Много се (и то још како!) цени ако закомпликујеш радњу једним проклизавањем низ маховину или хватањем бар две жабе (пуноглавци се не
да у замак уђеш и овако: договориш се са принцезом
(или принцом) да спусти девет чаршава, завезаних један за други (некад је довољно и Илиседам).дана главу ставиш невидљиву капу и шмугнеш кроз главну капију и гужву путника намерника, трговаца и свирача. Избегавај друштво гласника, доушника и жена са великим корпама од плетеног прућа. Јер, никад се не зна ко би, шћућурен у корпи и покривен шареним платном, могао да вири кроз окца плетива. Кад бираш невидљиву капу, води рачуна да капа одговара годишњем добу, дану у недељи и да буде примерена временским приликама. У замак се може спустити и летећим ћилимом. Тешко се набавља, али није немогуће. Ћилим сам лети и сам стаје где пожелиш. Пази на птице! Избегавај
Могућерачунају).је
11 КАКО УЋИ У БАЈКУ ЗАМАК или КАКО УЋИ У БАЈКУ У замак (а да нико не примети) улази се тихо, неприметно, кришом. И то на више начина. Ево неколико примера. Можеш да пређеш преко моста који се, у зависности од потреба, спушта и подиже. Пређи у тренутку када је мост спуштен и кад си сигуран да је стражар на супротној страни замка. Како ћеш отворити тешка врата замка (врата замка су увек тешка!), то не знамо. Сâм ћеш то морати да решиш. Један од начина уласка је да препливаш јарак, језеро, реку, канал, сваку (било какву) воду која окружује замак. Препливавање се не препоручује: а) ако у води има пуноглаваца, жаба, љигаве траве и клизаве маховине; б) ако не знаш да пливаш; в) ако је зид замка вертикално постављен (а увек јесте!) и ако на зиду нема степеница (а никад нема!).
12 Kњижевнa радионицa их колико год можеш. Не би ваљало да ћилим окрзну ни погледом, а камоли крилом или кљуном! Канџе и да не помињемо (Пупупу!). Чаролијом! Ништа лакше! Само за чаролију, поред познатих и неопходних састојака, мораш наћи одговарајуће речи, па да их слажеш, преслажеш, смешташ, премешташ, стављаш, склањаш, па опет слажеш, преслажеш... Све док не добијеш праве.
Ако си, и поред свих препрека, успео да уђеш у добро чувани замак (увек је добро чуван!), лако ћеш ући и у бајку.
Ако први пут улазиш у бајку, неће ти бити наодмет неколико савета. У бајку се улази одмах, без много размишљања, премишљања и тењезгања. (Као кад видиш барицу и у трену, док те твоји не гледају, почнеш из све снаге да шљапкаш по њој. Е, тако!) Препоручује се да у џепу имаш неколико бројева (на пример, три, седам, девет, дванаест...), не зна се кад могу да ти затребају (а сигурно је да хоће, бар једном). Гледај да сретнеш неког чаробњака који много зна и свашта уме... Унапред смисли како ћеш да га придобијеш. Шта?! Већ си у бајци?! Хајде, иди даље, само иди... Има још неколико савета. Само ти иди, довикнућу ти. Дођи до краља (може и цар) који има три сина и три кћери. Путуј. Обавезно пешице. Полако, ногу пред ногу, девет дана. Ако не можеш девет, онда бар три. Превари једног дива, три шумска човека и једну вештицу. Како?! Хмммм... Снађи се! Смисли неколико чаробних формула од којих бар једна отвара свака врата. Имај уз себе неки чаробни предмет (свеједно који) да испуни сваку твоју жељу. Ако си, драги читаоче, већ ушао у бајку, с лакоћом ћеш ући и у сваку своју
Хајде,причу...идемо!
15 РЕЧИ, РЕЧИ, РЕЧИ I РЕЧИ, РЕЧИ, РЕЧИ КУТИЈА СА ЧАРОБНИМ РЕЧИМА (Свака реч, ако јој нађете право место, постаје чаробна.) Број учесника: од 10 до 15 Узраст: од 6 до 14 година Време: од 60 до 90 минута Начин рада: индивидуални и групни Потребан материјал: картонска кутија произвољне величине, облепљена са свих страна сличицама у боји; папирићи у боји величине довољне (нпр. 6 пута 2 цм) да се на њима напише реч Могућности примене чаробне кутије као наставног средства у раду књижевне радионице су бројне. Изабраћемо три. РЕЧ ПО РЕЧ Опис вежбе: Водитељ у кутију ставља речи или групе речи (заједно са знацима интерпункције) које су изрезане из неке песме. Притом се наводи име аутора и наслов песме (која би требало да учесницима буде непозната). Деца из кутије извлаче по једну реч, све док се не извуку све речи. Задатак је да их поређају тако да се добије изворна песма. Речи из песме деца најпре ређају на столу, а затим лепе на папир на коме се, као мала помоћ, већ налазе почетни стихови сваке строфе. ТРИ РЕЧИ ЗА ПРИЧУ Опис вежбе: Деца на папирићима исписују речи и стављају их у кутију. Свако од њих вади из кутије по три речи и од те три речи у току часа саставља литерарни текст по избору.
16 Kњижевнa радионицa ОписСЛИЧИЦЕвежбе: Ова вежба ради се са кутијом на чијим су странама налепљене пажљиво одабране сличице. Деца бацају кутију (као коцку) и на основу сличице која је на горњој, доњој, левој... или на страни коју свако од њих изабере, започињу причу. Некад је за њих важно да сличица буде окренута према прозору, да буде са доње стране, да је бацају кришом, у неком углу, да нико не види, и тако даље. Кад прича крене својим током и дође негде до половине, водитељ на месту за које сматра да је погодно, прекида приповедача, у кутију ставља речи које је претходно припремио, а које су битне тако да мењају ток приче која настаје на основу сличице. Дете из кутије извлачи једну, две или три речи. Водитељ за сваку сличицу припрема посебне речи. Али с обзиром на то да се ток маште не може предвидети, могуће је да водитељ у току настајања приче напише потребне речи. Циљ вежбе са чаробном кутијом је да укаже на важност речи и покаже колико је пажње потребно да би се за песму и причу одабрала права реч, колико труда да јој се нађе право место. Деца се подстичу да од материјала с којим располажу, уз додавање неопходног контекста, напишу причу или песму и тако се упознају са начином стварања књижевног текста. Коментар: Готово у свакој групи деца су, када је требало да извуку реч, посебну пажњу посвећивала „мућкању” кутије. Био им је битан начин на који се промућка: лево, десно, горе, доле, дужина мућкања, пребацивање из руке у руку, попут лопте. Кад год бих их упитала: „Зашто толико дуго (некада се то баш отегне) мућкате?ˮ, зачуђено би ме погледали и са још већим чуђењем питали: „Како зашто мућкамо?!ˮ Не дајући притом никакав одговор, не верујући да то, што вероватно свако на свету зна, ја не знам. „Па, да...ˮ, или, „Аха...ˮ, одговарала сам, правећи се да знам. А нисам знала. Сада ми се чини да баш то „мућкање” даје драж. Као када бисмо у чашу са водом убацили разноврсне састојке па мућкали, мућкали, мућкали... и још једном... и још једном... Затим оставили чашу да се састојци слегну, а вода Изгледаизбистри.да је прича управо оно што се слегне и избистри.
