Зовем се Оља. Имам скоро осам година и однедавно сам постала веома забринута. Тог поподнева сам ишла да се играм код Марка. Он је мој најбољи друг.
И наше маме су другарице па се често посећујемо. Више волим кад ја идем код Марка, јер он има гомилу играчака, а имају и двориште.
Пре неки дан сам седела на једној његовој играчки. То је некакав свемирски брод са црвеним крилима и њушком тигра. Марко је повикао: – Устај, дебела! Сломићеш га. Његова мама га је чула и рекла му да то уопште није лепо и да мора да ми се извини. Марко је почео да се смеје, ухватио ме за руку и рекао: – Устај, мишићава, идемо у двориште да се играмо.