ПИСМА ИЗ ВЕРЗУНИУМА
Велики сам љубитељ свитаца, oдувек су ми би ли интересантни. Онако сићушни у мрклом мраку остављају снажан утисак на многе. Не може то свако. Сећам се да сам због њих разбијао многе сијалице по стану и ван њега. Одем у продавницу са родитељима и у њу уселим тишину разбијањем сијалица о под.
T PAC ! ! ! Сматрао сам да су у њима заробљени свици. Мислио сам да је то фабрика свитаца. Или можда још горе од тога – ЗАТВОР! Једне ноћи, када сам био много љут због сијалица, тата је упалио свећу и објаснио ми да свици могу да светле само кад су на слободи. – Не брини, ниједно живо биће не светли када 17
Стеван Милошевић
није на слободи, напротив, гаси се. Па чак и свеће које нису живе. Покријеш је теглом и пламен са ње испари са димом. – Тада сам им дозволио да опет упале сијалице у стану. Понекад их са терасе, када сви спавају, гледамо у парку поред зграде. Личе ми на звезде падалице које нико није спазио када су пале са неба. Никоме нису донеле жељу, па сада светлуцају на земљи.
18