Излази четвртком
ПЛАЖАНСКИ Бр.13
ГЛАСНИК
7. 1. 2016.
Година 1
СРЕЋНИ БОЖИЋНИ ПРАЗНИЦИ!
ХРИСТОС СЕ РОДИ! ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!
КУД “БРАНИСЛАВ НУШИЋ” ИЗ РЕСАВИЦЕ ИГРОМ И ПЕСМОМ ПРОСЛАВИО 70. ГОДИНА РАДА http://plazanskiglasnik.blogspot.rs/
Страна1
ВЕСТИ
ПГ
Подршка порасту наталитета у Србији
Нова година дочекана на тргу у Деспотовцу
У предлогу будућег г р а ђ а н с к о г законика биће прописано да мајке са три детета до пунолетства трећег детета добијају новчану надокнаду, која ће зависити од буџета Републике Србије. Новац ће добијати, запослене и назапослене, као и удате или самохране мајке, а уводи се могућност и да новчану накнаду добијају и самохрани очеви са троје деце. Циљ овог законика је да се подстиче демографски раст у Србији. Без обзира ако дете има 17 година по ступању на снагу законика, има право на новчану накнаду још годину дана. (Политика)
Деспотовчани су стару 2015. годину испраћали на тргу дочекујући Нову уз звуке оркестра “Гордан, Жика, Жижа, Словенац”. Сваке године се на овај начин традиционално дочекује Нова година, ватрометом у поноћ и колом, да у Новој години све крене на боље кроз игру и весеље.
ОПРЕЗНО СА ПЕТАРДАМА! Петарде и остала пиротехничка средства треба куповати у легалним продавницама које уз купљена пиротехничка средства издају и документ о безбедном коришћењу пиротехничких средстава,
Празник је време када се слави, али и када се највише повреда догађа због неисправних или несавесно коришћених пиротехничких средстава. Такође, важно је знати да се користе даље од људи и животиња.
Страна2
ВЕСТИ
ПГ
У ДЕСПОТОВЦУ ТРЕЋИ БОЖИЋНИ ТУРНИР У МАЛОМ Већ традиционално,ФУДБАЛУ екипе Деспотовац у Деспотовцу је у организацији Канцеларије за младе и Туристичко-спортске организације одржан Трећи Божићни турнир у малом фудбалу. На овом турниру је учествовао велики број екипа из већине Месних заједница општине Деспотовац. У категорији пионира екипа из Буковца, однела је прво место победом над екипом из Сладаје, док је екипа Деспотовац 1 освојила треће место. У категорији сениора екипу из Ресавице у финалу победила је екипа Деспотовац 1 , док је екипа Плажане 2 заузела треће место. На турниру завршног дана директорка ТСО Ана Богдановић доделила је награде и у појединачним категоријама, за најбољег стрелца, играча и голмана.
За најбољег стрелца у категорији сениора проглашен је Милош Рајић из Стрмостена, а код сениора Стефан Стојановић из екипе Деспотовац 1. Најбољи играч у категорији пионира је Душан Стојановић из Буковца, а сениора Стефан Милутиновић из Плажана. За најбољег голмана у категорији пионира проглашен је Милош Максимовић из
1, а сениора Саша Петровић из Ресавице. Председник СО Деспотовац Ненад Јовановић је истакао да је турнир полако већ постао традиционалан и да наредне године очекује још више екипа. Координатор КЗМ Ненад Божић је истакао да је задовољан организацијом, п о с е ћ е н о ш ћ у, заинтерсованошћу најмлађих за турнир. -Турнир је у сваком смислу успео, што говори да је било 36 екипа. Захвалио бих се пре свега свом колективу на подршци и својим колегама који су несебично свако вече учествовали у реализацији турнира. Наравно да има пропуста али ћемо се трудити да их исправимо и да обогатимо садржај. Још једном хвала свима који су помогли у организацији овог по мени врло значајног спортског догађаја, каже Божић.
Страна3,4
ПРИПРЕМЕ
ФОТО
ЗА
БАДЊЕ
РЕПОРТАЖА
ВЕЧЕ
У
ПЛАЖАНУ !
Фото: А.Пешић
Страна5,6
ФОТО
БАДЊЕ ВЕЧЕ У ПЛАЖАНУ
ПЛАЖАНЕ И ЛИПОВИЦА (ФОТО: В.РАДИВОЈЕВИЋ, СВЕТА ТРОЈИЦА)
МИЛИВА (ФОТО: НЕША МАРКОВИЋ)
РЕПОРТАЖА
ПГ
И ОКОЛНИМ МЕСТИМА У МЕДВЕЂИ РАЗВИЛИ И КОЛО ФОТО: С.СТОЈАНОВИЋ
Страна7,8
Ресавски крај је одавнина био место које не само што држи до традиције и обичаја, већ што су се ту вековима преплитале две занимљиве културе, Српска и Влашка. Бадњи дан, Бадње вече и Божић спадају у ред како то етнолог Петар Костић описује Новогодишњих празника. Сличност и разлике постоје у начину слављења,али наводи и да је у овом крају дошло до преклапања и размене културних вредности између Срба и Влаха. БАДЊИ ДАН И БАДЊЕ ВЕЧЕ КОД СРБА Домаћин у раним јутарњим часовима са мушким дететом одлази да исече бадњак. Посечен бвадњак ставља испред куће.
ТРАДИ
СРБИ и ВЛАСИ У РЕ ПРОСЛАВЉАЈУ БОЖ
Домаћин затим припрема печеницу или “божићњака”, а домаћица меси колачиће различитог облика као обредни хлеб и припрема различита посна јела, Дајана Костић наводи да су домаћице у горњоре савским селима имали посебне судове за припрему. Увече домаћин прво уноси бадњак у кућу, а затим и сламу и обраћа се са “Добро вече, срећно бадње вече” и то понавља, домаћица га дочекује и баца орахе помешане са кукурузом и пшеницом.
За домаћином, иде домаћица и деца који пијучу за њим док он “квоче”. Петар Костић напомиње да су ови обреди везани за плодности и за здравље животиња, али и напредак породице. Затим се вечера на просутој слами по поду, обичај је да се не користи прибор, виљушке се никако не користе јер се верује да ће уколико их буду користили вране копати по њиви. За вечером домаћин први захвата пасуљ, а затим и сви укућани истом кашиком због слоге у кући. Затим свако једе својом кашиком.
ЦИЈА
ПГ
ЕСАВСКОМ КРАЈУ ЖИЋНЕ ПРАЗНИКЕ Обичај је да се на овај дан певају коледарске песме, у Пањевцу је забележено да се док су се оне певале лупало штапом и звонило звонима. У Плажану је био обичај да се пије медљана или грејана ракија. БОЖИЋ КОД СРБА Божић у Ресави у јутарњим часовима је везан за полазника или положајника. Раније су пише Петар Костић положајници биле животиње, овца или рецимо петао, а данас су то људи. Пре доласка положајника, породица се прво омрси ујутру, влада веровање да ако се прво омрси женско дете, рађаће се женски пол код животиња. Положајник долази и доноси грану неког родног дрвета, долази код шпорета и “пила”
Или џара ватру износећи све најлепше жеље дому, породици и животињама. Домаћица положајника дарује колачом са рупом у средини (полазником) и остале дарове које му је наменила. Ако година буде родна и стока плодна, наредне године се зове исти положајник. Домаћица тог дана меси чесницу, најчешће од пшеничног, али негде и кукурузног брашна. У свим ресавским селима божићни колач се сече у кругу породице, осим у Липовици.
Дајана Костић је записала веома занимљиве обичаје у селу Липовици. У Липовици више породица учествује у сечењу колача, прво код једне породице, па код друге и тако редом. Прииком ломљења колача и чеснице, онај ко добије већи део сматрало се да ће имати више среће него онај који је одломио мање парче. Кућа се чисти и слама се износи трећи дан на Божић, обичај је и да се по мало сламе стави и код животиња. Делови Влашких обичаја назиру се и у српским кућама, у наставку ћемо описати неке специфичности прославе Божића код Влаха, према етнологу Костићу.
Ношња из Горње Ресаве - Сладаја
Страна9,10
ТРАДИ
СРБИ и ВЛАСИ У Р ПРОСЛАВЉАЈУ БОЖ БАДЊИ ДАН И БАДЊЕ ВЕЧЕ КОД ВЛАХА Власи су се од давнина доселили у Ресавски крај, сталном миграцијом становништва. Принуђеност да Власи и Срби живе у истој средини омогућио је и Ношња из Бељајке - Слађана Недељковић културну сарадњу, Колендари су младићи који се маскирају, у тако да данас нема Бељаци су се најчешће маскирали црном неке српске свадбе без тканином у којој направе отворе за очи и уста, влашког кола. Тако као зубе су користили семе бундеве и носили су слични и обичаји, су прошаране штапове (колинде). њих је описао Петар Испред је увек ишао вођа, који се у Бељајци Костић. и Тропоњу звао квочка, а остали су пилићи. Божић код Влаха Носили су ражањ, брдак и канту (жумерику). још увек је Штамповима би џарали ватру, а домаћини кућа прожет деловањем које су обилазили би их посипали орасима и “Колендара” које давали им месо и ракују. Месо би качили на је Петар Костић ражањ, а чувао би га чувар (стражер). На крају веродостојно описао би поделили добијене понуде. код Влаха Ресавских Печеницу су клали на исти начин као код Срба. села, али то се данас Обичај је био у Јасенову да се вади џигерица у већини места и једе са качамаком. изгубило.
ИЦИЈА
ПГ
РЕСАВСКОМ КРАЈУ ЖИЋНЕ ПРАЗНИКЕ У Бељајци су иза поноћи јели качамак који је пржен на машћу док се пекла печеница. Власи бадњак уносе без већих обичаја , као и сламу која се назива “паје”. Вечерају се посна јела која је домаћица припремили исто као код Срба.
Положајник исто као и код Срба и код Влаха игра велику улогу. Код Влаха је у раније време животињски положајник била овца, а у Бељајци је забележено и да је свиња била положајник. Човек је такође положајник у новије време, за разлику од Срба положајник код Влаха мора да квоче. Зато се у Суботици назива “клоца”, а у Тропоњу “селфак ки клоца”, онај који се претворио у кокошку, пише Костић. Касније се колак и малај секу у кругу породице. Исто као код Срба, пали се свећа која се назива “луминаре”, у Тропоњу је обичај да домаћин држи свећу у руци.
БОЖИЋ КОД ВЛАХА Божић код Влаха се обележава на сличан начин као и у осталим селима Ресаве. Божић се код Влаха назива “Крачун”, такође се меси божићни колач, један од пшеничног брашна (колак) или колач и један од кукурузног у које се убацује семење (малај) или чесница.
Покушали смо овим кратким текстом да укажемо на спој Влашке и Српске традиције, што је још већи разлог да се више ова два по култури и обичајима слична народа пожтују и међусобно уважавају без икаквих дискриминација и предрасуда којима су људи често склони.
Страна11,12
ФОТО РЕПО
СНЕГ ЈЕ ПАО С
Фото: Маја Јаблановић
ОРТАЖА
СТАЗЕ ЗАВЕЈАО !
Фото: Иван Радошевић
ПГ
Страна13,14
НАША ОКО
КУД “БРАНИСЛАВ Н ИГРОМ И ПЕСМОМ ПРОС Пре више од седам деценија у руднику Баре, 1945. године основано је Културно - уметничко друштво “Бранислав Нушић” иако на почетку није носило тај назив, али оно траје и данас, а одржавају га млади фолклорни ентузијасти на челу са кореографом Петром Миладиновим. Поводом седамдесет година постојања, у Дому културе у Ресавици 3. јануара приређен је фолклорни спектакл, који је игром, песмом и шареноликим ношњама очарао све у публици. Организатори кажу да је јубиларни концерт протекао у дивној празничној радној атмосфери где је четристотине људи пратило фолклорни програм, а да се на сцени кроз 15 кореографија, смењивало осамдесет актера. Било је инструменталних и вокалних тачака.
Најмлађи играчи су се за ову прилику припремили Пастирске игре и игре из Шумадије, припремни ансамбл је извео игре из Мачве, Шумадије, као и Влашке игре. Први ансамбл је извео велики број игара које су награђиване на фестивалима и са којима се овај ансамбл поноси, а које је уобличио Петар Миладинов. Њихова имена су позната широм Србије, а њихова слава дотакла и тло Русије: Староградске игре, игре из Западне Србије, Лесковца, Владичиног Хана, Врањског поља, Босилеградско крајиште, Буњевачке игре, Мађарски чардаш итд. На крају концерта после громогласног аплауза којим је публика несебично даривала све играче који су им се са сцене поклонили, у мотелу “Ђула” приређена је прослава на којој су додељене и захвалнице, дипломе, али и пехари за допринос раду овог ансамбла.
КОЛИНА
ПГ
НУШИЋ” РЕСАВИЦА СЛАВИО 70. ГОДИНА РАДА Додељене су захвалнице за пет година доприноса друптву. Дипломе за извођаче који су у ансамблу 5-10 година, а за учешће преко 10 година додељене су дипломе и сребрни пехари, а преко 15 година дипломе и златни пехари. Као посебно изненађење играчи су се малим говором захвалили кореографу Петру Миладинову што је био уз њих све ове године и давао им родитељске савете, желећи да им пренесе љубав према народној игри. На крају замолили смо организаторе и кореографа да нам изнесу своје утиске након ових 70. година постојања КУД-а, али и да нам кажу шта су планови за наредни период.
Петар Миладинов увек ту да помогне играчима
-Поносни смо на то да у Ресавици све време живи и ради једна добра школа фолклора, кроз коју је до сада прошло више од хиљаду, играча, певача и свирача и који су до сада на најлепши начин представљали на многим фестивалима како у нашој земљи тако и иностранству наше друштво, нашу општину, нашу Ресавицу и нашу државу на међународним фестивалима у Македонији, Бугарској, Румунији, Чешкој, Пољској, Украјни, Аустрији, Немачкој, Француској и Русији. Добитници смо многих признања како општинских тако и републичких, освајали смо много прва места.
Страна15 -Поменимо, прво место на Нишавском хороводу, 2004. године, затим на међународном фестивалу у Бугарској 2005., У Липецку, Русија 2013., као и на међународном фестивалу у Београду где смо добили титули дипломатског КУДа 2013. Године 2014. освојили смо прво место на међународном фестивалу у Москви у Русији. -Планирамо да анимирамо што више младих да се укључе у наше друштво, постаљање нових кореографија и наравно представљање нашег програма на фестивалима како у нашој земљи тако и ван њених граница, кажу они. Сложно, како то најбоље умеју знојавих мајци, држећи се за појас у колу Нушићевци крећу у освајање нових дружења, игара и награда.
ЦРТИЦА Храброст Ресавкиње Јулке из Плажана Било је то у оно страшно време када се над Србијом надвила олуја, страшни Први светски рат. Јулкин муж је одавно отишао на бојиште, а она је код своје куће у Плажану остала са свекром Димитријем. Једино радост Јулки у то време било је мало дете које је добила у аманет од своје рођаке. Тог кобног дана, не слутећи да су Плажане окупирали Бугарски војници Јулка је кренула да код “трла” обави неке пољопривредне послове и понела љуљку на леђима у којој је било дете. За то време, испред њене капије нашли су се Бугарски војници који су нападали њеног свекра и тражили му дукате. Јулка као да јој неки немир није дао да ради, вратила се кући. Убрзо је стала очи у очи са Бугарским окупатором и чуле су се речи.
- Где су дукати? Донеси, рекао је један. -Дукати су овде, у кућу, сачекајте ту, рекла је Јулка. Ова храбра ресавкиња ушла је у кућу и уместо дуката извадила је секиру и кренула на Бугарског окупатора. Врло брзо у њену блузу зарила су се три метка и она је пала. Затим су пуцали и у њеног свекра и усмртили га. На сеоском грбљу у брду остало је сведочанство, као спомен историје храбрости жене, о којој се прича преносила са колена на колено.
Страна16
СТВАРАЛАШТВО
ПГ
БОЖИЋНИ МИР МАРКО МИРКОВИЋ У ноћи када бело све је златни се бадњак у кући пуцкета светли нам Божић полако стиже да означи рођење спаситеља света. Богата трпеза на столу већ је окупљена породица за столом седи и док пролећу пахуљице снега Божићна их песма кроз мирисе носи. Исус је са нама својим сјајним духом, на мир и веру он нас позива док чаробни тамјан Божићни мирише Божићна се срећа свуда прелева.