Književnost
O: Koliko je nagrada na Sajmu knjiga pomogla? MS: Čemu pomogla? Specijalno priznanje beogradskog Sajma knjiga za izdavački poduhvat u svetu je odjeknulo fenomenalno. Urednik izdanja Robert Oldrič sutradan je zvao iz Sidneja da čestita, u Londonu je britanski izdavač je slavio uz šampanjac, hrvatski kolega suizdavač je bio oduševljen uz konstataciju da se dvogodišnji rad na projektu isplatio. A ovde su odmah krenula osporavanja tipa u godini Andrića nagrada se dodeljuje pederima, do tvrdnji da je komisija bila nekompetentna. Kolege su dolazile da vide tu pedersku knjigu i bili su prilično zbunjeni kada su videli knjigu jer umesto hardcore pornografije pred sobom su imali jednu alternativnu istoriju umetnosti i književnosti. Na samom sajmu se prodalo 40-ak komada a od tada (kraj oktobra 2011.) do danas u celoj knjižarskoj mreži 5-6 komada O: Da li je država pomogla ovaj projekat? Neke LGBT organizacije? MS: Ceo projekat izdavanja ove kapitalne monografije košta oko 20.000€. Ovo je krupan zalogaj i za mnogo veće izdavačke kuće nego što su Sandorf i Red box. Ivan i ja smo svakako računali na pomoć države obzirom da tretira temu koja izaziva turbulencije u društvu, čime bi obezbedili deo sredstava, deo smo računali da sakupimo putem pretplate a ostatak iz sopstvenih priliva. Hrvatsko ministarstvo kulture je dalo deo novca, deo je dao grad Zagreb i po izlasku knjige iz štampe Ministarstvo kulture je otkupilo 100 knjiga po maloprodajnoj ceni (oko 40€) čime je Ivan u potpunosti pokrio svoje troškove. U Srbiji se dešava obrnut proces: ni država, ni grad, ni jedna nevladina organizacija nije dala ni 1€. I ma koliko da je ova knjiga važna i bitna za kulturu jednog naroda nekako mogu da shvatim ignorisanje tih raznih društvenih struktura. Ono što me zapanjilo i jako razočaralo je ignorisanje
LGBT organizacija. Obavio sam razgovore sa svim ili skoro svim udruženjima, objasnio situaciju i značaj projekta i zatražio pomoć u vidu objavljivanja vesti o knjizi i slanja informacija na mailing liste ne bi li se što više ljudi pretplatilo na knjigu. Bio sam šokiran reagovanjem tj. nereagovanjem. Toliko me ta činjenica ubija da zaista nemam više ni volju ni želju da pričam o tome. O: Kolika je homofobija među srpskim izdavačima? MS: Pa kao i u društvu. Sećam se svojevremeno jednog poznatog novinara Duge koji je često pisao o škakljivim društvenim temama. Na pitanje zašto ne piše o gej populaciji u Beogradu – u pitanju je 1994-1995 godina, odgovorio: "pa da kažu da sam i ja peder". Zaista je veoma mali broj srpskih izdavača koji će izdati knjigu sa gej tematikom i reklamirati je kao takvu. O: Šta RedBox planira za budući period? MS: Dugo već planiram da pokrenem jednu ediciju koja će čitaocima predstaviti neka od najznačajnijih književnih dela koja su već postala klasici i izdavana su kod nas ali i neka nova koja do sada nisu prevođena. Naravno sa gej tematikom: Poljubac žene pauka, Druga zemlja, Cvetna Bogorodica, Planina Broukbek, Crna šuma, Hadrijanovi memoari, Ispovest maske… ali ne bi previše o tome dok ne startujemo sa prvom knjigom, malo sam sujeveran. O: Kako razviti srpsku književnu queer scenu? MS: Pa vrlo jednostavno: kad izdavači shvate da i na takvoj vrsti literature može da se zaradi nestaće sve predrasude. Ali se mora stvoriti tržište, mora se naći bar 500 ljudi koji će kupiti jednu knjigu da bi uopšte bilo isplativo raditi je. Sama gej populacija mora da razvije svest da mora participirati u stvaranju queer književne scene kupujući knjige sa queer tematikom. Izdavači će izbacivati više takvih naslova a to će probuditi i neke skrivene domaće talente da ponude svoje rukopise i tako krug se zatvara kako kaže jedna knjiga norveškog nobelovca Knuta Hamsuna. Ja sam veliki optimista da će se krug vrlo brzo zatvoriti i pored jako negativnih iskustava sa Povješću gej života. januar-februar 2012. I OPTIMIST
55