још видно. Јер, дан се полако припремао за спавање. Удаљавао се остављајући црвенкаст траг на небу, нa које су пристизале љубичасте пруге. Ускоро је птица стигла до великог храста који се налазио близу чудне повеће стене обрасле маховином, жбунићима и влатима траве. И одатле је, спуштајући се с гра не на грану, помно посматрала околину. Кад се уверила да је све мирно и да може да се спусти, она продорним оком потра жи улаз у пећину. Ипак, није се усуђивала да одмах уђе, већ је неколико пута направила круг и опет се вратила на грану. У близини наизглед није било никога. Кад се већ сасвим смркло, креја вратоломном брзином полети ка широком бочном зиду пећине који је био тек мало засвођен. Полагацко је доскакутала до малог каменитог узвишења. Одатле је видела одсјај ватри це поред које се нешто мрдало. Најзад угледа гроздове слепих мишева како висе са таванице. Доле, по земљи, гуркали су се шумски мишеви који су се трудили да направе круг. Прибли живши се још мало, креја их сасвим добро разазна и, у среди ни неправилног круга који су направили, угледа једног миша где се обраћа присутнима: – Браћо моја драга, ево нас опет заједно. Дуго се нисмо ви дели и једва чекам да чујем шта се догађало у мом одсуству – рекао је пискутав гласић. – Причај прво ти нама, ти си ишао на пут. Где си био? – до викнули су неки мишеви. Миш путник, њихов вођа, рече да је ишао по свету тражећи мишју срећу и да се, после многих перипетија, срећно вратио. 10
– Па, јеси ли је нашао? – упитао је један мишић. – Јесам. – Где је она, мене баш занима – нестрпљиво ће малиша. – Чаробњак ми је рекао да будем задовољан јер је она ту, близу. Зато и ти треба да будеш задовољан. – То и није баш неки одговор – била је сумњичава његова мама. – И ко је тај чаробњак? Где он живи? – питали су други. – Далеко. Скоро на крају пута. Кад се изађе из шуме и пређе преко пустопољине, па крене узбрдо према Оголелим плани нама, у удољици коју зову Травнати плићак, живи тај учењак за кога кажу да све зна. Он ме је љубазно примио и дуго смо разговарали, пошто ми је скувао неку воду од које сам сав био као препорођен. Онда ми је прво говорио о томе где је он на шао срећу. – Где? – повикаше мишеви углас. – Ако сам добро разумео, налазила се у комшилуку, у орма ну једне мишице. А мени је рекао да треба да видим света и да се вратим кући. И за кратко време снаћи ће ме срећа. – Због тога си се ти вратио, а не због нас... – мрмљали су ми шеви, а вођа је наставио: – Успут сам видео сто чудеса – узбуђено је причао не обзи рући се. – Требало би ми много времена да вам све испричам. – Причај, ми нигде не журимо – заграјаше остали. Путник је онда растегао говоранцију о свом путовању која је трајала до дубоко у ноћ. Некима је она била занимљива, 12
нарочито део о сусрету са неким набилдованим глодарима и бојем са мачкама. Други су били сумњичави и сашаптавали се, док су трећи дремали. Било је и оних који му нису веровали, али су то задржали за себе. У међувремену, слепи мишеви су се размрдали па су махали крилима и распоређивали се по рупицама зидова пећине одакле су вирили, док су се други стрмоглављивали до земље кад им падне на памет. – А да ли си, можда, питао и за нас, слепе мишеве? – занимао се један дугоухи вечерњак. – Нас занима ко је срећнији – ши рокоушани, дугоушани или дугокрилаши. – Јесам, како да не. Било је ту неких уопштених одговора за које мислим да се тичу свих, па и вас. Као, срећан је онај који је задовољан оним што има. Онда је наставио: – Било како било, сад сам ту и верујем да сте се много опу стили у мом одсуству – незадовољно ће вођа. – Дајте да реша вамо спорове. Сигурно сте се свађали међу собом. Ко има да се пожали на нешто, нека каже. Мишеви су одмах заборавили на суштинске теме и почели да тужакају једни друге. Вођа је пресуђивао ко је у праву. Креји је све то било бескрајно незанимљиво и много јој се спавало. Изгубила је време од сна, а ништа ново није сазнала. Зато је почела да се полако повлачи уназад не би ли на излазу из пећине пронашла неко згодно месташце у које би се завукла и дремала до изласка сунца. У том маневру запела је за гран чицу и сударила се са неким. Кад се окренула, видела је једног 13