Док је ветар развигор топио остатке снега, шапнуо ми је ову причу.
. .
Сврака помисли
да је безбедна, јер је њено гнездо
на највишој грани.
Упозорићу гавране да нам ваља чувати наша гнезда.
Славуј уздахну и запева неку тужну песму. Незвани гост је све то посматрао из оближњег жбуна. Каква чудна шумска дружина! Живе заробљени у својим гнездима. Овде сам ја једина слободна бирам где ћу ноћити.
