Једног деду ноге боледу. И другог деду ноге боледу. И то је, наизглед, сасвим у реду. А да су деде мање главе штеделе, и да су више школу волеле, не би их данас ноге боледеле, већ би их лепо, људски – болеле.
35
БОЛЕДИВА ПЕСМА
36
ЈЕСТИВА ПЕСМА
Је л‘ то сунце, је л‘ то небо? Је л‘ априлски шарен сан? Је ли облак, је ли птица? Какав је то данас дан? Јесте сунце, јесте небо. Јест‘ априлски шарен сан. Јесте облак, јесте птица, сав је ЈЕСТИВ овај дан!
37 КОЊИНА И ЉУДИНА Читали
и његова
о два
такорећи
Та
син
срицали
о татином
Коњослав
у
одликован
лентом
Син
од среће му сва њушка балава, па му рече поносно и гласно: „Ти си, тата, баш коњина права!” Ту коњ ждрепца тимарити узе, силно ганут, лије коњске сузе, па проњишта, гледећи у сина: „Мој Ждребуљко, коњино татина!”
су причу мали Пера
млађа сестра Соња
ата, о два галопера,
– причу о два коња.
два коња, галоперска ата,
Ждребуљко и Коњослав тата,
су у тој причи чланак
херојству из рата.
је (чланак тако каже)
том рату, усред страшног боја,
за јуначку храброст
коњског народног хероја.
Ждребуљко храброг тату слуша,
Допала се Пери јако прича, а и сестри свидела се Соњи, те решише да воле свог тату, кô у причи што воле се коњи. Утом тата имао је госте, неке људе – добре, ал‘ припросте. Кад су малци у собу упали, баш их тата на сва уста хвали! Помислише и Соња и Пера: „Таман згодна кућна атмосфера!” Углас хорски
38
гракнуше са стране: „Наш је тата коњина без мане!” Згледнуше се у чуђењу гости (добри људи, ал‘ мало припрости), собом намах завлада тишина: како тата да буде коњина?! Не знам тачно шта је после било (искрено се мало плашим краја), да л‘ је Соњи шифра промењена, да л‘ је Пера остô без вај-фаја? Но, да најзад појаснимо свима: свака прича своје место има! Што приличи коњу и ждребету, не приличи и људском жгебету!
