Lepotica i zver i druge bajke

Прuнц Предраı̃ С француског превела Дариа Марковић Илустровао Никола Витковић

Б

ио jедном jедан краљ коjи jе био толико по­штен да су га његови по­д а­­ници звали До­бри Краљ. Једног дана, док jе био у ло­ву, неки мали бели зец, коjег су пси намеравали да убиjу, скочи му у на­ручjе. Краљ помилова овог малог зе­ца и рече: — Пошто jе затражио моjу зашти­ту, не желим да га ико повреди. Он однесе овог малог зеца у своjу па­ лату и даде му лепу кућицу и уку­сно биље за jело. Те ноћи, кад jе био са­м у своjоj со­би, лепа жена поjави се пред њим. Ниjе имала одећу од зла­та и сребра, али ха­ љина jоj беше бе­ла као снег, а на глави jе имала кру­ну од белих ружа. Добри Краљ бе­ше веома изненађен кад угледа ову го­ спу, jер су његова врата била за­тво­рена, и ниjе знао како jе успе­ла да уђе. Она му рече: — Ја сам вила Искра. Пролазила сам кроз шуму док сте били у лову и по­же­ле­ ла сам да сазнам да ли сте заи­ста добри, како сви кажу. Због тога сам се претво­ ри­ла у малог зеца и по­бегла у ваше нару­ чjе, jер знам да они коjи се смилуjу на животиње има­jу jош више милости за љу­ де. Да сте одбили да ми помогнете, поми­ сли­ла бих да сте зли. Дошла сам да вам се за­хвалим за добро коjе сте ми учини­ли. Уверавам вас да ћу вам увек бити приjатељ.

Затражите од мене шта год пожелите и обећавам да ћу вам то и испунити.

— Госпо — рече Добри Краљ — пошто сте вила, сигурно знате шта желим. Имам сина jединца, кога много во­лим, и зато но­си име Предраг. Ако же­лите да будете добри према мени, бу­дите добар приjа­ тељ мом сину.

— Драге воље — рече вила. — Могу да учи­ним да ваш син постане наjлепши принц на свету, или наjбогатиjи, или наj­ моћниjи. Изаберите шта желите за њега.

— Не желим ништа од тога за свог сина — одговори Добри Краљ — али бићу вам веома захвалан ако га учините наjбољим од свих принчева. Чему би му служило да jе леп и богат, и да има сва царства ово­ га света, кад би био зао? Добро знате да би био несрећан и да га само врлина мо­ же усрећити.

— У праву сте — рече му Искра — али ни­ jе у моjоj моћи да учиним принца Пре­ дра­га поштеним човеком, ако он сам то не жели. Мора да ради на томе да постане врла особа. Ипак, обећавам да ћу му да­ ва­ти добре савете, исправљати га кад по­ греши и казнити га, ако не жели сам да се исправи и казни. Добри Краљ беше веома задовољан овим обећањем и недуго затим умре. Принц Предраг jе много жалио за своjим оцем, jер га jе волео свим срцем, и дао би сва 9

своjа краљевства, све своjе злато и сре­ бро да га спасе, али то ниjе било могуће. Два дана након смрти Доброг Краља, Пре­ драг jе био у постељи, а пред њим се поjави вила Искра.

— Обећала сам твом оцу — рече му — да ћу бити твоj приjатељ и, да бих одржала реч, дошла сам да ти дам jедан поклон. Тада она стави мали златни прстен на његов прст и рече му: — Чуваj добро оваj прстен, драгоцениjи jе од драгог камења. Сваки пут кад учи­ ниш лоше дело, убошће те, али ако, упр­ кос убоду, наставиш да чиниш то лоше дело, изгубићеш моjе приjатељство и jа ћу постати твоj неприjатељ. Рекавши то, Искра нестаде, оставивши Предрага веома изненађеног. Био jе неко време тако смеран да га прстен готово ни­­jедном ниjе убо и то га jе толико весе­ ли­ло да га људи више нису звали само име­ном Предраг, већ почеше да га зову и Веселин. Недуго затим, принц оде у лов, а како ниjе ништа уловио, био jе лоше расположен. Тада му се учини да му прстен мало стеже прст, али пошто га ниjе убо, ниjе се много обазирао на то. Кад се вра­ тио у своjу собу, његова мала керуша, Ку­ ца, приђе му поскакуjући да се помази с њим, али jоj он рече: — Бежи! Нисам расположен да се мазим. Јадна мала керуша, коjа га ниjе разуме­ ла, вукла га jе за капут, не би ли jе он бар погледао. То Предрага расрди и он сна­ жно удари ногом керушу. У том тренутку га прстен убоде као игла. Беше веома за­ чу­ђен и, прилично посрамљен, седе у ћо­ шак своjе собе. Говорио jе у себи: „Мислим да ми се вила руга. Какву сам велику ште­ ту учинио што сам шутнуо животињу коjа ми смета? Каква ми jе корист да будем господар великог царства кад немам сло­ боду да тучем свог пса?”

— Не ругам ти се — рече глас коjи jе од­ го­­ворио на његову мисао. — Направио си три грешке уместо jедне. Био си нера­спо­ ложен, jер не волиш да ти се противречи, и веруjеш да животиње и људи постоjе да би се покоравали. Наљутио си се, што jе веома лоше, а онда си био окрутан пре­ ма jадноj животињи коjа ниjе заслужила да je мучиш. Људи jесу изнад паса, али, да jе разумно и допустиво да велики зло­ стављаjу све што jе испод њих, jа бих сада могла да те пребиjем, чак и убиjем, jер jе вила изнад човека. Предност владања великим царством ниjе у томе да чинимо зло кад то пожелимо, већ да чинимо до­ бро кад год то можемо. Принц Предраг jе признао своjу грешку и обећао да ће се поправити, али ниjе одр­ жао реч. Одгоjила га jе jедна будаласта дадиља коjа га jе размазила док jе био ма­ ли. Кад jе хтео нешто, требало jе само да заплаче, да се заинати, да лупи ногом. Та жена би му давала све што би тражио, и због тога jе постао веома тврдоглав. Осим тога, од jутра до мрака му jе говорила да ће он jедног дана бити краљ и да су кра­ љеви веома срећни, jер сви људи мораjу да их слушаjу, поштуjу и нико не може да их спречи да раде шта хоће. Кад jе Предраг постао велики и разуман дечак, спознао jе да не постоjи ништа ружниjе од гордо­ сти, охолости и тврдоглавости. Уложио jе неке напоре да се поправи, али био се већ навикао на то ружно пона­ шање, а лошу навику jе веома тешко иско­ ренити. Ниjе он по природи био зао. Пла­ као би од озлоjеђености кад би погрешио и рекао би: „Веома сам несрећан што мо­ рам сваког дана да се борим против свог беса и свог поноса. Да су ме исправљали кад сам био мали, не бих толико невоља имао данас.” Прстен га jе често боцкао. По­некад би боцкање нагло престало, а 10

понекад се настављало, а наjчудниjе jе би­ ло то што би га прстен због мале грешке мало боцнуо, а кад би био заиста зао, крв би му потекла из прста. На краjу jе изгубио стрпљење па jе, желећи да га оставе на ми­ ру да буде зао, бацио своj прстен. Мислио jе да jе наjсрећниjи од свих људи кад се ослободио тих убода. Препустио се свим будалаштинама коjе су му падале на памет, тако да jе на краjу постао веома зао, и ни­ ко више ниjе могао да га трпи. Једног дана, док jе Предраг био у шетњи, угледа неку девоjку коjа jе била толико лепа да он одлучи да се ожени њоме. Звала се Вера и била jе мудра колико и лепа. Пре­драг помисли да би Вера била веома сре­ћна кад би постала велика кра­ љица, али му ова девоjка отворено рече: — Господару, jа сам само пастирица и немам никаквог богатства, али упркос томе, никада се нећу удати за вас.

— Зар вам се не свиђам? — упита Пре­ драг, помало повређен.

— Не, моj краљу — одговори Вера — сма­ трам да сте веома лепи, али шта ће ми ва­ ша лепота, богатство, лепа одећа и вели­ чанствене кочиjе коjе бисте ми дали, ако ће ме ваша злодела, коjа бих виђала сва­ ког дана, на краjу навести на то да вас мр­ зим и презирем? Предраг се веома наљути на Веру и на­ реди своjим воjницима да jе силом одве­ ду у његову палату. Целог дана jе мислио на увреду коjу му jе нанела та девоjка, али пошто jу jе волео, ниjе могао да се натера да jе мучи. Међу Предраговим миљени­ ци­ма био jе и његов брат по млеку, у кога jе имао потпуно поверење. Таj човек, коjи jе имао склоности бедне као његово по­ рекло, ласкао jе страстима свог господара и давао му веома лоше савете. Пошто ви­ де да jе Предраг веома тужан, упита га за узрок његове туге. Принц му одговори

да не може да поднесе Верин презир и да jе решен да исправи своjе мане, jер мора да буде честит да би jоj се свидео. Оваj зли човек му рече: — Веома сте добри, jер сте спремни да се осрамотите због jедне пастирице. Да сам на вашем месту, натерао бих jе да ме послуша. Упамтите да сте ви краљ и да би било срамотно покорити се жељама jе­ дне пастирице, коjа би требало да буде пресрећна што jе ваша робиња. Даjте jоj само хлеба и воде и баците jе у тамницу. Ако настави да одбиjа да се уда за вас, на­ ре­дите да умре у мукама, да други схвате да мораjу да се повинуjу вашим жељама. Бићете обешчашћени ако се сазна да вам се jедна обична девоjка опире и сви ваши поданици ће заборавити да су на овом све­ту само да би вама служили.

— Али — рече Предраг — зар нећу бити обешчашћен ако наредим да убиjу неду­ жну девоjку? На краjу краjева, Вера ниjе починила никакав злочин.

— Нико ниjе невин ако одбиjа да испу­ њава ваше жеље — настави његов поданик — али претпостављам да jе много боље да вас оптуже за неправду, него да помисле да понекад могу да вас не поштуjу и да вам противрече. Дворанин jе искористио његову сла­ бост, а страх да ће његова власт ослабити оставио jе такав утисак на краља, да он угу­ши у себи сваку жељу да се поправи. Одлучи да исте вечери оде у собу у коjоj jе била затворена пастирица, и да jе мучи ако буде наставила да одбиjа да се уда за њега. Предрагов брат по млеку, коjи се jош увек плашио да ће краљ донети исправну одлуку, окупи троjицу младих властели­ на, злих као и он, да иду са краљем. Заjе­ дно су вечерали, и побринули су се да по­ тпуно помуте разум jадном младићу тако што су га навели да много пиjе. Током 12