СУНЧИЦА И НЕНА – Ћаос! Нено, да ли је долазила Бетика? – Не, нисам је видела данас. – Знаш, она није моја рођена сестра, само сестра од тетке. – Знам, Сунчице. – И ускоро иде кући. Завршава се распуст и ко зна кад ће опет да дође. – Ок. – Ништа, само сам хтела да проверим да ли сам ти ја нај боља другарица. – Да. – Шта радиш то? – Види језик, а? – Јоој, скроз је црн! И уста су ти црна... – Види, црна жвака, а? – Одакле ти црна жвака? Супер!!! – Хе-хе... ја сам је направила. Магија! Направила сам маги чну жваку. 50
– Могу и ја да пробам?! – Можеш. Узмеш обичну жваку и истискаш црну темперу у уста. Пробај. – Ово је о д л и ч н о !!! Где си то видела? – У Тини. Можемо да правимо жваке разних боја, али ме ни је црна баш, баш... – Сигурна сам да смо једине девојчице у Нишу које жваћу црне жваке! – Много смо посебне. То сам исто прочитала у Тини. Пре познала сам нас две. Знаш, Сунчице, посебна си скоро као петакиња. „До успеха је трновит пут, пун напорног рада и одрица ња, неретко и правог трпљења.”
51
СУНЧИЦА И ДРАГОСАВ – Шта ти се то мрда у кеси? – Жабе. – Шта ћеш са њима? – Уловио сам их данас. Носим их комшиници из броја 17. – Шта ће јој жабе? – Она је вештица. Мислим. Само вештицама требају жабе. – Дружиш се са вештицом? – Не дружим се, Сунчице, тргујем. Продајем јој жабе. Ску пљам новац за Енциклопедију животиња. – Јој! Пошто је једна жаба? – Осам динара. – Ух! То је одлична цена. Можда бих и ја могла сутра с то бом у лов. Треба ми баш осам динара да купим једно оружје. Шта мислиш? Могу с тобом? – Ти си девојчица, не можеш да радиш такве ствари. Ево ја ћу ти поклонити једну жабу, изабери. 52
– Драгосаве, ти си диван! Изабери ми ти. – Ставићу ти у другу кесу, рецимо ову, она је највећа, али да знаш, исто кошта. – Хвала ти много. То је најлепша жаба коју сам икада до била. – И други су ти поклањали жабе? – Не, ти си први. Али жаба је баш лепа. Можеш ли, молим те, ти да је носиш бар до степеница. Ма ло се бојим да не искочи из кесе. – Наравно, Сунчице, ја сам џентлмен. – Драгосаве, шта мислиш, шта она, ако је вештица, ради жабама. – Не могу сада да размишљам и о томе. Ово је посао. Ако хоћеш, ти можеш своју жабу да вратиш у Нишаву. – Не, само питам. Онако. Нећу је враћати, поклони се не враћају. А ово је диван поклон од тебе. – Драго ми је, Сунчице, да ти се жаба свиђа. Данас се десило нешто страшно: додирнула сам жабу. У ствари жаба је додирнула мене. Искочила је из кесе мени на руку, па одскакутала улицом. Жабу је уловио Драгосав. Драгосав је храбар, али мислим да није баш нормалан. Драгосав добро зарађује од продаје жаба. Ја нисам успела да добијем новац од жабе. Добићу бра давице или неку болест. 53