је ре­а­го­вао. То све­до­чи о чу­де­сној мо­ћи књи­жев­но­сти и кул­т у­ре, ору­ђа ко­је све вла­сти ина­че пре­зи­ру.  SRPSK A  No 10-11  2015

111

В И ­Ш Е

112

О Д

И Г Р Е

/

M O R E

SRPSK A  БРОЈ 10-11  2015

T H A N

A

G A M E

ТА­ЊА СТУ­ПАР ТРИ­ФУ­НО­ВИЋ, КЊИ­ЖЕВ­НИ­ЦА СА „УНУ­ТРА­ШЊИМ ИЗ­БЈЕ­ГЛИЧ­КИМ ЗА­ВЕ­ЖЉА­ЈЕМ“

ства­ра­ње из­гу­бље­ног сви­је­та

По­нов­но

Нај­ве­ћи успјех је про­на­ћи ону искру ко­ја по­кре­ће да се жи­ви и ства­ра. Ко­ли­ко чо­вјек об­ли­ку­је пи­са­ње, то­ли­ко је и обр­ну­то. При­је су­сре­та са сво­јим сла­бо­сти­ма, чо­вјек бу­да­ла­сто ми­сли да је јак и не­ра­њив. Тра­ди­ци­ја ни­је мр­тва ствар у де­поу му­зе­ја, не­го се ства­ра и са­да. Је­за из пут­них тор­би, и од успо­ме­на ра­су­тих по ор­ма­ри­ма на­пу­ште­них ку­ћа, уви­јек ки­ди­ше на из­бје­гли­це. Мо­же ли се са­гра­ди­ти дом на те­ме­љи­ма не­ви­дљи­вих сви­је­то­ва?

Пи­ше: Сан­дра Јо­со­вић

Ј

ош дје­вој­чи­ца, тек што је на­у­чи­ла да чи­та, од­лу­чи­ла је да по­ста­не пи­сац. Од­лу­ку је до­ни­је­ла у по­дру­му сво­је ку­ће у Дал­ма­ци­ји и од­мах на­пи­са­ла пје­ сму про­ље­ћу. Те дав­не сти­хо­ве је за­бо­ ра­ви­ла, дал­ма­тин­ски ка­ме­њар за­ми­је­ ни­ла ба­ња­луч­ким але­ја­ма, али од­лу­ку је спро­ве­ла у дје­ло. Та­ња Сту­пар Три­фу­но­вић пре­по­зна­ тљи­во је име на срп­ској и ју­жно­сло­вен­ ској књи­жев­ној сце­ни. Пре­во­ђе­на, на­ гра­ђи­ва­на. Њен пр­ви ро­ман, Са­то­ви у мај­чи­ној утро­би, на­шао се зи­мус у ужем из­бо­ру за НИН-ову на­гра­ду. Глав­на је уред­ни­ца Пу­те­ва, ба­ња­луч­ког ча­со­пи­ са за књи­жев­ност, умјет­ност и кул­т у­ ру. Жи­ви и ра­ди у Ба­ња­лу­ци, стал­но за­по­сле­на у На­род­ној уни­вер­зи­тет­ској би­бли­о­те­ци Ре­пу­бли­ке Срп­ске. Сва­ко­ днев­но ужи­ва у ми­ри­с у књи­га ко­је су је оп­чи­ни­ле још у ра­ном дје­тињ­ству. При­зна­та сте и на­гра­ђи­ва­на књи­жев­ ни­ца. Шта ви сма­тра­те сво­јим нај­ве­ћим успје­хом? Успјех ра­ду­је и при­зна­ња су уви­јек охра­бру­ју­ћа, али не тре­ба упа­сти у њи­ хо­ву зам­ку. Њи­хо­ва усмје­ра­вач­ка функ­ ци­ја ла­ко се по­бр­ка са ци­љем. Циљ се из­гу­би у да­љи­ни, а ви се др­жи­те крај пу­ та за не­ки знак ко­ји по­ка­зу­је куд је тре­ ба­ло да оде­те. Ми­слим да је за чо­вје­ка нај­ве­ћи успјех она жи­вот­на искра што нас на­го­ни да ства­ра­мо и жи­ви­мо, ње­но

при­с у­ство и при­с у­ство љу­ди с ко­ји­ма мо­же­мо да је дје­ли­мо. Из За­дра сте из­бје­гли у Ба­ња­лу­ку ка­да сте има­ли три­на­ест го­ди­на. Ко­ли­ко Вас ва­ше по­ри­је­кло од­ре­ђу­је као књи­жев­ ни­цу и гдје је за Вас за­ви­чај да­нас? У јед­ном ин­тер­вјуу Грас је ре­као да „ни­шта та­ко не тје­ра на оп­се­сив­но пи­ са­ње као што то чи­ни гу­би­так – у мом слу­ча­ју гу­би­так за­ви­ча­ја“. Као пи­сац је по­ку­шао, ка­же, да не­што што је из­гу­ бље­но опет при­зо­ве уз по­моћ књи­жев­ но­сти. И у том ње­го­вом ис­ка­зу про­на­ шла сам до­бар дио соп­стве­не исти­не. Гу­би­так је по­кре­тач­ки фак­тор. Гу­би­ так за­ви­ча­ја вје­ро­ват­но ни­је пре­с у­дан, не­го је је­дан у ни­зу гу­би­та­ка ко­је чо­вјек до­жи­ви у жи­во­т у. Ме­ђу­тим, тај до­га­ђај за­си­гур­но је по­ја­чао осје­ћај не­при­па­

Фо­то­гра­фи­је: Ар­хи­ва са­го­вор­ни­це и А. Чавић

Књи­жев­ност, див­на и за­стра­шу­ју­ћа – Књи­жев­ност је има­ла ту моћ да до­да­је и од­у­зи­ма од ствар­но­сти, да ме за­ве­де и из­мје­сти, да вла­да мно­ме, бо­ље не­ го ја њо­ме. Би­ла је скли­зак те­рен. То је за­ни­ма­ње ко­је ни­је за­ ни­ма­ње, а не да ти да ода­бе­реш ни јед­но дру­го. Пи­са­ње чо­вје­ ку из­би­је тло под но­га­ма, мје­сто на ко­јем сто­ји, дно су­да ко­ји је он сам. На­пра­ви од ње­га суд у ко­ји сви­јет ни­је ули­вен, не­го про­ла­зи кроз ње­га. За пи­са­ње чо­вјек мо­ра да бу­де про­то­чан, отво­рен, да до­пу­шта се­би не да гле­да не­го да ви­ди сви­јет, не обла­че­ћи га при том у соп­стве­не пред­ста­ве сви­је­та. То је див­ на и за­стра­шу­ју­ћа ствар са пи­са­њем. То је ку­ћа чи­ји те­мељ ни­је ко­мад чвр­стог бе­то­на, не­го сав ви­дљи­ви и не­ви­дљи­ви сви­јет.

SRPSK A  No 10-11  2015

113

В И ­Ш Е

О Д

И Г Р Е

да­ња и по­тре­бе за по­нов­ним ства­ра­њем из­гу­бље­ног сви­је­та. Пи­та­ње дру­гог или ре­зер­вног за­ви­ча­ја је ве­о­ма за­ни­мљи­во. Чи­ни ми се да сам се у се­би уви­јек ви­ше ба­ви­ла оним из­гу­бље­ним за­ви­ча­јем, не­го овим но­во­сте­че­ним. РА­ДОСТ И ТУ­ГА НО­ВОГ ДО­МА А ка­ко је из­гле­дао Ваш су­срет са Ба­ња­ лу­ком? Сје­ћам се фа­сци­на­ци­је др­ве­ћем. Брат и ја смо сје­ди­ли у пар­ку, у цен­тру гра­да, и гле­да­ли у не­бо, за­чу­ђе­ни што је др­ве­ће ов­дје ве­ли­ко. Ули­це и др­ве­ће. И не­ка ра­ дост због от­кри­ва­ња но­вог гра­да. И ту­га, јер је пу­но др­ве­ћа и ку­ћа има­ло по­смрт­ ни­це на­ка­че­не по се­би. По то­ме знаш да је рат, иако на пр­ви по­глед све ли­чи на мир, с тим др­во­ре­ди­ма и ти­ши­ном. Ути­ сци су ме ша­ма­ра­ли и об­у­зи­ма­ли. Би­ла сам мла­да, упла­ше­на и опи­је­на но­вом сре­ди­ном. Би­ло ми је хлад­но те мо­је пр­ве ба­ња­луч­ке је­се­ни ви­ше не­го икад при­је или по­сли­је у жи­во­т у. По­не­кад сам на се­

Тра­ди­ци­ја бу­дућ­но­сти – Тра­ди­ци­ја се чу­ва, али и гра­ди. Ако да­нас не ство­ри­мо ни­шта, шта ће би­ти на­ша тра­ди­ци­ја за сто го­ди­на? За­то, јед­ на­ко су ва­жни и чу­ва­ри и ства­ра­о­ци. Ако хо­ће­мо да има­мо жи­ву књи­жев­ну сце­ну, ако хо­ће­мо пи­сце и у бу­дућ­но­сти, мо­ ра­мо на­у­чи­ти да се су­сре­ће­мо и са те­ку­ћом књи­жев­но­шћу. Она је про­мје­њи­ва, не­из­вје­сна, не­ће баш све од ње оста­ти упам­ће­но, али ми мо­ра­мо би­ти отво­ре­ни за ово што се де­ ша­ва са­да, баш као што смо отво­ре­ни за про­шло. Са­мо та­ко ће­мо има­ти тра­ди­ци­ју ко­ја жи­ви, тра­ди­ци­ју бу­дућ­но­сти. Не за­бо­ра­ви­мо да се тра­ди­ци­ја ства­ра и са­да.

114

SRPSK A  БРОЈ 10-11  2015

би има­ла и по че­ти­ри-пет ма­ји­ца ду­гих ру­ка­ва, јед­ну пре­ко дру­ге. Во­да у со­би је ле­ди­ла зи­ми. Ни­кад до тад ни­сам ви­дје­ла то­ли­ко сни­је­га. Но­ви дом је био раз­ли­чит од ста­рог. Ку­ћа је би­ла ли­је­па и ста­ра, са др­ве­ним по­дом ко­ји шкри­пи кад хо­даш. Та­та је био не­сре­ћан и стал­но при­чао о оној на­ шој ку­ћи ко­ју су он и ње­гов отац гра­ди­ли по сво­јим за­ми­сли­ма, о не­у­ни­шти­во­сти те ку­ће ко­ја је у ра­т у оста­ла „с ону стра­ ну“. У ње­го­вој при­чи та на­ша ку­ћа је на­ ра­ста­ла у Но­је­ву бар­ку у ко­јој је мо­гао све нас да др­жи на јед­ном мје­сту и спа­си од све­га. У но­вој ку­ћи и но­вом ба­ња­луч­ком жи­во­т у су­сре­ли смо се с не­мо­ћи соп­стве­ ног оца. Ни­је се сна­шао, иако се тру­дио да то при­кри­је. Сје­дио је на истом мје­сту за сто­лом. Ишао на по­сао. Али ни­кад ни­је пре­стао да се у гла­ви вра­ћа у Дал­ма­ци­ју. Ми, дје­ца, тад још ни­смо има­ли вре­ме­на да мно­го ми­сли­мо о то­ме и да ро­ман­ти­ зу­је­мо дал­ма­тин­ски ка­ме­њар. Од­ра­ста­ ли смо не­свје­сни те рас­по­лу­ће­но­сти ко­ја нас је су­сти­гла на­кнад­но. Са­да, ка­да смо од­ра­сли љу­ди (или бар по­ку­ша­ва­мо да бу­де­мо), у на­ма ја­сно ви­дим ту по­ди­је­ље­ ност и из­мје­ште­ност ко­ју но­си­мо. Ка­ко? Ваљ­да је то тај трај­ни, уну­тар­њи из­ бје­глич­ки за­ве­жљај. Ни јед­но од нас ни­ је са­свим си­гур­но гдје же­ли да жи­ви, ни шта же­ли од жи­во­та. Отац ко­ји се ни­кад ни­је на­ви­као и мај­ка ко­ја ни­кад ни­је би­ ла си­гур­на да ли тре­ба да се на­вик­не на но­ву жи­вот­ну сре­ди­ну. Ро­ди­те­љи су се на кра­ју ипак вра­ти­ли у Дал­ма­ци­ју.

SRPSK A  No 10-11  2015

115

В И ­Ш Е

116

О Д

И Г Р Е

SRPSK A  БРОЈ 10-11  2015

Што се ме­не ти­че, Ба­ња­лу­ка је нај­зад мје­сто гдје жи­вим, мој „при­вре­ме­ни стал­ ни дом“. Ту сам ро­ди­ла кћер и та­ко је не­ што ње­жно и лич­но ни­кло у овом гра­ду. Он ми је по­стао бли­жи, ње­го­во др­ве­ће и ри­је­ка и све оно што ну­ди за­шу­ми­ли су у ме­ни дру­га­чи­је. Ипак, ми­слим да ни­кад не­ћу има­ти онај и она­кав осје­ћај ку­ће и за­ви­чај­но­сти ка­кав сам има­ла. И, за­пра­ во, то ви­ше и не же­лим. По­ма­ло ми је жао љу­ди ко­ји су пре­ви­ше за­ви­чај­ни. Ужас из­бје­гли­штва пре­о­бра­зио се у при­ја­тан осје­ћај осло­бо­ђе­но­сти од ло­кал­ног ду­ ха ко­ји, хтје­ли не хтје­ли, уви­јек по­при­ми при­мје­се уста­ја­ло­сти и не­ке вр­сте уни­ со­ног ми­шље­ња да су јед­ни, за­то што су ро­ђе­ни ту, са­мим тим и бо­љи, ци­ви­ли­зо­ ва­ни­ји, кул­т ур­ни­ји од оних дру­гих. То је, на­рав­но, ужа­сна и не­пра­вед­на и глу­па те­ за, али вр­ло ра­ши­ре­на у сва­ком гра­ду у ко­ји као гост или као из­бје­гли­ца стиг­не­те. У ВИ­ШКО­ВИ­МА ЖИ­ВО­ТА Ва­ша по­е­зи­ја и про­за су не­по­сред­не, по­ не­кад бру­тал­но ис­кре­не. Шта Вас во­ди ка Ва­шим те­ма­ма и ко­ли­ко Вас пи­са­ње осло­ба­ђа? Те­ме и мо­ти­ви у пи­са­њу су као љу­ди. При­вла­че вас или не. Али ако на не­ком од­но­с у ра­ди­те, он ну­жно по­ста­је бо­љи. Та­ко је и са пи­са­њем. Не­ма ло­ше те­ме, оне се пре­мре­жу­ју, на­до­пу­њу­ју, ву­ку јед­ на ка дру­гој. Ко­ли­ко чо­вјек об­ли­ку­је пи­ са­ње, то­ли­ко и оно об­ли­ку­је ње­га. Про­цес је уза­ја­ман. И да би он во­дио ка ре­зул­ та­ти­ма, по­треб­но го­ри­во је пр­вен­стве­но спрем­ност на искре­ност, по­ред ра­да, чи­ та­ња, ду­гог гле­да­ња у пра­зан екран, утр­ ну­то­сти на сто­ли­ци... Шта је би­ло ин­спи­ра­ци­ја за Ваш пр­ви ро­ман (Са­то­ви у мај­чи­ној утро­би)? Ин­спи­ра­ци­ја и по­ла­зна тач­ка ви­дљи­ ва је већ у на­сло­ву ро­ма­на, али не она­ко ка­ко смо на­ви­кли да се го­во­ри о мај­ка­ма у дје­ти­њем и иде­а­ли­стич­ном ма­ни­ру, не до­пу­шта­ју­ћи им да ствар­но ожи­ве пред на­ма као људ­ска би­ћа пу­на ма­на и вр­ли­ на. Ме­не су мај­ке за­ни­ма­ле као осо­бе ко­ је има­ју свој жи­вот и у јед­ном тре­нут­ку, а то је нај­че­шће до­ла­зак дје­те­та, по­чи­њу га при­кри­ва­ти, под­мо­та­ва­ти као не­ка­кав реп, стид­ни ви­шак. Ју­на­ки­њи­на мај­ка са­ кри­ва те „ви­шко­ве соп­стве­ног жи­во­та“ и сво­га би­ћа од уку­ћа­на да би их у сво­ јој уобра­зи­љи и увје­ре­њу „за­шти­ти­ла од

Пу­те­ви Уред­ни­ца сте „Пу­те­ва“, ча­со­пи­са за књи­жев­ност, умјет­ ност и кул­ту­ру. Ко­ли­ко су пу­бли­ка и струч­на јав­ност пре­ по­зна­ли је­дан та­кав ча­со­пис? Нај­љеп­ше у ве­зи са „Пу­те­ви­ма“ је то што их љу­ди чи­та­ју, за­ин­те­ре­со­ва­ни су за њих. Ча­со­пис има фан­та­стич­ну моћ да на­мр­шти и на­љу­ти оне ко­ји ми­сле да са­мо они зна­ју ка­ко би „Пу­те­ви“ тре­ба­ло да из­гле­да­ју. Уви­јек по­сто­је љу­ди ко­ји ми­ сле да су они је­ди­ни кри­те­ри­јум. По­сли­је пе­де­сет-сто го­ди­ на те су­ди­је пот­пу­но не­ста­ну, а тра­ди­ци­јом по­ста­не оно што су они зду­шно про­го­ни­ли, про­гла­ша­ва­ли по­мод­ним, ло­шим но­во­та­ри­ја­ма...

се­бе“, да би би­ла са­мо мај­ка. На­кон мај­ чи­не смр­ти, ју­на­ки­ња од­ла­зи да по­тра­жи ствар­ну мај­ку, ње­ну лич­ност. Же­ли да је упо­зна и са­ста­ви од кр­хо­ти­на, јер по­зна­ је са­мо мај­чин­ски дио мај­ке, све дру­го је у сје­ни. За­ни­ма­ју је ње­на осје­ћа­ња, по­је­ ди­но­сти из ње­ног ин­тим­ног жи­во­та при­ је не­го што је по­ста­ла мај­ка. Кроз сво­је пу­то­ва­ње и бо­ра­вак у ро­ди­тељ­ској ку­ћи она пре­и­спи­т у­је и сва дру­га мје­ста у ко­ ји­ма се ску­ћи­ла у жи­во­т у, од оних ствар­ них мје­ста до ду­хов­них на­се­о­би­на, по­пут књи­жев­но­сти, фан­та­зи­ја и сно­ва. Иако је мај­ка по­ла­зи­ште при­че, ро­ман је у ис­тој мје­ри и при­ча о кћер­ка­ма, по­све­та кћер­ ка­ма ко­је тек тре­ба да при­хва­те или од­ба­ це по­је­ди­не жи­вот­не уло­ге на пу­т у же­не и да при том не­гдје ус­пут не за­т у­ре се­бе. Да ли сте не­ка­да те­жи­ли да оде­те да­ле­ко од ових на­ших гра­ни­ца? Мно­го пу­та сам то по­ми­сли­ла, као и ве­ли­ка ве­ћи­на љу­ди ко­ји ов­дје жи­ве или су се у ме­ђу­вре­ме­ну и од­се­ли­ли, али ни­ кад ни­сам ду­бо­ко и ја­ко. Ни­је до­шло до оне чвр­сте не­по­врат­не од­лу­ке, јер се у ства­ри пла­шим и пу­то­ва­ња и се­о­ба због тих по­ме­ну­тих из­бје­глич­ких успо­ме­на. Је­за из пут­них тор­би и оста­вља­ња успо­ ме­на по ор­ма­ри­ма и ра­ни­јим ку­ћа­ма још ки­ди­ше на ме­не. Сма­тра­те ли се­бе ја­ком же­ном? Сма­трам се­бе же­ном ко­ја је, за­хва­љу­ ју­ћи крај­њим гра­ни­ца­ма сво­је сла­бо­сти, мо­ра­ла про­на­ћи у се­би сна­гу да по­ста­не и ја­ка. И ко­ја је, за­хва­љу­ју­ћи сла­бо­сти, на­у­чи­ла да су сла­бост и сна­га два ли­ца истог нов­чи­ћа, те да не тре­ба ин­си­сти­ра­ ти ни на јед­ном ни на дру­гом, не­го би­ти свје­стан сла­бо­сти да би умио на­ћи сна­гу. При­је су­сре­та са сла­бо­шћу, као и сви бу­ да­ла­сти љу­ди, ми­сли­ла сам да сам ја­ка.  SRPSK A  No 10-11  2015

117

П О Б Ј Е Д Н И К

НЕМАЊА БЈЕЛИЦА, НАЈКОРИСНИЈИ КОШАРКАШ ЕВРОЛИГЕ И НОВА NBA ЗВИЈЕЗДА, ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „НАЦИОНАЛНУ РЕВИЈУ“

Плодови потпуне

посвећености

Кошарка тражи све и он даје. Бивало је, чинило му се да је дотакао дно и да се тим путем не може даље, нарочито када су га у „Партизану“ наједанпут сврстали у отписану генерацију. Најтеже периоде пребродио је искључиво захваљујући родитељима Миловану и Славици. У најважнијим раздобљима каријере наилазио је на старе мајсторе и велике људе: Светислава Пешића, Дуду Ивковића, Ацу Петровића, Жељка Обрадовића. У Европи, сада је на врху, али загледан ка још вишим врховима Пише: Дејан Булајић

118

М

но­го нео­бич­них жи­вот­них при­­ча по­не­кад ста­не у јед­ну спорт­ску. Или обр­ну­то. Не­ма­ња Бје­ли­ца, до­ско­ра ко­шар­каш ис­тан­бул­ског „Фе­нер­ бах­чеа“, тре­нут­но је нај­мар­кант­ни­ја ко­ SRPSK A  БРОЈ 10-11  2015

шар­ка­шка фи­гу­ра у Евро­пи, што по­твр­ђу­је и при­зна­ње за нај­ко­ри­сни­јег игра­ча Евро­ли­ ге. Од на­ред­не се­зо­не би­ће зви­је­зда аме­рич­ке „Ми­не­со­те“. То је пра­ва са­тис­фак­ци­ја по­ сли­је све­га што је у ка­ри­је­ри до­жи­вио.

– Ве­о­ма ми ла­ска ово при­зна­ње, јер је кру­на се­зо­не у ко­јој сам, као и це­ла еки­па, уло­жио ве­ли­ку же­љу и труд да оства­ри­мо што бо­љи ре­зул­тат. Ти­ме, све што сам учи­нио до­би­ја на зна­ча­ју, али ми је ја­сно да јед­но ова­кво при­зна­ње не сти­че играч сам, већ да иза ње­га сто­ји по­др­шка еки­пе и тре­не­ра. Жао ми је, ме­ђу­тим, што је из­о­стао осе­ћај пот­пу­ ног три­јум­фа, јер на фи­нал­ном тур­ни­ру Евро­ли­ге ни­смо ус­пе­ли да се пла­си­ра­мо у фи­на­ле. То оста­је циљ у сле­де­ћој се­зо­ ни, као и мо­ја же­ља да не из­гу­бим ме­сто ме­ђу нај­бо­љим игра­чи­ма Евро­пе. Не­ма­ња ја­сно уоча­ва тач­ке на ко­ји­ма је оства­рио нај­ве­ћи на­пре­дак у од­но­су на ми­ну­ле се­зо­не.

– Пре све­га, осе­ћам се рас­те­ре­ће­но, што је за­слу­га тре­не­ра Жељ­ка Об­ра­до­ ви­ћа, ко­ји ми је дао пот­пу­ну сло­бо­ду у игри, као да сам плеј, а не крил­ни цен­ тар. Осим то­га, Жељ­ко из сва­ког игра­ ча из­вла­чи мак­си­мум на се­би свој­ствен на­чин: тра­жи да да­мо све од се­бе, по­др­ жа­ва нас и по­ка­зу­је да нам ве­ру­је. Он је не са­мо ве­ли­ки тре­нер, већ и из­у­зе­тан чо­век, па ми је уто­ли­ко дра­же што сам

мо­гао да му уз­вра­тим за по­ве­ре­ње ко­ је ми је ука­зао. По­ред то­га, ове го­ди­не сам мно­го ра­дио и на фи­зич­ком пла­ну, са кон­ди­ци­о­ним тре­не­ром Пре­дра­гом Зи­мо­њи­ћем, ко­га знам од 2009. го­ди­не, ка­да сам сти­цао пр­ва ре­пре­зен­та­тив­ на ис­ку­ства. Са­рад­ња са њим ми мно­го зна­чи и у клу­бу. Чи­ни ми се да све што сам уло­жио ове и про­те­клих го­ди­на, са­ да до­ла­зи до из­ра­жа­ја, а ова на­гра­да по­ ка­зу­је да је то не­ко пре­по­знао и на пра­ ви на­чин вред­но­вао. У ко­рак са про­фе­си­о­нал­ним успо­ном, тра­је и ње­го­во жи­вот­но са­зри­је­ва­ње.

– Ко­шар­ка је оно че­му сам се пот­ пу­но по­све­тио и она ми по­ма­же да от­

Фотографије: НР и Архива саговорника

Ср­би­ја – Чо­ве­ка за зе­мљу у ко­јој се ро­дио ве­зу­ју на­ро­чи­та осе­ ћа­ња. Ве­о­ма во­лим Ср­би­ју, по­но­сим се њо­ме и из­у­зет­но сам сре­ћан што имам при­ли­ку да се бо­рим за њу. Уто­ли­ко ми је дра­же ка­да оства­ри­мо не­ки до­бар ре­зул­тат, јер знам ко­ли­ко то зна­чи на­шем на­ро­ду. Осим то­га, све­стан сам да спор­ти­сти на нај­бо­љи на­чин афир­ми­шу сво­ју зе­мљу и ја ћу то­ме да­ти свој до­при­нос. Дра­го ми је ка­да на пу­то­ва­њи­ма чу­јем од дру­ гих игра­ча да зна­ју за Ср­би­ју, за Бе­о­град, да су пу­ни ути­са­ка.

SRPSK A  No 10-11  2015

119

П О Б Ј Е Д Н И К

120

SRPSK A  БРОЈ 10-11  2015

кри­јем и сам жи­вот. Мо­жда је мо­је са­ зре­ва­ње и тра­га­ње за пра­вим пу­те­ви­ма те­кло не­што спо­ри­је, али од ка­да сам сти­гао у „Фе­нер­бах­че“ ства­ри сам по­ ста­вио на пра­во ме­сто и то ми се вра­ћа на же­ље­ни на­чин. Јед­но­став­но, не мо­же се по­сти­ћи вре­дан ре­зул­тат ако не­че­му ни­сте пот­пу­но по­све­ће­ни. Ја сам, на­по­ кон, све­стан да ко­шар­ка тра­жи да јој дам све, без ре­зер­ве, и са­да то чи­ним, не за­не­ма­ру­ју­ћи, на­рав­но, сво­ју по­ро­ди­цу и не­ке дру­ге при­ор ­ и­тет­не жи­вот­не оба­ ве­зе. Же­лим да ис­ко­ри­стим сво­је вре­ ме и да от­кри­јем ко­ли­ко да­ле­ко мо­гу да до­прем, а то мо­гу са­мо уко­ли­ко се­бе не бу­дем ште­део. РО­ДИ­ТЕ­ЉИ И ИЗ­НАД МО­ГУЋ­НО­С ТИ Мно­ги ће ре­ћи да сва­ка при­ча о успје­ ху ли­чи на не­ку прет­ход­ну. Не­ма­њи­на при­ча, ме­ђу­тим, то де­ман­ту­је.

– По­чео сам спор­том да се ба­вим као сва­ко дру­го де­те, због здра­вих жи­вот­ них на­ви­ка. У по­чет­ку пли­ва­ње, а по­том сам се из­ме­ђу фуд­ба­ла и ко­шар­ке од­лу­ чио за ко­шар­ку. Жи­вео сам у но­во­бе­о­ град­ским бло­ко­ви­ма, пр­во у 44, а по­том

у 70. У мо­јој основ­ној шко­ли „20. ок­то­ бар“ отво­ре­на је „Пар­ти­за­но­ва“ шко­ла ко­шар­ке, ко­ју је во­дио мој на­став­ник фи­зич­ког Љу­ба. Код ње­га сам на­чи­нио пр­ве ко­ра­ке у спор­т у, али је све то ипак би­ло ви­ше у до­ме­ну за­ба­ве и дру­же­ња, а не так­ми­че­ња. Не­што озбиљ­ни­ја при­ча је по­че­ла код Аце Ја­њи­ћа, са­да по­кој­ног, ко­ме ду­гу­јем мно­га зна­ња о ко­шар­ци, ко­ја и са­да при­ме­њу­јем. Ра­до га се се­ тим, јер је био до­бар чо­век и од­ли­чан тре­нер. Он је у ме­ни пре­по­знао та­ле­нат и по­чео је да га раз­ви­ја. Про­шао сам све мла­ђе ка­те­го­ри­је „Пар­ти­за­на“, био ка­ пи­тен сво­је ге­не­ра­ци­је, а он­да нам се до­го­ди­ло да су нас на пре­ла­зу из 15. у

 Ко­шар­ка­шко ста­са­ва­ње у Бе­ог­ра­ду

 Но­во­го­ди­шње ве­че са ро­ди­те­љи­ма Ми­ло­ва­ном и Сла­ви­цом Дје­чач­ки да­ни у ро­ди­тељ­ском до­му

По­ро­ди­ца – По­не­кад ми се чи­ни да су се не­ке ства­ри суд­бин­ски од­ и­гра­ле. Као де­чак био сам нео­зби­љан, по­ма­ло нео­д­го­во­ран. Ни­сам ни слу­тио да ћу ме­ђу сво­јим дру­го­ви­ма би­ти пр­ви ко­ји ће сте­ћи по­ро­ди­цу и ужи­ва­ти у њој свим ср­цем. Ко­ли­ко год да ми је те­жак био дан, ја знам да ме код ку­ће че­ка­ју мо­је две де­ вој­ке, Мир­ја­на и Ни­ка, и крај њих се нај­бо­ље осе­ћам. Оне ми да­ју не­из­мер­ну сна­гу да оп­ста­нем на ни­воу на ко­јем сам сад. А Бо­гу сам за­хва­лан што ми је пру­жио при­ли­ку да се у мла­дим го­ди­на­ма оства­рим као отац. То је не­у­по­ре­див осе­ћај и сва­ ком бих га по­же­лео.

SRPSK A  No 10-11  2015

121

П О Б Ј Е Д Н И К

Збир­ка ис­ку­ста­ва – На­жа­лост, ма­ло је вре­ме­на ко­је бих мо­гао да одво­јим за не­ке дру­ге ства­ри, по­ред ко­шар­ке. Сва­ка­ко, мно­го ми зна­чи то што сам упо­знао раз­ли­чи­те на­ци­је, кул­ту­ре, ре­ли­ги­је, на­ чи­не жи­во­та. У Аустри­ји сам жи­вео у Треј­скир­хе­ну, ме­сту са 5.000 љу­ди, и знам ка­ко је жи­ве­ти у ње­му, а ка­ко у Ис­тан­бу­лу ко­ји има 20 ми­ли­о­на. Див­не ути­ске но­сим из Шпа­ни­је (жао ми је што ни­сам бо­ље са­вла­дао шпан­ски). На­жа­лост, ко­шар­ка не оста­вља мно­го сло­бод­ног вре­ме­на. Јед­ног да­на мо­жда на­док­ на­дим оно што ми са­да из­ми­че.

 Про­тив САД: Са Ни­ко­лом Ка­ли­ни­ћем у дре­су ре­пре­зен­та­ци­је Ср­би­је

122

16. го­ди­ну у клу­бу про­гла­си­ли за не­пер­ спек­тив­не. Оце­ни­ли су да на­ше го­ди­ште тре­ба да се уга­си и окре­ну­ли се мла­ђој гру­пи. Ко­ли­ко је то би­ло по­гре­шна про­ це­на го­во­ри по­да­так да не са­мо ја, већ и не­ки дру­ги игра­чи из те ге­не­ра­ци­је, по­пут Ле­ши­ћа, Си­но­ве­ца, Ма­ли­џа­на, још увек ак­тив­но и са успе­хом игра­ју. То ме је ве­о­ма по­тре­сло, јер по­сле де­сет го­ди­на у „Пар­ти­за­ну“ не­ко нас је от­пи­ сао као не­ко­ри­сне. Тај пе­ри­од сам пре­ бро­дио са­мо за­хва­љу­ју­ћи по­ро­ди­ци, јер су отац Ми­ло­ван и мај­ка Сла­ви­ца би­ли стал­но уз ме­не. По­себ­но је отац сав при­ ти­сак пре­у­зео на се­бе, тру­де­ћи се да ме по­ште­ди ве­ћег уз­бу­ђе­ња. По­др­шка ко­ју су ми пру­жа­ли ро­ди­те­љи би­ла је и из­ над њи­хо­вих мо­гућ­но­сти. Да ни­је би­ло њи­хо­ве љу­ба­ви и упор­но­сти, мо­жда бих од­у­стао од све­га. Ра­ста­нак са „Пар­ти­за­ном“ је био не­ ми­но­ван.

– Мо­ја сле­де­ћа ста­ни­ца је био „Су­ пер­фунд“, у ко­јем сам про­вео две го­ди­ не. У овом клу­бу сам не­с ум­њи­во на­пре­ до­вао, по­себ­но уз Мир­ка Оцо­ко­љи­ћа, али је и да­ље до­ми­ни­рао ути­сак да љу­ди не­ма­ју до­вољ­но по­ве­ре­ња у ме­не. Ни­ је ме би­ло у мла­ђим ре­пре­зен­та­тив­ним се­лек­ци­ја­ма, ни­сам мо­гао да до­ђем до из­ра­жа­ја ко­ли­ко ми се чи­ни­ло да за­слу­ жу­јем. То сам ја­сно осе­ћао и ни­сам мо­ гао да оста­нем рав­но­ду­шан. Због све­га то­га, чи­ни­ло ми се пот­пу­но не­из­ве­сним све што ра­дим. Ни­сам смео ни да по­ ми­слим да ћу оства­ри­ти ово што је­сам. Са­мо сил­ном во­љом остао сам упо­ран и ни­сам пре­стао да тре­ни­рам, што ме је ко­нач­но и оја­ча­ло. Ве­ли­ка и успе­шна ка­ ри­је­ра де­ло­ва­ла ми је да­ле­ко. Се­ћам се, јед­ном при­ли­ком, на по­врат­ку са утак­ ми­це, про­ла­зе­ћи по­ред „Аре­не“, че­жњи­ во сам ре­као оцу: „За­ми­сли ка­ко би би­ ло да и ја јед­ном за­и­грам за ре­пре­зен­ та­ци­ју у ,Аре­ни‘!“ Ис­по­ста­ви­ло се, ипак, SRPSK A  БРОЈ 10-11  2015

да сам то­ме до­ра­стао. Имао сам сре­ћу да на­и­ђем на љу­де ко­ји су уме­ли да у ме­ни пре­по­зна­ју та­ле­нат и на­те­ра­ју ме да ра­ дим на ње­му. ЗНА­КО­ВИ ПО­СРЕД ПУ­ТА Пут га је да­ље во­дио у Аустри­ју.

– Од­ла­зак из зе­мље био је не­ми­но­ ван. Био сам раз­о­ча­ран чи­та­вим то­ком до­га­ђа­ја, осе­ћао сам да у ме­не ни­ко не ве­ру­је, осим мо­је по­ро­ди­це. Не­што ра­ ни­је, са сво­јим дру­го­ви­ма био сам пре­ ту­чен у кра­ју у ко­јем жи­вим и за­и­ста се чи­ни­ло да не­ма кра­ја не­по­го­да­ма. Не­ка­ ко у том пе­ри­о­ду, брат Вла­ди­мир упо­ знао ме је са чо­ве­ком ко­ји ми је по­стао ве­о­ма би­тан. Бо­јан Та­ње­вић ме је до­бро раз­у­мео, пру­жао ми ве­ли­ку по­др­шку и по­мо­гао да пре­мо­стим лош пе­ри­од. У Аустри­ји сам на­по­кон по­чео да играм, имао сам до­бру се­зо­ну и чи­ни­ло ми се да ства­ри ко­нач­но кре­ћу са мр­тве тач­ке. Ме­ђу­тим, убр­зо сам сло­мио но­гу. Та­да сам по­ми­слио да се чи­тав свет сру­шио. Осе­ћао сам се очај­но. Ло­шем ста­њу је до­при­но­си­ло и то што сам у Аустри­ји био сам, усло­ви за опо­ра­вак ни­с у би­ли на на­ро­чи­том ни­воу, па сам тра­жио да на ре­ха­би­ли­та­ци­ју до­ђем у Бе­о­град. Ни­је ни слу­тио да од тог тре­нут­ка ства­ри кре­ћу пра­вим то­ком.

– Ни­сам смео ни да по­ми­слим та­ко не­што, а до­го­ди­ло се. До­шао сам у Бе­о­ град на опо­ра­вак и пр­ва ствар ко­ја ми се де­си­ла био је су­срет са де­вој­ком ко­ја ви­ше ни­је из­ла­зи­ла из мог жи­во­та. Се­ ћам се, би­ла дру­га ноћ Но­ве го­ди­не, ја у ро­ви­том рас­по­ло­же­њу, са гип­са­ном чи­ змом на но­зи и... упо­знам Мир­ја­ну. За­ хва­љу­ју­ћи тој чи­зми са­да има­мо скла­дан брак и ћер­ки­цу Ни­ку. По­сле опо­рав­ка ра­дио сам на­пор­но три ме­се­ца са кон­ ди­ци­о­ним тре­не­ром Бран­ком Ка­ра­ле­ји­ ћем, јер сам же­лео да се што пре вра­тим на те­рен. По­сле свих ис­ку­ста­ва, ни­је ми па­да­ло на па­мет да се вра­ћам у зе­мљу. Же­лео сам са­мо да се уси­дрим не­где у Не­мач­кој или Аустри­ји, да играм и, на­ по­кон, на­ђем ма­ло ми­ра. То сам и ре­као мо­јој по­ро­ди­ци и при­ја­те­љу, али ... Че­ка­ли су га нео­че­ки­ва­ни пре­о­кре­ти.

– Ми­слим да сам за­и­ста за­слу­жио да се у том тре­нут­ку по­ја­ви не­ко ко ће, на­ по­кон, пре­по­зна­ти мој та­ле­нат. На сре­ ћу, то је био чо­век ве­ли­ког ауто­ри­те­та, та­да­шњи тре­нер „Зве­зде“ Све­ти­слав Пе­

SRPSK A  No 10-11  2015

123

П О Б Ј Е Д Н И К

124

SRPSK A  БРОЈ 10-11  2015

шић, ко­ји ни­је имао ди­ле­му. До­вео ме је у „Зве­зду“ и се­ћам се да су се сви пи­та­ли ко сам ја и ода­кле сам до­шао. Ми­сли­ли су да ни­сам из Ср­би­је, јер ме ни­ко ни­је по­зна­вао у ко­шар­ка­шким кру­го­ви­ма. То је за­пра­во био мој пра­ви по­че­так. Ко­ нач­но под оком пра­вог струч­ња­ка, са љу­ди­ма ко­ји су зна­ли ка­ко тре­ба ра­ди­ти са мном. Ка­ри­је­ра је по­че­ла да се раз­ви­ ја: из „Зве­зде“ сам оти­шао у Шпа­ни­ју, а ода­тле у Тур­ску, где сам и са­да, у дре­с у „Фе­нер­бах­чеа“. НИЗ ЉУ­ДИ НА­РО­ЧИ­ТОГ КО­ВА У ко­рак са клуп­ском, раз­ви­ја­ла се и за­ па­же­на ре­пре­зен­та­тив­на ка­ри­је­ра.

– Све ду­гу­јем свом ра­ду и гру­пи сјај­ них тре­не­ра. Пе­шић ми је отво­рио вра­ та ко­шар­ке, упу­тио ме ка ци­љу ко­ји сам се­би по­ста­вио, и то ни­ка­да не мо­гу да за­бо­ра­вим. У ре­пре­зен­та­ци­ју ме је увео Ду­да Ив­ко­вић, сјај­ни чо­век, чи­јем стр­ пље­њу мо­гу да за­хва­лим што сам ушао у се­ни­ор­ски тим. На­им ­ е, ја сам из уни­вер­ зи­тет­ске се­лек­ци­је по­зван на при­пре­ме пр­вог ти­ма, ко­ји се спре­мао за Пр­вен­ ство Евро­пе 2009. Се­ћам се да сам на тре­ нин­зи­ма вред­но ра­дио, али сам за­то на кон­трол­ним утак­ми­ца­ма био оча­јан. Ни сам ни­сам знао шта ми се до­га­ђа. По­кој­ ни Аца Пе­тро­вић, та­да­шњи по­моћ­ник се­лек­то­ра, та­ко­ђе је­дан на­ро­чи­ти чо­век, хра­брио ме је и сми­ри­вао, али је пре­с у­ дан ути­цај имао Ду­да. Јед­ном при­ли­ком ме је по­ву­као у стра­ну, ка­да је ви­део да сам уту­чен због сла­бих ига­ра. Ре­као ми

је да се не бри­нем, да на­ста­вим да ра­дим и да не бу­дем то­ли­ко оп­те­ре­ћен. Та­ко је кре­ну­ла мо­ја ре­пре­зен­та­тив­на при­ча. Ре­пре­зен­та­ци­ја, да­нас.

– Има­мо за­и­ста ве­ли­ки по­тен­ци­јал. Пре све­га, пред на­ма је млад тре­нер, ко­ји је нај­ве­ћем бро­ју нас био играч­ки узор. Ми смо ста­са­ва­ли уз ње­го­ву ге­не­ра­ци­ју и ма­шта­ли да се јед­ног да­на на­ђе­мо у ис­ тој уло­зи. Про­шле го­ди­не смо оства­ри­ли ре­зул­тат ко­ји ни­ко ни­је оче­ки­вао и са­да су апе­ти­ти по­ра­сли. Че­ка нас Европ­ско пр­вен­ство, али је не­по­вољ­на окол­ност то што не­ће­мо ви­ше мо­ћи да ра­чу­на­мо на Не­на­да Кр­сти­ћа, ко­ји је био око­сни­ца ти­ма и ме­ни лич­но мно­го зна­чио, јер ми је од стар­та у ре­пре­зен­та­ци­ји био ве­ли­ка по­др­шка. На шам­пи­о­на­т у Евро­пе мно­ги нас ви­де као фа­во­ри­те, али ми­слим да тре­ба би­ти ре­а­лан. Же­ља нам је­сте, као и свим дру­гим уче­сни­ци­ма, да бу­де­мо ме­ ђу нај­бо­љи­ма. Ми­слим, ипак, да је при­ о­ри­тет­ни циљ пла­сман на Олим­пиј­ске игре и да пре­ма то­ме тре­ба утвр­ди­ти ам­ би­ци­је. До­бра је ствар што има­мо до­ста мла­дих игра­ча, ко­ји у сво­јим клу­бо­ви­ма игра­ју зна­чај­ну уло­гу. Би­ће­мо ста­ри­ји за го­ди­ну да­на, уто­ли­ко ис­ку­сни­ји, и жељ­ ни да се по­но­во до­ка­же­мо. s

 Тач­ка на раз­до­бље у Ис­тан­бу­лу: За­ку­ца­ва­ње у „Фе­нер­бах­чеу“

 Са су­пру­гом Мир­ја­ном

Нај­ви­ши иза­зов – Ми­слим да је сан сва­ког ко­шар­ка­ша да јед­ног да­на оде у НБА. Ја сам овог ле­та имао ту оп­ци­ју и од­лу­чио сам да на­пра­ вим тај ко­рак. Пот­пи­сао сам уго­вор са „Ми­не­со­том“. Ми­слим да имам ква­ли­тет за ту ли­гу и учи­ни­ћу све да то и до­ка­жем.

SRPSK A  No 10-11  2015

125

Ш А М­П И­О­Н И

СЛА­ЂА­НА ГО­ЛИЋ, НЕ­ЗА­БО­РАВ­НА КО­ШАР­КА­ШИ­ЦА „МЛА­ДОГ КРА­ЈИ­ШНИ­КА“ И РЕ­ПРЕ­ЗЕН­ТА­ЦИ­ЈЕ

Ви­ше пу­та пре­мје­рен сви­јет Би­ла је ка­пи­тен јед­не ве­ли­ке ге­не­ра­ци­је. За ре­пре­зен­та­ци­ју Ју­го­сла­ви­је од­и­гра­ла је чак 465 утак­ми­ца. Осим свом клу­бу у род­ној Ба­ња­лу­ци, ра­до­сти је до­но­си­ла фран­цу­ском „Сан­та­к ле­ ру“, вр­шач­ком „Хе­мо­фар­му“, шпан­ској „Пам­пло­ни“. Ка­да се опра­шта­ла, го­ди­не 2000, у „Бо­ри­ку“ су пла­ка­ли и она и пу­бли­ка. Апла­уз ко­јим је та­да ис­пра­ће­на још се про­ла­ма над Ба­ња­лу­ком. За­што за њу да­нас не­ма мје­ста у спор­ту Срп­ске, не­го ра­ди у ту­ри­зму? Пи­ше: Алекса Комет

Фо­то­гра­фи­је: Ар­хи­ва са­го­вор­ни­це

126

Б

а­ња­лу­ка је на спорт­ској сце­ни де­ це­ни­ја­ма би­ла пре­по­зна­тљи­ва по до­брим бок­се­ри­ма, ру­ко­ме­та­ши­ма, фуд­ба­ле­ри­ма, али ће оста­ти упам­ће­на и по ге­не­ра­ци­ји сјај­них ко­шар­ка­ши­ца ко­је су у дре­су „Мла­дог Кра­ји­шни­ка“, осам­де­се­тих го­ди­на про­шлог ви­је­ка, игра­ле зна­чај­ну уло­ гу на про­сто­ри­ма Ју­го­сла­ви­је. Пер­ја­ни­ца тог ти­ма би­ла је Сла­ђа­на Го­лић, не­у­по­ре­ ди­ва по­ја­ва на ба­ња­луч­кој ко­шар­ка­шкој сце­ни и пред­вод­ник тро­феј­не ге­не­ра­ци­је SRPSK A  БРОЈ 10-11  2015

ју­го­сло­вен­ске ре­пре­зен­та­ци­је. Ње­на ка­ри­ је­ра је тра­ја­ла ви­ше од два­де­сет го­ди­на, прот­ка­на број­ним ме­да­ља­ма са нај­ве­ћих свјет­ских так­ми­че­ња. Ре­кло би се да је то до­во­љан раз­лог да и по­сле ак­тив­ног игра­ ња, оста­не у спор­ту. Ме­ђу­тим...

– По­сли­је играч­ке ка­ри­је­ре про­ве­ла сам из­ве­сно ври­је­ме у „Мла­дом Кра­ји­ шни­ку“. На­жа­лост, ни­је до­шло до ду­го­ роч­не са­рад­ње, за шта се­бе сва­ка­ко не мо­гу да кри­вим.

Да­нас се ба­ви не­чим што у њој бу­ди ону исту же­љу за по­кре­том и до­ка­зи­ва­њем, као што је то сво­је­вре­ме­но чи­ни­ла ко­шар­ка.

– Већ де­сет го­ди­на ра­дим у Ту­ри­стич­ кој ор­га­ни­за­ци­ји Ба­ња­лу­ке. Во­лим свој по­сао, јер је ин­те­ре­сан­тан и ра­зно­вр­стан. Ка­да већ ни­сам у спор­т у, при­род­но је да сам се об­ре­ла у ту­ри­зму, јер го­во­рим не­ ко­ли­ко стра­них је­зи­ка, мно­го сам пу­то­ва­ ла, при­вла­че ме да­љи­не. Уз то, за­вр­ши­ла сам и фа­кул­тет за ту­ри­зам и хо­те­ли­јер­ ство. Мно­го ми зна­чи то што је мој по­сао до­не­кле по­ве­зан и са спор­том, јер ор­га­ ни­зу­је­мо раз­не ма­ни­фе­ста­ци­је у ко­ји­ма је и спорт за­сту­пљен. Успо­ме­не је че­сто вра­ћа­ју у пе­ри­од ак­ тив­ног игра­ња.

– Жи­вје­ла сам за ко­шар­ку. Нај­љеп­ши дио мла­до­сти и жи­во­та сам про­ве­ла уз ко­шар­ку. Би­ла сам сво­је­вр­сни фа­на­тик. За ме­не ни­је би­ло про­пу­ште­ног тре­нин­га, или утак­ми­це. То је био мој жи­вот и у то­ме сам ужи­ва­ла. Сје­ћам се те­шких тре­нин­га, при­пре­ма, ка­ран­ти­на, ве­ли­ких од­ри­ца­ња. Све се то за­бо­ра­вља­ло по­сли­је осво­је­них ме­да­ља. Во­ље­ла сам тај жи­вот, во­ље­ла све те дје­вој­ке, са ко­ји­ма сам од­ла­зи­ла на пи­во по­сли­је те­шких утак­ми­ца, или при­пре­ма. Де­ша­ва­ло се да за­јед­нич­ки про­ве­де­мо и по шест мје­се­ци по хо­те­ли­ма и ха­ла­ма. То нас је збли­жа­ва­ло и ја­ча­ло. Ка­да се све­га сје­тим, мо­гу вам ре­ћи да је те­шко вр­хун­ ском спор­ти­сти по­сли­је за­вр­шет­ка ка­ри­је­ ре. На­ме­ће се пот­пу­но но­ви на­чин жи­во­та, ускла­ђи­ва­ње и ор­га­ни­зо­ва­ње по са­свим дру­гим ме­ри­ли­ма и прин­ци­пи­ма. НА ОКУ ЦИ­ГЕ ВА­СО­ЈЕ­ВИ­ЋА И код Сла­ђа­не су, као и код мно­гих дру­ гих спор­ти­ста, по­че­ци ка­ри­је­ре не­што што за­слу­жу­је по­себ­на осје­ћа­ња.

Са­вје­ти – Дје­ци ко­ја се ба­ве спор­том ре­кла бих, пр­во, да во­ле спорт за ко­ји су се од­лу­чи­ли и да се на ври­је­ме од­лу­че да ли же­ле ус­пје­ти у ње­му. Да се до­бро ор­га­ни­зу­ју, не за­не­ма­ре шко­лу, јер вре­ме­на има и за тре­ни­ра­ње и за уче­ње. Спорт ства­ра ком­плет­ну лич­ност и по­мо­ћи ће им да стек­ну по­бјед­ нич­ки дух. Љеп­ше је би­ти пра­ви спор­ти­ста не­го за­ро­бље­ник вир­ту­ел­них игри­ца. Спор­том се сти­же и до здра­вља, што је бит­ни­је од све­га.

– По­че­ци су по пра­ви­лу нај­ва­жни­ји. Ако ко­шар­ка уђе у крв, све иде вр­то­гла­ вом бр­зи­ном. Мој по­че­так је био спе­ци­ фи­чан, јер сам ка­сно по­че­ла да се ба­вим спор­том. У 16. го­ди­ни су ме на­тје­ра­ли да због ви­си­не поч­нем да тре­ни­рам, иако је у мо­јој шко­ли ви­ше био за­сту­пљен ру­ко­ мет. Мо­рам Има­ла сам сре­ћу да је у Ба­ ња­лу­ци 1980. би­ло Европ­ско пр­вен­ство за же­не. По­зва­ли су ме да спа­рин­гу­јем са ре­пре­зен­та­ци­јом и на јед­ној од утак­ми­ ца сам по­сти­гла 30 по­е­на. То је пре­с уд­но ути­ца­ло на мо­ју да­љу ка­ри­је­ру, јер су ме од­мах по­сла­ли на уса­вр­ша­ва­ње цен­тар­ ских ли­ни­ја. Осим то­га, би­ла сам на оку Ци­ге Ва­со­је­ви­ћа, ко­ји је на­ме­тао же­сток ри­там ра­да и уз ја­ке тре­нин­ге бр­зо сам на­пре­до­ва­ла. Ду­ги низ го­ди­на би­ла је осло­нац игре „Мла­дог Кра­ји­шни­ка“.

– У „Мла­дом Кра­ји­шни­ку“ сам игра­ ла два­на­ест го­ди­на, од 1977. до 1989. То је  На био мој пр­ви клуб и мо­ја нај­ја­ча емо­ци­ја. Олим­пи­ја­ди у Има­ле смо до­бру еки­пу и сви су стре­пи­ли Лос Ан­ђе­ле­су, кад до­ла­зе у ха­лу „Бо­рик“ да игра­ју про­ 1984. тив нас. Био је то пре­ди­ван пе­ри­од. То­ли­ ко то­га ли­је­пог ми се до­га­ђа­ло, баш у мом На род­ном гра­ду, што баш и ни­је при­ви­ле­ по­бјед­нич­ком ги­ја ве­ли­ког бро­ја вр­х ун­ских спор­ти­ста. по­сто­љу са Из­ве­сно ври­је­ме је про­ве­ла у спорт­ској ре­пре­зен­та­ци­ пе­чал­би, игра­ла у фран­цу­ском „Сан­та­к ле­ јом Ју­го­сла­ви­је

SRPSK A  No 10-11  2015

127

Ш А М­П И­О­Н И

128

SRPSK A  БРОЈ 10-11  2015

ру“, „Хе­мо­фар­му“ из Вр­шца, а ка­ри­је­ру је за­вр­ши­ла у шпан­ској „Пам­пло­ни“.

– У Фран­цу­ску сам оти­шла по­сли­је Олим­пи­ја­де у Се­у­лу. „Сан­та­клер“ је био ста­би­лан пр­во­ли­гаш, у ком сам оста­ла све до 1996. За тај пе­ри­од, клуб и град Бор­до ве­жу ме ве­о­ма ли­је­пе успо­ме­не и сна­жна при­ја­тељ­ства. И са­да их че­сто по­сје­ћу­јем, а и мо­је дру­га­ри­це, бив­ше са­и­гра­чи­це, до­ла­зе код ме­не. И ина­че, сви­ђа ми се фран­цу­ски је­зик, ку­хи­ња и кул­т у­ра. Из по­ро­дич­них раз­ло­га вра­ти­ ла сам се у зе­мљу и од­и­гра­ла јед­ну се­ зо­ну за „Хе­мо­фарм“. По­сли­је то­га сам по­но­во до­шла у „Мла­ди Кра­ји­шник“ и у јед­ној из­у­зет­ној еки­пи на­пра­ви­ла нај­бо­ љи ре­зул­тат у исто­ри­ји клу­ба. За „Пам­ пло­ну“ сам од­и­гра­ла се­зо­ну. Дра­го ми је што сам и тој еки­пи по­мо­гла да оста­не у ли­ги. Ју­на 2000. го­ди­не од­и­гра­ла сам у пре­пу­ном „Бо­ри­ку“, у дре­с у „Мла­дог Кра­ји­шни­ка“, опро­штај­ну утак­ми­цу про­тив ре­пре­зен­та­ци­је Ср­би­је. Пред сво­јом вјер­ном пу­бли­ком на­пу­сти­ла сам ко­шар­ку, уз опро­штај­ни апла­уз ко­ји ду­го ни­је пре­стао. Су­зе су ми се сли­ва­ле низ ли­це. Ни­је би­ло ла­ко. НЕ­КИ ДРУК­ЧИ­ЈИ КЛИН­ЦИ Нај­ври­јед­ни­је успо­ме­не је, ипак, ве­зу­ју за ре­пре­зен­та­ци­ју Ју­го­сла­ви­је.

– Ка­ко и не би! На­ша ге­не­ра­ци­ја би­ ла је пред­о­дре­ђе­на да на­пра­ви не­што из­у­зет­но: Ан­ге­лов­ска, Ар­бу­ти­на, На­кић, Му­ја­но­вић и оста­ле дје­вој­ке. Све је би­ло под­ре­ђе­но ре­зул­та­т у. Сли­је­по смо слу­ ша­ле и ра­ди­ле. Те­шки тре­нин­зи су се за­бо­ра­вља­ли, ишле смо да­ље, као у сну. Тре­ни­раш, пу­т у­јеш, по­бје­ђу­јеш... По­себ­ но бих ис­та­кла ме­да­љу на Олим­пи­ја­ди у Се­у­лу. То фи­на­ле и ту сре­ћу на по­сто­љу, ни­ка­да не­ћу за­бо­ра­ви­ти. Сва­ка­ко да је и дру­же­ње би­ло су­пер. Би­ле смо као по­ро­ ди­ца. Ци­га Ва­со­је­вић је ура­дио мно­го за жен­ску ко­шар­ку, имао је ха­ри­зму во­ђе и дух по­бје­де ко­ји је пре­нио на нас. Био је строг, али по­ка­за­ло се да та­ко и тре­ба. Ипак смо ми же­не, а са на­ма ни­је ла­ко. Им­пре­си­ван је број Сла­ђа­ни­них на­ сту­па у дре­су ре­пре­зен­та­ци­је: 465.

– Уви­јек сам ода­зи­ва­ла на по­зив се­ лек­то­ра, ни­сам из­о­ста­ја­ла. Би­ла сам здра­ва, без по­вре­да, при­род­на кон­ди­ци­ ја ми је олак­ша­ва­ла при­пре­ме. Во­ље­ла сам ко­шар­ку, ра­до­ва­ла се по­бје­да­ма, би­ ла сам бор­бе­на, ка­жу и до­бар друг, па су

За­до­вољ­ства и бри­ге – За­до­вољ­на сам и с ма­лим ства­ри­ма. Сит­ни­це ми мно­го зна­че. Скром­на са, оства­ре­на и јед­но­став­на же­на. Ра­ду­јем се кад су љу­ди по­зи­тив­ни, не тр­пим ка­да пре­но­се не­га­тив­ну енер­ги­ју. Во­лим при­ро­ду, то ме ис­пу­ња­ва и сми­ру­је. Бри­не ме што је мно­го бо­ле­сних љу­ди. Љу­ди су под ве­ли­ким стре­сом и убр­за­но се жи­ви. Бри­не ме што се љу­ди не дру­же као при­је.

ме иза­бра­ли за ка­пи­те­на. Тај те­шки за­ да­так је зна­чио да мо­рам би­ти при­мјер сви­ма. Утак­ми­це су се ре­ђа­ле јед­на за дру­гом, так­ми­че­ња, тур­ни­ри, ква­ли­фи­ ка­ци­је. И са­ма сам се из­не­на­ди­ла да сам са­ку­пи­ла то­ли­ко ме­че­ва. Ни­смо има­ли вре­ме­на да бро­ји­мо. Би­ла је део сјај­не ге­не­ра­ци­је. Ипак, по­ сто­ји не­што за чим жа­ли.

– Би­ла сам мно­го ту­жна ка­да смо из­ гу­би­ле ме­да­љу на Олим­пи­ја­ди у Лос Ан­ ђе­ле­с у 1984. Та­да смо од­лу­чи­ле да да­мо све од се­бе и што бо­ље се при­пре­ми­мо за Се­ул. И успје­ле смо да та­мо осво­ји­ мо сре­бро. Жао ми је, та­ко­ђе, што ни­ смо оти­шле на Олим­пи­ја­ду у Бар­се­ло­ну, иако смо би­ле спрем­не, у јед­ном дру­га­ чи­јем са­ста­ву, са жу­тим дре­со­ви­ма без озна­ка. По­след­њег да­на, пред пут су нам ре­кли да ипак не­ће­мо уче­ство­ва­ти и мо­жда нас та­ко спре­чи­ли да се по­но­во поп­не­мо на по­бед­нич­ко по­сто­ље. Осо­ба ње­ног ис­ку­ства да­нас мо­же бит­но до­при­не­ти жен­ској ко­шар­ци у Срп­ској.

– Мо­гу. Али то пи­та­ње тре­ба по­ста­ ви­ти не­ким дру­гим љу­ди­ма. Пи­та­ти: за­што вр­хун­ских спор­ти­ста не­ма по клу­бо­ви­ма по­сли­је њи­хо­ве ак­тив­не ка­ ри­је­ре? Да су они при­с ут­ни­ји у клу­бо­ ви­ма, увје­ре­на сам да би и ре­зул­та­ти би­ ли бо­љи. А има ли да­нас та­ле­на­та на про­сто­ ри­ма Ре­пу­бли­ке Срп­ске као што је би­ло не­ка­да?

– Си­гур­на сам да их има, али са њи­ма тре­ба струч­ни­је ра­ди­ти. На­ши та­лен­ти пре­ра­но на­пу­шта­ју Срп­ску. Ро­ди­те­љи чи­не све да сво­ју дје­цу по­ша­љу ва­ни, па су нам ли­ге сла­бе. Ве­ли­ки про­блем је и у то­ме што де­ца ни­с у спрем­ни на ве­ли­ ка од­ри­ца­ња. Пре­ра­но по­чи­њу на се­бе да гле­да­ју као на ве­ли­ке игра­че, да ми­сле са­мо на но­вац и уго­во­ре. То ни­је пут ка успје­ху. У мо­је ври­је­ме пр­во смо ми­сли­ ли на ре­зул­тат, а тек по­сли­је о то­ме шта нам то мо­же до­ни­је­ти.  SRPSK A  No 10-11  2015

 Са су­пру­гом Мла­ђом у Ки­ни

129

В О­Д И Ч

130

SRPSK A  БРОЈ 10-11  2015

Ва­тре­ни от­ку­ца­ји Ју­га У ЛЕ­СКОВ­ЦУ, КРОЗ КО­ЈИ ЖИ­ВИ ВИ­ШЕ ГРА­ДО­ВА, ВИ­ДЉИ­ВИХ И НЕ­ВИ­ДЉИ­ВИХ

„Ни­је Ле­ско­вац срп­ски Ман­че­стер, не­го је Ман­че­стер ен­гле­ски Ле­ско­вац.“ Не­ка­да то ни­је би­ло ша­ла и до­ско­чи­ца, а мо­жда ни­је ни да­нас. Са­мо што овај град на ју­гу Ср­би­је са­да има дру­га­чи­је при­влач­но­сти. Чу­вен је по кар­не­ва­лу, ро­шти­љу, ка­фа­на­ма, ђа­ко­ни­ја­ма, па­при­ка­ма, Ју­сти­ни­ја­но­вом цар­ском на­сље­ђу, ја­шуњ­ским ма­на­сти­ри­ма, Вуч­јан­ки и ње­ној хи­дро­цен­тра­ли, по де­ли­кат­ном пре­пле­ту Евро­пе и Ори­јен­та. Кад ка­же­те Ле­ско­вац, све ове асо­ци­ја­ци­је на­ви­ру са­ме. То зна­чи да је град, што би се ре­к ло, по­стао бренд

Текст и фо­то­гра­фи­је: Ми­ро­љуб Ра­ди­во­је­вић

Д

ав­не 1159. го­ди­не Ма­ној­ло Ком­ нин из Кон­стан­ти­но­ва гра­да да­де Сте­фа­ну Не­ма­њи „од сво­је зе­мље област зва­ну Ду­бо­чи­ца“. У ду­би­на­ма исто­ри­је за­пре­те­ни су по­да­ци о нај­ста­ ри­јим са­чу­ва­ним по­ме­ни­ма Ле­сков­ца из 1308. и 1348. го­ди­не, ка­да га је цар Ду­ шан по­кло­нио Хи­лан­да­ру. Би­ла је то та­ да не­ма­њић­ка ста­ни­ца ка­ра­ва­на са ве­ ли­ком твр­ђа­вом на Хи­са­ру. Ис­под ње под­гра­ђе са тр­жни­цом и ду­ћа­ни­ма од бр­ва­на и да­са­ка. Број­ни ла­ска­ви епи­те­ти ста­ја­ли су уз име овог гра­да кроз прет­ход­не ве­ ко­ве. Пре­по­зна­ва­ли су га по ва­ша­ри­ма. Сре­ди­ном XIX ве­ка то је град за­на­тли­ја (због чак 62 раз­ли­чи­та за­на­та) и „ма­ли Ман­че­стер“ (због про­из­вод­ње тек­сти­ ла). Ов­де се про­из­во­ди­ло чак 40 од­сто ву­нар­ских про­из­во­да у Кра­ље­ви­ни. За­ бе­ле­же­но је да је у јед­ном тре­нут­ку имао 105 ка­фа­на у ко­ји­ма се оку­пља­ло и дру­ жи­ло „те­сно дру­штво“, бо­е­ми и ме­ра­ кли­је, уз вин­це и ра­ки­ју, уз „Бу­ре­то­ви ће­вап­чи­ки“ и вр­цав ди­ја­ле­кат. Не­ка­да је Ле­ско­вац био по­знат као са­јам­ски град, а од ше­зде­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка је и град ко­зме­ти­ке. Град

тра­ди­ци­је и мла­до­сти, у плод­ном По­ мо­ра­вљу, за­ви­чај ве­ли­ког им­пе­ра­то­ра Ју­сти­ни­ја­на (ње­гов обли­жњи Ца­ри­чин град, Ju­sti­ni­an ­ a Pri­ma, био је ди­ка Ви­ зан­ти­је). Град где су се Ори­јент и Евро­ па ме­ша­ли, оста­вља­ју­ћи тра­го­ве у ду­х у чар­ши­је и жи­во­т у на­ро­да. ЗЕ­МЉА­ЦИ ЈУ­С ТИ­НИ­ЈА­НА ПР­ВОГ Уда­љен 29 ки­ло­ме­та­ра за­пад­но од Ле­сков­ца, Ца­ри­чин град је је­дан од нај­ зна­чај­ни­јих ар­хе­о­ло­шких ло­ка­ли­те­та  Ку­ћа Бо­ре Ср­би­је. Прет­по­ста­вља се да га је осно­ Ди­ми­три­је­ви­ћа вао ви­зан­тиј­ски цар Ју­сти­ни­јан I у VI Пик­сле ве­ку, у знак за­хвал­но­сти кра­ју у ко­ме се ро­дио. Опа­сан сна­жним зи­ди­на­ма, град је био на пла­тоу по­вр­ши­не 42.000 ква­ Ма­на­стир све­тог драт­них ме­та­ра, зна­ча­јан ад­ми­ни­стра­ Јо­ва­на у Ја­шу­њу, XVI ви­јек тив­ни, вој­ни и цр­кве­ни цен­тар. По­знат

Ја­шуњ­ски ма­на­сти­ри На 13 ки­ло­ме­та­ра од Ле­сков­ца, из­над се­ла Ја­шу­ње, на­ла­зе се је­ди­на два ма­на­сти­ра у овом кра­ју: ма­на­стир Све­те Бо­го­ ро­ди­це, са­гра­ђен 1499, и ма­на­стир Све­тог Јо­ва­на Кр­сти­те­ља, ко­ји је по­ди­гао Ан­дро­ник Кан­та­ку­зин 1517. го­ди­не, са осли­ка­ ном пред­њом фа­са­дом.

SRPSK A  No 10-11  2015

131

В О­Д И Ч

 „Ро­шти­љи­ја­да“ у Ле­сков­цу, нај­ве­ћи фе­сти­вал ове вр­сте у ју­го­и­сточ­ној Евро­пи

 Во­до­пад Вуч­јан­ке, не­да­ле­ко од Ле­сков­ца

је по ин­фра­струк­т у­ри са­вр­ше­ној за оно вре­ме, по по­пло­ча­ним ули­ца­ма ко­је се укр­шта­ју под пра­вим углом, кру­жном тр­гу са ста­т у­ом Ју­сти­ни­ја­на, епи­скоп­ ској па­ла­ти са под­ним гре­ја­њем, не­ко­ ли­ко цр­ка­ва и ба­зи­ли­ка, за­нат­ским и тр­го­вач­ким рад­ња­ма... Град је жи­вео бур­но, али крат­ко. Око 615. го­ди­не, пред на­ди­ру­ћим опа­сно­сти­ма, на­пу­сти­ло га је ста­нов­ни­штво и жи­вот је за­мро. У цен­тру Ле­сков­ца је ста­ра цр­ква Оџа­кли­ја, гра­ђе­на у вре­ме Ка­ра­ђор­ђе­вог устан­ка. То је јед­но­брод­на гра­ђе­ви­на без ку­по­ле, уко­па­на у зе­мљу да сво­јом ве­ли­ чи­ном не би ири­ти­ра­ла ло­кал­не Тур­ке. Уну­тра­шњост је из­у­зет­но аку­стич­на, јер су у зи­до­ве угра­ђи­ва­ни зе­мља­ни лон­ци. Је­дин­стве­на је по то­ме што у њој по­сто­ ји ози­дан оџак, бу­ду­ћи да је гра­ђе­ви­на на­вод­но гра­ђе­на за ло­кал­ног све­ште­ни­ ка. По­ред ста­ре цр­кве, 1931. из­гра­ђе­на је ле­ско­вач­ка Са­бор­на цр­ква Све­те Тро­ ји­це. Ње­ном осве­ће­њу при­с у­ство­вао је краљ Алек­сан­дар I Ка­ра­ђор­ђе­вић. Уз Са­бор­ну цр­кву је ку­ћа Бо­ре Ди­ ми­три­је­ви­ћа Пик­сле, са­гра­ђе­на у пр­вој по­ло­ви­ни XIX ве­ка. Не­ка­да је би­ла се­ ди­ште тур­ског па­ше, да­нас пред­ста­вља ре­кон­струк­ци­ју град­ске ку­ће с кра­ја XIX ве­ка. У њој је део по­став­ке ле­ско­вач­ког На­род­ног му­зе­ја. Од гра­ђе­ви­на из не­ка­да­шњег бо­га­тог за­нат­ског и тр­го­вач­ког Ле­сков­ца – са број­ним објек­ти­ма у бал­кан­ском сти­лу,

Вуч­јан­ка Код ме­ста Вуч­је, на 18 ки­ло­ме­та­ра од Ле­сков­ца, кроз усе­ ке и ли­ти­це пла­ни­не Ку­ка­ви­це про­ти­че ма­ла пла­нин­ска ре­ка Вуч­јан­ка и пра­ви пре­див­не ка­на­ле, сла­по­ве и ка­за­не. У са­мом сре­ди­шту ка­њо­на је јед­на од нај­ста­ри­јих хи­дро­цен­тра­ла на Бал­ка­ну. Из­гра­ђе­на је 1903. и да­нас у функ­ци­ји.

132

SRPSK A  БРОЈ 10-11  2015

пре­по­зна­тљи­вим по сли­ко­ви­тим оџа­ ци­ма – ма­ло је оста­ло. Ка­та­стро­фал­но „са­ве­знич­ко бом­бар­до­ва­ње“ 1944, па на­ лет мо­дер­ног и раз­ли­чи­тих иде­о­ло­ги­ја, учи­ни­ли су сво­је. До да­нас су са­чу­ва­ни још са­мо Шоп-Ђо­ки­ће­ва ку­ћа у цен­тру гра­да, из сре­ди­не XIX ве­ка, и ко­нак у се­ лу Ру­да­ру, по­ред Цр­кве све­те Па­ра­ске­ве, ве­ро­ват­но нај­леп­ши при­ме­рак про­фа­не град­ске ар­хи­тек­т у­ре бал­кан­ског сти­ла у Ср­би­ји. На пет­на­е­стак ки­ло­ме­та­ра ју­жно од Ле­сков­ца, ко­тли­на пре­ла­зи у жи­во­пи­сну гр­де­лич­ку кли­с у­ру, кроз ко­ју се про­би­ ја ре­ка Ју­жна Мо­ра­ва. Уз ре­ку, у кли­с у­ ри, на 25 ки­ло­ме­та­ра је Пре­де­ја­не, ле­по пла­нин­ско из­ле­ти­ште окру­же­но шу­мом и бр­ди­ма. У том ме­сту, уз са­му ма­ги­ стра­лу ко­ја по­ве­зу­је сред­њу и за­пад­ну Евро­пу са Грч­ком и Бли­ским Ис­то­ком, сме­штен је мо­тел „Пре­де­ја­не“. У КО­РА­КУ, ЗА­ЛО­ГА­ЈУ, ГУ­ТЉА­ЈУ Пе­ри­од из­ме­ђу два свет­ска ра­та на­ зи­ва­ју злат­ним до­бом Ле­сков­ца. Кру­на тог бур­ног дру­штве­ног жи­во­та би­ло је ор­га­ни­зо­ва­ње не­ко­ли­ко кар­не­ва­ла, три­ де­се­тих го­ди­на. Сле­де­ћи ту тра­ди­ци­ју, пре де­сет го­ди­на по­но­во је ор­га­ни­зо­ван Ле­ско­вач­ки кар­не­вал. У ме­ђу­вре­ме­ну, он је и зва­нич­но упи­сан на ма­пу европ­ских кар­не­ва­ла. По­стао је зна­чај­на де­сти­на­ ци­ја у кар­не­вал­ској по­ро­ди­ци Евро­пе. Не­дав­но је ми­нуо и де­се­ти Ле­ско­вач­ ки кар­не­вал (од 6. до 11. ју­ла), ко­ји је у пу­ном сја­ју по­твр­дио сву ову ле­пу тра­ ди­ци­ју. Ме­ђу че­тр­де­сет две кар­не­вал­ске гру­пе из це­лог све­та, ове го­ди­не укуп­ но нај­бо­ља је би­ла гру­па са Сар­ди­ни­је, а нај­бо­љи из­глед и ко­ре­о­гра­фи­ју има­ла је до­ма­ћа „Гру­па са ор­ке­стром ви­ли­ног ко­њи­ца“. „Ро­шти­љи­ја­да“ је још је­дан ва­жан ту­ри­стич­ки бренд Ле­сков­ца. По­чет­ком сеп­тем­бра, глав­на град­ска ули­ца пре­о­ бра­зи се у нај­ве­ћу ком­по­зи­ци­ју од ска­ ра. То је зва­нич­но нај­ве­ћи фе­сти­вал ро­ шти­ља у ју­го­и­сточ­ној Евро­пи. За не­де­љу да­на по­се­ти га ви­ше од по­ла ми­ли­о­на гур­ма­на, љу­би­те­ља ро­шти­ља, до­бре за­ ба­ве, опу­ште­не ат­мос­фе­ре... Так­ми­че се и мај­сто­ри ро­шти­ља, уче­ни­ци (бу­ду­ћи ку­ва­ри ро­штиљ­џи­је), а нај­ви­ше па­жње иза­зи­ва по­ку­шај пра­вље­ња нај­ве­ће пље­ ска­ви­це на све­т у. По­след­њих го­ди­на све је ви­ше по­се­ти­ла­ца из ино­стран­ства. 

SRPSK A  No 10-11  2015

133

Б А Њ А

Јед­на ље­ко­ви­та фи­ло­зо­фи­ја „МЕР­КУР“, ВИ­ШЕ ОД ЗДРАВ­С ТВЕ­НЕ УСТА­НО­ВЕ

Ужи­ва­ње је би­ти здрав, здра­во је ужи­ва­ти. Сми­ре­ње и уну­тра­шња рав­но­те­жа су бла­го­дат, али их да­нас, у овом стре­сном и нер­во­зном вре­ме­ну, ни­је ла­ко очу­ва­ти. Ма­са­жу, то древ­но умије­ће, тре­ба схва­ти­ти као ула­га­ње у се­бе, при­пре­му орга­ни­зма за иза­зо­ве, по­нов­но ус­по­ста­вља­ње хар­мо­ни­је. У „Мер­ку­ру“ зна­ју и ка­ко и за­што

„М

ер­кур“ је у Ср­би­ји На­ци­о­ нал­ни цен­тар за еду­ка­ци­ју и пре­вен­ци­ју ди­ја­бе­те­са. То ја­сно ука­зу­је и на ње­го­ву ви­со­ку ре­ ги­о­нал­ну по­зи­ци­ју у лије­че­њу ше­ћер­не бо­ле­сти. Ипак, глав­но под­руч­је ин­ди­ка­

134

SRPSK A  БРОЈ 10-11  2015

ци­ја су бо­ле­сти ко­шта­но-зглоб­ног си­ сте­ма и орга­на за ва­ре­ње. Али, у на­сто­ја­њу да сво­јим го­сти­ма пру­жи мо­гућ­ност за ре­лак­са­ци­ју и ужи­ ва­ње, „Мер­кур“ је још 2005. го­ди­не отво­ рио Вел­нес цен­тар „Фонс Ро­ма­нус“. Био

је то ва­жан ис­ко­рак: пр­ви вел­нес цен­тар у ба­ња­ма Ср­би­је. Да­нас, овај Вел­нес цен­ тар пру­жа мо­гућ­ност ужи­ва­ња у ба­зен­ ском ком­плек­с у са хи­дро­ма­са­жа­ма и са­ у­на пар­ку: • Ку­па­ње у ба­зе­ни­ма са тер­мо­ми­не­рал­ ном во­дом има бр­ој­не пред­но­сти у од­но­с у на кла­сич­не ба­зен­ске цен­тре. Ми­не­рал­ на во­да ко­јом су ис­пу­ње­ни сви „Мер­ку­ ро­ви“ ба­зе­ни при­род­на је бла­го­дат и за здра­вље и за ље­по­т у.

• Са­у­на парк чи­не ин­фра­цр­ве­на и фин­ска са­у­на, рим­ско и тур­ско ку­па­ти­ло, сла­на со­ба, бу­ре за на­гло хла­ђе­ње и пр­о­ стор за ме­ди­та­ци­ју. У окви­ру са­у­на пар­ка је и со­ла­ри­јум.

Сва­ко­днев­не ак­тив­но­сти оста­вља­ју тра­го­ве на на­шим ми­ши­ћи­ма, ли­цу, згло­ бо­ви­ма и др­жа­њу тије­ла. Ма­са­жа је је­дан од до­брих на­чи­на да те тра­го­ве обри­ше­ мо, ра­ди здра­вља и ље­по­те. Цен­тар за ма­са­же је по­нос „Мер­ку­ро­вог“ спа-ком­ плек­са. То­ком де­сет го­ди­на успје­шног ра­да, овај цен­тар раз­вио је ши­ро­ку па­ле­ ту ре­лакс са­др­жа­ја, са око три­де­сет раз­ ли­чи­тих ма­са­жа, од кла­сич­них ре­лакс и те­ра­пе­у т­ских, до атрак­тив­них трет­ма­на вул­кан­ским ка­ме­њем, ме­дом и млије­ком, чо­ко­ла­дом, бру­сни­цом... Ају­вер­да. Нај­ста­ри­ја ин­диј­ска тех­ни­ ка ма­са­же ко­јом се на­сто­ји да се ду­бо­ко

SRPSK A  No 10-11  2015

135

Б А Њ А

/

S P A

ускла­де тије­ло, дух и ум, уз по­сти­за­ ње ста­ња са­вр­ше­не рав­но­те­же и ми­ра. Ком­би­на­ци­јом пре­с у­ра тач­ки и лим­фне

Нај­ве­ћи у овом дије­лу Евро­пе У же­љи да об­је­ди­не сво­је са­др­жа­је, у ју­лу ове го­ди­не сви „Мер­ку­ро­ви“ цен­три ује­ди­ни­ће се у је­дин­стве­ни Спа цен­тар. Би­ће то нај­ве­ћи ком­плекс те вр­сте у овом дије­лу Евро­пе. Под јед­ним кр­о­вом на­ћи ће се Цен­тар ме­ди­цин­ске есте­ти­ке, Вел­ нес цен­тар, Цен­тар за ма­са­же, Пе­ло­ид цен­тар и Бал­нео цен­ тар. Без об­зи­ра гдје су смје­ште­ни, сви го­сти Вр­њач­ке Ба­ње мо­ћи ће да ужи­ва­ју у тра­ди­ци­о­нал­ним бањ­ским услу­га­ма (ка­де, кли­зме, ин­ха­ла­ци­је), као и нај­са­вре­ме­ни­јим свјет­ским естет­ским тех­ни­ка­ма („зе­ро­на“ ла­сер, ан­ти­еј­џинг трет­ма­ни, лим­фна дре­на­жа...).

136

SRPSK A  БРОЈ 10-11  2015

дре­на­же по­сти­же се ду­бо­ко опу­шта­ње, осло­ба­ђа­ње од умо­ра и не­са­ни­це, као и бо­љи рад уну­тра­шњих орга­на. Бу­квал­ но пре­ве­де­но, Ају­вер­да је зна­ње о жи­во­ ту, лек­ци­је жи­во­та или од­го­во­ри на пи­ та­ње: шта је то жи­вот? Ма­са­жа чо­ко­ла­дом. Ис­тра­жи­ва­ња­ су по­ка­за­ла да чи­ста цр­на чо­ко­ла­да има бр­ој­не по­зи­тив­не ефек­те на ло­кал­но тки­во и цио орга­ни­зам. По­бољ­ша­ње цир­ку­ла­ци­је, спре­ча­ва­ње ка­шља, успо­ ра­ва­ње ста­ре­ња ко­же и мо­зга су са­мо не­ки од ефе­ка­та. Сит­на зрн­ца ка­каобра­шна по­ма­жу у ми­кро­дер­мо­а­бра­зи­ји и укла­ња­њу из­у­мр­лих ће­ли­ја ко­же, као

по­кре­та­ња лим­фе и са­ни­ра­ња ото­ка, у ци­љу ње­ге тије­ла и очу­ва­ња ље­по­те. Де­ток­си­ка­ци­ја – при­мје­ном утап­ка­ва­ ња ства­ра се бла­ги ва­ку­ум ко­ји из­вла­чи ток­си­не ко­же. По­сто­ји и ан­ти­еј­џинг деј­ ство по­вр­шин­ских, не­кро­тич­них ће­ли­ја ко­же; то­ком ма­са­же ли­ца ме­дом ко­жа по­ста­је мек­ша и ела­стич­ни­ја. Ма­са­жом се укла­ња­ју и бак­те­ри­је, ви­ру­си, со­ли и ток­си­ни на ко­жи. Дје­лу­је и на це­лу­лит, ти­ме што се ма­сни џе­по­ви раз­би­ја­ју, па се и са­мо тије­ло то­ни­зи­ра.

и укла­ња­њу бо­ра. Овај трет­ман бу­ди чу­ла, јер чо­ко­ла­да, тај до­бро по­зна­ти афро­ди­зи­јак, ути­че на лу­че­ње се­ра­то­ни­ на („хор­мо­на сре­ће“) и ен­дор­фи­на (ко­ји сма­њу­је бол), па се сма­тра и при­род­ним ан­ти­де­пре­си­вом. Ко­жа по­слије ма­са­же је под­мла­ђе­на, а ум од­мо­ран, што за осо­ бе ко­је се ба­ве стре­сним по­слом, и то на свом ли­цу по­ка­зу­ју, пред­ста­вља је­дан од при­род­них ели­ми­на­то­ра стре­са. Ма­са­жа ме­дом. Спа­ја бла­го­да­ти ма­ са­же и ме­да. Мед ће ус­пут упи­ти ток­си­не и убр­за­ти њи­хо­во из­лу­чи­ва­ње из орга­ ни­зма. Нај­јед­но­став­ни­ји на­чин по­бољ­ ша­ња цир­ку­ла­ци­је, сма­ње­ња на­пе­то­сти,

Ок­то­под ма­са­жа. Пру­жа ви­ши ни­во опу­шта­ња и ре­лак­са­ци­је за све оне ко­ ји­ма су нео­п­ход­ни од­мор и опо­ра­вак на­кон стре­сних си­т у­а­ци­ја. Ова ма­са­жа са че­ти­ри ру­ке до­во­ди до пот­пу­ног опу­ шта­ња и от­кри­ва са­свим но­во ис­ку­ство. Син­хро­ни­зо­ва­ни по­кре­ти два те­ра­пе­у­ та пру­жа­ју до­жи­вљај пот­пу­не хар­мо­ни­ је, ба­лан­са и сми­ре­но­сти, ус­по­ста­вља­ ју­ћи енер­гет­ску ста­бил­ност тије­ла. Ова ма­са­жа пру­жа пот­пу­ни осје­ћај гла­му­ра и пре­фи­ње­но­сти, и пра­во је освје­же­ње за дух и тије­ло. Бр­ој­не пред­но­сти ма­са­же ука­зу­ју да одва­ја­ње вре­ме­на за ову вр­сту трет­ма­ на тре­ба схва­ти­ти као ула­га­ње у се­бе. И као дио да­на ко­ји при­пре­ма на­ше тије­ло за пред­сто­је­ће ак­тив­но­сти.  SRPSK A  No 10-11  2015

137

СРБИЈА – НАЦИОНАЛНА РЕВИЈА! Лије­по­ли­це­Отаџ­би­не

Сестринско издање „Националне ревије“ у Републици Србији!

www.nacionalnarevija.com

„G

uinot Institut Paris“ је више од 35 година водећа свјетска кућа у области професионалне козметике. Заједничким радом и сарадњом врхунских свјетских научника и козметичара, те сталним праћењем потреба и жеља клијената, развила је сигуран начин за успјешно бављење љепотом. Кључ тог успијеха је у врхунским третманима, уз коришћење производа који су резултат највише технологије, као и у искључивој посвећености салонској њези, високим стандардима при школовању и тренингу терапеута, те стеченом имиџу кроз рекламне кампање и спонзорисање врхунских спортских догађаја. У веома јакој конкуренцији „Guinot“ успијева да очува мјесто лидера кроз сталне иновације, од којих се издваја уношење „ћелијског медијума“ у препарате са чак 56 активних састојака за регенерацију ћелија: 21 амино киселина, 17 витамина и 16 минерала. „Guinot“ је освојио повјерење клијената широм свијета брзо видљивим и дуготрајним резултатима примјењених третмана. Зато су међу корисницима ове козметике и „вјечно младе“ свјетске звијезде, попут Хали Бери, Кајли Миног, Шарлиз Терон, Шерон Стоун, Кетрин Данев, Изабеле Ађани, а од мушкараца Мела Гибсона, Џорџа Клунија и Ричарда Гира. Ипак, ову козметику на врху држи прије свега вјерност клијента као што је енглеска краљица Елизабета. Данас сваки познатији центар који се бави љепотом има и „Guinot“ кабинет као гаранцију квалитета за захтјевну клијентелу. Више од 11.000 ауторизованих „Guinot beauty“ салона, клиника и спа-центара широм свијета, са професионалним beauty терапеутима, гаранција су квалитета и постојаности бренда. Добродошли!

Најтраженији третмани  ХИДРАДЕРМИЈА

 AROMATIC

 ХИДРАДЕРМИЈА ЛИФТ

 BEAUTE NEUVE

 TECHNI SPA

 LIFTOSOME

ЦЕНТАР ЗА ЊЕГУ И ОБЛИКОВАЊЕ ЛИЦА И ТИЈЕЛА Николе Пашића 1, 78000 Бањалука Тел.: 051 347 940; Факс: 051 347 942; Моб.: 065 593 569 glocon@teol.net, www.guinot.rs

Велепродаја и малопродаја козметичких препарата и шминке. Увозник за БиХ: GLOCON d.o.o, Бањалука

Енергија Српске!

Мјешовити холдинг ЕЛЕКТРОПРИВРЕДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ АД Требиње, Степе Степановића бб (+387 59) 277-101, (+387 51) 343-900 www.ers.ba