Тада гласно вришти. Мало тог гласа би могла да поклони Јовани. Нас три смо увек заједно, али само дању, никад ноћу. Ноћ ми се баш и не свиђа, превише је тамна.
Ја се зовем Огњенка и плашим се мрака. Много тога волим да радим: да се играм са својим другарицама, да читам са мамом, да ме тата вози у ауту, да идем у школу,
Убедила сам Јовану да дође следећег уторка. Чак се и њена мама сложила. То ће бити одлична прилика за Јовану.
Ја то знам зато што идем на глуму већ две године. На данашњем часу глумимо статуе. А статуе, то сви знамо, увек ћуте.